Vek romantike

[Poslednji boem]

Vek romantike

 

 

Kao sto i sami mozete da zakljucite iz naslova pisacu pricu sa najstarijim srpskim klub - OFK Beogradom. Prica ce se sastojati iz mesavine price koju sam izmisljam i realnosti FM-a. Igram na FM10, bez transfera, sa malom izmenom baze (to jos necu da vam otkrivam, saznacete u dolazecim izvestajima). Necu stavljati bogatu istoriju kluba u 1. post, jer sam resio da prvih 10-ak izvestaja bude vezana za istoriju kluba. Hvala svima koji ce pratiti, a ja cu vam na najbolji moguci nacin docarati ovaj klub, i nadam se zajedno sa vama proslaviti vek romantike. Molio bih vas da ne dajete odmah komentare, zbog preglednosti price, a ako vam se svidja odredjeni izvestaj stisnite dugme pohvala. Hvala.

[Poslednji boem]

Beogradski Sport Klub je rođen!

 

 

Na sastanku, koji je 6. jula 1911. godine održan u kafani «Ženeva», koja se nalazila na uglu Aleksandrove i Beogradske ulice, osnovan je jedan klub, koji će u narednim godinama ispisati najlepše stranice našeg fudbala, a taj klub živi i dan danas i pored toga što su ga ukidali, reimenovali, selili... Ništa još nije ubilo duh našeg grada i naš klub, a 2011. godine, tadašnji BSK, a danas OFK Beograd, slavi zlatni jubilej, prvi vek svog fudbalskog bitisanja!

 

Ovu svečanu osnivačku skupštinu tog sunčanog, letnjeg, dana, otvorio je jednim prigodnim govorom Jevrem – Ješa – Pantelić, publicista. Pošto su bile obavljene potrebne prethodne radnje, izabrana je i prva uprava kluba: za predsednika – Andra Jović, za potpredsednike – Danilo Stojanović – čika Dača i Jevrem Pantelić, za sekretara – Dušan Milošević, za blagajnika – Miloš Ekert, a za ekonoma – Božidar Todorović. Članovi uprave su postali Momčilo Živanović, Ivan Živković i Boško Krstić. Klupski fotograf bio je Ljubiša Glišić, a umetnik za reklame arh. Aleksandar Deroko, što samo po sebi predstavlja novinu u tadašnjem fudbalu i pokazatelj da je novi klub imao moderan vid shvatanja fudbala.

 

Posle izbora ove prve klupske uprave i pošto je izglasala pravila kluba, skupština je donela odluku da klupsko igralište bude podignuto na ustupljenom terenu beogradske opštine, na nekadašnjem Trkalištu (bivši hipodrom), gde se danas nalazi Tehnički fakultet.

 

Ime je usvojeno na predlog Miloša Ekerta, bankara «Praške kreditne banke», koji je dao ideju da se novoformirani klub zove Beogradski Sport Klub!

 

Pravila kluba odobrena su od uprave Grada Beograda, 1. septembra 1911. godine i tada je Beogradski sport klub zvanično počeo sa radom!

 

Usvojene su i boje kluba - tamno plavo - svetlo plava kombinacija, na predlog Milete Nedića - tadašnjeg centarfora, jer su to bile boje njegovog koledža - Šatlen u Ženevi gde je studirao, a po toj kombinaciji boja je kasnije klub bio poznat i dobio je nadimak «beogradski Plavi»!

 

Od prihoda sa prve naše odgrane utakmice sa Šumadijom (8:1), prilozima članova i ljudi iz Praške kreditne banke, naručeni su prvi dresovi u Pragu. Doneti su do Zemuna (Austrougarska) i nekoliko igrača je prešlo u Zemun, navuklo po 3-4 dresa na sebe da ne bi platili, za nas tada preskupu carinu i tako ih doneli u Beograd.

 

 

 

IZVOR: www.ofkbeograd.co.rs

[Poslednji boem]

Neposredni povod osnivanja BSK-a

 

 

Treba reći da je BSK osnovan kao direktna posledica raskola u jednom drugom beogradskom klubu – Srpskom maču, gde je vladala dugogodišnja loša atmosfera između igrača i predsednika kluba Radivoja Novakovića. To neslaganje je doživelo svoju kulminaciju posle dve odigrane prijateljske utakmice između reprezentacije Beograda i odgovarajuće selekcije Zagreba, gde su igrači Srpskog mača koji su bili pozvani u selekciju i pored protivljenja predsednika i zabrane da idu put Zagreba, ipak otišli i odigrali te mečeve, a po povratku u Beograd više nisu bili članovi drugog po redu najstarijeg kluba u prestonici Srbije.

 

Ubrzo nakon toga, odlučili su da osnuju novi klub, a pridružili su im se pojedini igrači Sokola (Danilo Stojanović i Mileta Nedić), te đaci tadašnje gimnazije «realke» (Mikša Jovanović, Velibor Andrejević, Miodrag Jovanović – Cine i dr.), kao i službenici Praške kreditne banke (Miloš Ekert, Oto Kohut, Josif Švaha), te je tako formiran, kasnije veliki BSK.

 

 

 

IZVOR: www.ofkbeograd.co.rs

[Wiz™]

napokon da i od tebe cujemo jednu pricu,sretno ti bilo i cekam novi nastavak

[Ventus]

Nisi morao dabl post odmah I vec si krenuo drugu pricu, a na onoj si imao samo 1-2 reporta, nadam se da ce ova imati vise I da ce duze trajati...

[Poslednji boem]

Prva utakmica!

 

Na Malu Gospojinu 1911, odigrana je prva zvanična utakmica BSK-a. Protivnik je bila Šumadija koju smo pobedili 8-1, a sastav je bio sledeći:

 

Bota Stanković - Pufta; Miša Obućina - Laf, Josif Papo - Joži; Đoka Popović - Kera, Boža Todorović - Budža, Dušan Milošević - Cucko; Brana Veljković - Ciga, Josif Bener - Jajo, Mileta Nedić, Nikola Stefanović, M. Furjanović - Furka.

 

Svoje prve dve međunarodne utakmice, plavi su odigrali protiv tadašnjih austrougarskih klubova, 1913. godine sa novosadskim MTK i 1914. protiv subotičkog Munkača, te pančevačkog S. K, dok su omladinci BSK-a svoju prvu utakmicu odigrali i ranije protiv Građanskog šport kluba iz Zemuna!

 

 

IZVOR: www.ofkbeograd.co.rs

 

---

 

Rekao sam Milosu da zakljuca ono, nemam trenutno neku inspiraciju, nastavicu sigurno to kasnije, kada budem imao vise vremena, volje i inspiracije. Stavljam svaki mali report za sebe, jer ce njihovi hiperlinkovi ici u 1. post.

[Poslednji boem]

Prvi stadion!

 

Otvaranje stadiona na bivšem Trkalištu (sve do 1906. na tom mestu bio hipodrom kada se premestio na sadašnju lokaciju - Carevu ćupriju) održalo se na pravoslavni Vaskrs, 6. 7. i 8. aprila 1914. godine, «Uskršnjim loptačkim turnirom», a učestvovali su BSK, BSK II, Srpski mač i Velika Srbija II, te subotički SAK i turnir je trajao tri dana. U stadion je uloženo tadašnjih 10 000 dinara, a napravljene su pokrivene tribine sa ložama i sedištima za preko 700 gledalaca.

 

Iako se zvanično prvenstvo nije igralo sve do 1923. godine, te, iako su fudbalske utakmice u tom periodu bile retke, ipak su se u svakom trenutku znali najbolji klubovi. U Srbiji je u to vreme BSK nosio epitet nezvaničnog šampiona u periodu između 1911-1912, pa od jeseni 1912 do zime 1913.

 

 

IZVOR: www.ofkbeograd.co.rs

[Poslednji boem]

I sv. rat

 

 

Na žalost, fudbal u Srbiji je brzo zamro, jer su došli ratovi, prvo dva Balkanska, pa odmah zatim i I sv. rat, te je klub u periodu između 1914-1919. bio raspušten, a naš prvi stadion u blizini današnje lokacije parka Tašmajdan, je za vreme prvog svetskog rata razoren od neprijateljske artiljerije i kasnije pretvoren u njivu sa zasađenim kukuruzom od strane austrougarske vlasti.

 

Takođe, dosta fudbalera je otišlo na ratište, ali je isto tako i dosta njih nastavilo igranjem fudbala u Francuskoj, Grčkoj, Engleskoj i Italiji! U Beogradu pod okupacijom, preostali, mlađi igrači iz predratnih beogradskih klubova udružuju se u S. K. Beograd, te igraju nekoliko prijateljskih utakmica u cilju sakupljanja sredstava za sirotinju i da bi se digao moral ljudima u tom teškom periodu.

 

http://www.ofkbeograd.net/fileadmin/user_upload/Galerija_1/slika04.jpg

 

 

IZVOR: www.ofkbeograd.co.rs

[Ventus]

Ne svidja mi se nhkajo ovaj dabl posting Sve to si mogao u jedan post I da za izdvajanje iskoritis hr kod

[Poslednji boem]

Obnovljen klub!

 

 

Po završetku rata, objekat na kome je naš klub igrao svoje utakmice je obnovljen, te je vratio prvobitnu namenu i BSK je od kraja marta 1919. tu igrao sve do preseljenja na Topčidersko brdo 1929. godine, na mesto gde je sada stadion Partizana. Šest godina kasnije od ponovnog otvaranja stadiona, teren je rotiran za devedeset stepeni, te je tada ponovo rekonstruisan.

 

Lopta nastavlja da se kotrlja i 1919. fudbal u Kraljevini SHS se organizuje u fudbalski savez sa sedištem u Zagrebu. Od 1920. godine se formira prvenstvo Beograda i beogradski loptački potsavez, u kome, te godine, učestvuju BSK, Jugoslavija, BUSK i Soko, da bi u nerednih par godina broj klubova rastao sve više. BSK osvaja prvenstva Beograda u njegova prva tri izdanja, a 1924. beleži se i veliki uspeh kada je savladan mađarski Ferencvaroš sa 4-2, tada jedan od najboljih klubova Starog kontinenta.

 

Godine 1925. u klub, sa svojim bratom Nikolom, dolazi Blagoje Moša Marjanović, koji će u kasnijem periodu važiti za jednog od ljudi koji su obeležili prvi vek postojanja našeg kluba.

 

Posle neuspeha u kvalifikacijama za državno prvenstvo koje se održava od 1923. godine i dosta lošeg stanja u klubu, 1927. BSK pobeđuje u prvenstvu beogradskog loptačkog potsaveza i od te godine je redovan učesnik takmičenja koje su činili najbolji klubovi iz ostalih podsaveza.

 

 

IZVOR: www.ofkbeograd.co.rs

 

---

 

Zbog preglednosti iskljucivo radim ovako, jebe se meni za postove, sve mi je jedno da li cu imati 100000 i 100 postova. ::

[Poslednji boem]

Novi stadion!

 

 

Petog i šestog maja 1929. godine, turnirom u kome su učestvovale 4 ekipe, BSK, Jugoslavija, Prostejov (Čehoslovačka) i Slavija (Sofija), otvara se stadion sa atletskom stazom, kapaciteta za preko 30 000 gledalaca na Topčideru, te se premeštamo sa starog Trkališta, zbog izgradnje Tehničkog fakulteta, Univerzitetske biblioteke i Arhiva Srbije, na novu lokaciju, koja je kasnije dobila i veštačko osvetljenje. Prva noćna utakmica je odigrana sa Rapidom 24. jula 1934.

 

 

IZVOR: www.ofkbeograd.co.rs

[Poslednji boem]

BSK kreće u osvajanje titula!

 

Administrativnim putem i različitog tumačenja pravila saveza i potsaveza, posle još jednog osvojenog prvenstva BLP-a, zbog navodnog igranja jednog igrača koji nije imao pravo na to - Markovića, BSK – u se oduzima titula prvaka države 1929 godine. Već sezone 1930/31, pored naziva najboljeg u svom podsavezu, osvajamo svoje prvo državno prvenstvo na zaista maestralan način, kada pobeđujemo u svih deset utakmica, uz gol razliku 32:6! Taj uspeh do početka II sv. rata ponavljamo još četiri puta i to u sezonama 1932/33, 1934/35, 1935/36 i 1938/39. Takođe, najbolji strelci prvenstava, prve zajedničke države, su bili Kuzman Sotirović, Đorđe Vujadinović u dva navrata, Blagoje «Moša» Marjanović čak tri puta i Svetislav Glišović.

 

Naš, plavo – beli, građanski klub, imao je zavidnih uspeha na međunarodnoj sceni, kada je u Mitropa kupu u dva navrata bio na korak od finala, no klubovi iz Mađarske, tadašnje fudbalske velesile, su nas u tome sprečile.

 

Ono što je takođe važno napomenuti, je to da su 1930, na svetskom prvenstvu u Urugvaju, gde je podeljeno treće mesto sa USA, što je naš najveći reprezentativni uspeh u istoriji, 2/3 naše reprezentacije činili su članovi BSK-a! Takođe, prva tri jugoslovenska fudbalera koji su proslavili "zlatni jubilej" sa 50 utakmica u nacionalnom timu bili su Blagoje Moša Marjanović, Milorad Mikica Arsenijević i Aleksandar Tirke Tirnanić.

 

Dosta je legendarnih igrača iz tog perioda, momaka koji su bili idoli tadašnje sportske javnosti... Dr. Mihajlo Andrejević, Andra Kojić, Mileta Nedić, Nikola Simić – Pop, Bora Vasiljević – Ikiš, zatim braća - "Moša" i "Grba" Marjanović, Lajoš Šenfeld - Tuško, Baja Dragićević, Đorđe Vujadinović (jedini igrač koji je učestvovao u svih pet pohoda na titulu), Kuzman Sotirović, Svetislav Glišović, Mikica Arsenijević, Aleksandar Tirnanić, Sava Marinković, Svetislav Valjarević, Vojin "Škoba" Božović, Franjo Glazer, Dragutin Najdanović, Gustav Lehner, Ernest Dubac, Petar Manola... samo su deo onih koji su gradili zdrave temelje našeg fudbala, a BSK je na zbirnoj tabeli prvenstava te epohe na vodećem mestu!

 

 

http://www.ofkbeograd.net/fileadmin/user_upload/Galerija_1/bskstadion1941cm7.jpg

 

 

 

IZVOR: www.ofkbeograd.co.rs

[Poslednji boem]

II sv. rat

 

 

Na žalost, mir na Balkanu je, po navici, kratkotrajan, te zemlju opet zahvata ratni vihor i dotadašnje prvenstvo kraljevine Jugoslavije se gasi. I pored toga, igra se nastavlja, a ligu čine klubovi iz Beograda. U leto 1941. BSK je osvojio tzv. "Srpski kup", u liga takmičenju sa 6 klubova, zatim leta 1943. je opet bio prvak BLP-a (Beogradskog loptačkog podsaveza) u ligi od 10 timova, a u martu 1944. je osvojio prvenstvo Beograda u ligi od 10 ekipa, tako da treba dodati u bilans jos tri titule na one predratne.

 

Naravno nije se zbog rata putovalo van Beograda, medjutim treba reći da nije ni bilo doraslih klubova u unutrašnjosti. Takođe, naš stadion na Topčiderskom brdu biva teško oštećen «savezničkim» bombardovanjem 1944. godine, a posle tog događaja, koji se odigrao na Vaskrs 1944. godine, do ulaska partizana u Beograd u oktobru, nije bilo fudbalskih utakmica u našem gradu.

 

Tada su za BSK igrali neki novi klinci, predvođeni golmanom Srđanom Mrkušićem, Miodragom Mindom Jovanovićem, Rajkom Mitićem, Bobom Mihailovićem, Brankom Stankovićem, Kostom Tomaševićem, koji su posle rata i nakon zabrane postojanja BSK-a, svi bili rasuti po novoformiranim klubovima - Crvenoj Zvezdi i Partizanu, kao i Miloradom Nikolićem Popcem, koji je posle rata otišao u inostranstvo i više se nije vraćao u Beograd. 

 

 

 

IZVOR: www.ofkbeograd.co.rs

[Tito Ortiz™]

Lijepo pisanje , bravo.

P.S Ne može se ni post napisat' kako brzo pišeš.

[Poslednji boem]

Ukidanje BSK-a i dešavanja po dolasku nove vlasti

 

Fudbal za vreme II sv. rata je bio tabu tema u komunizmu, kao uostalom i sva fudbalska takmičenja pre 1945. koju je nova vlast odredila kao prvu godinu početka odigravanja fudbalskih prvenstava, što se na žalost u većini medija i dan danas mahom prihvata!

 

U decembru ’44 BSK i SK 1913, najtrofejniji beogradski predratni klubovi, se ne pominju svojim imenima nego “plavi” i “crveni” i igraju u korist siromašnih porodica. Od ’45 ne postoje vise ni pod tim nazivom, a 5. maja te godine, zavanično su ukinuti svi tadašnji klubovi bez pominjanja poimence, proglasom Ministarstva prosvete i potpisom Mitre Mitrovic-Djilas, da bi se time obznanilo javnosti ono što je već ukinuto pre više od šest meseci.

 

Osniva se tim USAOS-a (ujedinjena socijalisticka antifasisticka omladina Srbije) – FK Crvena Zvezda i tim I Armije koji je preimenovan u Centralni Dom Jugoslovenske Armije Partizan, po uzoru na moskovski CDKA (kasnije CSKA). Crvenoj Zvezdi dodeljuje se stadion SK Jugoslavije (nekadašnji SK 1913 i Velika Srbija), a CDJA Partizan stadion našeg BSK-a!

 

Timovi su ukinuti 1944. sa zvanicnim razlogom što su igrali u vreme rata, a takođe, namera je bila da po sovjetskom modelu svi timovi budu sa upravama iz partije, vojske i policije.

 

 

 

IZVOR: www.ofkbeograd.co.rs

[Tito Ortiz™]

Brate ti istoriju napisa kroz 15 postova  :cast: 

[Poslednji boem]

Osnovan FK Metalac

 

 

U sali, u ulici Nemanjina 25, tog 25. marta 1945. formira se tim sindikata metalaca - FK Metalac i date su mu prostorije predratnog FK Jadran. Takođe, osnovano je i Sportsko društvo "Metalac", sa svojih sedam sekcija - fudbalskom, rvačkom, košarkaškom, rukometnom, hokejaškom, biciklističkom i atletskom. Kasnije je ukinuta rvačka i hokejaška, a dosta nakon toga uključena teniska i šahovska sekcija.

 

Josip Broz Tito je proglašen za počasnog predsednika kluba, a ime je doneto dekretom ranije nego što se održala osnivačka skupština i niko se nije usuđivao da bilo šta protivreči. Tada je vlast forsirala da se osnuje što više klubova sa nazivom Proleter, Napredak, Mladost, Dinamo, Partizan, Metalac...

 

Klub je zadržao boje predratnog BSK-a svetlo plavo - tamno plavu kombinaciju boja, a i grb je bio sličnog oblika. Na osnivačkoj skupštini prisustvovali su i ušli u strukture kluba naši legendarni igrači - ing. Milorad Arsenijević i ing. Sava Marinković.

 

Iste godine, sada Metalac, postaje prvak Beograda (liga od 6 timova), a u odlučujućoj utakmici pobeđena je FK Crvena Zvezda. Plavo – beli uzimaju redovno učešće u šampionatima nove države koje se igra od sezone 1946-47.

 

 

 

IZVOR: www.ofkbeograd.co.rs

[Poslednji boem]

Ponovo BSK!

 

 

Na vanrednoj skupštini kluba, 22. jula 1950, doneta je odluka da se ponovo vrati ime BSK, a mnogi su bili skeptici da li će vlast dopustiti da se to ime ponovo nosi, no Vladimir Dedijer, tadašnji politički funkcioner, a predratni navijač BSK-a, je na to rekao da je BSK "baš lepo ime" i da ne vidi problem u tome, te je vraćeno ime BSK i klub po svemu podseća na istoimeni klub od pre rata i tamno plavo - svetlo plava boja dresova se ne menja, a grb je skoro identičan onom predratnom!

 

Pod tim imenom osvajamo svoja prva dva trofeja u nacionalnom kupu i to 1953. i 1955. godine, kada je pobeđen splitski Hajduk u dva navrata!

Ono što je takođe zanimljivo iz tog perioda je to da naši omladinci 1951. godine postaju prvaci SFRJ, a naš drugi tim ulazi u osminu finala nacionalnog kupa.

 

Stanoje Jocić i Predrag Pop Marković postaju prvi strelci lige, a 1955. godine se osvaja vicešampionska titula!

 

Tih godina su se isticali i ostali upamćeni brojni igrači kao što su Dragiša Filipović, Aleksandar Panić, Sreten Davidović, Lazar Tasić, Zdravko Juričko, Vasilije Šijakovic, Sava Antić, Predrag Pop Marković, Petar Radenković, Tomislav Kaloperović, Stanoje Jocić, Živko Josić...

 

 

http://www.ofkbeograd.net/fileadmin/user_upload/Galerija_2/slika05.jpg

 

 

 

IZVOR: www.ofkbeograd.co.rs

[Poslednji boem]

Fuzija sa TSK Šumadijom i promena imena u OFK Beograd

 

Klub se takmiči pod našim starim imenom sve do 26. novembra 1957. godine, kada, u to vreme, BSK dolazi u dosta lošu finansijsku situaciju i tada se, posle fuzije sa nižerazrednom TSK Šumadijom, u koju su ušli jaki državni funkcioneri ("geneksovci" - operativci UDBE), koji su pre toga bili u upravi Partizana, opet menjamo naziv kluba u današnji OFK Beograd, te menjamo boje u današnje plavo - bele, a osnivačka skupština održana je u sali radničkog univerziteta «Braća Stamenković».

 

Pre promene imena, 24. avgusta 1957, odigrana je naša prva utakmica na sadašnjem Omladinskom stadionu (ranije se zvao Omladinski stadion Jugoslavije) - OFK Beograd - FK Budućnost 3-1.

 

Prefiks OFK je dodat i da bi klub konačno dobio svoj stadion – Omladinski, koji je dobio na korišćenje od grada. Do tada je BSK plaćao kiriju za korišcenje Zvezdinog stadiona pa bi ih Zvezda nekad i tužila za neizmirenje iste. Kada je Zvezdin stadion postao nepodoban za prvu ligu, BSK je igrao na Partizanovom iliti našem nekadašnjem.

 

Takođe, mora se reći za strah tadašnje vlasti od nacionalistickog prizvuka imena "BSK Šumadija", koje bi moglo privuci "reakciju" i to je jedan od razloga za donošenje novog imena OFK, a zvanicno je rečeno - "Beograd treba da ima prvoligaša sa imenom grada".

 

Već 1962. pobedom u finalu nad subotičkim Spartakom, našu vitrinu popunjavamo sa još jednim trofejom kupa, a četiri godine kasnije, u nezaboravnom finalu koje se i dan danas prepričava, šaljemo zagrebački Dinamo kući sa šest golova u njegovoj mreži, te osvajamo, do sada, poslednji, četvrti kup u našoj istoriji.

 

 

http://www.ofkbeograd.net/fileadmin/user_upload/Galerija_2/slika06.jpg

 

 

 

IZVOR: www.ofkbeograd.co.rs

[Poslednji boem]

Novija istorija

 

 

Još jednom smo bili nadomak osvajanja naše nove titule, ali generaciji iz sezone 1963/64, na našu žalost, to ipak nije pošlo za nogom, no treba reći da po mnogima našem klubu nije bilo dozvoljeno da uzme šampionat i tako razbije tradiciju isključivog osvajanja titula tadašnje velike četvorke.

 

Takođe, mreže protivničkih golmana u tom periodu, pored ostalih saigrača, redovno buši Slobodan Santrač, koji postaje apsolutni rekorder po broju postignutih golova u našim prvenstvima i taj rekord do dan danas nije nadmašen, a takođe, noseći naš dres osvaja i bronzanu kopačku Evrope.

 

Šezdesete i sedamdesete su godine kada je za naš tim čula cela fudbalska Evropa, a u evro takmičenjima pred nama su padali i takvi velikani kao što su minhenski Bajern, torinski Juventus, roterdamski Fejenord, napuljski Napoli, atinski Panatinaikos i mnogi drugi klubovi koji su i dan danas krem svetskog fudbala.

 

OFK Beograd je u tom periodu dvanaest puta ucestvovao u međunarodnim kupovima i to dva puta u Kupu pobednika kupova, po 3 puta u Kupu sajamskih gradova i Kupu UEFA, kao i po dva puta u Intertoto i Mitropa kupu.

 

Tada beležimo i naš najveći internacionalni uspeh u periodu posle II sv. rata – polufinale KPK, gde je u dvomeču bolji bio londonski Totenhem, kasnije osvajač tog kupa, a izdvajamo i ¼ finale UEFA kupa 1973. kada nas je eliminisao Tvente.

 

 

http://www.ofkbeograd.co.rs/slike/.resized_289x274_237070452_o.jpg

 

 

Pogledajte video zapis sa revanš utakmice polufinala KPK u Londonu protiv Totenhema!

(Izvor: britishpathe.com)

 

Za nas tim tada su izmedju ostalih nastupali velikani naseg fudbala, od kojih su mnogi od njih bili standardni reprezentativci poput Josipa Skoblara, Dragana Guglete, Spasoja Samardzića, Blagomira Krivokuće, Sretena Banovića, a nešto kasnije Ilije Petkovića, Slobodana Santrača, Dragoslava Stepanovića, Ninoslava Zeca, Bogdana Turudije, Petra Borote, Dušana Lukića...

 

Tada je OFK-a imao veliku armiju navijača širom cele Jugoslavije, kao i van granica SFRJ, a podatak koji najbolje govori o tome jeste da se u nemačkom gradu Štutgartu 1971. godine osnovao OFK Beograd - Študgart, koji se i dan danas takmiči u nemačkim regionalnim ligama.

 

http://www.ofkbeograd.net/fileadmin/user_upload/Galerija_3/slika00.jpg

 

Osamdesete godine XX veka, pamtiće se po lošem, jer smo konstantno bili između prve i druge lige, da bi posle ispadanja iz elitne lige SFRJ 1986. godine, ostali u drugoligaškom rangu takmičenja sve do raspada države, kada smo se vratili u ligu koju su činili klubovi iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore. Te 1991/92. je napravljen odličan rezultat i tada smo pod dirigentskom palicom Ilije Petkovića, koji je te godine sa mesta tehničkog direktora preuzeo trenersko mesto, u jakoj konkurenciji, izborili izlazak u kup UEFA, no sankcije su nas sprečile da Beograd vratimo na evropsku fudbalsku mapu posle dugog niza godina.

 

U drugoj ligi, u kojoj smo ukupno bili 10 puta, odigrali smo 300 utakmica sa sledecim bilansom : 300 utakmica, 152 pobede, 70 remija, 78 poraza, 499 postignuta gola, a 274 puta su naši čuvari mreže morali da kapituliraju.

 

Treba reći da su naši omladinci 1985. postali prvaci Srbije i vicešampioni Jugoslavije u odgovarajućoj kategoriji, a kao drugoligaši u sezoni 1989/90 igramo polufinale nacionalnog kupa.

 

Takođe, bogatiji klubovi su mahom odvodili naše odlične mlade igrače, te nije bilo vremena i mogućnosti da se tim održi i napravi neki veći rezultat.

 

width=450 height=270http://www.ofkbeograd.net/fileadmin/user_upload/Galerija_3/slika05.jpg[/img]

 

Ni devedesete nisu bile srećnije za Beograd, osim ranije pomenutog uspeha iz sezone 1991/92, kao uostalom ni za ostatak Srbije, koja je opet pogođena ratnim dešavanjima, a najvažnije je to da je klub po teškim uslovima opstao!

 

Godine 2002. menja se ime kluba u F.K. OFK Beograd što nailazi na dosta podeljena mišljenja među pristalicama plavih i uopšte u fudbalskoj javnosti Srbije, te, na primer, navijačka grupa Plava Unija Beograd, traži da se vrati pravo ime OFK Beograd, bez iseljeno dodatog i gramatički neispravnog FK. Takođe, postoje i inicijative za vraćanje prvobitnog imena kluba – Beogradski Sport Klub!

 

U poslednjoj dekadi beležimo promenljive rezultate. Od uspeha 2003, kada smo se posle dvadeset devet godina plasirali u jedno evro takmičenje (ovog puta Intertoto kup) i učešća u polufinalu IK-a, kada je od nas bio bolji madridski Atletiko gde se Ofkovcima povratio davno izgubljeni ponos, do loših rezultata koje beležimo poslednjih godina, kada smo tek u poslednjim kolima sačuvali superligaški status.

 

Petar Divić je nastavio putem svojih slavnih prethodnika, te postaje prvi strelac lige sa postignutih 27 golova.

 

Takođe, vredan uspeh zabeležili su omladinci, koji su osvojili prvenstvo Srbije 2008 i 2009. godine, a 2006. godine smo posle četrdeset godina bili nadomak osvajanja domaćeg kupa, kada smo poklekli tek u produžecima!

 

 

 

 

IZVOR: www.ofkbeograd.co.rs

[juanes]

Super prica..

Zanima me jel film Motevideo imao kakvu ulogu u ovoj prici 

[Poslednji boem]

Vremeplov

 

 

http://www.dodaj.rs/f/n/lN/3trhAnVs/stari.png  http://www.dodaj.rs/f/1m/D8/35f3r1D3/novi.png

 

* 1. septembar 1911. - Osnovan Beogradski Sport Klub

 

* 26. oktobar 1911. - Prva utakmica BSK-a (pobeđena Šumadija sa

8-1) na terenu gde je sad univerzitetska biblioteka i arhiv Srbije (potes između Vukovog spomenika i Tašmajdana. Pre toga je tu bio hipodrom, te se zato igralište zvalo Trkaliste.

 

* 1914. - Odigrane prve međunarodne utakmice protiv subotičkog Munkača i novosadskog MTK-a (tada Austrougarska)

 

* Zbog I sv.rata od 1914. do marta 1919. klub je bio raspušten.

 

* 1919. - Obnovljeno staro igralište na Trkalištu koje je bilo uništeno neprijateljskom artiljerijom

 

* 1920. - Osniva beogradski loptački podsavez (BLP) i igra se prvenstvo Beograda, a BSK osvaja njegovo prvo izdanje

 

* 1921. - BSK osvaja prvenstvo BLP-a

 

* 1922. - BSK osvaja prvenstvo BLP-a

 

* 1924. - Prvi internacionalni uspeh - pobedjen Ferencvaroš sa 4:2.

 

* maja 1925. - Moša Marjanović pristupio BSK-u

 

* 1927. - BSK osvaja prvenstvo BLP-a

 

* 1927. - Osvojena vicešampionska titula države

 

* 1927. - Primljena drzava Jugoslavija u SE Kup - BSK i Hajduk.

 

* 1927. - Kuzman Sotirović prvi strelac lige

 

* 1929. - BSK osvaja prvenstvo BLP-a

 

* 1929. - Otvaranje stadiona sa atletskom stazom i za preko 30 000 gledalaca na Topčideru 5. i 6.maja.

 

* 1929. - Administrativnim putem, BSK-u se oduzima titula zbog navodnog igranja jednog igrača - Markovića,

koji nije imao to pravo, te je te godine osvojena samo vicešampionska titula države

 

* 1929. - Đorđe Vujadinović prvi strelac lige

 

* 1930. - BSK osvaja prvenstvo BLP-a

 

* 1930. - Na svetskom prvenstvu u Urugvaju (podeljeno treće mesto sa USA) 2/3 naše reprezentacije su bili članovi BSK-a

 

* 1930. - Blagoje Marjanović prvi strelac lige

 

* 1931. - Osvojena prva titula šampiona države sa impresivnim skorom od 10 0 0 i sa gol razlikom od 32:6!

 

* 1931. - Đorđe Vujadinović prvi strelac lige

 

* 1933. - Osvojena druga titula šampiona države

 

* 1935. - Osvojena treća titula šampiona države

 

* 1936. - Osvojena četvrta titula šampiona države

 

* 1936. - Blagoje Marjanović prvi strelac lige

 

* 1937. - Blagoje Marjanović prvi strelac lige

 

* 1938. - Osvojena vicešampionska titula države

 

* 1939. - Osvojena peta titula šampiona države

 

* 1939. - Polufinale Mitropa kupa

 

* 1940. - Polufinale Mitropa kupa

 

* 1940. - Osvojena vicešampionska titula države

 

* 1940. - Svetislav Glišović prvi strelac lige

 

* 1941. - Pobednik "Srpskog kupa" (učestvovalo 6 timova)

 

* 1943. - Prvak BLP-a (Beogradskog loptačkog podsaveza) u ligi od 10 timova

 

* 1944. - Osvojeno prvenstvo Beograda u ligi od 10 timova

 

* 25. marta 1945. - BSK premimenovan u FK Metalac i osnovano Sportsko društvo "Metalac" sa svojih sedam

sekcija - fudbalskom, rvačkom, košarkaškom, rukometnom, hokejaškom, biciklističkom i atletskom. Kasnije ukinuta rvačka i hokejaška, a formirana teniska i šahovska sekcija.

 

* 1945. - Prvak Beograda (liga od 6 timova)

 

* 22. jula 1950. - Na inicijativu Vladimira Dedijera vraćeno ime BSK

 

* 1951. - Omladinci BSK-a prvaci države

 

* 1951. - BSK II u osmini finala kupa Jugoslavije

 

* 1952. - Stanoje Jocic prvi strelac lige

 

* 1952. - Omladinci prvaci Srbije

 

* 29. novembar 1953. - Osvojen prvi kup, BSK - Hajduk 2-0

 

* 1955. - Osvojena vicešampionska titula

 

* 29. novembar 1955. - Osvojen drugi kup, BSK - Hajduk 2-0

 

* 1955. - Predrag Marković prvi strelac lige

 

* 26. novembra 1957. - Fuzijom sa TSK Šumadijom u koju su ušli bivsi funkcioneri Partizana (policijsko krilo), menjamo ime u OFK Beograd

 

* 24. avgust 1957. - Prva utakmica na našem Omladinskom stadionu - OFK Beograd - Budućnost 3-1

 

* 04. avgust 1962. - Osvojen treći kup, OFK Beograd - Spartak 4-1

 

* 1963. - Polufinale Kupa Pobednika Kupova

 

* 1964. - Osvojena vicešampionska titula

 

* 26. maj 1966. - Osvojen četvrti kup, OFK Beograd - Dinamo 6-2

 

* 1968. - Slobodan Santrac prvi strelac lige

 

* 1969. - Osmina finala Kupa sajamskih gradova

 

* 1970. - Slobodan Santrac prvi strelac lige

 

* 1972. - Slobodan Santrač "bronzana kopačka Evrope"

 

* 1973. - Četvrtfinale Kupa UEFA

 

* 1973. - Slobodan Santrac prvi strelac lige

 

* 1985. - Omladinci postaju prvaci Srbije i vicešampioni Jugoslavije

 

* 1986. - OFK Beograd ispada u drugu ligu i ne vraća se u prvu sve do sezone 1991/92., kada u okrnjenoj ligi SFRJ zauzima 4. mesto i plasman u UEFA kup, ali ratna dešavanja nam ne dozvoljavaju izlazak na evro scenu.

 

* 2001. - Petar Divic prvi strelac lige

 

* 2002. - Upravni odbor menja ime u FK OFK Beograd

 

* 2003. - Posle 29 godina učesnik jednog Evro takmičenja

 

* 2004. - Polufinale Intertoto kupa

 

* 2006. - Finalista Kupa Srbije

 

* 2008. - Omladinci OFK Beograda prvaci Srbije

 

* 2009. - Omladinci OFK Beograda prvaci Srbije

 

 

 

 

IZVOR: www.ofkbeograd.co.rs

[SlobaGrobar]

Samo da se javim da pratim priču. Za sada si odlično predstavio istoriju (mada je ja već znam ali sam opet pročiato svaki post) i mnogo je bolje nego da si sve natrpao u jedan post.

[Marco Reus]

Malopre sam se jedva suzdrzao da ne napisem post...Totti svaka cast..1930 god Montevideoooo  :cast: :cast:

[Poslednji boem]

Blagoje Moša Marjanović

 

 

http://www.ofkbeograd.net/fileadmin/template/Pages/img/mosa.jpg

 

Rođen: 09/09/1907 - † 01/10/1984 

Mesto u timu: Napadač

Utakmica za reprezentaciju 57

Golova za reprezentaciju 36

Debitovao u reprezentaciji: 28/06/1926

Igrao u klubovima:

SK Jugoslavija(Beograd),

SK Olimpija(Beograd),

BSK (Beograd),

SK Čukarički(Beograd),

FK Dinamo(Pančevo),

NK Proleter(Osijek)

 

 

Nekad je bilo dovoljno reći: Moša, i znalo se o kome je reč. Bio je inkarnacija fudbalskog majstorstva u vremenu između dva rata. Sjajan igrač, nenadmašan golgeter. Više od decenije bio je sinonim BSK-a, našeg najboljeg i najuspešnijeg fudbalskog kluba. Nezamenljivi državni reprezentativac, njegov rekord - 36 golova za "plave", premašen je tek posle Drugog svetskog rata.

 

Počeo je da igra još kao dečak, u trećem timu podmlatka "Jugoslavije", da bi ga Radenko Milrović, najveći lovac na talente, odveo u BSK. Mošina karijera bila je skokovita. Brzo je postao prvotimac i reprezentativac. Gotovo da je bilo nezamislivo da prođe utakmica, a da Moša ne postigne gol.

 

Duže od jedne decenije bio je nezamjenljivi reprezcntativac. Igrao je na mestu centarfora, desne polutke i desnog krila. Bio je veoma autoritativan igrač. Njegova reč slušala se bez pogovora. U BSK-u i državnoj reprezentaciji. Sa Tirnanićem, sačinjavao je čuvenu desnu stranu beogradskih "plavih". Njihovo majstorstvo opijalo je gledaoce.

Moša je za vreme rata bio u zarobljeništvu. Po povratku, posvetio se trenerskom pozivu, radio je u našoj zemlji i u Italiji. Razboleo se u trenutku kada se spremao da ode u Kairo. Jedno vreme primao je invalidsku penziju, kasnije je dobio nacionalnu penziju, kao zaslužni majstor sporta...

 

Sa suprugom Planinkom, kćerkom i sinom, Blagoje Marjanović je stanovao na Terazijama, u Igumanovoj palati. Jedna vitrina je pravi mali muzej Mošinih trofeja, odlikovanja, priznanja, suvenira, zastavica... Nekoliko kožnih albuma puni su starih požutelih fotografija. Tu je i knjiga pokojnog Ljubiše Vukadinovića - "Hiljadu golova Moše Marjanovića".

Jedna blistava igračka i veoma uspešna trenerska karijera je u tom kutku nad kojim dominira Mošina slika. Najdraža uspomena: na rukama ga nose sa terena Sava Antić, golman Cvetković, Juričko... Osvojen je pehar maršala Tita, BSK je na stadionu JNA u finalu savladao tim "Hajduka" rezultatom 2:0.

 

- Nebrojeno puta sam iznošcn sa terena na rukama navijača - kaže Moša, naglašavajući samoglasnike. - Ali, ovo jenešto drugo (Širi ruke, krivi glavu na jednu stranu), bio samtrener, tada se radost pojačano doživljava. U tom poslu mnogo je patnji, a malo radosti, zato su trenuci trijumfa, dragi,nezaboravni...

 

Mošina soba je i danas sva u plavom. Objašnjenje daje njegova supruga: "On je ludo voleo predratni BSK, klub u kome je postigao sve, I zato je posle rata s toliko žara i ljubavi trenirao današnji BSK, ovaj s Karaburme".

Na kućnom kaputu zapažam klupsku značku BSK-a. Primetio je da sam na njoj zadržao pogled.

 

- U mome detinjstvu koje sam proveo u Beogradu, u opštini Palilula, gde sam i rođen, u prvo vreme znali smo za klikere i klis. To su bile naše igre. I u tim igrama bio sam najbolji. Neko nas je jednom odveo da vidimo kako u porti kod Svetosavske crkve deca jure za nekom naduvanom kožom. Ta igračka se zove lopta. Uzbuđeni i radoznali, moj brat Nikola, nekoliko dečaka iz kraja i ja pošli smo da vidimo to čudo. I lopta nas je opčinila. Živa, neukrotiva, čudno je odskakala, letela kroz vazduh... To nam se dopalo. Odmah smo odlučili da skupimo pare i kupimo loptu. Lutali smo gradom i u Balkanskoj ulici našli radnju koja je u to vreme prodavala kožne lopte. Nisam ni slutio da će baš ta lopta odrediti moju sudbinu. Tačnije, fudbal je moj život! Od tih dečačkih dana do danas on je za mene sedište svega.

Za naš predratni fudbal Prvo svetsko prvenstvo bilo je događaj koji je učinio da fudbal pređe okvire sporta i postane deo društva. Senzacionalne pobede naše reprezentacije u dalekom Urugvaju 1930. godine imale su veliki odjek. To više nije bila igra "dokonih mladića". Oni su tamo reprezentovali zemlju.

 

- Naš uspeh u Urugvaju - seća se Moša - bio je prekretnica za beogradski i jugoslovenski fudbal. Odjednom svi su počeli da nas gledaju s uvažavanjem, novine su pisale o nama, donosile naše slike, postali smo ljudi velikog publiciteta... Beograđani su tada pevušili pesmu: "Montevideo, Bog te video..." i bili ponosni na svoje ljubimce. Tirke i ja više nismo mogli da idemo ulicom a da nas ljudi ne pozdrave skidanjem šešira. U kafani, kelneri bi odmah donosili piće ili bi nas pitali šta želimo, to naručuje "gospodin za onim stolom". Najčešće, mi te ljude nismo znali. Koliko mi se puta dogodilo da me momak iz radnje pozove unutra, a gazda pokaže nov engleski šlof, parišku košulju ili kravatu iz Beča. Popričamo malo o fudbalu, spremam se da krenem, a momak mi daje paket. Trgovac samo klimne glavom: "To je za vas, Mošo, za onaj gol koji ćete dali u nedelju". Imao sam parfimeristu koji je specijalno za mene pravio kolonjsku vodu, svog berberina Savu, koji je radio kod majstora Grujića u Prizrenskoj ulici, obućara koji mi je pravio cipele po mcri... Tako je onda bilo.

 

U daljem razgovoru doznajem da je posle svetskog prvenstva BSK prvi počeo da daje novac igračima. U početku,pare su primali samo Moša Marjanović i Tirnanić. Kasnije, kada su iz Osijeka dovedeni Gustav Lehner i Franja Glazer, potom Ernest Dubac, pa Bruno Knežević iz Zagreba, a pred rat Petar Manola iz Sarajeva i Srđan Mrkušić iz Splita, beogradski "plavi"' su već bili gotovo profesionalna ekipa.

Moša kaže da je on prvu platu primio u iznenađujućem iznosu za ono vreme - 1.800 dinara. Tirke je imao tri stotine manje, ostali igrači nisu primali ni premije.

Tek 1935. BSK je uveo plate (za igrače koji nisu radili) premije, koje su bile 500, 800 do 1.000 dinara, kada su bile u pitanju utakmice sa mesnim rivalom SK "Jugoslavijom" i zagrebačkim "Građanskim", koji je po snazi i igračkim kvalitetima stajao uz bok BSK-u, a povremeno bio i bolji.

 

Pijemo kafu, Moša pokazuje rukom na televizor i mršti se.

 

- Danas je teško igrati fudbal - iskren je stari as. - Trči se mnogo, startuje oštro, pokrivanje protivnika je striktno, čim igrač primi loptu, mora da očekuje da će biti ometen, često i bezobzirnim startom. Malo je mogućnosti da se danas pokaže majstorstvo. Bilo bi besmisleno da tvrdim kako smo mi bili talentovaniji od ove današnje generacije. Ne, sve je u progresu, pa i fudbal. Ali, danas se igra drugim ritmom. Mene često pitaju stari prijatelji zašto današnji igrači ne znaju da šutiraju volejem, kao nekada ja (to je bila jedna od Mošinih specijalnosti). Ne mogu da ih ubedim da znaju, možda i bolje nego ja, ali nema šansi, tek ponekad dogodi se da napadač ima slobodan prostor za volej.

 

Predočavam Moši da je bio najbolji golgeter svoga vremena, da takvo snalaženje pred golom, tu savršenu tehniku šuta i intuiciju drugi nisu imali.

On obara pogled, smeši se krajem usana, vrti glavom: -Možda sam bio lukaviji od drugih. Meni je u šesnaestercu mozak brzo radio. Vodio sam računa o svemu; kako je postavljen golman, protivnik, saigrač, ko ima loptu... Znao sam i kako ko proigrava od mojih drugova. Ne samo Tirketa, kako to ljudi misle, znao sam i ostale: Vujadinovića, Valjarevića, Glišovića, Božovića... Uvek sam se trudio da reagujem munjevito, shvatio sam da u fudbalu odlučuju delići sekunde,zato sam golove davao i đonom, petom, grudima, čak i stomakom... Nisam cepao mreže, nisam bio tobdžija, za mene je bilo važno samo da lopta pređe gol-liniju.

 

Bio je dugo trener, čak i naše reprezentacije, i zanimalo me je zašto nije stvorio "novog Mošu".

- Sve što sam znao, prenosio sam igračima. Nesebično. Hteo sam da igraju brzo, racionalno, efikasno... Naročito sam voleo Savu Antića. Bio je čudesno talentovan, sjajan igrač. Nije postao legenda, jer je igrao u malom klubu. Da je bio igrač "Partizana" ili "Crvene zvezde", o njemu bi se i danas pričalo. Verovao sam da će Sava biti moj naslcdnik. Kasnije sam sve nade polagao u Skoblara. To je veličanstven igrač. Najkompletniji. Imao je sve. Čak jači temperament nego Antić. Trebalo je da Joška Skoblar igra centarfora i bio bi Moša svoga vremena. Znate, kao trener shvatio sam da se golgeter rada. l mene niko nije stvorio, ni ja druge nisam mogao da naučim da daju golove. To je tako: imaš dar za to ili ga nemaš.

 

Moša je poslednjih godina retko izlazio u šetnju gradom. Čitao je novine, gledao televiziju, strastveno kupovao lozove i popunjavao tikete Sportske prognoze. Na svet oko sebe gledao je sa visine svog trećeg sprala. Često je na prozoru, menja raspoloženja. Više je setan nego vedar. S njegovom sudbinom poslednjih godina, teško je i biti u dobrom raspoloženju.

 

Ipak, Moša je sve junačno podnosio. Čudne su snage pomirenja u njemu. On nije bio običan igrač, ni običan trener, nije čak ni čovek sa običnom sudbinom. Život najpopularnijeg jugoslovenskog fudbalera pre rata potvrda je da trajne sreće nema. Postoje samo trenuci sreće. Za ovog čoveka dani radosti davno su prošli. Sve manje je onih ljudi koji su uživali u Mošinim golovima, odlaze... Ali, legenda o Moši živi i traje, l danas je on inkarnacija golgeterske veštine.

 

Kao mlad, Moša je znao da pije iz čaše života. Već dvadeset godina njegovi dani puni su gorčine. Kada je doživeo moždani infarkt, njegova nemoć bila je tragična. Kao sportista koji je navikao da pobeđuje, nije se predao. Izvojevao je i tu najtežu pobedu: ponovo je naučio da govori i hoda. Umro je u Beogradu 1.10.1984.godine.

 

Na fudbalskom terenu bio je nepredvidljiv,lukav,inteligentan...gotovo nedodirljiv u svojoj superiornosti.

danas,kada više nije živ,ostale su uspomene, a za nas blagi dobri čovek srebrne kose i otvrdle rezignacije.Živi u sećanjima svojih obožavalaca,prijatelja i svih koji su ga znali. Ostao je i nadimak - Moša - sinonim golgeterskog umeća.

 

Odlomak iz knjige "Asovi veka", 1999, (Mile Kos)