Goku Posted November 28, 2011 Share Posted November 28, 2011 Danas nije igrala Zvezda! Danas sam ja bio njen gost, ali opet, kako i jedno Zvezdino dete može biti gost, u svojoj kući. Nedostajala je gužva od Autokomande. Nije se čulo ono naše Zvezda, Zvezda… Dok smo se penjali na Autokomandu, pred nama se otvarao prizor, koji ni po čemu nije ukazivao da tu, na brdu iznad, živi jedno veliko ime. Svoju dužnost sam ispunio, i članarinu odavno produžio, ali sam za godišnju prešao kilometre ljubavi. Posle dugo godina, na nagovor, odlučio sam da upoznam ono što svi mi koji volimo Zvezdu smatramo svojom kućom. Moj put je počeo “kod zelene kapije“. Tamo gde smrtnici na dan utakmice ne ulaze, jer tu koračaju noge onih koji su gradili istoriju velikog kluba, jednog velikog naroda! Odmah je u oči upao tunel, i svetlost na kraju njega. Iako smo na kratko obišli zgradu sportskog društva, sve je bilo okrenuto iščekivanju ulaska u tunel, i onome što nas je na kraju njega čekalo. http://img832.imageshack.us/img832/3271/img0160300x225.jpg Pre nego što je ljubazni domaćin podsetio na čuvenu izjavu Siniše Mihajlovića, pred revanš utakmicu sa Bajernom iz Minhena, 1991. godine, prislonio sam ruku na beli zid tunela. Još podrhtava. Još se trese. Zatvorim oči, i samo sanjama budan, kako se oseća čovek, koji mora da prođe tim tunelom, koji se trese, tutnji. Pesma odjekuje, petarde padaju, 14 hiljada ljudi, samo na toj tribini iznad, naizmenično skače, iz svega glasa peva o ljubavi, a jedan, samo čovek, treba da prođe kroz jednu takvu psihičku torturu, da se suoči sa krajem tunela, koji je za njega samo jedna reč, strah. Strah od toga šta ga čeka na ostale tri tribine, kad ova “gori“ i pulsira. A to je sve samo otkucaj srca, krvotok jednog sistema, koji svoj vrhunac doživljava pod svetlima reflektora, gde preko 50 hiljada ljudi peva “Nema dana, a da ne mislim na tebe“…. Dok se trudim da pojmim strah jednog stranca, shvatam, da majka ne plaši svoje dete, i da biti deo nečega, ne znači biti samo fizički prisutan, to znači voleti JE, svaki dan, na svoj način. Ostavljam za sobom misli o uplašenim licima igrača koji su padali, braneći boje velikih klubova Evrope. Korak napred, pa još jedan….. Zeleno ispred nas je pozdravljalo! Pozdravlja nas je Zvezda. Skrenusmo levo, pa uz stepenice. Stigli smo kući. Okreneš se oko sebe, prazne tribine, a ja znam kako je meni bilo mnogo puta, na jednoj od stolica Severa, kad grmi. Hvata čoveka jeza, kad samo pomisli, da se sav taj huk slije u jednu tačku, ledi se krv u žilama na pomisao o energiji i želji koja izvire iz nas koji je volimo. Ostavili smo pelcer, u našoj kući, pa i kada nismo tu, na sred terena, stojim sa strahopoštovanjem. Slike se pred očima menjaju neverovatnom brzinom, dok istovremeno pokušavam da napravim sliku, za neke, svoje anale. Vidić skače i daje gol protiv Odenzea, Đorđić lobuje istog tog golmana, Žigić obara Romu na kolena, Lekić ruši Dinamo, Mihajlović u sredinu…. Spomenik, jedno veliko istorijsko mesto, ime po kom nas prepoznaju, i to je Crvena zvezda. http://img88.imageshack.us/img88/5772/img0207300x225.jpg Možda rođen u pogrešno vreme, stigao sam da gledam Bari, bar na kaseti. Godine razaranja, nemaštine, egzistiranja i “prečih stvari“, načinile su nas izgnanicima. Tako izgnani iz svoje kuće, doživeli smo da nam deca “navijaju“ za klubove koje nikada nisu osetili, raduju se igračima koje nikada neće videti, pravili su sebi idole. Godine za nama nisu srušile ono crveno-belo u nama. Ono što se inati, što izađe pred nekog evropskog giganta u veri da će pobediti. I na kraju pobedi. Mnogi su sumnjičavo odmahivali glavom, a mnogi i danas to rade, a ja vam kažem da su ovo godine Zvezdine “renesanse“, i da sam ja, kao verujem i svi oni koji su ikada zajedno sa mnom kročili na tribine, ponosni na to. Deo smo jedne velike priče, koju će neko drugi, za mnogo godina, pričati nekim novim Zvezdašima. Put nas je sa terena odveo do dela za novinare, i mesta gde se održavaju konferencije za štampu. Posle toga, stiglo je mesto koje pored same Marakane, stoji nemo, kao najveći dokaz veličine jednog kluba. Crveno na belo. Sve pred nama. Sa ponosom sam slušao imena koja danas zovemo velikanima. Svako je ugradio deo sebe u Zvezdu, i postao besmrtan. Od čika Rajka Mitića, pa na ovamo, sve gigant do giganta. Za oko je odmah zapala i slika na koju je kustos muzeja i ukazao. To je bila slika jedne od trofejnih generacija, koja je proslavljala svoj trofej noseći ga ulicama Beograda, dok je narod sa strane otpozdravljao svojim junacima. Jednako antologijska slika, kao i ona kada se reke ljudi slivaju na Marakanu, a na čelu, crveno-beli barjak. Broj pehara se nisam trudio da pamtim, pošto će se on stalno menjati, ali sam zapazio jedan, koji mi se pored “ušatog“, veoma dopao. Pehar je osvojen posle pobede nad Barselonom na jednom turniru, a mogu i upućeniji da me dopune. Prva asocijacija je bila: “To je naše društvo, naš nivo“. Posle tog pehara, ređali su se i pehari na trunirima gde su padale ekipe širom sveta, počev od Reala iz Madrida, Rome, Sportinga i mnogih drugih. U delu gde su predmeti od neprocenjive vrednosti, stoji uredno spakovan dres sa potpisom Dragana Džajića, legende kluba. Sledi dokaz i da je Ivo Andrić bio član kluba, kao vi ili ja. Tu su i potpisi Bezbijevih beba, koji su u smrt otišli posle utakmice odigrane u Beogradu. Nestala je tada, jedna velika generacija evropskog fudbala. U toj utakmici Mančester je vodio 3:0, ali je Zvezda stigla na 3:3 i imala priliku da povede. Dan posle utakmice, vezao je dva kluba, zauvek. Dok koračam kroz istoriju jednog kluba, vidim samo veličinu istog. U vremenima u kojima nam je nametnuto da je novac sve, i gde se sve vrti oko toga, prestali smo da pravimo Zvezdine Zvezde, jer su mnogi veliki igrači odlazili da obezbede sebi egzistenciju van granica naše zemlje. Odjednom su Rim i Madrid postali bliži nego Beograd, ali ne, ja ne želim da im zamerim. Ja samo znam da je nas 13-14 danas, po nesnosnom suncu, upijalo svaki deo onoga što je samo iskrena ljubav izgradila i održala u godinama u kojima su nestali svi sistemi vrednosti. Zvezdina deca, ako su i odlazila, danas su tu, da kad je najteže pomognu da se podigne, i zasija, ponovo. Najjači smo, jer mi mislimo srcem. Nema tu razuma, kad neko skače i peva 90 minuta, pravi vatrenu dobrodošlicu uglađenoj evropskoj eliti, i dok se sav u čudu, presednik tog istog evropskog velikana osvrće u strahu, zbog onog našeg, huka, znajte da sa Severa ide ono: Zvezda, ooooooooo, Zvezda ooooooooo. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Ivan_992 Posted November 28, 2011 Share Posted November 28, 2011 Mislim da bi ti lijepše bilo da si slike centrirao, a ne jednu lijevo a drugu desno stavio I, ovo bi čini mi se trebao biti story, ili si samo uvod tako napisao a kasnije ćeš bez nekakve posebne priče pisat? Inače lijep uvod, sretno Link to comment Share on other sites More sharing options...
Zolinho10 Posted November 28, 2011 Share Posted November 28, 2011 Mnogo dugacko. Realno niko ti nece citati duge delove. :dada Link to comment Share on other sites More sharing options...
Goku Posted November 28, 2011 Author Share Posted November 28, 2011 Posle ove posete mnogo sam razmisljao, Zvezdi je bila potrebna necija pomoc dosla su krizna vremena, nije se imalo kud. Zvezda je objavila potragu za trenerom nakon sto je otpustila Prosineckog. Ovo sam citao u jutarnjim novinama i dok sam citao suze su mi navirale na oci. Bes, razocarenje a u istom trenutku ljubav, neizmerna ljubav prema klubu. Usudio sam se na jedan cudan potez. Kandidovao sam se za trenera Crvena Zvezde. Prijatelji su mi govorili da sam lud i da nema sanse da postanjem njen trener. Dobio sam odgovor iz uprave kluba koji je glasio: "Postovani Marko Aleksic obavestavamo vas da ste usli u uzi krug izbora za trenera Crvene Zvezde" uz obrazlozenje da reze da pokusaju sa novajlijom kome je stalno do Zvezde. Cekao sam nedelju dana i eto ga konacan odgovor, rekao sam se "sta god da procitam uz Zvezdu cu da ostanem". Neverica, sreca, odusevljenje, PRIMLJEN SAM Kada sam novost saopstio prijateljuma rekli su mi da se ne zezam, ali da bi ih uverio procitao sam im pismo, tad sam video ko su mi pravi drugovi i koji su se istinski radovali mom uspehu. Imao sam zakazan termin kada treba da se upoznam sa osobljem i igracima. Nervoza me je tresla. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Goku Posted November 28, 2011 Author Share Posted November 28, 2011 Mnogo dugacko. Realno niko ti nece citati duge delove. :dada Ako sam ja mogo da napisem i da se trudim ovoliko a neko koga interesuju tekstovi ne moze da cita, nek uopste nista ne cita iz ovog teksta :spt Link to comment Share on other sites More sharing options...
Ivan_992 Posted November 28, 2011 Share Posted November 28, 2011 Pripazi ubuduće na double posting, to si mogao ubacit u ovaj post sa karijerom, a da ih odvojiš koristit kod [hr]. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Zolinho10 Posted November 28, 2011 Share Posted November 28, 2011 Ja te samo savetujem. :dada A i ovo je karijera, mislim da ti pises story. :: Link to comment Share on other sites More sharing options...
Goku Posted November 28, 2011 Author Share Posted November 28, 2011 Bice karijera, samo pravim uvod .. A i ko procita nece se pokajati veruj mi na rec .. Procitaj pa se uveri, znam da navijas za Zvezdu Link to comment Share on other sites More sharing options...
Ivan_992 Posted November 28, 2011 Share Posted November 28, 2011 Ako bude karijera prebacit ću ti tamo, ovako je za sad story. Nebi bilo loše da nastaviš story pisat jer ti dobro ide. Link to comment Share on other sites More sharing options...
chelsea_boy Posted November 28, 2011 Share Posted November 28, 2011 samo napred Link to comment Share on other sites More sharing options...
Ling^2 Posted November 29, 2011 Share Posted November 29, 2011 Maajka, koliko ono bjese da imas godina ? Link to comment Share on other sites More sharing options...
Goku Posted November 29, 2011 Author Share Posted November 29, 2011 15 ... Stoo ? Link to comment Share on other sites More sharing options...
Ling^2 Posted November 29, 2011 Share Posted November 29, 2011 Zrelo pises, bar do onog dijela kad te povuce za Zvezdom OOOO :dada Samo nastavi, ako budes ovako nastavio da pises, pratim, ne komentarisem ( dobro, mozda ponekad, ipak je to besplatni frag) :: Link to comment Share on other sites More sharing options...
Goku Posted November 29, 2011 Author Share Posted November 29, 2011 Ahaha .. Hvala ti. Link to comment Share on other sites More sharing options...
Goku Posted December 9, 2011 Author Share Posted December 9, 2011 Sutra se prica nastavlja .. Scout je trajao 7 dana, isplatilo se Link to comment Share on other sites More sharing options...
Madridista Posted December 9, 2011 Share Posted December 9, 2011 Ja te također pratim,ali ne komentiram Link to comment Share on other sites More sharing options...
Kneza Posted December 10, 2011 Share Posted December 10, 2011 Pratim Link to comment Share on other sites More sharing options...
chelsea_boy Posted December 10, 2011 Share Posted December 10, 2011 jedva cekam nastavak Link to comment Share on other sites More sharing options...
Zolinho10 Posted December 10, 2011 Share Posted December 10, 2011 Da i ja cekam nastavak. :dada Link to comment Share on other sites More sharing options...
Goku Posted December 13, 2011 Author Share Posted December 13, 2011 Probudio sam se. Nesigurnim koracima a ipak tao sigurnim dolazim do kupatila i obavljam sve sto se valja obaviti. Odlazim do stola, zovem mamu da mi da nesto da jedem. Dok sam jeo smisljao sam sta cu da kazem kada se budem upoznavao za trenerima koji ce mi pomoci u pohodima na titulu i sta cu reci ugracima da imaju na umu dok sam god na klupi Crvene Zvezde. Kada sam izasao na ulicu neki maler me poterao pa to ti je ... Autobusa nema a taxi ni jedan da prodje, a i onaj koji bi prosao je bio pun ... i eto ga autobus,prepun. Usao sam platio kartu i seo. Iza mene su bila dva decaka koja su se raspravljala oko vecitih rivala .. Ovako sa strane slusajuci ih decko koji je navijao za Partizan je bio mnogo ubedljiviji sa argumentima i ko god bi ga slusao sa strane a da ne zna sta je Crvena Zvezda ubedio bi ga da je komsija bolji. Oci su mi zacaklile, tu negde oko srce kao da se skuplja neki obruc kojem treba da se oduprem i da ga razbijem, on tu stoji vec nekih par godina u nazad. Kada sam dosao kod gopodina Lukica jezik mi se zavezao nisam nista mogao da pricam iako sam kuci smislio sta cu da kazem. Izlaza pred trenere je prosao dobro zato sto su me oni naveli na pricu. Odma sam primetio da ima u strucnom stabu dosta nestrucnih ljudi pa sam ih odma eliminisao. Na putu do svlacionice, kada sam prolazio kroz tune kroz koji su prolazile fudbalske legende video sam tekst: Ja sam navijač Crvene zvezde! Ja sam prešao hiljade kilometara da bih gledao svoj klub kako igra. Ja sam plakao kad Zvezda izgubi. Ja sam jedan od onih koji vam je skako po glavi prilikom svakog izlaska na teren. Ja sam jedan od onih zbog koji drhte zidovi Marakane. Ja sam jedan od onih koji je pravio pritisak sa tribina. Ja sam jedan od onih koji je deo koreografije.Ja sam jedan od potomaka onih koji su od Zvezde napravili ono što je danas. Ja sam jedan od onih zbog koga je klub u kojem igrate veliki evropski i svetski klub. Ja sam jedan od onih kojih koji živi sa klubom i kada nisam na stadionu. Ja sam jedan od onih zbog kojih niko ne voli da igra na Marakani. Ja sam jedan od onih koji je od poslednjih para studentskog džeparca kupovao kartu da gleda Zvezdu. Ko igra dole na travi nek srce ostavi.... Ja sam jedan od onih kome je ovaj klub član porodice. Ja sam jedan od onih koji će vam aplaudirati kada izgubite. Ja sam jedan od onih koji vas neće ostaviti kada vam ne ide. Ja sam jedan od onih koji će vam pevati kada se gube titule. Ja sam jedan od onih koji će razumeti sve. Ja sam jedan od onih koji vam nikad neće oprostiti da se na terenu ne borite! Ja sam jedan od onih koji će vas pesmom ispratiti kad vidi da želite. Ja sam jedan od onih koji želi da vidi da za vas nema izgubljene lopte. Ja sam jedan od onih koji će, ako treba, slaviti poraze, iz kojih vi izlazite iscrpljeni od borbe i želje. Ja sam deo grba koji nosite. Ja sam jedan od onih kome je važno da sve ovo znate! Ja sam navijač Crvene zvezde. Nisam mogao da se suzdrzim i da ne pustim suzu iako sam se borio protiv nje. Odlucio sam da igrace dovedem do tog mesta i da im procitam. Kada sam im procitao osecao sam kako su zeljni za fudbalom, kako iz njih izbija neka vatra i zelja za uspehom. Takodje sam i u igrackom kadru primetio da ima par zabusanata pa sam ih odstranio iz ekipe. Proslo je 10-ak dana bez trenera kakvi su mi potrebni da bi se igraci spremili za sezonu koja nam predstoji ... Trazio sam i trazio i trud se isplatio doveo sam nekolicinu trenera, dobrih trenera. Bio sam prezadovoljan s obzirom na finansijske mogucnosti. http://www.dodaj.rs/f/39/rq/1i13KOC6/fk-crvena-zvezda-beograd.png Zahuktalo se. Pripreme su u punom jeku a ja 4 noc uzastopno provodim budan za svojim radnim stolim i razmisaljm koga da dovedem u tim da nam pomogne. Odlucio sam. Igrace koje sam doveo su dovoljno kvalitetni da nam pomognu u ostvarenju nasih ciljeva. width=450 height=254http://www.dodaj.rs/f/40/12F/ewQsWy1/crvena-zvezda-transfers-.png[/img] Pripremne utakmice su prosle odlicno, prezadovoljan sam! width=450 height=47http://www.dodaj.rs/f/2D/yF/1UocA0Rl/capture.png[/img] Link to comment Share on other sites More sharing options...
Recommended Posts