Vek romantike

[Poslednji boem]

Aleksandar Tirke Tirnanić

 

 

http://www.ofkbeograd.net/fileadmin/template/Pages/img/aleksandar_tirnanic.jpg

 

Rođen 15/07/1910 - † 13/12/1992.

Mesto u timu desno krilo

Utakmica za reprezentaciju 50

Golova za reprezentaciju 12

Debitovao 06/10/1929

Igrao u klubovima: BSK (Beograd)

 

 

Teško je poverovati da će se i u sledećim decenijama ponoviti sportska karijera kakvu je imao Aleksandar Tirnanić, desno krilo predratnog BSK-a i državne reprezentacije i posleratni selektor "plavih".Popularni Tirke je pedeset sedam godina bio neprekidno u našem fudbalu!

Doživeo je mnogo radosti i gorčina: u životu, i u fudbalu. Prvi svetski rat mu je odneo oca, radnika metalca, koji je 1914. bio vojnik hrabre srpske vojske. U Drugom svetskom ratu izgubio je majku u ruševinama bombardovanja Beograda 1944. godine.

Tirke je bio jedan od onih beogradskih mališana koji je zaljubljeno jurio za loptom po nekim terenima Bare Venecije, koja se nalazila između današnjeg Beogradskog sajma i Železničke stanice.

Tu ga je zapazio Radenko Mitrović i odveo u slavni klub "Jugoslavija", gde Tirke ostaje samo godinu dana. Odatle prelazi u BSK i u izuzetnoj generaciji igra za treći tim podmlatka zajedno sa Vujadinovićem, pokojnim Krčevincem i ostalima.

Pre rata BSK je teško izlazio na kraj sa zagrebačkim "purgerima", kako su navijači popularno nazvali igrače "Građanskog". Sa "Hajdukom" i "Jugoslavijom" je išlo mnogo lakše, mada je ponekad na tim utakmicama dolazilo do usijanja. Posebno je bilo teško u Splitu.

Na jednoj od tih burnih utakmica došlo je do tuče između igrača. U teren su uleteli žandarmi da naprave red. Čak i njihov starešina - policijski pisar, kako su se oni tada zvali. I on je s leđa udarao beogradske fudbalere. Tirke je to primetio, kucnuo ga po ramenu i kad se ovaj okrenuo - snažno ga oŠamario.

- Gospodin pisar je bio zbunjen - priseća se Tirnanić tog nemilog događaja. - Od udarca mu je pala šapka, sagnuo se da je dohvati, tada je usledio volej udarac u njegovu zadnjicu. Bauljao je i ne okrećući se napustio igralište. Mislio sam da će me sačekati posle utakmice. Nije, valjda je shvatio svoje nedolično ponašanje. A ko zna, možda se i uplašio.

Tirke je kao mlad bio prgav, kočoperan, brz na jeziku, ali i ratoboran. Imao je pravi fudbalski temperament. Van terena bio je blage naravi, vedar, duhovit, kozer koji je s malo reči uspevao da nasmeje društvo.

Sa sedamnaest godina Tirnanić debituje za prvi tim BSK-a. Ubrzo potom oblači dres s državnim grbom. Slučaj je hteo da debi ovog fudbalskog asa, a i poslednja, pedeseta utakmica u dresu reprezentacije, bude sa istim protivnikom -najboljim timom Rumunije.

U tom razdoblju od jedanaest godina (1929-1940) ispisane su najlepše stranice Tirketove igračke karijere. Bio je učesnik Prvog svetskog prvenstva u Montevideu 1930, da bi zatim gotovo neprekidno igrao na svim terenima na kojima je igrala jugoslovenska reprezentacija.

Aleksandar Tirnanić je rođen 1908. u Krnjcvu, selu pored Smedcreva. Kao beba, sa roditeljima prelazi u Beograd, gde je kao penzioner živeo do smrti.

Fudbalsku karijeru počeo je kao trinaestogodišnji dečak. Brzo je krčio put do afirmacije. Za BSK je odigrao 500 utakmica, a 50 puta oblačio je dres sa državnim grbom.

Bio je sjajno desno krilo, sa Mošom nezaboravna desna strana "plavih", tandem asova kojem su navijači pevali pesme.

Posle rata, trideset sedam godina radio je u Fudbalskom savezu Jugoslavije, kao profesionalac, kao savezni kapiten ili stručni savetnik.

Sastavio je 102 državne reprezentacije, bio je selektor na Svetskim prvenstvima u Švajcarskoj 1954. i Švedskoj 1958. i na Olimpijskim igrama u Londonu 1948, Helsinkiju 1952. i Rimu 1960.

Tirnanić je bio potpuno predan fudbalu, čak je i školu zapustio. Rano je osetio slast velike fudbalske zvezde i nije mogao da se vrati u skamije i uči dosadna gimnazijska štiva. Voleo je fudbal i život. Kao i svi mladi ljudi, nije mislio šta će sutra biti. Leteo je na krilima slave sve do početka Drugog svetskog rata.

U deceniji između 1930. i 1940. Tirnanić je proživeo veoma bogat i buran život. Putovao po svetu, igrao fudbal, davao golove, driblovao, uznosio gledaoce svojom veštinom i majstorstvom.

Tirke i Moša bili su tandem i van fudbalskog terena. Drugovali su, danima i noćima sedeli kod "Sablje dimiskije", tada poznate beogradske kafane kod Botaničke bašte, igrali bilijar, karte, šetali korzoom... Bili su naši prvi profesionalci u fudbalu. Nisu radili, igranje im je bilo sve - radost i egzistencija.

Aleksandar Tirnanić je bio čovek velikog šarma, duhovit na terenu i van njega. Voleo je sva zadovoljstva života, imao je ukus za sve što je lepo. Voleo je ljude, muziku, društvo, kafanu...

- Pre rata je malo ko vodio računa o tome šta igrači rade u slobodnim časovima - objašnjava Tirke. - Moša i ja smo svake večeri izlazili, sedeli po kafanama, zabavljali se. Nikome nije padalo na pamet da nas kritikuje, još manje da smatra kako nesportski živimo. Takvo je bilo vreme. I shvatanje. Mi smo, kao i ostali, trenirali redovno, trčali na utakmicama, borili se, Često odlučivali i pobednika, pa je bilo čak i simpatično živeti javni život. Moša je bio popularniji od mene.

 

Bilo gde da sednemo, odmah bi za naš sto stiglo piće ili bi nas kelner upitao šta želimo, jer to naručuje navijač za drugim stolom. Najčešće nismo stizali da platimo ono što bismo jeli i pili.

U tom već zaboravljenom vremenu Tirke je proživeo najlepšu deceniju svoje mladosti. Bio je noćnik, igrao boemski fudbal, navijači su ga obožavali... Njemu je svaki dan bio svečanost.

Pre rata Tirnanić se rado družio sa naprednim studentima. Poznavao je Koču Popovića, drugovao sa Veselinom Maslešom, viđao Lolu Ribara... Nije bio organizovan, ali se znalo daje simpatizer komunista. Nosio je poverljiva pisma Partije u Pariz. Bio je diskretan: nikad nije pitao šta je, ali je znao da je to važno i poverljivo.

Bio je jedan od najpopularnijih sportista koji je podržao akciju naprednih ljudi da se bojkotuju Olimpijske igre 1936. u Hitlerovom Berlinu.

Posle rata, Tirnanić postaje jedan od ustrojitelja fiskulturnog pokreta u novoj Jugoslaviji, prvi (opet!) profesionalac u tadašnjem FISAJ-u, radi u fudbalu.

Prvu posleratnu utakmicu naša reprezentacija igra u Pragu 1946. Taj tim, koji je pobedio Čehoslovačku (2:0), sastavio je Aleksandar Tirnanić. Tada još nije bio promovisan u saveznog kapitena, već je u svojstvu činovnika u tek osnovanom Fudbalskom odboru pri FISAJ-u. Kasnije, posle povlačenja Mikice Arsenijevića sa dužnosti amaterskog selektora, Tirke postaje savezni kapiten, jedini stručnjak koji će preko sto puta sastaviti najbolji tim Jugoslavije.

Tirke je bio staro vremenski selektor: nije od fudbala stvarao nauku, niti je igračima davao taktičke zadatke. Tražio je od njih samo jedno: da imaju stvaralački odnos prema fudbalu! Dao im je slobodu, insistirao na zalaganju, trčanju i hrabrosti.

Kako je on vršio selekciju, ostaće tajna koju nikad niko neće odgonetnuti. Često mu je bilo dovoljno da nekog igrača vidi samo na jednoj utakmici i da u njemu, pre svih drugih, zapazi ne samo talenat, već i krajnji domašaj. Sve se kod njega zasnivalo na intuiciji, čulu koje je bolje od fudbalske teorije i svih "logika" stvaralo homogenu kompoziciju.

Aleksandar Tirnanić je bio selektor velikog senzibiliteta. Umeo je da oseti ne samo fudbalsko razumevanje, već i duhovno dopunjavanje igrača, da spoji sve te karike u čvrst, neraskidiv lanac. Igrači su ga voleii, opštio je s njima na jednostavan, fudbalski način. Dobro ih je oscćao, a oni su njega razumeli. Bio je autoritet na veoma originalan način-jednostavnim prilazom igri i verom u izabranika.

Na dužnosti selektora - tom usijanom prestolu - bio je godinama. Dok su se drugi lako topili, on je odolevao, bilo kao član selektorske komisije ili kao savezni kapiten. I to je jedna od misterija vezanih za ovog "Čoveka od fudbala". Maliciozni kažu da je bio toliko "elastičan" daje dozvoljavao da mu tim "sastavljaju" ili na njega utiču visoki funkcioneri FSJ. Dobronamerni tvrde daje njegov uspeh lako objasniti: bio je čovek intuicije i prave fudbalske krvi.

Kad su ga kritikovali, branio se osmehom, duhovitošću, ponekad i na sarkastičan način. Sa novinarima se nije svađao, još manje dokazivao svoje ideje i namere. Bio je superioran u svojoj doslednosli - da poverenje uvek poklanja najboljim igračima, nezavisno od njihove trenutne forme.

Posle sjajne pobede naše reprezenatacije nad Italijom u Torinu (4:0), kada su Bobek i Mitić sedeli na klupi, a Čajkovski ustupio mesto mladom Dobroslavu Krstiću iz Vojvodine, "plavi" su igrali u Beogradu sa Englezima.

Zlatko Čajkovski se teško mirio s tim da ne igra za državni tim. Došao je u kancelariju FSJ i preklinjao Tirnanića da ga postavi u izabrani lim. Toj dirljivoj sceni prisustvovao je i autor knjige.

- Pane - tako su igrači od milošte zvali Tirketa - molim Vas da mi verujete: biću u nedclju najbolji igrač na terenu - rekao je Čik u jednom dahu. - Trenutno igram slabo za "Partizan", nisam koncentrisan, hteo bih u inostranstvo, moram da mislim i na dane posle fudbala, imam porodicu, na velikim sam mukama.

Čik je otišao, Tirke mu nije ništa obećao, ali mi je odmah rekao: "Srećom, dobro ga poznajem. Igraće u nedelju, svi će me napadati pre utakmice, ali sam siguran da će Čik biti sjajan. On je fanatik, borac, nije zaboravio da igra".

Čajkovski je bio u pravu. Tirke nije pogrešio što mu je verovao. U meču protiv Engleza (Mitić je dao gol, pobedili smo - 1:0). Čika su svi novinari ocenili "desetkom", bio je junak utakmice! Takav je selektor bio Tirnanić.

 

Javnost je dugo verovala da Timanić, kao kakav ljubomorni paša, čuva svoj fudbalski "harem" (reprezentaciju) za sebe, kao da je bogomdani selektor. Želeli su novu ličnost, promenu, nekog mlađeg čoveka.

Tirke je odolevao svim pritiscima, umeo je, kad treba, da bude i "igrač na žici", i zato je istrajavao kao savezni kapiten. Kad je došlo vreme da se povuče, ostao je u FSJ, kao stručni savetnik.

Njegov miljenik bio je Miljan Miljanić. Čudno? Jer, Miljanić je stručnjak koji ima potpuno suprotan stil rada, drugačije shvatanje igre, opredeljenje, način selekcije...

Teško je reći da li je u tom odnosu bilo obostrane iskrenosti ili su, kao uglađeni ljudi, bili pod neprozirnom maskom. Ipak, Tirke je davao savete Miljaniću. Naročito je insistirao na tome da se mladi stručnjak ne povodi za modom, da ne presađuje na naš fudbal ono što su trenutno posedovali Mađari, Nemci, Englezi ili Holanđani.

- Talenat je u nogama, fudbalska inteligencija u glavi -govorio je Tirke. - Mi moramo sačuvati igračima slobodu duha, taj naš smisao za improvizaciju i igru, dati im slobodu da samostalno rešavaju situacije na terenu. Moramo negovati agresivnu igru, nismo za defanzivno loptanje, to nije u našem mentalitetu.

To je bilo Tirnanićevo gledanje na fudbalsku igru i igrače. Njegov najdarovitiji naslednik Miljanić nije htco da ide putem svoga učitelja. Verovao je u svoje "svetske poglede" na fudbal.

Tirnanić je sav bio na ovom tlu, tumačio je i objašnjavao naš mentalitet, igrače koji su bili kao i on: strastveni, borbeni, hrabri, razigrani...

 

Odlomak iz knjige "Asovi veka", 1999, (Mile Kos)

[Poslednji boem]

Slobodan Santrač

 

 

http://www.ofkbeograd.net/fileadmin/template/Pages/img/santrac.jpg

 

Rekorder za sva vremena

 

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je samo osam utakmica i postigao samo jedan gol. I to nikad svih 90 minuta! Samo dvaput je igrao celo poluvreme - na osam utakmica ukupno 110 minuta. A ipak je bio (i ostao) najbolji jugoslovenski strelac svih vremena. Brojke su zaista impresivne:

- Sa 218 postignutih golova ubedljivo zauzima prvo mesto na listi jugoslovenskih ligaških rekordera svih vremena.

 

- Sa 33 gola u prvenstvu 1971/72. godine drži rekord u broju postignutih pogodaka u jednoj prvenstvenoj prvoligaškoj sezoni.

 

- Bio je četiri puta najbolji jugoslovenski prvoligaški strelac :

1967/68: 22

1969/70: 20

1971/72: 33

1972/73: 25

- Tokom karijere odigrao je ukupno 1.359 utakmica i postigao 1.301 gol.

Nije bio robusan napadač (visina 171, težina 66 kg), niti dribler-žongler. Čak ni posebno atraktivan napadač. Ali, bio je nenadmašan majstor da se dobro postavi, da utrči i da se skoro uvek nade na "pravom" mestu. Šutirao je izvanredno sa obe noge, ali je golove postizao i glavom. Nije voleo da prima loptu u noge i uvek je nastojao da pretrči protivnike i da se postavi tamo gde su ga najmanje očekivali. Uvek je vrebao na greške protivnika i nemilosrdno ih kažnjavao. Šutirao je iz kolena, udarci mu nisu bili izuzetno jaki, ali je bio majstor da prevari golmana. Bio je, zaista, izuzetno snalažljiv i vešt u kaznenom prostoru, nadaren da munjevito reaguje i neobično precizno šutira, da pronalazi rešenja koja su najčešće iznenadivala golmane.

Počeo je da igra u pionirskom ti-mu FK Takovo iz Gornjeg Milanovca u kome je, prema ličnoj evidenciji, na 46 utakmica postigao 56 golova, stasao je u valjevskom FK Metalac (kasnije FK Budućnost) u kome je u leto 1962. prvi put zaigrao za prvi tim. Igrao je u početku halfa, a prvi put kao centarfor na kup utakmici protiv beogradskog Dušanovca i postigao je šest golova.

Počeo je da puni protivničk mreže i skoro da nije bilo utakmice na kojoj nije postigao bar jedan gol. U proleće 1965, dok je još imao pravo da igra za omladinsku ekipu, na četvrtfinalnoj utakmici Omladinskog kupa Metalac-Partizan (4:0) postigao je sva četiri gola.

Pošto je, kao i cela porodica imao na srcu beogradske "crno-bele", očekivao je poziv iz Partizana. Međutim, pošto su ga pozvali samo na jednogodišnju probu, odlučio se za OFK Beograd. Prvi ugovor potpisao je 21.jula 1965. i u OFK Beogradu počela je golgeterska karijera najboljeg jugoslovenskog "tobdžije" svih vremena.

U dresu beogradskih "plavih" Santrač je debitovao 14.avgusta 1965, kao desno krilo, u prvenstvu 1965/66. godine na utakmici protiv splitskog Hajduka (2:2) u Splitu, a prvi ligaški gol postigao je 23. oktobra 1965. godine u susretu sa zagrebačkom Trešnjevkom (3:3) na Karaburmi. To je bila njegova četvrta utakmica u dresu OFK Beograda, a igrao je u navali sa Samardžićem, Dakićem, Skoblarom i Banovićem.

Kao član OFK Beograda Santrač je 26. maja 1966. osvojio pobednički trofej Fudbalskog kupa Jugoslavije pobedivši u finalu zagrebački Dinamo sa 6:2 i tada je navalni trio "Tri S" (Skoblar, Samardžić i Santrač) postigao po dva gola.

Kao najbolji strelac OFK Beograda Santrač je stoti ligaški gol postigao na Koševu protiv Sarajeva, a rekordne pogotke, kojim je prestigao dotadašnjeg ligaškog rekordera Boru Kostića (158 golova), postigao je 25. marta 1973. na utakmici protiv zagrehačkog Dinama (4:2) na Karaburmi. Zagrepčani su poveli sa 2:0, a onda je Santrač postigao sva četiri gola za OFK Beograd - po redu svoj 157, 158, 159. i 160. ligaški pogodak. Toga dana, u 16 časova i 17 minuta, Santrač je postao jugoslovenski ligaški strelac-rekorder.

Za beogradske "plave" Santrač je postigao ukupno 186 ligaških golova, jubilarni 200. pogodak postigao je kao član beogradskog Partizana (pristupio mu 14.Januara 1978) na utakmici protiv Željezničara u Sarajevu. Bio je u drugom delu prvenstva igrač "crno-belih" kad je Partizan u sezoni 1977/78. godine osvojio državno prvenstvo.

Poslednji, 218. ligaški gol Santrač je postigao kao član zemunske Galenike 10. juna 1983. na utakmici protiv Budućnosti (1:1) u Podgorici. U ovom klubu je i završio karijeru odigravši poslednju utakmicu 27. novembra 1983. protiv Bora (0:0) u Boru.

Kad je stekao pravo igranja u inostranstvu 1974. gocline, OFK Beograd je za "isluženog" Santrača dobio 300.000 švajcarskih franaka od ciriškog Grasshopper-Cluba, u kome je "Sani" - kako su ga zvali prijatelji za 22 meseca igranja postigao 29 ligaških golova. Na utakmici proliv ekipe Zorlicon (10:1) postigao je devet golova i "potvrdio" rekord koji je postigao u dresu valjevskog Metalca na utakmici protiv Kolubare (14:1), na kojoj je takode postigao devet pogodaka.

Igrao je dugo, preko dve decenije, zahvaljujući i srećnoj okolnosti da je tokom cele karijere samo jedanput bio teže povreden. To se dogodilo 1973, na utakmici protiv skopskog Vardara (1:1), kad mu je nehotično, bacivši se na loptu, golman Mutibarić povredio koleno. Tada je morao da se leči i pauzira 40 dana.

Medu Santračevim golgeterskim trofejima posebno mesto zauzima "bronzana kopačka" pariskog lista "France-Football", koju je osvojio posle sezone 1971/72. godine. Tada je sa 33 ligaška gola bio treći strelac u Evropi (prvi je bio Nemac Gerd Miiller sa 40 golova).

1.359 UTAKMICA - 1.301 GOL

 

Klub Utakmice Golovi

FK Takovo - Gornji Milanovac (1959 - 1960) 46 56

FK Metalac - Valjevo (1960-1965) 321 376

OFK Beograd (1965-1974. i 1976-1977) 623 604

Grasshoppers-Club - Cirih (1974-1976) 96 66

FK Partizan - Beograd (1978-1980) 103 72

FK Galenika - Zemun (1981-1983) 117 88

Garnizon JNA (1973-1974) 12 10

Razne selekcije 22 29

Evropski kupovi 19 21

Ukupno 1.359 1.301

 

REKORD KOJI ZADUGO NEĆE BITI OBOREN

Kao strelac-rekorder u jugoslovenskom prvoligaškom fudbalu, Slobodan Santrač je postigao ukupno 218 golova - 186 u dresu OFK Beograda, 29 pogodaka kao igrač beogradskog Partizana i tri gola kao član zemunske Galenike. Evo njegovog bilansa prema prvenstvenim sezonama i klubovima za koje je igrao:

 

1965/66 : OFKBeograd 20

1966/67 : OFKBeograd 12

1967/68 : OFKBeograd 22

1968/69 : OFKBeograd 16

1969/70 : OFK Beograd 20

1970/71 : OFK Beograd 19

1971/72 : OFKBeograd 33

1972/73 : OFKBeograd 25

1973/74 : OFK Beograd 2

1975/76 : OFK Beograd 5

1976/77 : OFKBeograd 11

1977/78 : OFK Beograd (1) i Partizan(11) 12

1978/79 : Partizan 14

1979/80 : Partizan 4

1982/83 : Galenika 3

 

Uračunate su sve utakmice koje jc Santrač odigrao - od susreta za pionirsku, omladinsku i prvu ekipu timova čiji je dres nosio, zatim za tim garnizona JNA u kome je služio kadrovski rok, do utakmica za sve selekcije i takmičenja za kupo-ve UEFA i Kup sajamskih gradova (FIFA).

Uz jednu utakmicu i jedan gol za omladinsku (1965) i tri utakmice i jedan pogodak za mladu reprezentaciju (1966-1968), odigrao je i osam utakmica i postigao jedan gol za najbolju selekciju Jugoslavije. Debitovao je 1. juna 1966. u susretu protiv Bugarske (0:2) u Beogradu, a poslednju utakmicu odigrao je 17. aprila 1974. protiv ekipe SSSR-a (0:1) u Zenici. Jedini gol za reprezentaciju postigao je 27. juna 1966. u prijateljskom susretu sa Švedskom (1:1) u Malmeu, na svojoj drugoj utakmici za reprezentaciju.

Kad je prestao s aktivnim igranjem, ostao je veran svom poslednjern klubu, zemunskoj Galenici, u kojoj je vršio dužnost sekretara i vodio brigu o propagandnoj aktivnosti i organizaciji utakmica kluba.

Bio je i selektor fudbalske reprezentacije Jugoslavije (1995-1998) i "plave" odveo i predvodio na Svetskom prvenstvu u Francuskoj 1998.godine, gde je naša reprezentacija ispala u osmini finala od Holandije (1:2).Slobodan Santrac je roden 1. jula 1946. godine u Koceljevu. Karijeru je poceo u Radnickom iz Valjeva 1958. godine i za ovaj tim igrao do 1965. godine kada prelazi u OFK Beograd. Za OFK Beograd je igrao do 1974. godine kada odlazi u Švajcarsku i igra za Grashopers (1974-76). Fudbalsku karijeru nastavlja u Partizanu po povratku iz inostranstva, a tacku stavlja braneci boje Galenike odnosno Zemuna od 1980-83. godine.

Slobodan Santrac je najbolji strelac jugoslovenskog fudbala u njegovoj istoriji. Postigao je ukupno 218 golova. Za reprezentaciju Jugoslavije je odigrao šest meceva i postigao jedan gol. Slobodan Santrac je bio golgeter za koga se kaže da se rada jednom u sto godina. Najbolji koga je podarilo ovo podneblje. Za njega je jedan novinar napisao: Levom ili desnom nogom, ramenom ili glavom, špicom ili petom, kolenom ili prsima, po zemlji ili u vazduhu, u raklje, po sredini gola - bilo je svejedno Slobodanu Santracu.

 

Važno je dati GOL!

[Poslednji boem]

Ubacena istorijska anketa. ::

[Poslednji boem]

OFK Beograd dobija novog sponzora?!

 

http://4.bp.blogspot.com/_uVXrEwBMT3o/TBYRxaZK31I/AAAAAAAABUs/o-O33LNyK_U/s320/300px-Turkish_Airlines_logo.svg.png

 

Čelnici OFK Beograda otputovali su u Istanbulu i pregovarali sa "Turkiš Erllajnzom" koji bi mogao da uđe u sponzorski pul.

 

Ova kompanija je zainteresovana za JAT, a OFK bi mogla da bude odlična prilika da uđu na srpsko tržište.

 

Radi se o turskom nacionalnom avio - prevozniku koji dosta ulaže u sport. Na listi klubova sa kojima imaju sponzorski ugovor su Barselona, Mančester Junajted i grčki košarkaški klub Marusi. Ova avio - kompanija je i generalni sponzor kosarkaške Evrolige. Takođe zaštitna lica ove kompanije su Kobi Brajanta i jedna od najbolji svetskih teniserki, Karolina Voznijacki.

 

---

 

Svaba novi selektor "orlica"

 

http://www.kurir-info.rs/static/imgs/article_thumbs/632x474/uploads/2010-07/10825.jpg

 

Ono sto je zapoceo 2008., danas nastavlja. Dejan "Svaba" Djudjevic je na danasnjoj sednici upravnog odbora FSS-a izabran za novog selektora reprezentacije Srbije do 21 godine.

 

Nakon losih rezultata u kvalifikacijama za EP, do skorasnjem selektor Ratomir Dujkovic urucen je otkaz. Kao moguci naslednici Dujkovica na klupi selektora "orlica" spominjali su se Aleksandar Jankovic i Dejan Djurdjevic.

 

Kako navodi upravni odbor FSS, Svaba je izabran najvise zato sto je vodio reprezentaciju do 19 godina koja se proslavila na EP u Ukrajini, sada dosta tih momaka igra u mladoj reprezentaciji, pa je prirodno da Svaba nastavi put koji je zapoceo.

 

Evo i izjave gospdoina Tomislava Karadzica: Danas smo doneli odluku da Djurdjevic preuzme mladu reprezentaciju, jer smatramo da je to sada najbolje resenje. Zahvalio bih se njemu, zato sto je prihvatio ovaj posao, ali i gospodinu Jankovicu cija ce vrata FSS-a uvek biti otvorena i zelim mu svu srecu u nastavku trenerske karijere, jer je jako mlad i talentovan strucnjak.

 

Nadamo se da je FSS doneo pravu odluku, Srbija je uvek bila medju vodecim zemljama, sto se mladjih pogona tice, nadamo se da ce i nastaviti tu tradiciju.

[bojan95]

Pratim naravno,samo do sad je bilo dosadno sa istorijom kluba,ali vidim da polako krećeš da pišeš o dešavanjima u klubu.

[milosizpisara™]

Opaa,Turkish airlines lepa ideja,procitao sam istoriju u jednom dahu,veoma zanimljivo,dosta stvari nisam znao.Lepo,lepo 

[Simic™]

Moracu da te malo ispravim:ofk definitivno nije najstariji srpski klub to je Backa iz Subotice osnovana 1901.

[Poslednji boem]

Minic: "Sve je dogovoreno!"

 

http://www.ofkbeograd.co.rs/slike/Momcilo%20Minic.jpg

 

Danas je iz Istanbula ranim letom u 9 casova ujutru doputovao predsednik kluba OFK Beograd Momcilo Minic. Razlog njegovor odlaska u Tursku nije bio odmor, vec razgovor sa predstavnicima "Turkis Eirlajnszam-a".

 

"Sve je dogovoreno! Turci su jasno postavili ciljeve, to je Evropa, ali sa sredstvima koje cemo dobiti to i ne bi trebao da bude neki problem. Turci su obecali rekonstrukciju Omladinskog stadiona i milion evra u budzetu kluba. Ovo je veliki trenutak za nas klub, uskoro bi predstavnici iz Turske trebali da stignu u Beograd, da zavrsimo pregovore i zalijemo to sampanjcom."  - Momcilo Minic

 

Prekosutra bi 2 predstavnika Turske avio - kompanije trebalo da stignu u Beograd i da sporazum o sponzorstvu bude ozvanicen.

 

OFK sada ima jos jednu brigu, a to je trener, posto je Svaba otisao zbog obaveza koje ima u mladoj reprezentaciji Srbije.

 

---

 

Plava Unija: HOĆEMO NOVE TRIBINE - HOĆEMO POKRIVENE TRIBINE - HOĆEMO REFLEKTORE - HOĆEMO VEĆI SEMAFOR - HOĆEMO STOLICE GDE NEDOSTAJU I PLAVU TARTAN STAZU - HOĆEMO STADION KAKAV DOLIKUJE BEOGRADU I BEOGRAĐANIMA!

 

width=450 height=328http://4.bp.blogspot.com/_AXPKil0NgaQ/TJsY6hS4HjI/AAAAAAAAAD4/2a9pjs7MMgU/s1600/2.jpg[/img]

 

Cilj pokretanja ovog mirnog protesta je da ukažemo javnosti, ali i nadležnima, na alarmantno loše stanje u kome se Omladinski stadion već godinama nalazi! Stadion je u vlasništvu Grada Beograda, te gradski oci moraju da prihvate odgovornost i povuku konkretne poteze, jer je Omladinskom stadionu potrebna što hitnija, ali sveobuhvatna rekonstrukcija!

 

"HOĆEMO NOVE TRIBINE - HOĆEMO POKRIVENE TRIBINE - HOĆEMO REFLEKTORE - HOĆEMO VEĆI SEMAFOR - HOĆEMO STOLICE GDE NEDOSTAJU I PLAVU TARTAN STAZU - HOĆEMO STADION KAKAV DOLIKUJE BEOGRADU I BEOGRAĐANIMA!" - bile su jasne poruke "Plave Unije" upucene gradskom odboru

[Dzoni Padinjak]

E pratim...Stvarno je super za sada 

[visoki]

Stvarno odlicno pises samo pocetak nisam pratio ali vidim da je jako zanimljivo i od sada i ja pratim . 

 

Jos nesto svida mi se tvoj potpis  ::

[Poslednji boem]

Izvinjavam se na dabl postu, nisam primetio ova dva posta koja su nova.

 

 

Moracu da te malo ispravim:ofk definitivno nije najstariji srpski klub to je Backa iz Subotice osnovana 1901.

Znam, ima jos nekoliko starijih klubova, ali su oni uglavnom ugaseni ili postoje, ali su sada amaterski klubovi, jedini srpski klubovi koji su i danas uspesni i postoje, a osnovani su pre '20 su OFK, Vojvodina i Javor.

 

Hvala svima koji prate.

[Poslednji boem]

"Turkis Eirlajnszam" i zvanicno novi sponzor Romanticara!

 

http://4.bp.blogspot.com/_uVXrEwBMT3o/TBYRxaZK31I/AAAAAAAABUs/o-O33LNyK_U/s320/300px-Turkish_Airlines_logo.svg.png

 

Danas su na Omladinsom stadionu na Karaburmi ugovor o sponorstvu potpisali Prof. Dr. Cemal Şanlı ispred turske kompanije i Momcilo Minic ispred beogradskog kluba.

 

Ugovor o saradnji potpisan je na 3 godine sa mogucnoscu da se ugovor produzi. Obe strane danas su bile zadovoljne.

 

Romanticari su konacno dobili sponzora kakvog zasluzuju, a Turkis Eirlanszam sada ima vece sanse da udje na srpsko trziste i JAT. Turci su spremni da izdvoje nekoliko miliona evra, kako bi se OFK opet vratio na stare staze slave.

 

---

 

Turci vec povukli prvi potez

 

http://www.dodaj.rs/f/2o/Mb/4fqczG3v/novi-stadion.jpg

 

Verovatno ste se zapitali sta je ovo kada ste videli sliku. Jedan lep, moderan stadion, sa reflektorima, stazom za trcanje, jednom recju evropski stadion.

 

E bas takav bi OFK trebao da dobije za 2 meseca! Turci su izdvojili 7 miliona evra za rekonstrukciju Omladinskog stadiona na Karaburmi. Planirano je da se stadion prosili sa trenutnih 16 hiljade na 27 hiljade sedecih mesta. Sem toga Turska kompanija obecala je i izgradnju krova nad tribinama, uvedjenje reflektora, postavljanje nove plave staze oko terena, nove stolice, podzemno grejanje i nove svlacionice za igrace!

 

Po svim kriterijumima ovaj stadion ispunjava evropske uslove, ceka se jos samo da gradjevinska inspekcija da upotrebne dozvole i da se krene sa rekonstrukcijom. Planirano je da renoviranje traje 2 meseca, pa ce tako Romanticari imati gotov stadion do pocetka prvenstva.

 

---

 

Pokrenuta inicijativa za vracanje starog imena i grba?!

 

http://www.dodaj.rs/f/n/lN/3trhAnVs/stari.png

 

Plava unija pokrenula je jos jednu akciju. Radi se o vracanju starog imena BSK i vracanje starog grba kluba. Kao sto i sami znate OFK ce uskoro proslaviti vek svog postojanja, a navijacima bi najlepsi poklon bio vracanje starog imena i grba kluba, koji su ih krasili godinama i za koje je ceo Svet procuo.

 

"Zelimo da 100 godina kluba proslavima pod imenom za koje ceo Svet zna, Beogradski Sportski Klub (BSK). Ne trazimo nista specijalno, ovo je molba za upravu kluba, mi se nadamo dobroj saradnji i nadamo se da cemo na kraju postici dogovor." - rekao je u kratkom intervju jedan od navijaca OFK-a.

 

Sutra bi trebalo da se sastanu Minic i navijaci, gde bi trebali da se dogovore i rese ovo pitanje.

 

 

[milosizpisara™]

:cast: :cast: :cast:

Nemam reci,ovo sam oduvek hteo da uradim,da se igram malo sa editorom,a sad cu to kod tebe pratiti.Bravo Zeko!

[Dzoni Padinjak]

Extra  ...Kako si uradio sliku za stadion...?  I s kim ti igras bsk i ofk malo nerazumem

[Ventus]

Nije nikako uradio ima na sajtu ofke taj projekat i mogao bi malo da procitas tekst pre nego sto ga prokomentarises ::

[Dzoni Padinjak]

pa procito ali nikako da provalim

 

[Poslednji boem]

Pa sa BSK-om. ::

[Dzoni Padinjak]

a na pocetku si napiso sa ofk beogradom..i naslov je vek romantike...a romanticare zovu ofk bgd...

[Poslednji boem]

  OFK Beograd je izmisljeno ime zbog komunista, jer im se nije nikako svidjalo ime BSK. Nije da hocu da uvlacim politiku, ali to je realnost. Sada sam ja vratio stare ime i grb. ::

[milosizpisara™]

Dzoni brate mili 

[Dzoni Padinjak]

haha sta ces 

[Poslednji boem]

Ponovo BSK!

 

http://www.dodaj.rs/f/n/lN/3trhAnVs/stari.png

 

Beogradski Sportski Klub je opet deo nas! Kao grom iz vedrog neba grunula je informacija da su celnici doskorasnjeg OFK Beograda odlucili da vrate stari naziv i grb kluba. Kao povod za to naveli su 100 godisnjicu kluba koja ce se dogoditi za 2 godine. Navijaci su sa velikim odusevljenjem docekali tu informaciju.

 

Navijaci su u dogovru sa celnim ljudima kluba odlucili da organizuju zurku na Omladinskom stadionu, jer po njihovim recima, ovo je praznik i datum koji ce pamtiti dok su zivi. Tim povodom pozivamo i sve Romanticare na vecerasnju zurku, povodom ovog dogadjaja.

 

Na redovnoj sednici FSS sledece nedelje trebali bi da se i zvanicno potvrdi proena naziva kluba i grba, kao i da to prodje kroz pirvredne registre.

 

---

 

Para ima, al' trenera nema

 

http://4.bp.blogspot.com/_uVXrEwBMT3o/TBYRxaZK31I/AAAAAAAABUs/o-O33LNyK_U/s320/300px-Turkish_Airlines_logo.svg.png

 

Navijaci ce Jun mesec 2009. godine pamtiti kao najlepsi mesec u njihovom zivotu. Sudbina ovoga kluba potpuno se promenila u mesec dana. Od kluba koji je jedva skrpio kraj sa krajem da ostane u ligi, dosli su na nivo gde navijaci ocekuju i titulu!

 

Turkis Eirlanszam od skorasnji je sponzor i vlasnik 49% akcija Beogradskog Sportskog Kluba. Kao glavni povod za ulazak Turskih investitora u nas fudbal jeste moguca kupovina JAT-a od strane Turske avio-kompanije.

 

Beogradjani bi za 2 meseca trebali da imaju jedan multi-funkcionalan eropski stadion, koji ispunjava sve propise UEFA-e. Omladinski stadion je vec dosta oronuo i izgubio svoj nekadasnji sjaj, nema vise ni tu energiju koja je nekada privlacila evropske velikane.

 

Jedno veliko pitanje koje muci sve u BSK-u je ko je trener. Kao sto je dobro poznato Svaba je nastavio put sa Orlicima, ali se trener BSK-a jos uvek ne nazire.

 

Danas smo sreli Momcila Minica ispred njegove kancelarije, ali on je odbio da govori o potencijalnom treneru.

 

Da li nam BSK priprema jos jednu bombu ili je Minica sram da izadje pred medije jer nema koga da ponudi saznacemo sigurno u narednih par dana, jer prelazni rok i pripreme samo sto nisu pocele!

 

 

[Dzoni Padinjak]

Dobar nastavak