FK Partizan Beograd (FM 07) by ales_pfc: Crno na belom

[Sir Aleš]

Kraj sezone 2164/65

 

 

PAO JE REKORD, ALI DOSADNO… TO NIJE BILO

 

Crno-beli u tvrdom zahvatu dvojice rivala, samo junaci mogu dati konačnu ocenu toj sezoni.

 

 

Sa tom šokantnom novicom sam sejvao. Več usred tedna i u glavi sam več imao konačni report sezone. Rekao sam si, neču ju zaključiti za vikend. Biče dosadno. Još jedna u  nizu »treble sezona«, u kojoj su neki igrači podbacili, drugi su kao uvek oduševili,  no nekih individualnih iznenađenja nije bilo.

 

Partizan je bio od rekordne 32. uzastopne titule oddaljen malo. U to vreme čekalo ga je još šest kola do kraja šampionata. Rival, sa kojim če se meriti u velikom finalu LŠ u Portu, bio je varno izza njega na 5. mestu na -25. Na -10 na drugoj poziciji bio je iznenađenje sezone OFK Beograd, koji je Zvezdi bežao još na +6. Nas i Romantičare čekao je i finale Lav kupa za nekoliko dana, ali ja sam, zahvaljujuči mojem pomočnem treneru več sklapao prvih 11 za finale LŠ.

 

Istorijski 3. finale LŠ za dva kluba iz Srbije, nakon dva večita derbija pre 15 odnosno 16 godina imao je temelje u preokretima i nekim kontroverznostima. Sremci, koji su do sad najbolji europski rezultat imali finale kupa UEFA pre 28 godina (izgubivši ga od Javora!), a u LŠ jedno polufinale iz sezone 2071/72, u toj sezoni su nadmašili sami sebe. U svaki nok out fazi su nadostatak iz prvog meča u gostima nadoknadili sa dovoljno velikom pobedom; počevši sa Malmojem (0:1, 3:0), zatim velikim Realom, koji je pre toga protiv Benfice nadoknadio od 0:3 do 4:0 (1:2, 1:0) i u polufinalu sa još jednim iznenađenjem iz Kelna (1:2, 4:2). Oni, koji prolazak u finale Sremaca argumentiraju na papiru lakim protivnicima, zaboravljaju, da su pobedili i ostali neporaženi u grupi sa Man Utd-om, Hertom i Paokom.  A prolazak u grupe LŠ isto tako jima je obezbedio mini preokret-u revanšu kvalifikacija protiv Trabzonspora, odlučujuči gol za sladak poraz od 1:2 minut pre kraja zabio je bivši Partizanovac Zoran Djurić!

 

A crno-beli? Njih če se pre svega pamtiti po gigantskom preokretu u superkupu Evrope, a malo manje po onome u Portu, u kojem su izborili važnu pobedu. U revanšu pun stadion Partizana aplauzom je ispratio nekadašnju zvezdu Humske Lourivala, koji nije mogao sprečiti poraza od 0:3. U polufinalu bez primljenog pogotka pali su Redsi, a dve faze pre toga još jedan engleski protivnik, Arsenal. Šokantno-po svaki meč protiv obojice sudile su škotske sudije, a prvi meč na New Anfieldu čuveni Belorus, koji je prvi put ovako ostao neopažen…

 

Do tog 1. maja možemo reči, da se kod Partizana nije događalo ništa  neobično. Crno-beli su prvo izza sebe imali odličnu polusezonu, koju su završili neporaženi, ali mirni itekako nisu mogli biti. Razlog-na veselje našeg junaka Mileta iz naše male grupice navijača, o koji možete više pročitati par reporta više-je klub iz Karaburme, koji je prvenstvo počeo čak sa pet pobeda u nizu. U tom sejvu znamo istoriju Romantičara i milijardu propuštenih prilika za naslov/drugo mesto… zato smo svi očekivali njihov kolaps. A nije se desilo. Ne samo to, več su na nekim utakmicama demonstrirali strašnu efikasnost. Zvezda je bila u pozadini, čekala svoju priliku, a ponovo je podbacio Javor, koji neče igrati u top 6.

 

U Partizanu nismo imali razloga za promene u timu. Nadalje smo pratili razvoj čileanskog hrusta u napadu (u19) Vargasa i Aguera, kojeg smo poslali na pozajmicu u Olomuc. Argentinac je barem za sad velika enigma, ide za veznjaka, kojeg želimo pretvoriti u napadača. No do sad, barem statistički nije se proslavio, na 32 utakmicama zabio je 3 gole i asistirao 5 puta, ali su ga mediji na veliko nahvalili na olimpijskih igrama. Istina-treneri ga još uvek više vole forsirati na sredini nego u napadu.

 

 

 

Nikola Marković i Gledson su na zimu zajedno zabili 33 pogotka, ostali su zaostali na puno. Golob se na žalost vratio svojoj formi ispred 2 godine. Cerović je još jednom propustio veči dio sezone zbog povrede(a)… Vidović je nakazao neke prebliske, ali su i njega zaustavile povrede barem dva put.

 

 

 

OD FEBRUARA DO MAJA

 

Na proleče nas je čekao pakleni početak, ali smo ga preživeli. Prvo smo na Karaburmi savladali Romantičare sa 1:0, time otišli na plus 6 i prekinuli njihov niz od 11 utakmica bez poraza. Preživeli smo i gostovanje na Emiratesu te nakon toga upisali novu pobedu na Rajku Mitiću. Prve ozbiljne domače probleme u sezoni nama je stvorio Javor, kojeg smo tek na penale kuči pobedili te izborili finale kupa. Sledio je period radosti i efikasnosti, pre svega opet protiv njih u šampionatu, koji je trajao nekako do 25. kola. Tada smo na Mitiću upisali prvi poraz u šampionatu nakon 35 utakmica, koji nije bio tako usodan, koliko smo očekivali, da če dati krila našem večitom rivalu u borbi za LŠ protiv OFK-a.

 

 

 

I nakon tog poraza imao sam predug jezik i pratio sledeči prvenstveni meč na tribinama. Taj meč bio je kuči protiv našeg budučeg suparnika u finalu LŠ, Srema. Taj meč je moj pomočni trener dobio čak sa 5:1 (na jesen su u kupu dobili petardu i na moj račun), ali više od toga me radovalo (čudilo), da je  4 gola zabio skoro otpisani Robi Vidović! To, da je stavio našeg levog beka na centar veznog reda, sam otkrio več kasno… Zato sam odigrao još revanš protiv Redsa i kada sam znao, sa kim čemo igrati finale LŠ, sejvao i odlučio nastaviti drugi put. Ipak, treba odraditi brojne press konferencije, pre spavanja, u veče šetnja i tuširanje, puno materiala.

 

 

FINIŠ

 

Ali jeste tako-ako završiš prvi nakon rednog dela i obezbediš finale LŠ, imaš pakleni raspored od polufinala LŠ do kraja meseca, tri uzastopna prvenstvena gostovanja uz finale LŠ uz finale kupa.

 

 

Sledilo je gostovanje kod Voše, koja je tad bila, što se tiče lige za prvaka, na nuli. Slušao sam pomočnog trenera i u napad stavio (očigledno preporođenog) Vidovića, a kompanjon u napadu mu je bio-najbolji strelac tima, ali u poslednje vreme golovima izsušen i eks igrač Voše« -Nikola Marković. Isto tako sam sam htio  napraviti još jedan eksperiment, jer sam neku hipotezu vrtio puno u glavi. Rade se o Sirijcu Musi, defanzivnom veznom, koji može igrati i štopera. Jer-radi se o veoma riskantnom igraču, pogotovo na gostovanjima. Taj čovek (inače fantastičnih atributa) me puno puta koštao živaca, dva put čak se desilo, da je zaradio glupi crveni karton NAKON što sam napravio več neke izmene. Imam osečaj, da kad igra na štoperu, nije siguran, ali kad igra u vezi, pravi glupe faulove. No, čovek, je igrao, imao sam osečaj, da slabo, ali na kraju je nekako dobio ocenu 7.

Ali najvažnije, mi smo izgubili meč. 1:2 nakon vodstva, u šutevima bilo je 22:8 (8:4) za  nas, junak utakmice njihov 18-g. golman Blagojević prosječnih atributa. A u 88. minutu se povredio-ko drugi  nego Vidović (koji nije napravio ništa), i time završio sezonu!

 

Mišljenje i u glavi več napisan report za sezonu ( o »laganom« trebleu) djelomično se promenilo. Jer to nije bila dobra poputnica pre finala kupa protiv Romantičara. Na sreču, ni oni je nisu imali, pošto su izgubili kod Srema, a Zvezda se pobedom nad Radom njima priblizila na samo -2. I to-kolaps Romantičara-smo predviđeli juče pre spavanja i to, da če jih Zvezda polako. prestiči na drugom mestu.

 

Glavno pitanje bilo je, ko od neraspoloženih napadača če početi meč protiv OFK Beograda. Jer nitko nije bio baš u formi. Odlučio sam ipak na provereni  duel Gledson-Marković, koji če sigurno ubaciti barem jedan gol.

 

I?

 

 

 

Nismo jih uspeli pobediti ni sa dvojicom igrača više, ni sa 36 šuteva, mediji su me pre meča pitali o njihovom najboljem napadaču, ja jim arogantno kažem, da neče biti problema, a majka svih čuda je, da njihov golman UOPČE nije bio igrač utakmice, nego je to bio moj slovački branič!

 

U glavi je počeo zvoniti alarm, autoput se odjednom pretvorio u makadam, i mozak je polako pritisnuo na gumb sezone pre tačno 70 godina, kad smo u napadu za treble u oba preostala finala popušili na penale.

 

Treba je bilo ohladiti glave i čekao nas je novo gostovanje. Na Banjici. U napad sam stavio neobremenjenog Vargasa zajedno sa Markovićem i očekivao barem, da se taj drugi probudi. Ali ništa. Umesto toga novo mučenje. Na kraju 17-6 u šutevima. I tri boda. Odlučio je Čileanac golom u 55. minutu, ali da sve ne bi išlo glatko, pobrinuo se moj čuveni Sirijac. Bio je u duelu, ali več iza napadača, lopta je več letela izvan terena, kad je napravio kardinalan faul (pogledajte samo komentar!) na napadaču bez lopte i Radu dozvolio penal! Ali na sreču domačini ga nisu iskoristili.

 

Pre finala LŠ čekao nas je pakao na Karaburmi. Imamo izkustva, da ga preživimo, ali pitanje je, da li imamo glavu? U izjednačenoj utakmici ponovo je presudio jedan gol-Gledson. Gol za zvaničnu potvrdu rekordne 32. titule zaredom.

 

 

Zvezda je kuči samo remizirala, ali se tri kola pre kraja priblizila OFK-u samo na minus dva, sa time, da je imala još domači derbi.

 

 

PAKAO NA DRAGAU

 

Sreča u nesreči za Partizan bila je, da je najbolji strelac Srema u poslednje vreme Cvorić, propustio finale zbog kartona! Ali tu je bio Milan Vujošević, kao Cvorić, dete Javora, sa kojim je pre 9 godina postao (i postigao odlučujuči gol) prvak Evrope. Sa čim nas može Srem iznenaditi? Time, da praktično nemaju veznjaka? Da su stavili svog 32-godišnjeg stopera na mesto centralnog veznog?

 

Ili, da imaju raspoloženog golmana.

 

 

Jelen superliga je jedno, ali finale LŠ prati ceo svet. I ceo svet je pratio bravure 21-godišnjeg sremskog golmana na jednoj (obratite pažnju na naš broj šuteva) i grimase na Partizanovoj strani. I mogao je, da se obezbedi, kakav je fudbal današnjosti odnosno budučnosti.

 

Kad ste to videli, verovatno ste več predvidjeli pobednika?

 

 

 

 

To, da je postojao još veči junak od sremskog Miloševića, nitko nije mogao, da predvidi. Jer to se jednostavno ne može desiti. Nakon 120 minuta psihološka prednost bila je na strani Sremaca, ali sa tim se nije strinjao Partizanov kapiten, crnogorski čuvar mreže, koji je odbranio tri sremske šuteve, četvrtog je Georgijev slao iznad grede.

 

 

Nije moguče.

 

 

RAZVOJ DO KRAJA

 

Isto tako otvorenih ustiju pratili smo završnicu u šampionatu, gde smo umesto kolapsa Romantičara videli neviđen povratak. Ponovu priliku za LŠ imače belo-plavi, što su kronali pobedom u derbiju kod Zvezde, gde su pobedili sa 3:2. Time su nakon 29 godina osvojili naslov vicešampiona! Ali za preboj za LŠ morače u kvalifikacije-da podsetimo, da u poslednja dva vicešampionska navrata to nisu uspeli (2136, 2127) i poslednji put u grupama LŠ igrali su pre više od pola stolječa!

 

 

A mi? Do kraja smo upisali još tri pobede iz tri meča (rezultat je niži od stvarenih prilika). Na poslednjem meču sezone nakon duže vreme dobio je priliku Cerović, ali se ponovo povredio... Markovič je zabio 2x Zvezdi i sezonu sklenio sa 22 golova, Gledson jih je dodao 16. Debitirao je i jedino pojačanje na zimu, minute je dobio i beloruski napadač Sidorov.  Time smo »spasili« sezonu, u kojoj smo bili u zahvatu dvojice rivala, koja su nas sa jedne i druge strane gledali u prošlom rekordnom ciklusu uzastopnih titula iz prošlog stolječa, kojeg smo sad nadmašili. Prošli ciklus bio je od OFK Beograda 2038. do Srema 2070. A trenutni jeste od Javora 2133. do…??

 

 

 

 

 

 

[Sir Aleš]

Sezona 2165/66

 

OD PATNJE DO ŠETNJE DO BOMBE

 

200. godišnjica Brisela 1966

 

 

 

U NOVU SEZONU KREČEMO SA LUKIĆEM

 

U Humskoj smo na leto zabeležili malo prometa. Marko Milosavljević, još jedan od nesuđenih Partizanovih deca, zbog nedostatka minuta u crno-belom dresu, pojačao je španski Villareal. Uroš Jovanović, mladi winger, zbog istog razloga otišao je u Sremsku Mitrovicu. Niste ga videli na SS-ima, jer za to nije bilo potrebe.

 

 

Jedino pojačanje Partizana doveli smo iz Porta. Iako imamo na poziciji centralnog veznog gužvu, i iako smo (paradoksalno baš pre ove sezone) večinoma promenuli formaciju u romb na sredini, nismo mogli, da ne bi doveli ovog igrača, kompletnog veznog. Lukič je od januara dalje bio član Porta, ali tamo je bio na hladnom, upisajuči čitave tri nastupe posle dolaska iz višestrukog slovenačkog prvaka iz Doba (inače dete Kopra).

 

 

O ostalim delovima tima računali smo pre svega na preporođene ofanzivne igrače. Da li če Cerović sezonu koliko toliko završiti bez povreda? Napad smo osvežili sa beloruskim napadačem Sidorovom, koji je prošlu sezonu proveo na hladnom, da se navikne na beograjsku metropolu, a največe uzbuđenje vladalo je oko mladog Aguera. Pogledajte si sad njegov SS iz kraja te sezone i usporedite ga sa SS-om njegovog famoznog prednika ispred 150+godina, koji je isto tako bio rođen u Buenos Airesu!

 

 

Sergio "Kun" Aguero, 2007

 

 

Hernan, "El Rayo" Aguero, 2166

 

Zanimivo, kako smo več kazali u proteklim reportima, Partizanov Aguero je u osnovi veznjak, ali smo ga natrenirali i kao napadača. Njegov opis je midfield playmaker. Zato smo zbog njega promenuli formaciju u romb, gde Aguero igra ili kao AMC ili kao napadač. Ali zanimivo, da se do te sezone nije izkazao kao strelac. U argentinskoj reprezentaciji je (kako mu  majka priroda u FM-u dala) briljirao kao veznjak. Proteklu sezonu je proveo na pozajmici u Sigmi Olmoucu, gde je na 32 utakmica postigao samo tri gole i pet puta asistirao.

 

 

Ali tu su i suigrači. Iskusni Nikola Marković, Brazilac Gledson, koji je dobio nemački pasoš i novi je član Elfa i največa enigma, Robert Vidović, za kojeg ni Baba Vanga nije znala, u kojem agregatnem stanju če biti ove sezone.

 

 

PRVENSTVO

 

Euforija je bila potpuna, pobeda u prvom kolu nad Vošom od 1:0, gol Argentinca i poraz večitog rivala na gostovanju kod Rada sa čak 0:4. U 2. kolu dva gola Markovića i jedan još jednog debitanta Lukiča u Kuli i stvari su izgledale odlično. Osvojen je i superkup Evrope.

 

 

No, tad je Partizan skoro doživeo sudbinu Zvezde. Na Banjici ostao je bez i jednog boda. I za crno-bele je započeo neki čudan niz, koji je trajao sve do kraja jeseni. Kuči smo vezali 5 ili 6 pobeda sa 1:0, koje su bile rezultat ili neke indivudualne akcije ili prekida. Ako smo zabili dva, to je bio luksuz, čak mi se čini, da smo zabili više golova u gostima, nego kuči. Ali naravno, imali smo i tamo probleme. Dva boda smo oddali »pekarima«, još jednom outsideru, i ostali na još jednoj  nuli u poslednje vreme na neobičnem terenu-kod Zvezde. Naš večiti rival je sezonu počeo katastrofalno i posle šest kola bili su sa 5 bodova na pretposlednjoj poziciji i ova pobeda je značila početak dviga. Mi smo ipak zadržali vodeču poziciju, ali sa katastrofalnim gol učinkom. Posle devet kola jesmo imali skor 6-1-2, ali smo zabili isto samo toliko golova, što je nenormalno za šampiona neke zemlje.  Tad smo imali prednost od samo tri boda protiv naših rivala, koji su gubili bodove drug protiv drugih. Posle 13. kola mi smo bili več na plus devet (sa 16 postignutih golova). Na polusezoni se stanje nekoliko popravilo. Plus 11 i gol razlika 23:4 je ličilo mnogo bolje i »profesionalnije«.

 

 

 

Dobra stvar je bila ta, da su bili golovi dobro raspoređeni između ofanzivce, a slaba ta, da nikad nisi znao, ko če kad proraditi. U kupu je odlično igrao i mladi Mijajlović, kojeg smo na kraju sezone skoro promovirali u prvi tim. 

Ako je bio ko još skeptik, da Partizan može prokockati +11, imao je zatvorena usta na prolječe. Parni Valjak je do 9. marta obezbedio niz od devet pobeda u nizu i tog 9. marta zaustavio ga jedini koliko toliko ozbiljni konkurent, OFK Beograd (1:1). Ako je Partizan bio u svom svetu, na drugoj strani pratili smo možda najizjednačeniju bitku za 2.  mesto, koje još vodi u LŠ. Osnove za to imali sve svega kod Zvezde, gde su se 16. marta konačno oterasili za nas inače fantastičnog Budića i na kormilo doveli Uroša Milanovića. Taj je debitovao baš protiv nas u kupu, a u prvenstvu se novi svež pristup rivala video iz aviona, kad su nas posetili u Humskoj i izborili remi sa 3:3.

 

 

 

Nije to međutim bilo dovoljno. OFK Beograd je do kraja izdržao i dobro očuvao drugo mesto, o kojem je odluka praktično pala četiri kola pre kraja pobedom nad Zvezdom od 3:0, ali sve do tad treba naglasiti, da su u borbi za 2. mesto bili praktični svi timovi od mesta 2.-6. Partizan je titulu i praktično obezbedio več sedam kola pre kraja i na kraju slavio sa 32 bodova razlike. Javor, Srem (golman Srema pre početka sezone, tragični junak finala LŠ prošle sezone, dobio je nehvaležnu nagradu) i Apatinci bili su preslabi za što više i Romantičari su ipak zasluženo drugu sezonu zaredom (to jim je poslednji put uspelo pre dobra pola stolječa) vicešampioni Srbije.

 

 

 

KUP

 

U kupu smo odradili odličan posao. Savladali smo Slogu, Vojvodinu, Spartak i u polufinalu u posobnoj priči našeg večitog rivala sa 2:1 u gostima. Crveno-beli su tim porazom debitovali pod taktirkom novog trenera, ali pristup i igra bila je kao noč i dan napram Budiću. Zvezdu je u vodstvo doneo Mitar Vasić, a preokret crno-belima doneli su Sidorov i Jovica Cvetković, iz kvote u19 (na svakoj kup utakmici moraju biti u timu najmanje 3 igrača, starija do 19 godina).

 

U finalu nas je čekao OFK Beograd, koji je srečno slavio pre godinu dana. Romantičari su trenutno tim broj 2 u Srbiji i imaju zaista poštovanja vrednog trenera. Kao obično mi smo prevlađivali na terenu, ali za razliku od prošle godine smo čak zabili gol. Gol u vlastitu mrežu. U poslednje vreme smo imali puno problema sa ozledama centralnih braniča. Nagy, Gasior. Drugog sam stavio u tim posle povrede, ali je grešku zakrivio njegov partner Hannich. Na odmoru smo imali puno posla, bilo je glasno u slačionici, da se čulo i do Karaburme. I to je pomoglo, dva gola prerođenog Cerovića i jedan Agueraaaa (protiv tima, koji nosi plavo-beli dres, a nekad je njegov prapra…. ded nosio upravo taku boju Cityja) doneli su nam tad duplu krunu.

 

 

 

 

LIGA ŠAMPIONA

 

Največe pitanje do početka grupne faze je bilo, da li če Srbija imati jednog ili dva učestvenika u LŠ. OFK Beograd je poslednji put u grupnoj fazi igrao u sezoni 2113/14, i dva put od tad dalje podbacio u poslednjem pretkolu kvalifikacija. Ali tad je imao za suparnike PAOK odnosno Liverpool, a sad bi trebao na papiru imati lak posao protiv Partizanija iz Tirane. I upravičili su konačno ulogu favorita, iako rezultata 3:2 i 1:0 kažu, da nisu imali baš lakog posla.

 

 

Za nagradu su kao treče povlaščeni dobili grupu, koje se ne bi sramovali ni u kupu UEFA. Boavistu, Hearts i HSV! A Partizan kao prvak Evrope i prvi nosilac, dobio je Lyon, Valenciu i Stuttgart. Partizan je svoj posao obavio odlično, kao i Romantičari, obojica su čak dobili svoje grupe. I ne samo to, obojica su više ili manje očekivano prošli dalje između osam najboljih. Partizan je svoj posao več obavio u Lillu (tad je Vidović nakazao, zašto bi mogao ponovo postati prvi napadač-2 gola), a Romantičari su nakon dva remija na penale prošli Valenciu. Žreb je onda odlučio, da čemo u četvrtfinalu pratiti srbski derbi!

 

Nije neznalica europski duel Partizana i OFK Beograda, ali se prvi put desilo, da se u k.o. fazi prvi meč igra na Karaburmi. I tad sam doživeo jedno od onih iznenađenja, za koje se pitam, da li se baš sad desilo prvi put?

 

Obično u 22. veku 99% timova igraju 4-4-2 formaciju. Bez obzira na to, protiv kog tima igram vani, rekao bi, da 99.5% timova protiv nas počinje sa 4-4-2 sa kratkim strelicama krila napred. Kad timovi dođu kod nas, obično počinju sa 4-4-2 bez strelica. No, ovaj put se desilo suprotno. OFK Beograd je na svom terenu očigledno igrao na filozofiju ne primiti gol (što i ja podržavam), pa je počeo sa inače defenzivnom formacijom bez strelica. Ne pamtim, kad sam to video ni kod niželigaša. Očigledno je palilo, jer su imali super priliku več u prvom napadu kad su krenili sa centra, a u prvih 15 min, ako smo pošteni, morali bi biti barem 2-0 za njih. Onda je došlo novo iznenađenje, kad smo i mi stvorili prvih nekoliko prilika, te se proslavio njihov golman, formaciju su pretvorili u »skoro« totalni bunker. Skoro kažem, jer bekovi imaju strelice. Ovo nije totalni bunker,kojeg timovi obično koriste na kraju utakmica / kad kod nas brane bod. Tu filozofiju su koristili do kraja poluvremena. U drugom poluvremenu prešli su na totalni bunker i ohranili 0:0. Englezi bi tekli- fer plej tu dem.

 

U uzvratu nas nije čekao ni malo lak posao, i ko zna, šta bi se desilo, da nismo dva minuta pre odmora zabili gol. Gol iz prekida, Munjoz sa leve centaršut na glavo Nagyja za 1:0. U drugom poluvremenu smo u totalni kopi-pejst akciji, samo drugi realizatori (Plesnar->Vidović) povisili vodstvo, i tad je bilo jasno, ko putuje u polufinale, a konačnih 3:0 potvrdio je Sidorov.

 

 

U polufinalu duh iz prošlosti, duh iz 200 godina patnje. Duh, zvan Real Madrid. U napadu je počeo prerođeni duo Sidorov-Vidović, Marković i Gledson tad su bili samo sjene svojih predstava iz prošlosti. Pametna taktika i joker potez se obrestovao na kraju, u 78. minutu oporavljeni Cerović zamenio je Vidovića, da bi pet minuta pre kraja pogodio zlatonosni gol za pobedu od 1:0. 25-godišnjaka iz Starog Tamiša sam u glavi zbog brojnih povreda več otpisao pre nego sam loadovao nastavak sejva. Bio sam na odmoru i skoro svaki dan na plivanju rekao-tog momka ču prodati.

 

 

Ali do kraja sezone taj čovek je pokazao svetsku formu. U uzvratu je u pobedi od 4:0 zabio dva put. I čekao nas finale-na Santiago Bernabeu-protiv Bayerna. Ali to je bio Bayern, koji je do finala došao na zaista psihološko neverovatan način, u svakoj k.o. fazi LŠ je uspešno nadoknadio zaostanak.

 

 

BOMBA

 

U vreme, kad smo uništili Real, bili smo zaista u najboljoj formi sezone. I to je smisao svega! Naša obrana bila je neprobojna, a i zabijali smo u prosjeku po 2.5 gola po meču. Pobedili smo na baš svih utakmicama do finala LŠ i zaista atmosfera bila je sijajna.

 

Sve dok se par dana (možda čak 1?) pre finala oglasio Aleksandar Petrović, naš zadnji vezni. Igrač, na kojeg sam uvek računao na važnim utakmicama, i koji pratkično nikad nije razočarao. I-jedini igrač iz Partizanove akademije u prvom timu!

 

I čovek je na dan finala LŠ zatražio transfer.

 

 

Nisam znao, šta da si mislim, ali sam odmah reagirao, zbog lošeg morala sam ga sklonio iz prvog tima. I umesto njega na sredinu terena stavio Lukića. Petrovića do kraja sezone klupa nije videla i sledeče leto prolazi u Real.

 

Šta bi bi u stvarnosti uradili? Rekli medijima? Da je čovek povređen? Tužno ali istinito, Muha Savić (pre tačno 100 godina u svojoj 37. godini još je harao Evropom), Mile Momčilović  i ostali se obračaju u grobu.

 

 

Možda i zbog ovog-finale LŠ 2166 bio je najuzbudljivi finale, kojeg smo igrali u tom sejvu. Partizan je vodio 2:0 i 3:1, ali se Bayern (za kojeg smo znali, kako se vrača) vratio i poslednji put udario baš u sudijskoj nadoknadi. Nije bila odbrana, pa ni naš golman na nivoju. Ali to se popravilo kod lutrije, gde je prvo stativa, a onda ipak Marjanović sve popravio i odbranio odlučujuči udarac hrvatskom reprezentativcu iz Pule, koji je u Bayern prešao na leto iz Madrida!

 

 

 

Dakle, imamo tris. Trojnu krunu, 33. uzastopnu domaču titulu i ukupno 63. naslov prvaka Evrope- i 3. uzastopni.

 

 

POST FESTUM

 

 

Nakon finala opet su se prebudili neki zli duhovi. Ali, kad sam na odmoru razmišljao, razmišljao sam i o Rajkoviću. Sad sam uveren, uprkos svetski klasi, ima slab Aerial Ability, a sad mi je konačno dosadio. Ilića sam pregovorio i ostače još. Na ivici strplenja je još Hannich. Marković, Herrera polako stupaju po njihovih stepenima. Verovatno če biti na leto mini čistka. U prvi tim možda planiram promovirati Vargasa (napadač) ili ga pozajmiti nekamo za godinu dana. Novi (rezervni golman)! Deo srca mi kuca za Miloševića iz Srema, iako imam sa njima nenapisani pakt o izbegavanju kupovanja njihovih igrača, ali mi je krivo za njega, jer želim, da on osvoji Ligu Šampiona. Aerial ability 8! Hm... 

 

Več na zimu smo organizirali dolazak ukrajinskog levokrilnog igrača iz Kijeva, kojeg planiram koristiti kao levog beka, jer Mikolajčak nakon deset godina napušta klub.

 

 

Partizan je pokorio i mlađe kategorije i osvojio duplu krunu i u u19. U19 ligu (kao među članovima ispred OFK Beograda-dva put zaredom!) je osvojio peti put zaredom odnosno 12 puta u 13 godina. U kupu je sa 4:2 savladao Vošu i slavio prvi put nakon tri godine. Kao zanimljivost- u19 tim Voše je izgubio devet uzastopnih finala kupa!

 

 

 

Sledi i Mundijal, na kojem čemo pratiti odbranu Gauča svetske titule; da li če biti Gledson pozvan u elf (do sad upisao je samo jedan nastup), kako če se odrezati Srbija, i kako Irak na svojem drugem Mundijalu ikad i prvom nakon 140 godina… Pa još koje iznenađenje, valjda.

 

 

 

 

[Sir Aleš]

22. avgust 2166

 

TRENER PARTIZANA ODGOVARA ACACIU: NEKA SVAKO RADI SVOJ POSAO, HVALA BOGU- JA GA IMAM!

 

 

 

Zadnju trečinu leta u Partizanovom okviru očigledno če zaznamovati dvojica (eks) fudbalera, koji su bili glavni »junaki« čuvenog finala Lige Šampiona pre devet godina. Partizan je tad u dortmundskom finalu pobediu Barcu sa 3:0 nakon što je u poslednjim trenucima produžetka Barca igrala bez golmana i sa igračem u golu. Tadašnji eksekutor crno-belih Acacio postigao je hattrick u manje od sedam minuta, a tragični junak bio je francuski golman Barcelone Marc Bertolino, koji se tad ozledio i nije mogao, da nastavi meč.

 

Devet godina kasnije taj Francuz, danas 35-godišnjak, koji još uvek brani barve Katalonaca, jedan je od svetskih junaka. Ovog leta na domačem terenu (!) postao je prvak sveta sa Francuskom, u finalu pobedivši iznenađenje šampionata Škotsku (koji su so se do finala tri puta zaredom provukli kroz 0:0 i penale!). Bertolino je uz to bio najbolji igrač finala te bio i izabran za najboljeg golmana šampionata. Pogledajte, ko je bio na trečem mestu (Srbija je inače ispala u četvrfinalu od Portugala).

 

 

 

A Acacio? Zaključio je karijeru pre četiri godine, prelevio se u menagera, međutim do danas još nije pronašao posao. Zato radi kao pundit. I taj Acacio-the pundit, uvek je nahvalio Partizan i  njegovog trenera, sve do trenutka, kad je Partizan prodao Aleksandra Petrovića u Real. U klub velikog imena, ali u klub, koji obe sezone neče nastupati u Evropi!

 

Ako smemo suduti po prvih nekoliko utakmica novog šampionata, čini se, da če Partizan nakon mnogo mnogo godina, prvi tim predstaviti bez i jednog igrača svoje vlastite akademije! Naravno, tu če biti  neki iznimki u kupu i u LŠ (zbog uslova), ali što se šampionata tiče, smo trenutno u neverovatnoj situaciji. Osim Partizana samo još Čukarički, nakon nekoliko decenija povratnik u Superligu, u prvom timu nema ni jednog igrača iz vlastitog youth intejka.

 

Partizanov trener ne meni se na te ocene. I na pres konferenciji uoči meča protiv Rada, koji če se igrati u ponedeljak, bio je neočekivano oštar prema svom bivšem brazilskom golgeteru. »Početak sezone je odličan, u ligi imamo jedini 100% učinak. Komentarje Acacia poznajem, ali u svakom događaju postoje neki detajli, i on, ni vi, ne navijači jih ne poznajete. Taj transfer bio je odličan za naš klub, naravno, da bih volio, da bi Aleksandar ovde zaključio karijeru, ali nismo više 50-100 godina nazad. Nismo ni 200, gde su igrači otišli u inozemstvo nakon 28. godine.  Nismo roboti, samo profesionalci«, bile su prvo diplomatske reči, koje su se onda malo zaoštrile. »Acacio je znao dati itekako važne golove, ali još je mlad i za »pundita« mu treba malo izkustva. Koliko ja znam, drugog posla trenutno nema«.

 

Crno-beli ni svojim letnim aktivnostima nisu pokazali, da če se situacija i strategija promeniti. Zbog tog »šokantnog« transfera (napomena-da samo FM Balkan pozna detajle i ozadje tog transfera-kad ti vlastit igrač da šamar na dan finala LŠ, a novinari ne!) u Partizanu su trgovali više nego običajno. Osim Petrovića, dva važna igrača su napustila Humsku  za isti klub (Mikolajčak i golman Miloš Rajković). Za koji klub ide, čete videti u video prilogu snimke žreba grupa LŠ, a napomenimo i, da u tom klubu igraju još dva bivša Partizanovca, Jiri Blaha i  Mohamed Hassan, koji če se januara penzionirati… Crno-beli su prodali i Nikolu Markovića PSG-u, a otišli su još neki mladi igrači.

 

Največe pojačanje u Humskoj biče ukrajinska munja iz kijevskog Dinama, koji če kod Partizana očigledno probati igrati poziciju levog beka. Zamenu za Petrovića iz inata verovatno je uzeta iz Južne Amerike, iz gde dolazi i rezervni golman. U napadu če ukupni broj golova probati povečati Peter Kobr (»Kobra«), koja je došla iz filijale iz Olomuca, a u mladi tim smo doveli mladog igrača iz Borca, koji je svojim golom u 91. minutu Borcu omogučio penale i promociju u Superligu protiv Novog Sada.

 

I rezultati govore u pride trenera Partizana, tri pobede u ligi (OFK Niš 3:2 (G), Borac 2:0 (D), Voša 2:1 (G) i pobeda u superkupu Evrope protiv Rosenborga. Kobr se na prvoj utakmici povredio, ali sad je več ozdravio, a osveženje če biti videti i Sidorova na poziciji levog krila. Kako kaže stanje kod največih rivala, ove sezone titula prvaka je več oddana.

 

 

 

 

 

Da li če to biti adekvatna (sremska) zamena u Crvenoj Zvezdi (koja je na početku doživela dejavu od Rada) za za najmanje klasu i pol boljeg Mitra Vasića, kojeg su prodali u Real? Je ko kritizirao Zvezdu zbog te prodaje? Zvezdin trener najavlja-interesuju se za wonderkida iz Javora Petra Milosavljevića...

 

 

IPAK…

 

No, ipak ne možemo reči, da nije za serijskog srpskog šampiona i u mlađim kategorijama milo rečeno katastrofa taj nedostatak vlastitih kvalitetnih igrača. Kad na Transfer Marktu sortiramo  igrače Partizanove vlastite škole, izluščimo  petericu »najboljih«: Igrač 1, Igrač 2, Igrač 3, Igrač 4, Igrač 5, Igrač 6. A u u19 timu odstupa samo ovaj igrač, koji je duplo vredniji od ostalih. I napomenimo- da ovde ne pričamo o igračima, koji bi mogli imati epizodne uloge u koji nebitnoj kup utakmici. Pričamo o nedostatku igrača, koji bi mogli postati nosioci Partizanove igre. I ne o igračima, koje se od 19-22 godine šalje na pozajmice u Smederevo ili Sindjelić Beograd.

 

 

 

 

 

Nekad je Partizan imao take, ali u poslednje vreme su svi napustili klub pre svojeg 30. rođendana. Treba se pitati: zašto?

 

 

 

OD MLADIH KA METUZALEMU

 

 

Ako smo do sad pričali o klincima, neka ovaj članak zaključimo još neverovatnijom pričom. U 2166. još postaju pravi ljudi, roženi još u 20. stolječu. Spomenuli smo več Malesiju Vojvodu, Aleksandra Koulakova, Mariana Radu.. Ali ima i mister John Park. Čovek je 2010. godine prestao raditi kao trener mladinaca pri Celticu, da bi za 100+godina otišao u stanje hibernacije. 29. juna 2127, nakon 117 godina postao je jedan od trenera pri Osijeku. U slovenačkim i hrvatskim klubovima (jer samo te lige su uključene) se »kalio« 20 godina, u tim 20 godina promenio je čak 30 klubova, gde je radio kao trener ili pomočni trener.Ozbiljnu europsku karijeru počeo je 2148. godine, kad je preuzeo Benficu, no u svakom od klubova u prosjeku se zadržao manje od godinu dana. U 2150. preuzeo je škotsku reprezentaciju, koju je vodio neverovatnih 16 godina i sa njom šokirao svet na ovogodišnjem Mundialu osvojivši drugo mesto. Nakon toga napustio je Tartan Army i preuzeo Liverpool, ali njegova epizoda na New Anfieldu nije dobro počela. U poslednjem kolu kvalifikacija za LŠ Liverpool je izbačen od Kluža…

 

 

 

U dolnjem kratkom snimku si možete pogledati žreb grupa LŠ za sezonu 2166/67 i europske koeficiente.

 

 

Edited September 9, 2018 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

 

 

 

»NE PLAŠIMO SE JAVORA. PLAŠIMO SE SAMOG SEBE«

 

Dobro ga znate. Iz reporta sezon 2158/59 i 2160/61. Tad je OFK Beograd redovno sezonu završivao izvan top 6, a Mile iz Karaburme bio je tema šala i provokacija. Čak ga ni u elitni restoran nisu pustili. Nije trenutna decenija bila isčekivana u optimizmu. Ali sve odkad su na kraju zime 2162/63 na čelo struke postavili trenera Gorana Joksimovića, Romantičari su doživeli bliskovit uspon. Ne samo, da je plasman u top 6 ponovo postao samoumevan, u prošle dve sezone su završili kao vicešampioni Srbije, igrali u Ligi Šampiona i osvajali kup Srbije.

 

Novinar: Mile, konačno dobrodošli u kafani. Nije sarkazam. Baš je elitna.

 

Mile: Hvala vam puno. (smeh).

 

 

Novinar: Mile, ovaj intervju bio je dogovoren več pre pola godine. Možda bi na tom stolu sa obzirom na to, kako se sezona završila za vas u prvenstvu, morao biti ko drug. Ali biče vremena. Kažite nam samo na početku, da li smo propustili u uvodnom nagovoru?

 

Mile: Pa, jeste. Ne samo, da smo posle 50 godina igrali Ligu Šampiona, igrali smo dvaput zaredom četvrtfinale. U prošloj sezoni smo ispali protiv Partizana, u toj protiv veoma dobrog Bayerna, finalista lanske sezone. Osvojili smo drugi kup u tri sezone, u finalu smo savladali Mladost Apatin, a u polufinalu eliminirali Partizan posle penala. Jedino u prvenstvu možda nismo opravdali očekivanja, na žalost neče biti Lige Šampiona prošle sezone, ali i u kupu UEFA imamo svoje ambicije.

 

 

Novinar: Omenili ste šampionat. Prvak jeste bio znan več unapred. Ali za drugo mesto bila je borba između vas i Javora. U kojom periodu se po vama odlučila za borba?

 

Mile: Pa, dokonačno u 28. kolu, gde smo mi izgubili kod Srema (1:3), a Javor je savladao Zvezdu na Marakani sa istim rezultatom, tada su nama pobegli na nedostižnih +8. Ali to se moglo slutiti več u martu/aprilu. Tada smo imali katastrofalan period od šest mečeva bez postignutih pogodaka i ispali smo u tom periodu i od Bayerna.

 

 

 

Novinar: Bile su na kraju velike razlike. Za klasu slabiji bili su Srem i Zvezda, a za Rad sad nitko se više ne seča, da je obično »kralj« uvoda sezone. Kako komentirate timove vaših rivala, osim Partizana, o kome čemo detaljnije kasnije?

 

Mile: Vidi se, da je Javor možda več izašao iz tranzicije. Vratili su njihovo dete Vujoševića, sa kojim su postali pre decenije prvaci Evrope. Nisu imali tako izrazite strelce kao mi i Partizan. Ali na kraju vidite-oni su zaista zaostali za Partizanom za 22 bodova, ali su došli do brojke 62. To je veoma dobar ispljen. Odlično su igrali u plejofu, pobedivši na sedam navrata. Zvezda? Oni imajo gomilu problema, prvo, transferi su jima katastrofa. U novembru su promenili trenera-našeg ek spre dolazka Joksimovića-, došao jim je nekadašnji trener Javora. On je tad imao zaista težak raspored, ali se več tad pričalo, da če otiči. Nije mu bilo lako. On je osnovnu stvar obavio, to jeste plasman u top 6, jer je skoro celu jesen Zvezda visela na nitki. Nisu uspeli pobediti ni Čukarićki, a novinari su na kraju te utakmice pravili budalu od njihovog golmana, koji praktično nije imao posla! Zvezda je najbolju igru pružila na kraju rednog dela, kad je nanizala par pobeda, koje su ju donele u gornji dio. Imala je i lakši raspored od OFK Niša, sa kojim se borila, i koji ju je izbacio iz kupa. U Ligi za prvaka se ipak pokazao njihov realni domet, a temna senca biče i ispadanje od Helsinkija pre grupne faze. Srem je Srem, oni su nekakvi Arsenal, nemaju nekih velikih očekivanja, a Rad je bio u toj ligi samo za popunjavanje.

 

 

Obično taktično nadmudrivanje pre večitog derbija. Konačni rezultat: 5:0 za Partizan i prva dva gola Buriacuja za crno-bele.

 

 

Novinar: A u toj ligi imamo jedan Partizan, koji je osvojio 34. titulu zaredom…

 

Mile: Na žalost (smeh).

 

Novinar: Ako bi crno-beli osvajali u prosjeku 20 bodova manje, vi bi u tim godinama vodili sa njima bitke za titulu kao što je to bilo slučaj na početku stolječa.

 

Mile: Da, ali i mi bi morali osvojiti barem još 5-10 bodova više. Mi i ostali timovi imamo šansu za titulu samo ako Partizan ne osvoji više od 65 bodova. A to je danas praktično nemoguče.

 

Novinar: Vi i Javor ste jedini, koji ste u toj sezoni namučili Partizan i pokazali, da ipak postoji neke njegove mane. OFK jih je izbacio iz kupa, a Javor jima naneo jedini poraz sezone!

 

Mile: Da, i u tome gojimo optimizam. Pokazali smo, da se može igrati protiv njih, ne samo ove nego i predhodne godine u Ligi Šampiona. Ali istinito, da se igra na dve utakmice, mi bi teže prošli.

 

Novinar: Partizan je osvojio duplu krunu. Glavne karakteristike te sezone?

 

Mile: Pa kao uvek, širok igrački kadar, onda četiri igrača sa barem 10 golova na kontu, što je za nas luksuz! Tvrdni su na svim pozicijama. Kad bi bili svi igrači non stop u formi i ne povređeni, to bi bio još više vanzemaljski tim, kao što su sad. Fernando na poziciji zadnjeg veznog i novo pojačanje na zimu, Buriacu, su dodali dodatnu dimenziju na sredini, gde imaju gužvu u poslednje vreme. A da ne pričam dominaciju u Ligi Šampiona, gde, ako se ne varam, nisu izgubili skoro četiri godine!

 

Novinar: U ligi Šampiona beležimo njihov četvrti uzastopni triumf, ukupno več 64. U toj sezoni pravog konkurenta opet nije bilo.

 

Mile: Niste u pravu. Zaboravili ste na Čelsi u grupnoj fazi, kojeg Partizan u dva navrata nije uspeo pobediti, a taj Čelsi je kasnije završio kao treči u grupi. (smeh). Da, za napred, se slažem. No, imali su i probleme. Ne toliko protiv Rangersa, koje su »nabili«, nego protiv Bordeauxa. To je bio period, gde su, slično kao mi, imali neverovatne probleme sa zabijanjem golova. Rezultatsko su se mučili i na neki način se slutio novi »Lens« kao ispred 11 godina, ali su kasnije zabili taj gol u gostima. Da su se spasili, bilo bi varka, jer su bili puno bolji. Ali u nok aut fazama ne prodje uvek bolji.

 

Novinar: Priželjkivali smo novi srpski obračun u polfinalu…

 

Mile: I nije ga bilo, jer nas je Bayern nadigrao. I Bayern je parirao Partizanu, ako smo pošteni, bili su mu ravnopravni sa iznimkom mrka 11 minuta kuči, gde su primili sve golove. U uzvratu se video pravi Bayern. Partizan je igrao sa bremzom, njihov cilj je bio smiriti igru i završiti bez povrede, a ni jedna stvar  od toga se nije ostvarila. Pre svega zbog sudije, koji je pustio ostru igru. Jedino na takav način, izvinite, možete savladati takav tim, kao što je Partizan.

 

Novinar: A onda u finalu Milan, stari znanac crno-belih.

 

Mile: Milan je pre par godina redovno izbacivao crno-bele iz Evrope. Ali Partizan je bio predobar. Dominacija u Ligi Šampiona-svaka jim čast. Pre svega je briljirao Vidović. On je igrač, kojeg se, kad igramo protiv njih, najviše plašim pored Cerovića. To su dva igrača, koji se inače redovno povređuju. Jesu prilično nekonstantni, ali kad redovno igraju, su nenormalno dobri. Vidović je možda jedini napadač Partizana, koji zabija izvan šestnajsterca, eurogolove. Sve ostale se može dobro pokrivati, kad bolje, kad manje.

 

 

Mile je u pravu. Cerović je od poslednja četiri finala LŠ zabio gol u tri navrata, a Vidović je zabio drugi put zaredom. Ali največa simbolika ovog reporta-tekst je bio završen 29. septembra, što je u stvarnosti 13 godina odkad je u Humskoj Partizan pukao od Tikve, a finale LŠ se u FM svetu te sezone (2166/67) igrao u Briselu-gde je Partizan u stvarnosti pre 201 godinu izgubio od Reala…

 

 

 

Novinar: Kažete, da vas kad spašava i prevelika rotacija suparnika?

 

Mile: Tako je! Primetio sam nešto neverovatno, u toj sezoni se 4-5 puta desilo, da Partizan uopšte nije menjao sastava u drugoj utakmici. Što je fascinantno.

 

Novinar: A ne baš dobro za druge…

 

Mile: Partizan jeste ima velik kadar, ali napadači su jim prilično nekonsistentni. Ali na kraju statistika tega ne kaže. Vidović jim je 4. put u 6. godina najbolji strelac, ali on je taku formu pridobio u najvažnijem del sezone. Na početku je recimo blistao Gledson, koji je nestao, da bi se onda prikazao »Kobra«. I tako dalje do Cerovića itd. Tu se naravno postavlja pitanje-kad napadač ne igra dobro, da li mu puniti glavu ili ga menjati?

 

Novinar: Kad pričamo o tretmaju igrača, zapravo sad dolazi pitanje, na kojeg sam zapravo čekao pola sezone. Da li znate, zašto gledate ovo?

 

 

 

(SS-i nisu iz mog sejva, nego iz sejva mog kolega, koji igra sa Vojvodinom i koji ume, da radi sa legendama i posobno-napadačima).

 

 

Mile: Uff, zaista legendarni igrači. Ej, prvi mi je posobno poznat. Svi OFK-ovi učeniki ga poznaju i njegova slika visi u zlatom okviru! (Medojević je u tom sejvu bio član OFK Beograda pre 150+godina i u finalu kupa 2014. postigao u 90. minutu gol iz penala za pobedu protiv Partizana!).

 

Novinar: Pričamo o legendama. I to pitanje je posobno aktualno kod Partizana u poslednje vreme. Gde su takvi igrači sad kod Partizana?  I drugo. Kod vas sad u stručnom štabu radi nekoliko bivših igrača, koji su legende OFK Beograda. Enes Novković, nekad i igrač Partizana je skaut. Ognjen Matić, nekad Turbo Ognjen, napadač, je pomočni trener. A posobna priča jeste jedan od trenera iz Kuvajta.

 

Mile: Jeste. Pričamo o Nawafu Al-Yagoutu. Igrač je kod nas ostvario dve decenije dugu karijeru, onda je ostao u fudbalu i kod naših rivala. Sad je opet kod nas kući. Zaslužan jeste, da su se kod nas i kod Javora, gde je bio neko vreme, profilirali i neki igrači iz te zemlje.

 

Novinar: Znate zašto, sam vas to pitao.

 

Mile: zbog Partizanovog odnosa do Herrere?

 

 

Rodrigo Herrera je bio na zimu nova priča medija i dokaz robotskog tretmaja u Partizanu. Čileanac je član Partizana več 11 godina, a prvih par se činilo, da neče videti prvi tim. Redovno je igrao u Teleoptiku, epizodno u prvom timu (10-15 meča na sezonum kad manje ili ništa), ali je bio uporan. No, onda je došlo razsvetljenje i u poslednjih pet sezona zabeležio je čak 110 nastupa u Partizanovom prvom timu. Čak do kraja te zime upisao je 16 nastupa i 5 asistencija. Ali sve od dolazka Burlacuja Herrera je odmah prebačen u Teleoptik i tamo je ostao do kraja sezone.

 

 

Novinar: Ne baš, idemo malo dalje… Aca Petrović i Real?

Mile: Znam i pratim sve te kolobocije oko »mita« o Partizanovim legendama i odnosa prema njime. Mislim, da i mediji malo preteraju. Partizan ima pomočnog trenera u Bojanu Ciganu, on je igrač naše škole, ali se profilirao u Partizanu. Slično kao Enes Novković 15 godina kasnije. Zanimljvo, da mediji kad naglase, da Partizan ne krade igrače rivalima, kao što radi Bayern u nekom drugom svetu, ali zaboravljaju/-te, da je možda najviše igrača ukrao upravo nama (smeh).

 

U mlađim kategorijama ove sezone je dominirala Zvezda, koja je uzela duplu krunu.

 

 

Novinar: I za kraj, šta očekujete od naredne sezone?

 

Mile: Da za godinu dana opet dođem u tu kafanu Elita. Kod nas treba imati još kojeg igrača za gol, mi imamo 2 napadača, koja su razmenila 33 golova. Možda neki preboj u Evropi i za neki drugi klub. U toj sezoni klubovi su razočarali, Srem, Voša i Javor su završili svi na repu svojih grupa u kupu UEFA. Nadam se, da doguramo što dalje u kupu UEFA. Imamo trenera, koji nam daje poverenje. Za ostale rivale ne znam, Zvezda slabije ne može. Partizan če verovatno kupiti još  kojeg igrača, možda če ipak dati priliku nekome svojem, u toj sezoni je u Javoru odlično igrao pozajmljeni Milovanović. Mislim, da ipak u toku 2-3 godine kod njih polako sledi smena generacija, jer jeste večina njihovih igrača, a to nije  nevažno, skoro istih godina! I siguran sam, da če slediti koja sezona, gde neče tako dominirati, i tad moramo mi-nadam se, da mi-ili koji drugi klub zgurati do 65 bodova, da bude barem malo zanimljivije (smeh).

 

 

 

 

Dole: Sezonu je obeležio i 750. večiti derbi u šampionatu. Pobednik: zna se, ko.

 

Edited October 15, 2018 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

Kraj sezone 2167/68

 

http://www.urbanbookcircle.com/uploads/1/2/2/1/12216310/3317642_orig.jpg

 

TRENER JE UVEK U PRAVU

 

Crno-beli potukli još neke individualne i timske rekorde

 

 

NA PUTU KA NOVOJ SEZONI SA ŠOK TERAPIJOM

 

Do sada smo navikli, da nama šok terapije spremaju igrači. Nakon puno analiza i planova, kako bi trebala izgledati naredna ekipa Partizana, ovaj put MI smo igračima spremili šok terapiju. A i navijačima. Četvorici igrača na leto 2167 (ovde ne brojimo Vege, koji se penzionisao) zahvalili smo se za suradnju i ponudili jih za sitnicu drugim klubovima i time priredili fudbalskom svetu neviđenu zabavu, a nama u nastavku sezone, i zbog novodošlih igrača, nekoliko glavobolje.

 

Ali to nisu bili bilo koji igrači, to su bili igrači svetske klase. I igrači, koji zapravo ni nisu tražili odlaska iz kluba.

 

Pošto je defanzivce puno lakše nadomestiti nego ofanzivce, transfer slovačkog braniča u Real smatrali smo ne previše tragičnim. Slično je valjalo za Ilića, skoro sveprisutnog u dobrom desetlječu, odkad je napustio Karaburmu, ali u promenjenoj formaciji (romb na sredini), njegova uloga nije bila tako zapažena kao nekad. Transfer Cerovića u HSV ipak je sasim nešto drukčiji. U poslednje vreme, brz kao munja i malo manje povređen kao nekad, igrač, koji je ponikao u Radovoj školi, transformirao se u izuzetnog strelca. Ali naši planovi bili su drukčiji, a igrač je imao strahovitu konkurenciju na svakoj poziciji, na kojoj može igrati. Bio je nadomak transferu u Arsenal, ali Topničari nisu imali dovoljno para, pa je završio u Hamburgu. Ako je taj transfer recimo tome, bio neki šok, šta onda reči o i meni i navijačima možda najomiljenijem igraču.

 

 

 

 

 

 

Moj stav je bio-najbolji igrači ne smiju se starati zajedno. Igrač, kojega smo kupili iz Kule, imali ga spremnog za budučnost, zaboravili mu produžiti ugovor, tako, da ga je kupio Srem, onda smo ga godinu dana kasnije kupili  nazad i prekršili nepisano pravilo, da od Sremaca ne kupujemo više igrača.

 

Prodajom te četvorice zvezda odrekli smo se ukupno 24 golova i 32 asistencijama iz prošle sezone. Samo Milošević je upisao 9 golova i 14 asistencija. Tom hrabrom potezu sledio je očekivani drugi dio. Kako nadomestiti te igrače.

 

Prvo smo analizirali igrače, koji su več duže vreme kod nas i njihove igre na pozajmicama, gde su se proslavili Vargas (Sigma Olomuc), Jacek Mikulski u Wisli, a pogotovo naše dete (konačno!) Predrag Milovanović u Javoru. Visoki Čileanac bi u nekim klubovima predstavljao višak, pogotovo kad za napadače imate Vidovića, Kobru, Gledsona, kad u napadu mogu igrati i Sidorov i Aguero. Ali mi smo imali svoje razloge. Poslednja dva nisu baš rođena strelca. Jesmo odlazkom Cerovića izgubili i igrača, koji može igrati na levom krilu, ali tamo čemo te sezone forsirati Seleznjova (kojeg treniramo i kao levog beka). Tu je i Toplak, možda Plesnar, a i Zavrl i Buriacu po  novom  mogu igrati na obe krilne strane. Mikulski je igrač, koji može igrati i kao zadnji vezni ili polušpica. A Milovanovića smo smatrali kao zamenu za Miloševića, sa 23 godine ima izkustvo brojnih pozajmica iz JSL.

 

Za prvi tim smo inače kupili dvojicu igrača. Iako trdim, da mi nismo Bajern, profil ovog braniča, kojeg smo doveli iz rivala Javora, bio je toliki copy-paste od Ekharta, da smo ga jednostavno morali dovesti. Našu štopersku liniju če polako treba pomladiti. A več brojnu koloniju veznjaka popunio je ruski voz iz Lokomotive Moskve, kao rotacija za poziciju DMC.

Mavrov, Stojanović (OFK Niš), Topolnjak i Sayed su dovedeni za budučnost.

 

 

http://www.atastars.rs/images/stories/LOGO/jelensuperliga-novo.jpg

 

Miletove brige o OFK Beogradu iz prošlog reporta došle su do izraza u prvom kolu šampionata, gde je u derbiju Partizan sa 3:0 na Karaburmi deklasirao domače (Vidović 2x, 1x Vargas). Time smo več u prvom kolu dobili napadački duel, koji je crno-beli tim predvodio veči dio sezone. Možda je kad šepala igra na sredini, jeste, izgubili smo četvoricu, ali ljudi, šta smo dobili?! Milovanović je briljirao na desnom, a Seleznjov na levom krilum obojica su igralu u nenormalnoj formi, u kojoj je napad crno-belih predvodio i Robert Vidović. Hrvat (koji uopče nije ni reprezentativac), zabijao je (što se vrlo retko kaže za napadače) kao lud. Celokupna slika je možda ipak malo varljiva, uz neke dominantne pobede (kao što je 9:0 protiv INON-a) Partizan ipak nije izbegao nekih utakmica u gostima, gde je, što se tiče golova, ostao na nuli. Ako bi tražili samo igru, možda je, sasvim suprotno od tradicije, izborio više, nego je to zaslužio. Dva poraza na jesen-jedina u sezoni-tako su bila sasvim različita, protiv Rada je »propala« odbrana, protiv Javora napad. U to vreme malo sam posumnjao u kvalitete do sad prvog vratara Srečkovića i priliko ponudio mlađem Čileancu, koji je svaku priliku iskoristio i na kraju sezone obezbedio i u klubu i u reprezentaciji lepu statistiku.

 

Na polusezonu smo otišli domačom pobedom protiv Romantičara, koji su do tad bili u dobroj formi (kraj septembra recimo su u Požarevcu dobili šamar od 1:4). Ne može se reči, ko je tada bio naš največi rival, jer su i jedni i drugi gubili bodove. Zvezda je bila tad na drugom mestu, u nekim drugim sezonama bi se je bojali. OFK, Javor i Srem su bili nedaleko.

 

 

No na prolječe (sa novim predsednikom) što se prvaka tiče, nije bilo dileme. Crno-beli su gurali dalje bez poraza. Naš Beckham, Milovanović, do kraja zime bio je na 13 asistencijama, i na jednom golu, kojeg je iz penala postigao protiv Zvezde! Počeo je zabijati i Kobra, da o pridonosu našeg najboljeg braniča, Nagyja ne pričamo. Prednost se večala iz utakmice u utakmicu, ali zato se slika potpuno promenila što se tiče naših rivala. Naš večiti rival na prolječe doživeo je pravi kolaps i u poslednjem kolu rednog dela klonio kod OFK Beograda 1:2, da bi ostao bez plasmana u prvih šest! Tad se činilo, da če drugo mesto mirno zauzeti drugu sezonu zaredom tim iz Ivanjice.

 

 

 

Ali timu iz Ivanjice je uspelo nemoguče. U poslednjih deset kola pobedili su samo triput. U 29. kolu posle domačeg poraza od Partizana (0:1) drugo mesto je preuzeo Srem posle pobede nad Romantičarima, a Javorova sudbina je zapečatena porazom u sledečem kolu u Sremskoj Mitrovici (0:3). Tad je bilo jasno, da Javor ne može više uloviti Srema, zbog slabijeg skora u međusobnim okršajima u plejofu. Sremci su u nadoknađenom meču tako »mogli« izgubiti kod Partizana 0:4, a u poslednjem kolu čak kod Rada 2:3, da bi sezonu završili sa istim brojem bodova kao Javor-ali postali vicešampioni.

 

Partizan je plejof za prvaka sklenio skorom 9-1-0, ali je u to vreme igrao sa više odsutnim prvotimcima (Fernando, Vidović), a u finišu su zbog povrede otpali i Kobra i Milovanović. Zato su se u to vreme izkazalu ofanzivni vezisti-Aguero i pogotovo Lukić, joker sa klupe. Ta pobeda protiv Novosađana (gol iz slobodnjaka) značila je novu, več 35. uzastopnu titulu zaredom.

 

Na drugoj strani Partizanov večiti rival sledeče sezone neče videti Evrope, pogotovo zbog niza katastrofalnih rezultata u završnici lige za opstanak. I Zvezda je dobila novog predsednika, u martu. Sadašnjemu treneru Bojanu Miloševiću ne piše se dobro.

 

 

 

 

 

http://www.rts.rs/upload/thumbnail/2008/10/24/39721_lav-kup2.jpg?fileSize=26759&contentType=image/pjpeg&lastModified=1224846474000

 

72. slavje u kupu crno-belih, u finalu protiv Srema, ali barka Partizana uspela je pluti preko i ostalih neugodnih rivala. Pre svega če ostati zapažena pobeda kod večitog rivala u gostima (za par dana sledila je nova u JSL),  gde je svoj drugi gol u karijeri za Partizan, i drugi protiv Zvezde (!) upisao Milovanović.

 

 

 

 

 

http://mybettingsites.co.uk/wp-content/uploads/2018/02/ChampionsLeague.jpg

 

Partizan je ove sezone tražio nešto, što mu je uspelo samo jedan put. Pet uzastopnih trofeja (ukupno su došli do brojke šest) u LŠ ima samo Veliki Partizan ispred 140 godina (2127-2132). Ali ni onaj Partizan nije imao takvog niza neporaženosti u Evropi kao taj, poslednji poraz su crno-beli doživeli u Dortmundu, 19. oktobra 2163. Imao je onaj Partizan inače 20 godina dug niz neporaženosti kod kuče; ta generacija ima skoro tri put manji (31. 3. 2161, Bayern 0:1), ali guramo…

 

Evropska sezona otvorena je europskim superkupom protiv velikana Man Utd-a. Ali zbog kvalifikacija za Euro,  i brojnih nedostataka internacionalaca, taj meč je bio više ili manje neregularan i ličio je na jednu ruletu u Monte Carlu, gde se i igralo. Tako su u tom meču priliku dobili neki igrači, koji su čak debitirali za Partizan, ali očigledno je naša snaga bila kvalitetnija i naši nepozvani Južnoamerikanci naši jokeri.

 

Največi problem Partizana pre početka grupne faze jeste bila-registracija igrača. Što se desilo možda prvi put u sejvu. Zaboravili ste? Od četiri prodatih zvezda, trojica je došla iz Srbije. U timu nismo imali ne samo dovoljno »mladih« igrača, nego nedovoljno igrača, koji su par godina trenirali u Srbiji. Zato sam bio prisiljen povuči teške poteze i iz tima za LŠ izostavio Seleznjova, a od napadača u prvom delu Kobru, a u drugom delu sam zbog njega riskirao Gledsona.

Ipak, o grupnim nastupima crno-belima u LŠ ne valja previše trošiti reči, šest utakmica, šest pobeda, jedino valja izdvojiti največu pobedu ikad u Ligi Šampiona protiv Otelula, sa čak 11:0. Ono, što valja izdvojiti, su predstave i suparniki u  nok aut fazi.

 

I prvo smo išli na Man Utd, derbi osmine finale. Ali to nije bio onaj iz Monte Carla, to je bio onaj, u kojem igra eks mister asistencija, Milošević! Na sreču njihov trener ga je na prvoj utakmici dao na sredinu terena, gde je neopasan. Mi smo igrali odlično i odneli pobedu od 1:0, nakon što je Vidovićev odbitak u gol pretvorio Kobra-koji u prvom delu takmičenja nije igrao! U revanšu smo imali teži posao uprkos večoj pobedi,a Milošević je meč igrao na njegovoj poziciji na desnom krilu. Na kraju mu nije preostalo drugo nego, da čestita bivšem klubu na prolazu.

 

U četvrtfinalu treču sezonu zaredom čekao nas je minhenski Bayern, klub, kojeg pre decenije i više nije bilo nigde, a u poslednje vreme mi smo za njih to, što je bio nekad Milan za nas. Opet je bio prvi meč u Minhenu, nadigrali smo jih, ali je ostalo kod nule sa obe strane, što je bio zapravo bolji izhod za njih. Revanš kuči smo dočekali ne toliko dobro raspoloženi, jer se nama u međuvremenu u prvenstvenom meču povredio zadnji vezni Fernando. A, kad smo saznali, ko če biti sudija na uzvratu… To če biti nitko drugi kao naš »veliki« beloruski prijatelj ispred desetlječa, Pavljukovič, koji se nama ipak u jednom od zadnjih predstava u istoriju upisao kao-neprijatelj. I ta kontroverznost, koja je u 90% slučajeva bila na našoj strani, u meču 31. marta 2161, tad u prvom meču četvrtfinala nije bila na našoj strani. Suparnik-Bayern, koji je pobedio sa 1:0 (uzvrat 0:0), a Belorus je u 90. minutu dosudio penal za Nemce, ali su ga na sreču promašili. Od tad dalje to ostaje poslednji domači poraz crno-belih u Evropi. Sedam godina kasnije, Nemci će se zapitati, šta bi bilo, da u 11.  minutu kontroverzni lik iz Bresta nije dosudio novog poklona za crno-bele,a Partizan če se pitati, koliko golova bi do kraja sezone postigao Robert Vidović, da se u tom meču nije povredio i bio odsutan skoro do kraja sezone?

 

 

U polufinalu nas je čekalo novo francusko iznenađenje, zvano Nica. Još pamtimo muke protiv Lensa pre 10 godina, pa i protiv Bordeauxa prošle godine. U napadu smo bili oslabljeni, domači su nas nadvladali na sredini, a raspoložen je bio i njihov golman Salama. Sve do finiša utakmice, gde je zbog pogreške primio i drugi gol, da bi junak meča postao dvostruki debitant u LŠ, Vargas. U revanšu smo Francuze savladali jednakim rezultatom i za peti naslov Evrope zaredom čekali let u Manchester na okršaj protiv Reala, koji je izbacio Fiorentinu.

 

I tad smo se zaista snašli pred problemima i dilemama.

 

Vidović (27 golova+16 asistencija; 19  golova u ligi)  je počeo trenirati, ali nije bio uopče spreman za finalni meč. Izgubili smo Kobru (17) zbog povrede. Gledson (7) nije bio registriran, kao ni Kubice (DR/L), Gledson (ST) i Al Musa (DC/DM) (koji je pre sezone stavljen u drugi plan). Dobra stvar je bio ponovi nastup Milovanovića, kojeg smo protiv Nice čuvali zbog kartona. A dilema je bila i koga postaviti na gol? Rekao sam več, da Marjanović, koji je branio u poslednja četiri finala LŠ zaredom, na jesen i početku prolječa nije bio baš zanesljiv. I bio sam uveren, da na gol stavim Čileanca. Ali sam si posle odličnih i bravuroznih predstava Crnogorca u poslednje vreme predomislio i stavio izkustve ispred individualni kvalitet. Nama je za manji strah od Reala falio samo jedan zadnji vezni, upravo takav je sad kapiten Reala, več znate, ko. Naše eks dete, koje je od mene pre dve godine upravo pre finala LŠ protiv Bayerna zatražilo transfer. I falio nama je još koji napadač. Vargasa sam stavio u par sa Aguerom. Štopersku liniju predvodili su Nagy i Gasior (Hannich je nesretan); inače štoper Hlede stavljen je levo, a desno inače igrač, koji igra na levom beku, Plesnar. Nisam imao hrabrosti staviti »Stalina« tamo, iako je sa 25 godina več iskusni igrač. Zadnji vezni Mikulski, ofanzivni Lukić, desno Milovanović, levo Toplak.

 

I šta da kažem? Posla 120 minuta skoro potpune Partizanove dominacije sledili su penali. Treči put u pet godina. I opet smo imali sretnu ruku. U prve dve serije i Real (šutirao prvi) i Partizan su pogodili. U trečoj Marjanović brani Erolu, a Vargas nas dovodi u vodstvo. U četvrtoj obratna situacija; pogodi naš nekadašnji igrač, a Sidorovu brani Portela. Odluka je pala u poslednjoj seriji, kad je švicarski wonderkid Christophe Marty pogodio stativu, a Toplak zabio za pobedu od 4:3 i naslov prvaka Evrope peti put zaredom -  tri od tih pet puta Partizan je kao pobednik izašao  nakon penala. Očigledno Srečković na golu zaista donosi sreču.

 

 

 

 

 

 

 

I tako je to izgledalo u prvom timu, individualna i grupna briljantnost u svim pogledima, a u toj sezoni prestigli smo i sledeče rekorde:

 

Partizan

Rekord po broju asistencija u jednoj sezoni: Predrag Milovanović (23)

 

Jelen Superliga

Rekord po broju asistencija u jednoj sezoni: Predrag Milovanović (17)

Najviša prosječna ocena: Andrej Seleznjov-8.11 (rekord po broju SVIH utakmica u svih takmičenjima u sezoni inače još drži Milovan Bešević iz sezone 2149/50, 8.17).

 

Liga Šampiona

Največa pobeda ikad: Partizan-Otelul 11:0

Utakmice bez poraza: 62

 

 

 

 

MLAĐE KATEGORIJE

 

Partizan je u kategoriji u19 vratio titulu, a mi smo se setili zanimivog projekta. Svake godine, kad bude novi youth intake, mi čemo kod imena igrača, kojemu asistent priporučuje največi razvoj, podeliti broj godine kod imena. Tako ga nečemo zaboraviti i bolje čemo pratiti njegov razvoj i karijeru i nakon par decenija oceniti, da li je asistent pogodio ili promašio (to važi i za nas). Slično kao što rade igrači u tzv. »You never win anything with kids« izazovima. Pošto taj FM nema zvezdica (CA/PA) i teže je videti  njihov potencial, za sad čemo se osredotočiti samo na jednog igrača. Možda kasnije na više, ali max 2-3, za sad razmišljam kriterije, kako jih oceniti i na pamet mi pade, da to uradim nakon godinu dana od prve sezone i igrače u u19 sortiram po ceni, jer to je najrealnije.

 

Pošto smo projekat počeli več pre dve godine, imamo več igrača, o kojem možemo reči malo više. Aleksandar Ačimović-66 je bio glavna zvezda youth intejka 2166. U upravo završenoj sezoni postigao je 18 golova, 15 u ligi. Youth intejk 2167 inače zbog holandskog trenera, koji sad radi u Splitu, doneo nama je igrača za poziciju, koja če u narednim sezonama biti top prioritet. Remco Brouwers-67 ima za 16-godišnjaka veoma dobre mentalne karakteristike. Sledeči youth intejk če biti 9. jula.

 

 

FUDBOL MUNDIAL

 

Na leto nas čeka Euro u Austriji i Švicarskoj, na kojem če igrati i Srbija i Slovenija. Pogotovo Slovenija ima jednu zlatnu generaciju. Ne samo zbog kolonije u Partizanu. Ima najboljeg strelca kvalifikacija sa 15 golova, a i igrače, koji igraju kod Napolija, Čelsija i Reala. Na Euru če se borba za drugo mesto biti sa Portugalom. Ako za Srbiju kažete, da ima izjednačenu grupu, šta onda reči za grupu C? Grupa smrti je prelaka reč.

 

 

Neki timovi polako več igraju kvalifikacije za sledeči mundijal, kojeg če gostiti S.A.D. Nakon prve četvrtine takmičenja na vrhu je Čile, koji ima i zahvaljujuči Partizanovom čuvaru mreže nakon pet kola još nedotaknutu mrežu. Statistika Latorreja je zaista izvanzemaljska-ukupno je u 21 utakmica ostao nesavladan čak na 16! Usporedite ju sa statistikom Crnogorca! I sad kažite-zar nije šteta, da se fudbal ne igra sa 2 golmana u timu?

 

A druga stvar. Si zamišljate mundijal  bez Brazila?

 

Edited October 15, 2018 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

Završena je sezona 2168/69 i iako nije zvanično, sada nema dileme

 

NAJBOLJI TIM PARTIZANA IKAD

 

http://static.mondo.rs/Picture/560796/jpeg/partizan-real-poster-01.jpg

 

 

EURO 2168: DA LI SE NAKON JUTRA POZNAJE DAN?

 

Sa velikim pompom najavljivao sam alpski Euro, čak sam imao u glavi več, koje reprezentacije če se probiti iz svake grupe dalje. Očekivao sam neko iznenađenje, ali nisam se nadao tolikim. U grupi A na moju radost iznenadila je reprezentacija Slovenije, koja ima u Partizanu brojni kontingent. Prvo je savladan Portugal 1:0, a zatim Engleska sa 2:0. Na kraju je sledio remi 0:0 protiv Austrije, a u nadaljnje takmičenje pored mojih plasirali su se i Lusitanci. U grupi B nakon prvog dela ispali su svetski vicešampioni Škoti i Švedi. Ludnica se je po očekivanjima zbila u grupi smrti, C, gde sam očekivao, da če se dalje plasirati šampioni sveta Francuzi i aktualni branitelji naslova prvaka Evrope, Španci, ali su obojica zakazali i napred je išao dvojac »starih« sila Italije i Francuske. Što se našeg regiona tiče, bilo je drame i u poslednjoj grupi, gde sam skrivoma očekivao prolaz Srbije i Poljske. »Orlovi« su prvo savladali Poljsku, da bi sledio remi bez golova protiv Holandije te majstorica za četvrtfinale protiv Rumunjske. Susjedi ispod Karpata međutim bili su psihološko bolje spremljeni, a strelac ne bi mogao biti za orlove gori igrač i zabiti i gorijem vremenu. Ciprian Moga, momak, kojeg dobro znate, koji je pre par godina postao jedan od največih transfer flopa Partizana u istoriji, minut pre kraja meča poslao je Srbiju kuči.

 

Nije bilo drame kraj. Portugal protiv Švicarske i Rumunjska protiv Nemačke slavili su nakon penala. Italija je sa 1:0 savladala Holandiju, no najdramatičniji duel zbio se na meču u Bernu između Češke i Slovenije. Slovenci su golovima Davida Danilovića (nekad naš transfer target, ali smo ga ignorirali i odlučili se za Goloba) vodili čak sa 2:0, ali su Kobra i Marek poravnali rezultat. I tu se išlo u penale, gde su Česi pogodili dvaput, a Slovenci samo jedanput, odnosno-promašili poslednje četiri serije, između kojih izdvojimo promašaje Hledea i Toplaka. Partizanov češki eksekutor opet je udario u polufinalu, gde je i njegov gol kuči slao Talijane, a Portugal je izlučio Rumune. Tako smo pratili neočekivano finale, reprizu iz 2096. između Portugala i Češke. Tad su slavili Portugalci, koji su slavili i ovaj put sa 2:1; za Čehe je gol za utehu postigao Kobra, koji je na Euru zabio četiri puta.

 

 

Slovenca (Partizanovca) Hlede i Gasior izabrana su bila u naj 11 Eura. Gasior čak kao najbolji igrač Eura. Kobra je bio efikasan. U klubskom smislu nagrade su na kraju stare /početku nove sezone primili i Vidović i Milovanović. Za Partizan je sve izgledalo zlatno, ali jednim okom svejedno moralo se gledati na budučnost tima. U youth intejku dobili smo ovaj put potencial u levom beku.

 

 

TRANSFERI

 

Rok Golob (Sampdoria) i Rodrigo Herrera (Betis) su napustili Humsku na leto, to uopče nije bilo pitanje. U klub su osim Topolnjaka i Sayeda iz  prošlog reporta došli još: Stjepan Brnić iz Belišča (krilo, natreniran kao bek), a u Interu smo zapasili mladog veznjaka, kojem se predviđa, da če postati novi Deki Stanković. Sayed i Cvorović sezonu su počeli u timu u19, a Topolnjaka smo slali na pozajmicu u Hajduk. Prvi tim od pravih pojačanja za tu sezonu dobio je praktično samo Brnića te več od prošle sezone brzog štopera Stojanovića, koji je ipak u prošloj sezoni odigrao više ili manje epizodnu ulogu.

 

 

PRVI DIO (DO 24.9. I VEČITOG DERBIJA): TANTALOVE MUKE

 

 

Hajduk iz Kule u prvom kolu kuči (3:0) predstavljao je lagani test za otvaranje sezone, kojemu su sledile dve sve pre nego ubedljive pobede sa minimalcem (1:0) u gostima protiv Novog Sada i Borca. Na terenu to nije izgledalo muško. Nije izgledalo, nije ličilo na tim, koji je u prošloj sezoni i u individualnom i u timskom smislu postavio nove standarde kvalitete. To se potvrdilo u sledečem okršaju u Monaku. Pobednik kupa UEFA i redovni »igrač« u završnicama LŠ Lyon nakon duže vreme postao je prvi tim, koji je nadigrao Partizan! Ali crno-beli su se opet spasili, i to opet na penale. Kampanjsko učenje crno-belih i lekcija protiv Francuza nije pomogla i to se moglo negde osetiti. Sledilo je treče uzastopno ligaško gostovanje kod Rada, gde je, ako si Partizan, i na Banjici gostuješ na jesen, prosto nemoguče pobediti. Pogotovo, ako kao  magarac dvaput ideš na led, i Partizan je to učinio. Opet nas je uništio Burlikowski sa dva komada, naš najbolji štoper svetske klase Zoltan Nagy je protiv njega izgledao kao Boateng protiv Messija u nekom drugom svetu.

 

 

Radnički iz Niša očekivano je pao (uz porez na povredu od čak dva igrača+Hannich je ponovo zatražio transfer), ali je onda Porto u 1. kolu LŠ u Humskoj uzeo bod (0:0). I to u ne baš lakoj grupi, koju su predvodili još Atletico i Genk (eliminirao Srem u 3. kolu kvalifikacija). Opet je sledila jedna ligaška pobeda i slavje u kupu, ali pred Partizanom narisalo se 9. ligaško kolo i prvi večiti derbi sezone. I pre tog derbija Partizan se našao u situaciji, u kojoj več dugo, dugo, nije bio.

 

 

Crvena Zvezda je sa novim trenerom Goranom Stajićem nakon sedam odigranih utakmica imala neverovatan skor od 100% pobeda i gol razlikom 12:0. Partizan je imao utakmicu manje, ali psihološko nije bilo niti najmanje lakše, kad ti večiti rival beži za plus 6 (SS je iz kola pre tog, kad je bio Partizan sa 2 utakmice manje čak na -9). Stajić, iako nema baš neki veliki fudbalski pedigre (17 godina je vodio Novi Pazar) je bio smatran za heroja, koji če Zvezdu u najslabijem slučaju ponovo doneti u LŠ. Zato je Stajić, kao svaki trener rivala, prvi počeo, da provocira.

 

A to nije dobar znak za onog, koji počne. Partizan je slavio, u tesnoj utakmici sa 1:0, a pogodak odluke je u 75. minutu zabio Gledson. Od tad dalje šampionat se prelomio.

 

 

PARNI VALJAK 

 

 

Od tog večitog derbija Partizan je počeo podsečati na Parni valjak iz prošle sezone. Ne, u igri nije bilo take sigurnosti kao nekad. Brojne (ali na sreču ne megalomanske) povrede ofanzivaca na jesen su ipak terjale svoj porez. Glavni motor voza bio je čileanska zver Vargas, koji je zabijao još češče kao Vidović iz 67/68. Do kraja jeseni prednost Partizana se povečivala, a za našeg največeg rivala stvari su krenule tako nizbrdo, kao nikad do sad. Pazite, i to nije kraj-do kraja jeseni Zvezda je u narednih osam kola upisala jednu pobedu (1:0 protiv Nišlija), četiri remija i tri poraza uz samo još dva postignuta pogotka!

 

Kup je bio lagan posao, svetski klubski kup isto, sa time, da smo tamo igrali sa rezervistima, gde se proslavio naše dete Aleksandar Ačimović, a u obe utakmice priliku je dobio i Mavrov na golu, što je rezultiralo goal festu. Najteži posao nas je čekao u Ligi Šampiona, gde smo protiv dvomeča protiv Genka imali još 100% učinak i čekala su nas dva teška gostovanja protiv Atletica i Porta. Pazite, mi smo tad još bili u rekordnom nizu od europske neporaženosti u poslednjih pet godina. Taj niz se skoro prekinuo u Madridu, ali nama je Gledson (87.) spasio bod. U Portu smo pobedom osigurali prvo mesto u grupi.

 

 

 

 

PROLJEČE 2169

 

 

GRADNJA

 

Sve sile su se napele, da nas sruše, setite se čuvenog memory leaka pre par godina… Ali ovaj put su ciljale na harmoniju u timu. Na početku februara tako me je iznenadila vest, da je došlo do tenzija između dva hrvatska igrača. Navodno je tenzije zakuhao mlađi Brnić, koji je provocirao starijeg Plesnara. Ako pogledate njihovu istoriju, biče vam sve jasno, no po logiki stvari trebalo bi biti suprotno. Dinamo je trenutno samo klub u 2. HNL, a Hajduk se borio za naslov prvaka Hrvatske (i na kraju ga nakon 23 godina ipak osvojio). Ili je bio mlađi Brnić ljubomoran, jer se Dinamu u nekom drugom paralelnom univerzumu nakon 40 godina smeši europsko prolječe?

 

Druga vest bila je, da sam ja lično odbio transfer ponudu Man Utd-a za našeg braniča. Obično, kad stave ponudu, ja stavim cenu 145 milijuna eura i onda se svi sakriju. Ovaj put mogu lično i prisebno da potvrdim, da ja NISAM zavrnio nikakve ponude, možda je to bio neki virus. Hlede me zato smatrao neko vreme kao neprijatelja.

 

 

U JSL su stvari postajale sve više jasnije. Vargas i kompanija su prednost na tabeli večali iz kola u kolo. Na drugom mestu se više ili manje obdržao Srem, a drugi rivali nisu imali snage za što više, neki i, jer su i dalje živeli u nekom svom svetu.

 

 

 

 

 

 

 

U kupu je polufinale najteži zadatak, pogotovo ako igraš na Banjici. Ali sad je prolječe i jokeri Lukić i Vidović su nama u poslednjih pet minuta osigurali novi finale. Protiv OFK Beograda.

 

 

LŠ: ČUDNA POSLA, JOŠ GORA OD JOHNA TERRYJA PRE 130 GODINA

 

U Ligi Šampiona smo hteli pisati staru i novu priču. Staru, jer smo imali želju pobeđivati i dalje, a novu, da oborimo nove rekorde, za sad bi to bio šesti uzastruki naslov prvaka Evrope, što bi značilo izjednačenje vlastitog rekorda iz perioda 2027-2032. Prvi suparnik, željan, da nama to spreči, bio je Sporting iz Lisabona. Vidović, Vargas i Seleznjov ušutkali su ga več na Alvaladeu; u Humskoj su zabili Brnić i (konačno) Kobra.

 

U čevrtfinalu išli smo na noge Liverpoolu. Na New Anfieldu je njihov trener zombi John Park video demonstraciju kontra, 2 gola Gledsona i jednog Vidovića za poraz od 0:3. John Park međutim nije video poraza Redsa i u revanšu četvrtfinala u Beogradu, jer se u vremenu između ta dva meča preselio na klupu Lyona!

 

Čitajte pažljivo, jer i ja imam zapiske, jer teško sledim… John Park je tako pre 2. meča četvrtfinala seo na klupu Lyona, koji je bio još aktivan u LŠ. Taj Lyon je u prvom meču četvrtfinala igrao kuči 1:1 protiv Bayerna. Nakon te utakmice, došlo je do smene i u taboru Lyona. Njihov trener Aleksandar Djordjević tako je neposredno pre 2. meča protiv Nemaca seo na- njihovu klupu.

 

 

Još sledite?

 

Na Allianz Areni Bavarce je tako predvodio trener, koji je pre nedelju dana vodio Lyon protiv njih i tad za svoj klub izborio veoma neugodan rezultat, 1:1. Sve se vrača i sve se plača – Djordjević i Bayern bili su kažnjeni. Za Lyon je očigledno asistirao netko od tamo gore, jer oni obično GUBE nakon penala u poslednjem minutu, a ovaj put su ga DOBILI. I to na najslađi moguči način, te izbacili Bavarce iz LŠ. Tako je Bayernov trener ostao bez svega.

 

Goli u 90. minutu još neče izostali. Tu verigu su zapravo počeli upravo oni, pošto su u fazi pre toga, u osmini finala, izbacili Porto (2:2, 0:0) pre svega zbog remija u gostima na prvom meču, gde su od 0:2 u 90. minutu došli do 2:2.

 

Ako ste slučajno zaboravili, gde u toj priči ima Partizan-crno-beli u polufinalu igraju upravo protiv Lyona,  i opet protiv Johna Parka. Zapravo je Lyon, pobednik kupa UEFA, puno neugodniji tim od Bayerna, i to se pokazalo. Crno-beli su, kao u Madridu, opet bili nadomak poraza, ali je,  naravno, u 90. minutu opet došao spas. Bayern je prošao osminu finala zbog gola u 90., da bi onda izgubio protiv Lyona u 90., a taj Lyon je primljeni gol u 90. u polufinalu verovatno koštao finala. Jer u revanšu bio je stari dobri Partizan. I taj Partizan je u Atini očekivao novi finale LŠ, repriza 2168. Protiv Reala!

 

 

ČEKANJE NA TREBLE

 

Novi naslov prvaka Srbije Partizan je potvrdio novom pobedom u večitom derbiju (2:0). U to vreme imali smo praktično i drugog sudionika u LŠ za sezonu 69/70, jer je Srem bežao OFK-u na plus 9. Za Romantičare jedini spas u oblici trofeja predstavljao je kup. Tamo su nama predstavljali velik posao i bili bolji suparnik, ali to nije bilo dovoljno.

 

 

Nakon 28. kola i pobede u Ivanjici, Partizan je postao vlasnik novog rekorda. Za jednu pobedu je srušio vlastiti, 147 godina star rekord od 42 utakmica bez poraza u svim takmičenjima iz sezone 2021/22.

 

 

 

Ali taj rekord se nije nastavio. U najgore moguče vreme, pre atinskog finala, Partizan je doživeo boleču i zasluženu zaušnicu kod Srema i debakl od 0:4. Sledeče godine, samo, da podsetim, Sremci če slaviti tačno 100 godina od prvog naslova prvaka Srbije (i 90 od poslednjeg…).

 

 

 

RELI AKROPOLIS

 

Sedmorica iz tog sremskog fronta počela je reli Akropolis protiv Reala, između ostalih i Vargas, kojeg smo čuvali za finale. Bila je to drukčija utakmica kao prošle godine, iako je Partizan imao pobudu. Odlučio je čovek, koji je odlučio i 2168. Slovenački Bejl, koji je izvodio pobednički penal pre godinu dana. Milovanović je u 55. minutu slao diagonalnu podaju na levu stranui našao Toplaka, kojemu je čuvar mreže Reala prvi šut odbio, drugog ne, i to je bio i konačni rezultat.

 

 

 

Partizan slavi šestu titulu zaredom.

 

I onda je sledila samo formalnost u prvenstvu. Silovanje Zvezde i OFK Beograda, gde je u meču, odigranih na 3 stupnjeva Celzijusa kraj maja (?!) svih pet pogodaka postigao Vargas. U poslednjem  kolu je svoj prvenac postigao mladi brazilski štoper Nilson, koji je na zimu stigao iz Santosa.

 

 

 

REZIME

 

 

I sad se možemo zabavati. Reči čemo, da je Vargas postigao čak 33 golova u sezoni, što je u 22. stolječu nenormalno. Da nama nije nedostajao na nekim europskim utakmica zbog reprezentativnih obaveza plus u poslednjem kolu, ta brojka bila bi još viša. On je postigao više golova nego ceo Zvezdin tim u šampionatu (!). Da, vidite dobro, Zvezda je u ligi za prvaka postigla samo jedan gol.

 

Gledson i Vidović postigli su 10. Gledson (za elf još čeka prvi gol u tri nastupa) bio je ove sezone neočekivano i vodeči po asistencijama (11). Ali između dobrih stvari, obavezno treba izdvojiti još jednu, malo manje dobru. Stvar, koja se tiče starta ovog reporta.

 

 

 

 

Pričamo o Kobri, jednom od junaku Eura. Kako to daleko zvuči. U prošloj sezoni strelcu 17 golova za Partizan. Očigledno je Čeha Euro uspavao. U toj sezoni nije bio ni sjena Kobre iz 67/68.  Ali nije toliko čutio taj manko golova Partizan, nego češka repka, vicešampioni Evrope, koji u kvalifikacijama za Mundijal zauzimaju sramotnu poziciju. I Kobra je, na žalost deo tog kolapsa. Igrač nije u 2169. postigao ni jednog gola zanju, a Češka je uspela u šest navrata zabiti samo jedan gol i to u grupi, koja se, sa svim poštovanjem, ne smatra kao najteža na papiru. Savladana je čak od Azerbajdžana, golom u 94. minutu.

 

 

 

Ali da ne zaključimo slabim stvarima-Partizan na leto ponovo čekaju analize i neka nova pitanja. I tega se veselim.

 

 

Edited October 27, 2018 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

SEZONA 2169/70

 

 

 

Psihoterapeutska ambulanta na neznanom mestu. Nju koriste mnogi (samo za nas) poznati pacienti. U nekom predalu ispod ključa su i zapiski razmišljanja tih pacienata,  naravno, te nitko ne sme videti.

 

 

Ime i prezime: EDIS TANKOSIĆ

Profesija: Predsednik FK Crvena Zvezda (od 31.3.2167)

 

Kako sam? Bolje nego poslednji put. Jer osečam napredak.

 

 

 

Za domači zadatak ste mi rekli neka napišem, na što sve sam ponosan. Kao, da sve vidim samo crno. Evo, danas sam ipak napisao, i zbog profesionalnosti, neču, da vama kažem, da sam u moje razmišljanje doveo i belu boju, jer onda bi video crno-belo, a kod nas je ta boja zabranjena.

 

Ponosan sam na to, što smo Zvezdi posle skoro decenije obezbedili plasman u Ligu Šampiona. Naravno, tu treba odraditi još duel 3. pretkola kvalifikacija, gde se nadam i sreče u žrebu pošto smo imali par slabih europskih izdanja u poslednjim sezonama. Pogledajte recimo Srem, oni su opet drugu sezonu zaredom podbacili (nap.-izbačeni pre grupne faze od Brondbya, koji je bio bolji 1:3, 2:0).

 

Ponosan sam na pre na to, što smo zatvorili usta našim susjedima iz Humske i ostalih, koji se več godinama naslajaju na našu kao psihološku nestabilnost. Jesmo daleko još od titule, i Partizan je klasa zase. Ali setite se prošle sezone. Tada smo posle poraza tamo išli u prosti pad več na jesen. Ovde sezone su si igrači-i to sam jim ja lično rekao-na obe utakmice u Humskoj zaslužili sve najslabije. Izgubiti 0:6 i 0:5 protiv največeg rivala jeste sramota.

 

 

 

 

 

 

 

Međutim, kako ste me i vi naučili, treba misliti pozitivno. Mi smo nakon tog poraza od 0:6 u drugom kolu ušli u seriju od 21 utakmica bez poraza. Tu vama ipak  moram malo poplakati-od tih je bilo samo 10 pobeda i čak 11 remija. Ali na kraju, kad je bilo najviše potrebno, mi smo pobedili-2 kola pre kraja u Sremskoj Mitrovici, gde smo do kraja preuzeli 2. mesto na tabeli.

 

 

Goran Stajić , trenutni boss Zvezde, je kao moj sin. Nije mu bilo lako prošle sezone. U njega imam potpuno poverenje. Na obe domače utakmice protiv Partizana smo ostali neporaženi, prvo smo dobili sa 1:0, a na drugi bili nadomak pobede do kraja i primili nesretan gol onog Čileanca za 1:1. Ali važno je-Zvezda nije više kanta za nabijanje! Goran zna, kako pobediti Partizan, o našem ispadu protiv Teleoptika u takmičenju bunkeraša neču sad, jer to takmičenje nema više nikakvog smisla.

 

Zanimivo je i to, da su dva od tri poslednja trenera Zvezde, koja su radila ovde ispred Gorana, dobila posao. Milošević kod Rada, a Budić kod Javora. Prvog znate, da poznajem, a kontra ovome, šta se priča-on je pre dve sezone SAM otišao iz kluba, nisam ga ja naterao. Sa njim sam bio uvek u dobrim odnosima, nije otišao zbog mene. Da nije slab stručnjak, priča i to, što je sa Radom u plejofu za opstanak obezbedio 100% učinak!

 

 

Fudbaleri Javora su pored Partizana imali najbolji "skor" u plejofu za prvaka, ali su se vanj plasirali surovom srečom. Do 90. minuta je bila unutra Voša, koja je u 22. kolu na Rajku Mitiću vodila 1:0, a onda je Zvezdu u 93.spasio Tanjga, koji je još više obradovao Ivanjičane.

 

 

Ime i prezime: RADIVOJE JEVIĆ

Profesija: Predsednik FK Partizan (od 22.1.2168)

 

Znam, da je nestalo vazduha i, da se pitate, šta ja opet radim ovde kao predsednik šampiona svemira?

 

Napisao sam i ja domači zadatak. Najbitnije jeste, da smo ohranili primat u Srbiji. Teže nego kaže tabela smo došli do nove titule zaredom. Zvezda nama je disala do vrata do početka marta, a tad je opet ušla u ciklus remija (sedam u osam kola) i onda se borila sa Sremcima za drugo mesto. Iako nismo igrali seksi fudbal, igrali smo izuzetno efikasno. U ligi smo postigli čak 80 golova, primili samo 9! Vidović i Vargas su od tih 80 zajedno postigli čak polovinu. Dobili smo nazad Kobru! To je jedna od najvažnijih vesti sezone. Čeh je u toj sezoni procvetao u u reprezentaciji i kod nas, i bio zvezda finala Lav kupa.

 

 

Da smo u ligi dobili samo devet komada je prosto neverovatno pošto smo imali neverovatne probleme sa golmanima. Marjanović je na jesen slomio nogu. Latorre nama je na početku decembra nedostajao, ali smo na golu forsirali mladog Mavrova. Bugarin bi si u nastavku zaslužio više prilika, ali moj trener si je za svaku silu želeo kupiti još jednog golmana, koji na kraju nije do kraja sezone odigrao ni sekunde! Nisam mu to htio baš prigovarati, ali kad dođe vreme, zahtevaču raspravu. Do mene je prokuckala samo jedna reč, to jeste Aerial ability, prosto rečeno, nemam blage veze, šta to jeste.

 

Od ostalih transfera, u Partizanu smo ponosni, što smo na zimu doveli mladog slovenačkog napadača iz serijskog šampiona NK Dob. Ono što sam video od njega u u19 timu, jeste obečavajuče, mladi momak nema baš neke tehnike, ali je veoma brz. Ne razumem jedino jedne stvari, a to ne znači, da ču se mešati 100% u sve transfere našeg tima. Kako to, da jedan tim poput Partizana nema barem dva kvalitetna desna beka?

 

U taktičkom smislu nemam nekih primena, nije mi jasno samo to, kako smo več treči put zaredom od Zvezde na Marakani primili eurogol iz jednih 30 metara?

 

Ono što me posle te sezone najviše muči, su dvoje stvari. Ne, to nije činjenica, da se u toj sezoni prekinulo više nekih takmičarskih nizova. Više me muči pripadnost nekih igrača bojama Partizana. Kad sam došao na krmilo največeg kluba na planetu, obečao sam, da čemo se zajedno boriti, da mladi obečavajuči igrači što duže ostaju kod nas. U toj sezoni sam tako dobio moj prvi takav primer i opet se radi o Partizanovom detetu. Imao sam razgovor sa šefom struke, on je u poslednje vreme što se toga tiče, imao tvrdu ruku. Mislim, da ima još vremena za neki dialog.

 

Ako pogledamo razmere u našem fudbalu, tu postoji evolucija. Samo Partizan je stalnica. I da, na to sam ponosan.

 

 

 

 

Ime i prezime: A. M.

Profesija: manager FK Partizan (od nekad i zauvek)

 

Evo mene. Verovatno sam jedini čovek iz našeg fudbala, koji vas posetuje. Imao sam domači zadatak, da se podsetim na detajl, koji če mi najviše ostati u sečanju iz prošle sezone. Bilo mi je zanimljivo, jer obično mi dajete zadatke, da napišem, kako se volim, kako sam ponosan, šta radim i slično.

 

Sram. Nespavanje. Osveta. Osečanje, da sam magarac.

 

Da, takmičenje, kojeg u toj sezoni NISMO osvojili. Nismo uspeli preseči veliki Partizan ispred 130 godina, i osvojiti LŠ sedam puta zaredom. Razlog je Chelsea i njihov golman i nekad naš. Milan Rajković, koji nas je uništio u dvomeču. Na Stamford Bridžu smo nezasluženo izgubili 0:2, u uzvratu pobedili uzaludnih 3:1, sa time, da su gosti jedan put šutirali u okvir gola.

 

Pre toga je naš niz neporaženosti u Evropi več stao, kad smo u grupnoj fazi izgubili prvi put nakon šest godina u Vigu protiv tima, koji na kraju čak nije ni video europskog prolječa. Da, bili smo ranljivi, ali imali smo igrače svetske klase, i još jih imamo.

 

Zašto smo morali ispasti baš od Čelsija, od ekipe, koje jedine nismo uspeli savladati ni pre par godina u grupnoj fazi, i zašto je Rajković najbolje igrao baš protiv nas? Zašto ga loš Aerial ability SAD nije kaznio, kao što jeste nas pre desetlječa?

 

Da podsetim. Tog Rajkovića sam JA otkrio. Več kad je bio član Vojvodine. Onda je otišao u Kulu, iz tamo smo ga mi kupili 2156. Deset godina bio je naš prvi golman. Imao je izuzetne reflekse, ali i največu manu, to jeste Aerial ability. Po mom mišljenju bio je največi krivac za naša dva uzastopna ispada protiv Milana u LŠ 2159. i 2160. godine, a setite se i dvomeča protiv Zvezde u LŠ u 2162., prvog polufinalnog i »suradnje« kod autogola, nakon kojeg je Zvezda znižala poraz na 2:3, taj gol bi nas tad skoro koštao finala.

 

I taj Milan je tad vodio trener, koji je sad na krmilu londonskih plavih. U mečevima na ispadanje tako ima skor protiv mene 3:0. Očigledno je doktorirao protiv Partizana, i kod njega ima nešto, što ja nemam.

 

U timu inače imamo dobre igrače, uprkos nekim internim stvarima, koje ima svaki tim. Ne mogu, da izbegnem pitanja na svakoj press konferenciji, zašto ne dovodimo neke prave bekove, koji se nam nude sami po sebi. Zašto smo u našoj filijali Olomucu propustili priliku, da dovedemo Skinderisa? A sa druge strane su pitanja, kako to, da imamo tolike probleme u LŠ sa registracijom igrača? Evo, nakon dugo vremena, u prvom timu sam na jesen forsirao Jovicu, koji nije uradio ništa, a u Teleoptik izbacio Aguera, koji je kod nas očigledno još samo zbog prezimena.

 

Mi na poziciji levog beka imamo novog Rusa i Plesnara. Nakon kraja prošle sezone bio sam uveren, da če stariji od dvojice provokatora, iči. Na kraju sam rekao ne, trebamo i izkustva. Na poziciji desnog beka imamo Stalina. Na tu poziciju sam nekoliko puta stavio i štopera Stojanovića, koji je zapravo brži od Gruzijca. Brnič isto tako može igrati na toj poziciji. Glavni razlog, da nisam na tu poziciju doveo nekog novog jeste, da na to mesto čeka nekoliko mladih igrača. Sayed, Remco Brouwers (67)*, a i Ivanović* ima potencial. Da ne bi imali problema sa registracijom u LŠ, opcija je bila doneti Radeka Daneka iz Voše, žutog HG igrača, ali nama je pobegao u OFK Beograd.

 

 

Zvezda youth intejka 2169.

 

Administrativna greška, koji na sreču nitko ne spominje, desila se u GK departmentu. Iz Bjelovara smo doveli mladog hrvatskog golmana, za kojeg sam planirao, da bude treči golman u LŠ, ali sam zaboravio, da je več igrao za Bjelovar te godine u Evropi.  

 

Uvek tražim rešenja na moguče situacije. Pritiski navijača, igrača i medija su siloviti. Pritiski čak na pobedničku taktiku / formaciju, kakva je 4-4-2 diamant. Tu našu manu, manko posesti lopte i puno prostora na sredini su neki rivali več dobro iskoristili, recimo Zvezda. Ona nama je u poslednje tri utakmice kod njih (1:3, 1:0, 1:1), tri put zabila gol iz slačionice, to zato, jer nismo dobro  markirali njihovih veznjaka. Na poslednjoj utakmici smo zaboravili to učiniti kod igrača, koji je upravo ušao u igru zbog povrede drugog. Takvi golovi šalju navijače u trans.

 

Poslednja sezona me je izčrpala. Nije lako biti trener tima, gde su standardi ocena 11 od 10. Sad me čeka snimanje za Partizan TV, onda sukomentiranje fudbalskog mundijala. Drago mi je, što čemo gledati dve zemlje iz regiona. Srbija če igrati u grupi sa Saudijskom Arabijom, Čilom i Holandijom, a Hrvatska u grupi sa Brazilom, Australijom i Angolom. Da, Brazilci su ipak uspeli na mundijal-do kraja kvalifikacija osigurali su same pobede uz remi i došli do plejofa, gde su savladali Kostariku.

 

A onda jovo na novo.

 

 

 

 

 

Ime i prezime: MILAN RAJKOVIĆ

Profesija: profesionalni fudbaler (golman, 34 g.), trenutno u CHELSEA FC

 

 

Poštovani doktore, ovde sam samo, da se vama zahvalim i da vas posetim nakon duže vreme. Hvala vama za svu podporu u vreme mojih »privatnih problema« kod vas u vreme, kad sam tu branio još kao član Partizana.

 

Sad me razumete, zašto sam bio tako veseo, kad sam nakon izbacivanja Partizana paradirao po stadionu Humske. Ovaj put sam prvi put mislio samo nase. To je trajalo možda pola minute. Možda se mi to osvetilo-u polufinalu nismo uspeli savladati budučeg šampiona Evrope Porta.

 

U Partizanu sam branio desetlječe, a odkad branim u Čelsiju, to jeste puno manje-kao, da sam postao neki novi čovek. Trener Alex Smith je možda najbolji trener, sa kojim sam ne samo radio, nego i popričao. On mi je rekao več pre deset godina, da moram, da idem van iz Partizana, da bi izpunio sav svoj potencial. To je tajna, koje osim vas, ne zna nitko.

 

Dva moja suigrača u Londonu bila su i moja suigrača u Partizanu. Oko nas se pričalo svašta, da samo nastavljamo rušenje Partizana odnutra. Da smo dio mafije, koji Partizanovi deci mešamo glave. Baš nedugo nazad čitao sam neki report, koji kaže, da »JESTE TRENER UVEK U PRAVU«.

 

Da li ja nisam bio u pravu, što sam se samo par puta, tiho i diskretno, malo požalio treneru, da pozicija golmana baš nije pozicija za rotaciju?

 

Da li Jiri Blaha nije bio u pravu, što se požalio, da je on u Partizanu služio samo kao Pavlov refleks za sečanje na nekog drugog Jirija Blahu ispred 100 godina?

 

A da ne pričamo, šta sve je doživeo »Miki« nakon autogola protiv Zvezde u polufinalu LŠ.? I posredno i ja.

 

Zato čete razumeti, zašto je bila moja parada na stadionu Partizana pre 140.000 ljudi, između kojih su ipak i neki moji prijatelji-razumljiva.

 

Hvala.

Edited October 31, 2018 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

KRAJ SEZONE 2170/71

 

 

KAD PIČI KONTRA (KOBRIN) STRUP

 

 

 

 

LETO 2170: LUDNICA NA (PENAL) MUNDIJALU

 

 

Nije bajka, Hrvatska je prvi put prvak sveta! V grupi od Angole (5:0), Australije (0:0), Brazila (1:0), a onda prek Nemačke, domačina, Holandije (penali) i Alžira na kraju (penali). Penal ludnica, slična kao iz Italije 2086, samo 5 od poslednjih 16 utakmica na ispadanje se NIJE završila nakon lutrije!

 

 

 

Bio je to timski duh kockastih, temelječi na granitnoj obrani, što kažu i nagrade. Šest prvaka sveta tvori naj jedanastoricu šampionata. Danijel Tomas, koji je na svih sem utakmice protiv Nemačke ostao nesavladan, osvojio je nagradu Leva Jašina za najboljeg golmana. Gol Mirka Šimunoviča protiv Brazila bio je izabran za naj gol. Zlatnu loptu šampionata podelili su Portugalac Machado i Argentinac Alejandro Coria (5 golova).

 

 

U senci tog velikog uspeha ostala je sudbina Partizanovog ostrostrelca Roberta Vidovića. Rođenog u Koprivnici. Ali nikad dovoljno dobrog za hrvatskog selektora, da bi ga barem jedan put koristio na kojoj utakmici. Tako je na kraju dobio srpski pasoš i postao-član Orlova! Ali Srbija se na tom šampionatu nije proslavila, otišla je kuči sa dva remija i porazom, te bez postignutog pogotka. Ali za utehu su mladi orliči do 19 godina na šampionatu Evrope obranili trofej iz prošle godine. Tako, da je naš region pokorio i Evropu i svet.

 

 

 

PARTIZAN: POMLAĐIVANJE SE NASTAVLJA

 

Nakon toga smo se okrenuli Partizanu, gde smo opet povukli neke poteze, koji bi nekoga teško mogli, da ostave ravnodušnog. Prva vest je, da smo se odrekli  marketinškom prezimenu, zvanom Aguero. Argentinac jednostavno je postao višak, kao napadač nije postigao dovoljno golova, kao ofanzivni vezni, se izgubio između JSL orjacima.  Zato smo ga prodali nazad u matični klub-River Plate. Zbog drugih razloga (godine) napustio nas je puno godina naš prvi desni bek  Martin Kubice (Zaragoza), a sve od tad baš ta pozicija ostaje predmet najviše debata. Još devet igrača smo se zahvalili za suradnju, ali nitko nije omembe vredan.

 

Sa sezonu, koja je bila ispred nas, več smo imali jedno mini pojačanje, kako smo ga nazvali. Napadač Švajger je sezonu počeo u Teleoptiku, a kako se sezona bližila kraju, veoma dobro je iskoristio priliku u prvom timu. Za popunjavanje žutih HG kvota u budučnosti bili smo prisiljeni dovesti što mlađe igrače, takav slučaj je bugarski ofanzivac. U poslednje vreme gledamo i puno po Sloveniji. Seriju Doba prekinila je Mura, iz koje smo doveli defanzivnog vezista, koji če pravu priliku (sad znam) dobiti tek od sledeče sezone, jer planiram malo počistiti gužvu. A ne nevažna promena desila se na poziciji golmana. Skugor, kojeg smo u prošloj zimi kupili i nije igrao, prebačen je u prvi tim, gde če rotirati sa Marjanovićem, a kolateralna šteta postali su inače odlični Čileanac Latorre, koji več razmišlja, da napusti klub i mladi Mavrov, koji te sezone za razliku od prošle nije čak dobio prilike u prvom timu.

 

Da nije dosadno, probavam svaku sezonu opisati na različiti način, zavisi od tempa događaja. Nije to lako. Ovu sezonu tako neču podeliti po takmičenjima, nego po utiscima o predstavama. Ako sudimo po njih, sezonu možemo podeliti u tri dela.

 

 

PRVI DIO: AVGUST – SREDINA SEPTEMBRA: »NIŠTA POSEBNO«

 

Jeste, taj dio najmanji, ali nakon prva četiri kola bilo je mnogo pitanja. U napadu smo preskusili sve, što se može, forsirali smo i našeg Ačimovića*. Na levom krilu i mladog Topolnjaka. I obično svi su proradili, čak i Švajger je dvaput zabio protiv Voše. Ali ono, što  me brinulo, bila je odbrana, čak pet komada smo primili u prva četiri kola. Iako če zvučiti previše kritično-nakon tog perioda nisam bio baš optimist, da če iči sve tako lako.

 

 

 

DRUGI DIO A: SREDINA SEPTEMBRA-DECEMBER: NEVIĐENA EFIKASNOST

 

Ohranili smo romb na sredini, sa nekim individialnim podešavanjima, da bi konačno kad i mi bili gospodar terena. Počelo je destrukcijom Sombora, a u nastavku-poezija. U ligi smo nanizali 11 pobeda za redom, sve do dolaska  u Apatin (0:0), a neke od rivala smo prosto ponizili. Nakon 16 kola smo na jesen zabili (verovatno do sad rekordnih) 6 pogodaka, a u tom drugom delu A primili samo još jedan gol. Sremci su bili izza nas samo na minus četiri, jer su i oni imali odličnu jesen, i Zvezdi pobegli na čak plus 10.

 

 

 

Vargas i Vidović su kod nas zajedno postigli 24 golova na jesen, a najviše vredi pohvaliti ludog Munjoza i Buriacuja. Rumuna sam zbog situacije (Milovanović oče van, a Lovasa/Brnića sam rotirao) stavio na natreniranu MR poziciju, i tamo je, iako nije previše brz, počeo, da ubija asistencijama. Ali rotacija je ipak radila, i svi, koji su dobili priliku, so ju iskoristili, tako da je tempo ostao nenormalno visok.

 

 

Ako izuzmemo neobično visok broj utakmica, gde smo postigli najmanje pet pogodaka i više, pobedu u večitom derbiju, jesen je zaznamovao i istorijski meč u Ligi Šampiona, u prvom kolu, gde smo prvi put u istoriji pobedili na Sanchez Pizjuanu (3:1). U Lisabonu smo doživeli jedan nezasluženi poraz. Za nagradu za prvo mesto u grupi u osmini finala nas je čekao Arsenal, predvođen srpskim trenerom Obradovićem. U LŠ se proslavio i naš večiti rival i to u grupi smrti-Zvezda je na kraju osigurala drugo mesto izza šampiona Evrope Porta, a ispred Čelsija, gde nama poznati golman Milan Rajković praktično nije branio.

 

 

 

DRUGI DIO B: FEBRUAR DO SREDINE APRILA: TEST KARAKTERA I SVE VEČIH OČEKIVANJA

 

To je bilo razdoblje, u kojem pobednički niz nije izostao, ali se Partizan puno pota našao u teškim situacijama, da bi iz njih izašao kao pobednik. Nekoliko tesnih utakmica crno-beli su odlučili tek u samoj završnici. Munjoz večito derbi u 89. minutu, Lukić u 77. u Nišu, Kobra u 87. (Javor), Bogdanov (83) Srem.

 

 

 Kad je napad još briljirao: u martu je posle naše pobede od 3:0 nogu dobio trener Javora.

 

 

 

U Evropi smo igrali »Fergie time«. Protiv Arsenala smo od 2:0 na Emiratesu došli do preokreta i pobede 3:2. Protiv Galatasarayja smo od 0:1 došli do 2:1, da bi onda domači izjednačili, no presudila su dva gola u gostima. Protiv Uniteda (gledaj Drugi dio je na Old Traffordu ponovo presudio Kobra. Naši suparnici u Evropi su slali žalbe na UEFU-kako je moguče, da je Partizan toliko puta zaredom več imao bolji žreb u k.o. fazama LŠ i povratnu utakmicu kuči?

 

 

Ali i u Partizanu smo imali svoje žalbe. To je bio i vreme, kad su naši suparnici upalili sve snage, da bi napravili zmedu u našem timu. Več drugi put na zimu se desilo, da je Man Utd slao ponudu za Hledea, a ja sam ju navodno odbacio, iako toga nisam uradio! Slovenac je tako opet poludio na mene. A ne on, slično su uradili sa veznim, Mikulskim. Tako sam u kratko vreme dobio dva nezadovoljna igrača, a ja ništa kriv. Poljak je bio usred toga i nezadovoljan minutažom. Tu su bili i Zavrl i Gledson, koja sam na prolječe slao u Teleoptik, pre svega mi je bilo žao Brazilca sa nemačkim pasošem, ali jednostavno on više od 4. napadača i pre nije mogao biti.

 

 

Tu su bile i povrede nekih ofanzivnih igrača (Vidović, Seleznjov, Kobra), ali svom srečom Vargasa se nisu dotaknule, iako je njegova strelska forma bila »najslabija« u protekle tri sezone. A neke igrače su čak probali otrovati hranom. Bogdanovu se to desilo samo par dana nakon što je odlučio meč protiv Srema.

 

 

A šta reči o totalni bezobraznosti nekih menagera? Pričali smo več o treneru Bavaraca, koji je pre dve godine napustio Lyon usred jedne i druge utakmice četvrtfinala sjeo na klupu Bavaraca? Taj čovek je par dana nakon ispadanja od Galatasaraya u osmini finala imao tolika jaja, da se vratio na klupu OL-a! Koji su izlučili PSG, a u polufinalu ispali od Milana.

 

 

 

TREČI DIO: APRIL DO KRAJA SEZONE

 

Iako bi kronološko u ta dio sudio i polufinalni duel protiv Man Utd-a u LŠ-a, Partizanov nori optimizam o rekordnom broju golova u JSL (97 iz sezone 2082/83) ugasio je. Ta strelska suša videla se u prva dva kola plejofa (dve pobedi od 1:0), i potvrdila se prvim i zasluženim porazom u sezoni u ligi kod OFK Beograda (0:2). Tad su se Romantičari Sremcima približali samo na minus šest. Pošto su nas čekala još dva finala, neke utakmice smo igrali u krču. Kobra nama je na Banjici 5. maja u 66. minutu doveo jedini gol za pobedu i 38. titulu zaredom.

 

 

 

Isti igrač je bio presudan i u finalu kupa protiv domačina. U produžetku. Tako smo osvojili kup četvrtu sezonu zaredom; unikum-u svaki od tih sezona na koljena smo položili po jednog od naših največih rivala. Poker rivala.

 

 

U finalu LŠ smo protiv Milana odigrali izuzetno težak meč, ispred kojeg je bilo največe pitanje, ko če igrati desnog beka? U Stalina nisam imao poverenja; u Stojanovića za taku fazu isto ne, pa sam tamo stavio Plesnara, koji nas napušta na leto za Čelsi, i koji je u praksi levi bek. Levo sam tako stavio defanzivnog stopera Hledea, štopera Nagy i Nilson.

 

Meč su odlučili veznjaki. Lukić (na tom stadionu proveo najslabije trenutke karijere) lepim prodorom i Bogdanov na dodavanje Burlacuja poluvolejem, u međuvremenu je nakon greške Nilsona Milan izjednačio. I doveo nama 67. titulu šampiona Evrope.

 

 

Sledeče godine zamalo bi gledali srpski superkup, ali su Sremci (u polufinalu izbacili Čelsi) opet podbacili. Izgubili su itreče europsko finale, prvi put posle rednog dela i prvi put protiv nesrpskog tima.

 

 

 

PRE KRAJA

 

 

Tako to izgleda u timskom smislu. Čak šestorica igrača je postigla 10 golova ili više, između njih naglasimo veznjaka Lukića. Iako se Vargas u poslednjim utakmicama malo izsušio, u ligi smo ipak postigli poštovanja vrednih 84 golova. Svi debitanti su opravdali ili čak presegli očekivanja.

 

 

MLADA ŠKOLA

 

Aleksandar Ačimović, produkt YI 2066 tako je postao prvi igrač nove klasifikacije talenata, koji je postao član prvog tima. Za sledeču sezonu če to skoro sigurno postati još Remco Brouwers, desni bek(!), koji je sezonu proveo u Somboru. Napreduje i Veljko Cerović, a na leto 2170 asistent je procenio, da je to bio najbolji ispljen tog YI. Ja sam u dilemi. Asistent ima JCA 13 i JPA sam 3, tako, da… Ali za Ačimovića i Brouwersa mislim, da nije pogrešio.

 

 

 

 

 

 

 

[Sir Aleš]

21.12.2171

 

 

Partizan na polusezoni 2171/72: največi suparnik do kraja sezone biče mu… januar

 

IN:

 

Kalinin

 

Marinković (nap. držim se mojeg iracionalnog pravila, da ne kupujem više igrača, wonderkida iz Srema, ali ovaj je iznimak-kupljen je samo zato, jer su se mu u Sremu odrekli i stavili ga na transfer listu, ugovor mu je istekao na leto i ako ga ne bi kupili mi, otišao bi u neki drugi klub.

 

Partizan youth intake 2171: prvo ime

 

 

 

 

KAMO SA TOLIKIM BROJEM ŠTOPERA?

 

Crno-beli na zimsku pauzu idu bez praske. U Ivanjici su imali u poslednjem kolu, u  mnogo zakasnjenom derbiju, prvi put nakon duže vreme dostojnog i jednakopravnog suparnika, koji je klonio samo zbog gola iz kornera Partizanovog prvog štopera, Nagyja.  Sedmi put u toj jeseni se tako primerilo, da je Partizan zabio »samo jedan« gol, i time smo se podsečali početka sezone u prva tri kola, pa ako očete i meča protiv Deportiva.

 

 

NA POČETKU: PORUŠENA SVA OČEKIVANJA

 

Do onoga, što se dešavalo između, bilo je još daleko, no več je sad jasno, da su baš  prve četiri zvanične utakmice crno-belih te jeseni potpuno uništile sve predikcije i očekivanja, pre svega što se tiče oblikovanja transfer politike i pozicija u timu.

 

Najproblematičnija pozicija, desni bek, trebala bi biti rešena ulazkom i prekomandovanjem Browersa* u prvi tim. Levi bek jeste ostao upitan zbog odlaska Plesnara u Čelsi, ali tamo je prošle sezone blistao Černov, a i Stalin se mnogo bolje snašao na toj, nego na suprotnoj strani. Isto tako neproblematično je ostalo levo krilo. Seleznjov, Topolnjak, i sad novo pojačanje-Aleksandar Toljagić iz Borca, kojeg se navodno skautiralo skoro dve godine za žutu kvotu HG igrača; surplus igrača; a na drugoj strani na desni: još ne baš provereni Lovas, Burlacu i Brnić, koji još nije esplodirao.

 

Ko če si tad misliti, da če za mesec dana trener Partizana na toj poziciji skoro u isto vreme ostati bez sve trojice na levom krilu? U prvom meču protiv Borca povredili su se i Ukrajinac  i Toljagić; u drugom u Novom Sadu Topolnjak! U sledečem meču protiv drugog tima iz Novog Sada na poziciju levog krila je stavljen veteran Toplak, koji je brzo zaradio žuti karton i morao se čuvati do kraja meča. U ta tri meča Partizan je zabio samo jedan gol. Protiv Deportiva u superkupu ludi Munjoz, koji obično cveta na poziciji trequartiste, nakon duže vreme stavljen je na levo krilo, i zbog simuliranja je i on brzo požuteo. Kad se u tim vratio Ukrajinac, vratio se na AMC (ili na klupu) čak u tri naredna meča (Javor, Sporting, Sombor), morao je za naki tren izvan terena, da se mu nudi pomoč.

 

 

Nakon 0:0 i poraza od penala u Monaku, Partizan je na Karaburmi neočekivao sudelovao u festivalu golova (4:3), gde se svojim potezama u negativnom smislu na levom beku proslavio Černov i spominjao na svojeg rojaka ispred 60 godina… No, kolateralna šteta postao je i mladi Nizozemac, Remco Brouwers je igrao još u prvom kolu, ali onda se ga sklonilo iz prvog tima i počelo forsirati Al Sayeda na DR.

 

Na žalost, u fudbalu nema emocija, i kao prošle sezone, Partizan je eksplodirao (tek) u oktobru. Vargas  (15), Švajger (11), Lukić (10), Ačimović (8), Kobra (6), su tako očekivani strelci tima. Toljagić je ispao od bedaka do junaka i na kraju jeseni najbolje je ocenjen Partizanov igrač (8.30), na kontu več ima 9 asistencija! Partizanov fudbal bio je lep za oči, što priča i kompilacija pet  naj golova jeseni. U Ligi Šampiona je igrao protiv sve pre  nego europskih diletanata, a obezbedio 100% učinak, zabivši 26 golova, a primivši samo 2.

 

 

 

NEKA POJAČANJA SU (BILA) VEČ U TIMU: NAGY, LATORRE TE NATRENIRANJE NA DRUGE POZICIJE

 

Očekivanja, ko če biti gde bek, su se tako pretvorila u pitanje, ko od wingera če biti bek? Seleznjov i Topolnjak su se na toj poziciji odlično snašli. Mladi hrvatski internacionalac na toj poziciji čak je počeo meč na prijateljskoj utakmici u21 protiv Engleske, koju su vatreni pregazili sa čak 5:0. Nilson, Hlede, pa čak i Stojanovič su odlično zamenili 30-godišnjeg Nagyja, koji se u začetku septembra povredio na čak mesac dana (»čak«-zato, jer mu je to do sad »najteža« povreda u karijeri).

 

Baš ta povreda uplašila je navijače Partizana, a treneru crno-belih verovatno potvrdila mišljenje, da se odlučio u redu, kad je na zimu 2172 osigurao transfer još jednog štopera u Humsku. Rodić je očigledno mišljen kao dugoročna zamena za Madžara, međutim, kad se ta vratio iz lečničkog staleža, sasvim je dao na znanje, da se urpkos malim nesigurnostima, ne planira odreči mesto u prvom timu. Njegova forma nakon te povrede bila je veličanstvena, a ne treba zaboraviti, da je več sad postigao sedam golova! Šta če dolazak mladog Crnogorca na zimu napraviti u timu, možemo samo  nagađati, pogotovo ako uzmemo na znanje, da je Partizan pojačao još jedan štoper (!), koji se sad kali u Teleoptiku. Da li je on uzet zbog famoznog prezimena iako nije u sorodu sa Enriqueom Tizamom, Partizanovom legendom ispred pola stolječa? Komercialni nameni? Pitanje je, koliko če on igrati, u te svrhe bolje bi možda bilo reklamirati rođendan Partizanovog deteta Aleksandra Ačimovića, zvezdu YI 2166, koji je rođen na isti dan i tačno 120 godina (2.12.2149) posle rođenja za mnoge največe i »prave« Partizanove legende Muhe Savića (2.12.2029).

 

Ako če Rodić odmah započeti u prvom timu (čovek je ipak došao iz Šahtara), netko od brojice štopera če sigurno otpasti i tad če se trener Partizana snači na mukama. Osim, ako ga ne (ružno rečeno) »spasi« koja povreda nekih od njih. Jer nitko od te petorice, barem, što su pokazali na jesen, ne zaslužuje, da  bude izbačen iz prvog tima. Ako se to desi, oda neka se u Partizanu pitaju, zato jim sve više njihovih deca traži odlazak u drugi klub. Poslednji od njih je Predrag Milovanović, koji ove sezone igra na pozajmici u Lillu.

 

 

Zanimljivo če biti i na poziciji golmana, gde se u muža broj 1. po spletu okolina nakon par godina ponovo promovirao Latorre i iskoristio povredu Skugora i rotacije Marjanovića. Ali, kad se igraju k.o. faze lige Šampiona te u isto vreme kvalifikacije za SP, Čileanac če sigurno igrati za nacionalni dres. Pa če opet biti izbor ili Crnogorac ili Hrvat na golu? Pogotovo, ako znamo, da če biti završnica LŠ jedna od najjačih do sad i Partizan več u osmini finale ide na Milan, sa kojim se je sreo pre sedam meseci u finalu!

 

 

Zato se trenutno potpišemo pod rečenicu, da če sudbinu Partizana i napad na treble najviše zaznamovati januar i odnosi u timu, kad če se, između ostalih, vratiti i duže povređeni igrači (Lovas, Vidović, Burlacu). Jer od rivala ne vidimo nikog. Trenutno su si međusobno oduzeli več puno bodova, pa je ove sezone na čelu borbe za drugo mesto OFK Beograd. U LŠ Partizan ostaje jedini srpski tim pošto se Sremci ni treči put zaredom nisu uspeli plasirati u grupe (izbačeni od RKC Waalwijka), ali če zato oni plus tri tima igrati u 1/16 finala kupa UEFA.

 

 

 

 

 

30. maj 2172: Kraj sezone 2171/72: pogled iz Partizanovog navijačkog ugla

 

 

ŽELIMO SAMO BORBU 11 NA 11: UPRKOS BOLNICI JOŠ SMO ISPRED SVIH

 

 

U sedmoj sekundi poslednjeg meča protiv Novog sada videli smo nosila, i tako se sezone završila tako kao što je počela u avgustu odnosno i u februarju. Povredio se Ačimović, a mi smo po bilokoji put te sezone bili primorani opraviti prisilnu zamenu.

 

Da, u toj sezoni u obe polovine imali smo više suparnika. Ne znam na pamet, ali mislim, da smo polovinu svih mečeva završili barem sa jednim povređenim, igračem. Evo, kako je počelo prolječe:

• u meču protiv Radničkog opet povreda Toljagića,
  
• protiv Milana povrede Nagyja in Lukića,
  
• protiv Rada out Černov (5 meseci) i Toplak
  

Usred marta bili smo rekorderi po broju povređenih igrača. A u posmeh-ocene sudija. Na utakmicama, gde smo briljirali, mediji su njih ocenili sa niskim ocenama, na utakmicama, koje smo izgubili, oni su dobili rekordnu visoku ocenu!

 

 

 

 

 

I da, ni Partizan nije robot. Domaču utakmicu protiv OFK Beograda, 23. februara 2172 izgubili smo, nakon što smo ostali bez dva igrača i meč završili sa devetoricom! Na toj utakmici nas je pokopao naš bivši igrač, za kojeg ipak ne žalim, da je otišao iz Humske. Romantičari su se radovali, jer je to naš prvi domači prvenstveni poraz nakon skoro 20 godina-Radnički Sombor nama je naneo poraz od 1:0 u poslednjem kolu sezone 2152/53 i time nama sprečio neporaženu sezonu.

 

 

U šampionatu smo izgubili i naredni meč, večiti derbi plus naravno, jednog igrača. I naš večiti rival se pojačao našim eks igračem, koji ima čak srpski pasoš. Ali hvala bogu, toliko su "glupi", da ga stavljaju u vezni red. Do kraja sezone izgubili smo još dva put u Sremskoj Mitrovici, ali titula nije bila nikad ogrožena. Bili smo stavljeni pod hude pritiske, jer smo navodno primali pretnje pre svakog meča, kojeg igrača če nas sledeči suparnik povrediti, pa smo tako na trenutke zbog nervoze primali previše žutih kartona. OFK Beograd je bio najgori u tom smislu, povredili su nama igrače i u 29. kolu, gde smo uzeli bod i teoretički obezbedili titulu; i u finalu Lav Kupa. Ali to su platili kaznom-kolapsom u završnici sezone, gde su izgubili drugo mesto i na kraju završili tek četvrti. Mislim, da bi si drugo mesto najviše zaslužio Srem.

 

 

U martu smo na mesec dana ostali i bez Vargasa. Da, bili smo možda sasvim neki drugi tim, ali ne zbog njegovog manka nego to, što smo u završnici u neko vreme opet zbog povreda ostali bez cele leve strane veznog reda! Toljagić je na prolječe odigrao svega tri utakmice! »Fake news« su nama servirali i vesti, zbog kojih bi skoro ostali i bez jednog napadača.

 

 

To, da Partizan igrače nakon 30. šalje u penziju, je još jedna izmišljotina. Vidović je briljirao u finišu sezone, a da li se ko od novinara izvinio zbog laži??

 

 

Jedino, što su pogodili, a za to ne treba biti doktor, jeste, da Rodić automatsko neče biti prvi izbor u prvih 11. Svak debi je težak, on je debitovao protiv Srema, onda bio sudionik istorijskog domačeg poraza. I naš Venezuelac zvučnog imena se proslavio. Dvojica je prvi put zajedno komandirala odbrani u poslednjem večitom derbiju sezone, kojeg smo ubedljivo dobili.

 

 

A šta reči o Ligi Šampiona? Taktična brilijanca. 100% rekord nastavili smo protiv Milana (1:0, 3:0). Lord Lukić je car trikota u napadu i opet je završio sa dvostrukim brojem golova. A doktorirali smo protiv Čelsija u četvrtfinalu. Oba puta smo zaostajali, u Humskoj smo dobili dva zlatna jokera, u Londonu je proradio duo Vidović-Švajger, a Marjanović branio je meč karijere. Dvomeč protiv Werdera bio je psihološko najteži. A u finalu, sa poputnicom 39 zabijenih golova, deklasirali smo United.

 

 

Za moj okus primili smo malo previše golova (20 u 32 kola), ali odbranu imamo sortiranu. U napadu mislim, da je isteklo ne Vidovićevo, nego Kobrino vreme. Ti neki porazi, na koje u proteklim sezonama nismo navikli, če nama služiti za učenje. Bez Vargasa nama igra sa dva napadača, ako nije igrao ili Vidović ili Švajger, nije stekla, ni eksperiment sa jednim samim napadačem ne.  

 

 

Pitam se, šta če biti sledeča strategija naših rivala, da nas pobede na načine, u kojima ne izbiraju sredstva?

 

 

 

FUDBOL MUNDIAL

 

 

12. april: Doomsday, dan, u kojem se desilo, da je trojica trenera izgubila posao, od toga dva iz Niša.

 

 

 

 

Jedno je, kad vam vaš igrač zabije odlučujuči gol nekde, a drugo je, kad vam neki bivši igrač regen postaje trener. Da li može osvojiti svetsko prvenstvo? Njegov ispljen do sad je odličan.

 

 

 

Drama u prvom meču plejofa za plasman na Euro u Danskoj. U uzvratu je bilo 0:0. "Orlovi" idu na EP.

Edited November 18, 2018 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

25.11. 2172

 

VEČ MIRIŠE PO 40. TITULI ZAREDOM

 

Bili su crno-beli na neviđenim mukama u Novom Sadu u 15. kolu Jelen Superlige. Za razliku od poslednja tri gostujuča navrata (ukupno četiri), gde su poveli, kasnije uzeli samo bod i tako prosuli šest odnosno osam bodova, prvi put su se znašlu u rezultatskom zaostatku. Ali-slačionica je na poluvremenu odradila svoje. Partizan se vratio i parom golova Švajgera i Bogdanova, koji je bombom prvo izjednačio na 1:1, odneo sva tri boda. Odvalio se kamen od srca naravno i strategu Partizana.

 

»Uzvratili smo jima njihovim oružjem. Ove sezone praktično ne zabijamo izvan kaznenog prostora, a primamo same eurogole. U drugom poluvremenu smo uveli još trečeg napadača, nije to uvek lek za uspeh, ali sad to jeste bilo«, kazao je A.M.; njegov Partizan na slabi polovini šampionata rivalima beži na več plus devet.

 

Sad je tabela realna, kad se izravnala, ali nije to bio uvek slučaj. Partizan je neki put zbog odgođenih utakmica protiv Nišlija, Javora i Srema bio čak na minus tri neigrane utakmice, ali 100% učinak u tim jima daje dovoljno nade, da če se u maju (aprilu?) veseliti več 40. titule prvaka zaredom.

 

 

U GOSTIMA REMIJI, KUČI STOPOSTOTNI

 

Za razliku od protekle dve sezone, Partizan je u šampionat krenuo silovito, sa pet pobeda u prvih pet kola, več u prva dva triumfovao je u dva velika derbija. Niz se (očekivano) zaustavio na tradicionalno teškoj Banjici, sledio je triumf u naj utakmici jeseni na Karaburmi (3:2), ali onda je sledio gostujuči niz od tri utakmice bez pobede protiv Srema, Zvezde i Čuke. Na svim tim mečevima Partizan je poveo, da bi onda osvojio samo bod, a posobno je bilo boleče gubljenje bodova protiv Zvezde nakon vodstva od 2:0. Skoro sve to su bili primljeni golovi iz 25-30 metara, a glavni čuvar mreže, osmerostruki prvak Evrope, snašao se na očekivanim kritikama. Ostali obrambeni igrači, pre svega štoperi, bili su »opravdani« krivde, možda  je tretma prema njima blaži nego što bi trebao: Nagy ima svetsku klasu i Madžarsku suverenu vodi na prag Mundijala, a po tradiciji i puno zabija-do sad ima več sedam golova!

 

 

Do zaključka jeseni Partizan dele još:  jedna utakmica šampionata (domača protiv Hajduka), meč u LŠ u Rumunjskoj, svetsko prvenstvo u Japanu te meč u četvrtfinalu kupa protiv Novog Sada.

 

 

 

DA LI JE VREME ZA NOVOG NAPADAČA?

 

21-godišnji slovenački napadač Švajger do sad je prvi strelac Partizanove jeseni, sa 11 golova u 14 utakmica. Vargas jih je zabio 8, ali je dio jeseni propustio zbog povrede. Kad se vratio, videlo se, kakvu razliku donosi crno-belima.  Vidović (8) se odlično nosi sa godinama (33), Nagy ima sedam, ali on je štoper. I to je to. Kobra (3) opet se pronašao u nekom začaranom krugu, kad odigra jednu dobru utakmicu od 10, a posobno nas je pogodila povreda Ačimovića. Partizan je inače več pre toga osigurao transfer Makedonca iz Parme, kojeg forsira pre svega u napadu, ali do sad se nije pokazao kao neka dodana vrednost.

 

 

 

U LIGI ŠAMPIONA PAKLENO POSLEDNJE KOLO

 

Partizan je več obezbedio osminu finala grupe LŠ, ali nije išlo tako lako. Pa, da za razliku od prošlih reporta pogledamo i tu fazu i pregled svih grupa uoči 6. kola.

 

 

GRUPE A-D

 

 

Majka svih grupa je grupa A! Igra se Braga-PSG i Villareal-Hearts. Mi tipiramo na domačine, samo i zbog toga. Hearts je prošle sezone igrao u četvrtfinalu, i treba če mu odmevna gostujuča pobeda, možda čak i remi! Ko zna.

 

U Partizanovoj grupi če Inter (pobednik kupa UEFA) i Partizan, oba na gostovanjima, odlučiti, ko če biti nosilac žreba u osmini finala, a Rapid odnosno HSV, ko če igrati u Evropi i na jesen. Ako bi gledali na utakmice sa Partizanom, to bi trebao biti Rapid, jer je u gostima namučio crno-bele uprkos 0:3, a Nemci su od Partizana u dva meča kasirali 12 golova. Takva drama za prvo mesto je inače rezultat (nezasluženog) poraza Partizana u Milanu (0:1). Partizan je u uzvratu zahvaljujuči hrvatskoj navezi izborio  bolju pobedu sa plus dva, pa je tako ipak favorit za prvo mesto, posobno, ako pobedi.

 

U grupi C se čini tabela još aktivna, međutim mislimo, da če stanje biti ovako, kakvo trenutno jeste. Rosenborg, koji jedino resno ogroža United, gostuje kod prvoplasirane Benfice, a crveni vragovi idu u otpisani Lille. Ako če biti Partizan prvi, United, aktualni finalist LŠ, bi mogao biti jedan od potencialnih suparnika Partizana u osmini finala.

 

U grupi D se potencialno iznenađenje zove Koebenhavn, ali samo ako pobede Grke kuči, a Fiorentina na Artemio Franchiju izgubi od Reala. Bod za Violu če biti dovoljno.

 

 

GRUPE E-H

 

 

U grupi E igraju Fenerbahče-Milan i PSV-Werder. Ako Turci i Talijani (namerno?) remiziraju, sve je gotovo. Ako ne, Fenerhabče bi mogao biti deo drame . Turci mogu čak izgubiti, ali onda bi morali navijati za PSV, da ne pobedi Werder. U obratnom slučaju bi uz isti broj bodova dalje išli Nemci zbog boljeg međusobnog okršaja. Milanezi slabiji nego drugi ne mogu biti.

 

Najmanje zanimljiva grupa F i jedina pored Partizanove, gde su več poznata dva osminofinalista, Čelsi i Roma če igrati samo za prestiž, a Depor i Lyn za europsku jesen. Čelsi kao drugoplasirani biče teži suparnik od Rome za crno-bele, ako pobede svojj grupu B…

 

U grupi smrti, G, na Allianz Areni če se u europskom klasiku pomeriti Bayern i Liverpool. Bavarci če juriti pobedu, višu od 1:0, sa kojom bi bodovno uhvatili Engleze, i zbog boljeg međusobnog skora poslali jih u kup UEFA. Pre početka sezone največe pojačanje, zanimljivo, doživeli su u  vratima, pojačanjem čuvenog golmana Zlatka Miloševića iz Srema, ali ovaj put treba če jim što bolja forma u napadu. U prvom kolu su pobedili Ferrol, da bi onda upisali četiri utakmice bez pobede i bez postignutog gola. Sasvim suprotno se dešava sa Liverpoolom, koji je u 1. kolu upisao poraz na Rajku Mitiću, ali onda je upisao dve pobede i dva remija BEZ primljenog pogotka. Bez dvojbe utakmica kola, Bayern če imati domaču publiku i iskusnijeg trenera (Jeroen Adam), Liverpool psihološku prednost, ali trenerskog novajliju, Engleza Sollyja. Zvezda? Porazom na New Anfieldu je malo zakomplicirala stvari u borbi za prvo mesto, ali bila bi senzacija, ako na svojem stadionu ne bi uspeli savladati tim iz Galicije.

 

U grupi H, iako u FM-u još nije potvrđeno, mislimo, da je več sad jasno, da Arsenal  Johna Parka i u slučaju pobede u Danskoj, nema šanse, da se plasira na drugo mesto, jer je sa Francuzima igrao 0:2 i 1:1. Marseille če tako igrati pre svega za prvo mesto i pobedu, višu od 1:0, sa tim rezultatom izgubio je u 2. kolu na Dragau.

 

 

I, KAKO MLADI?

 

 

Ostalih večih promena nije bilo, osim, da je Predrag Milovanović još jednu sezonu poslan na pozajmicu, i da je Gledson (prerano?) prodat Spursima. Kako stvari stoje, mislimo, da nekih večim iznenađenja do kraja sezone i neče biti. Remco Browers, programiran kao sledeči pravi desni bek, če očigledno još jednu sezonu provesti u Teleoptiku, iako je bio jedan od najboljih igrača Nizozemske u23 na olimpijskim igrama, gde su Narančasti na kraju osvojili srebro protiv Argentine Adriana Vege i njegove 4-2-4 formacije.

 

 

Youth intake 2172 prošao je mirno, najistvoreniji igrač ponovo je branič. Ali trenutno u Partizanovom timu dominira Saša Kolašinac, koji po atributima nije nešto, ali je zabio čak 10 pogotka u  utakmica do sad. Partizan je inače tek šesti, zbog čak 21 primljenih golova… Neki od napadača dobili su specialni trening za Composure i Anticipation.

 

Mlada srpska u19 reprezentacija igrala je na Euru, gde je u polufinalu priznala nadmoč Hrvatski (1:2), vatreni su zatim u finalu pobedili Portugal na penale i četvrti put osvojili titulu naj reprezentacije Evrope do 19. godine. Njihovi dve godini stariji kolegi kasnije nisu uspeli obezbediti ni baraž za plasma na prvenstvo Evrope 2173, zato je to uspelo »orlovima«, koji su u dvomeču savladali Češku. Najvažnije takmičenje ovog leta ipak igralo se u Danskoj, članski Euro. Tu je slavila belgijska zlatna generacija pobedom od 3:2 protiv Švicarske, a prvenstvo če biti zapamčeno po kolapsu favorita, i ako pogledamo, ko je završio kao poslednji u svojoj grupi, reči čemo, samo: senzacije, svaka u svojoj grupi.  Srbija (6 puta prvak Evrope) je u grupi sa domačinima, Nemačkom i Nizozemskom, osvojila samo bod; pogrom su doživeli i Englezi, 5-struki prvaki starog kontinenta u kompaniji Turske, Rusije i Španije.  A i obojica  finalista prošlog EP-a se nisu proslavili, jer su ispali kao poslednji u svojim grupama. Češka  (vicešampion) u grupi sa Ukrajinom, Belgijom i Francuskom, a Portugal  (šampion) u grupi sa Bugarskom, Švicarskom i Slovačkom.

 

 

 

 

Kraj sezone 2172/73

 

40 GODINA DOMINACIJE, NA DRUGOJ STRANI DRAMU ZA DRUGO MESTO ODLUČILA ČAK GOL RAZLIKA; CRNO-BELI IPAK DOBILI PAR UPOZORENJA: VREME IPAK IDE NAPRED

 

 

DO DUPLE NOVOSADSKE MINE OK…

 

Prošli report je bio napisan posle gostovanja u Novom Sadu kot Voše. Ko bi si na kraju jeseni mislio, da če biti Novi Sad u centru pažnje u celom prolječnom delu sezone?

 

 

 

Obavili su crno-beli rutinski skoro sve obaveze do kraja jeseni u svim preostalim takmičenjima. Na žalost zaboravili smo slikati SS na završnici  jeseni, ali več je poznato, da je prvi Partizan, a druga Zvezda. Tri dana nakon dolaska iz Japana Partizan je u zaostaloj utakmici četvrtfinala kupa dočekao Novi Sad i novi prolazak u top 4. Na jeseni su »kanarinci« u šampionatu kod Partizana doživeli petardu i zanju se revanširali sa obrestima. Neočekivanim matom u dva poteza, u dve minute su razoružili domače i izbacili jih iz kupa.

 

 

Do meseca februara tako je preostalo još dugo, a Partizanu je taj poraz naneo neke brige te postavio ga pred mnoga pitanja. Kako to, da odbrana ne funkcioniše kako smo to od nje očekivali? Koji golman je zapravo još broj 1? Je to neraspoloženi Marjanović; besni Latorre, koji preti odlaskom iz kluba ili nadovoljno dobri Skugor? Dobili smo međutim odgovor na pitanje, da li trebamo novog napadača. Odgovor je DA. Vidoviću je vreme očigledno isteklo (sretna nova godina, ha), a mi smo rešenje ponovo potražili u Sloveniji. Iz slovenačkog šampiona Koper doveli smo »Diega Costu«.

 

 

 

… A ZATIM TOPLO-HLADNO

 

Slučaj je hteo, da je naš prvi prolječni meč bio gostovanje kod Novog Sada, protiv kojeg smo zaključili jesen. Sigurno-neče nas opet dovesti na led?

 

 

Ukupno u dva meča sad je »5:0« za njih, potpuno zaslužen poraz, neču reči blamaža, jer njihova pobeda bila je čista kao suza.  Slaba popotnica pre gostovanje u Bragi u LŠ. Tamo smo posle greške Čileanca na golu prvi primili gol, ali smo onda zabili četiri i več tad rešili dvomeč. Protiv Rada još jedna dobra vest-golom se vratio Ačimović, povređen skoro celi jesen- i zapravo je on predstavljao naše največe prolječno pojačanje. Naredna dva meča međutim, navijače crno-belih opet su vratile na level »mlačno« ili »hladno«, pre svega u fazi igre. Zato sam izgubio živce i posle uzvrata protiv Brage, iako smo ukupno prošli 5:1.

 

 

U Nišu smo opet prosuli dva boda, protiv Brage kuči smo izborili piškavu pobedu od 1:0.

 

 

 

TITULA NIKAD NIJE BILA U PITANJU

 

To je očigledno dalo dodatnu energiju igračima, pa smo konačno ušli u lep pobednički niz. Konačno smo pobedili i u gostima, u Apatinu (3:1), gde su kod drugog gola domači silovito protestirali, jer je njihov golman zbog povrede ostao ležati.  U napadu se tad video, da imamo novi tandem: Vargas-Švajger, komu se pridodao i Ačimović. Sve bolje predstave prikazivao je Dimovski, a suprotno Kobra te Ostojić, koji če nedvomno predstavljati največe razočaranje sezone (devet utakmica, jedan gol, kod dva je bio asistent). Kad nisu zabijali napadači, tu su bili veznjaki-Lukić i Bogdanov, koji su pre dve sezone potopili Milan, sad su bili kobni za Inter u prvom meču četvrtfinala LŠ. Da, u LŠ smo bili još 100%.

 

 

 

I u ligi smo bili sve bliže novoj tituli; nismo hteli pričati na glas, ali nakon trečeg večitog derbija sezone u 24. kolu pobegli smo na +16. Zvezda je tad još više ili manje sigurno čuvala drugo mesto ispred Novosađana.

 

 

LIGA ŠAMPIONA DRUG PLANET

 

Gol u dubokoj sudijskoj nadoknadi Fiorentine (2:2) izbacio je Zvezdu več iz osmine finala LŠ; za Partizan sledilo je polufinale protiv Man Utd-a.  Neočekivano rutinski-sa dve pobede od 2:1 (Vargas 2x; Brnić i Dimovski u uzvratu) su Partizan donele u finale, gde jih je u Briselu čekao Real Madrid! Dobru vest pokvarila je povreda Vargasa, koji se povredio na prvom meču i bilo je dvojbe, da li če biti spreman za finale. Za Lukića, koji se povredio u meču protiv Srema, dileme nije bilo-otpada.

 

 

Ali Čileanac se vratio i pokazao, kaku razliku radi na terenu. To je drug svet. Protiv svih očekivanjima, finale je bio odlučen nakon več osam minuta. Na kraju petarda-pa neka TAJ FINALE bude zvanična revanša za Brisel 1966. Ovde nemamo šta više reči.

 

 

 

DRAMA U LIGI ZA POZICIJU BROJ 2

 

Što se tiče Partizana, sve do finala LŠ, »čuvao« se povreda, pa je tako neke mečeve krenuo na »revijalan« način. Ipak, kad je polako počeo rasti nov period od pobede u gostima, bar jednom čoveku nije bilo svejedno. Novi poraz u Novom Sadu, nula kod Srema, posle koje se prednost na tabeli prvi put nakon duže vreme smanjila na ispod 10+. Još jedna šok terapija i rotacija golmana, stavljenje Brouwersa na desnog beka, igranje bez Vargasa, ali opet goliada na Karaburmi i razvaljivanje domačih sa 6:0 malo su popravili atmosferu u timu. Moral je celo sezonu fluktuirao, i »your players are willing to die for each other« postalo je prošlost. Pre briselskog finala čekao nas je još večiti derbi na Mitiću, gde smo zahvaljujuč novoj kontoverznoj situaciji (penalu) spasili bod i zvanično osvojili 40. titulu zaredom.

 

 

(Opet veoma nervoznom domačinu) gubljenje dva boda značilo je više nego Partizanu bod. Zvezda, koja je več  u rednom delu imala problem sa sindromom remija (posobno 0:0) je ligu za prvaka počela sa dva poraza, zatim je postigla tri pobede, gde je zabila po tri komada, a sad je nanizala drugi uzastopni remi. Za našeg rivala bilo je bitno da su sa 3:2 pobedili Novosađane, i tako tri kola pre kraja ostali na relativno varnih +3 ispred njih (Novi Sad je u tom kolu pobedio Sremce).

 

 

PUT DO DRAME

 

Da bi se stvari za tim iz Ljutice Bogdana pogoršale, pobrinuo se prvo OFK Beograd, za kojeg se činilo, da če biti Grobar za crveno-bele. Namerno sam napisao G za velikim, jer je u remiju 1:1 u 30. kolu na Karaburmi strelac za domače bio eks Grobar Sidorov.  Novosađani su meč sa Partizanom zbog finala LŠ još čekali, jer je bio odgođen; ali su u 31. kolu upisali megalomansku pobedu od 3:2 (tj. istim rezultatom, sa kojim su izgubili na Rajku Mitiću) nad Zvezdom. Time su se našemu rivalu na drugom mestu približali na -1. Stvari je dodatno zapleteo Srem, koji se pobedom od 2:0 protiv OFK Beograda neočekovano uključio u borbu za LŠ.

 

 

Nesreča u sreči za Novosađane, koji su si, barem po tome, što su pokazali u poslednja tri meča protiv crno-belih, zaslužili igranje u kvalifikacijama za LŠ, je bila njihova gol razlika, koja je bila negativna. »Zasluge« za to idu Sremu (0:5) i Javoru (0:4). A ni gostovanje kod napaljenog Partizana nije zvučilo prijatno. Urpkos tome, što su serijski šampioni Srbije na gnev navijača Zvezde u prvih 11 stavili čak sedam rezervista!

 

A ti su opravili remek delo i Novosađanima vratili za sve tri poraze u sezoni. 6:0 nije bilo kobno po nuli bodova, nego po još slabiji gol razliki, sa kojom su »kanarinci« u poslednjem kolu išli po senzaciju. Na Karaburmi jima je za drugo mesto i istorijske kvalifikacije za LŠ trebala obavezna pobeda nad domačinima uz to, da Zvezda protiv Javora kuči izgubi ili remizira. Uz kikseva oba tima, u LŠ bi morao i Srem, koji bi morao pobediti u Humskoj.

 

 

Posle 14 minuta zvučilo je sanjsko, OFK-Novi Sad 0:2! Zvezda se na svojem stadionu mučila protiv Javora. U 29. minutu imali su priliku iz penala, ali je Dragan Živković loptu slao iznad grede. Ako bi se utakmice završile na poluvreme, u LŠ bi išao Novi Sad. U nastavku drama se nastavlja. Romantičari su u 55. i 65. minutu (penal) poravnali rezultat, ali vremena je bilo još na pretek. Na Rajku Mitiću ništa Zvezda nije uspela, da uputi ni jedan šut u okvir gola, ali je sad imala prednost u odnosu na »kanarince«.  Svi su čekali kraj utakmice, kad je u petom minutu sudijske nadoknade Javorov veznjak Baktin iz skoro pola terena iznenadio domačeg čuvara mreže i (otpisani) Javor sa igračem manje je vodio! Nije se više gledala ta utakmica nego ona na Karaburmi, no tamo se rezultat nije promenio. Sa više sreče nego zasluženog fudbala-Zvezda je ipak odbranila drugo mesto, ali samo na račun bolje gol razlike od Novog Sada, koji je možda propustio priliku veka.

 

 

 

 

PARTIZAN?

 

Petu sezonu zaredom Jonatan Vargas (23 golova iz 30 nastupa) završava sa kontom 20+, 16 jih je dodao njegov partner Švajger. Dvostruki broj uspeo je još (samo) štoperu (!) Nagyu (10). Ipak, napad je manja briga od odbrane, iako su Ostojič i Kobra u glavnom razočarali. Partizan je na kraju zabio poštovanja vrednih 75 golova, ali jih primio čak 24 (šest više od Srema). Apatinci i još ko su Partizanu zamerili fer plej, ali u zvaničnom smislu, Partizan je njegov kralj. Osim Srema, Partizan je jedini tim, koji u ligi nije primio ni jednog crvenog kartona (Zvezda recimo tri), a u 32 kola primio je samo devet žutih kartona. To je čak devet manje od sledečeg tima, Javora, 25 manje od Zveze i 37 manje od rekordera, Voše.

 

 

Iako je bila njegova forma u sezoni 2172/73 daleko od one zlatne, Srečko Marjanović če se upisati u istoriju kao devetostruki šampion Evrope sa Partizanom. U svih devet finala, kojih je Partizan igrao (i dobio) u poslednjih deset godina, Crnogorac je bio prvi golman.

 

 

I, da moračemo se sprijazniti, da vreme ide dalje. Več znamo, kome od zlatne generacije Partizana če sledečemu isteči vreme. Pitanje je samo, kad. Zbog Zoltana Nagyja (31) Rodić i Tizamo još ne dobijaju prilike u prvom timu.

 

Več sada je jasno, da čemo se 1. jula posloviti od još jednog velikana. Našeg pomočnog trenera, koji se nakon 25 godina tog posla (2149-2173-što je dve godine manje od rekordera Muhameda Savića) i više od desetlječa duge karijere u Partizanu (2129-2140) i slovenačkoj reprezentaciji (83 utakmica, 49 golova) u 65. godini poslavlja.

 

Edited November 25, 2018 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

Kraj sezone 2173/74

 

 

 

OBORENI NOVI REKORDI, A »USPUT« OSVOJENA I TRIPLA KRUNA

 

 

KAKO SMO SVE TO PLANIRALI

 

 

Neizbežni odhodi igrača. I nakon deset meseci sledi rezime, da li je bilo to dobro ili ne. Mislim, da smo napravili pravi potez. Toplak, naš višestruki junak protiv Reala, jedini od njih je več skoro za penziju. Kobra jih ima 30, ali njegov gol ispljen nije dovoljno dobar za nas. Fernando ima tu nesreču, da je konkurencija na njegovoj (DM) poziciji uz AMC največa, i otišao je u Monaco. Sve ostalo su produkti naše škole. Janković, AMC, »stvoren« 2162. godine, ima več 28 godina, ali zbog istih razloga kao Fernando, nije dobivao ama ništa prilika kod nas. Predrag Milovanović je posle jedne sezone u prvom timu, gde je eksplodirao i napravio rekord po asistencijama u jednoj sezoni, odmah prešao u raspoloženje, kakvo je bilo tipično za Partizanove klince-želeo je odlazak. Sad smo mu to i zvanično omogučili. Ivanović je desni bek, gde pravog igrača još tražimo (i pronašli smo ga!). Poslednja dvojica je skoro copy paste varianta ofanzivaca; prvi od njih je našao budučnost kod moskovskog CSKA-ja, drugi kod Javora, gde je u 36 utakmica postigao čak 5 golova.

 

Kad sam nakon više od mesac dana ušao u sejv, i išao na skauting skrin, oko mi je zapalo na ovog igrača, ali ako imate oči još izbuljene zbog brojnih brojeva 20, onda verovatno nečete odmah primetiti, da je čovek bio na voljo kao slobodan igrač!

 

Nakon dugog razmisleka, odlučio sam. Ne! Ovo bi bilo silovanje moje karijere. Nestvarno. Zato nečemo nikad saznati, kako bi odradio svoju karijeru u Partizanu, jer je potpisao za paragvajski Dorados. Nakon kraja te sezone, atributi su mu pali… Napadače več imamo u: Vargasu, Švajgeru, Ačimoviću, tu je i Dimovski.

 

Ne trebamo još jednog smo rekli… ne za dugo.  Taj igrač je doveden kao »zamena » za Ostojiča. Slovenac je u prvoj sezoni u Partizanu postigao samo jedan gol i rekli smo, hajmo njega na pozajmicu, pa da vidimo, što če uraditi Poljak. A dovođenje tih zemljaka puno je manji rizik od dovođenja nekih temperamenthih Južnoamerikanaca…

 

 

 

U prvi tim smo za razliku od prošle sezone ubacili dvojicu sličnih igrača. Cerović je zvezda youth intejka 2169., a Bugarin je pre četiri godine došao iz Beroea.  Nastradao je Burlacu (-> Teleoptik), kojeg 1 gol i 1 asistenciju prošle sezone ne pamtimo više.

 

Youth intake je po oceni mog pomočnog trenera obeležio ovaj igrač, a mi smo bili  više pozorni na novog Vladimira Jugovića, koji je po procjeni mojih agenata, več na meti Crvene Zvezde.

 

Prvi put u tom sejvu neka predstavim i ceo naš stručni štab (na SS-u fali samo još francuski skaut Steve Colin. Naš novi pomočni trener je Simon Jug (to mu je zaista prezime!), a posebno pojačanje smo dobili na skaut poziciji, gde smo u Humsku vratili naše izgubljeno dete i vratili ga na pravi put. Mikadze (38) je bio u 2152. produkt naše škole, bio je solidan, ali ne i odličan desni bek. On je u 10 sezona kod nas za prvi tim upisao samo 33 nastupa, od toga čak 19 u sezoni 2157/58. U julu 2161. smo ga, smatravši ga potpuno nebitnim elementom, prodali našem največem rivalu (!), gde nama nije nanelo ništa štete, baš suprotno, počelo je vreme, kad smo Zvezdu redovno silovali. I verovatno zato je njegov naj klub u opisu, još Partizan!

 

 

 

TIM

 

Pre nego predstavim, što smo osvojili, neka stavim samo SS našeg tima, za predjelo. 

 

 

Šest igrača je postiglo  najmanje 10 ili više golova, od toga polovina barem 15. Največi precedens jeste, da je bio prvi strelac tima štoper svetske klase. Precedens je i, da smo ceo drugi deo sezone igrali bez puno povređenog Vargasa, i osvojili sve, što se moglo. Precedens je i, da je čak četvorica igrača upisala dvostruki broj asistencija: Topolnjak 14, Pashov 12, Brnić 11, Al-Sayed 10.

 

Prve bodove smo oddali u 8. kolu na Karaburmi. To su bili jedini oddani bodovi u prvih 22. kola. Zatim smo prokockali 2:0 u Sremskoj Mitrovici. Ali ipak se činilo, da čemo doči do rekordnog broja bodova. Onda se desila Ivanjica, koja je došla na red pre finala LŠ u Norveškoj. A zatim i »Marakana«. To je bio kraj naših snova o rekordnoj sezoni u šampionatu, gde smo ipak upisali fenomenalnih 86 od 96 bodova, i zabili čak 88 golova, što je drugi najbolji broj u istoriji (91 je prvi iz sezone 2082/83).

 

Na jesen smo imali velik dio odgođenih utakmica, tako, da smo u jedno vreme imali čak tri odigrana meča  manje u odnosu na večinu protivnika. Pa smo tako imali neobično bogat kraj godine na engleski način, sa utakmicama na 29. decembar odnosno čak na prvi januar nove godine- "derbi" protiv Javora. Nakon te utakmice tabela je konačno postala realnija.

 

 

 

Največi »loser ove sezone« jeste Javor. Tim iz Ivanjice je veči dio sezone držao ubedljivo drugo mesto, ali je u izjednačenom prelofu izborio samo tri pobede. U poslednjem kolu Javor i Zvezda, koja je čuvala plus dva, pomerili su se u izravnom duelu za LŠ, a remi 1:1 drugu sezonu zaredom značio je novi poljubac sreče za tim iz Ljutice Bogdana, za kojeg je drugo mesto posle mučenja i brezbroj remija na jesen, kao naslov prvaka. Iako bez trofeja, sezonu mogu smatrati uspešnomi Romantičari, igrali su u dva finala, na njihovu žalost, oba izgubili. Posle finala Lav kupa igrali su i finale kupa UEFA protiv Man Utd-a; na njihovom stadionu poraženu su 0:1. Srem i Rad su ovde, »samo, da popune plejof«, oni su timovi bez pritiska. Na kraju, više nego sretni, mogu biti i rivali iz Novog Sada. Voši je na jesen pretio čak direktan ispad, a Novi Sad, iznenađenje prošle sezone, koji je na leto doveo ovog igrača, doživeo je kolaps u prvih osam kola nastavka šampionata, gde se iz borbe za top 6 zbog samo tri osvojena boda, prelevio u krčevit boj za opstanak, kojeg je na kraju ipak izborio.

 

100% učinkom smo osvojili ne samo Lav Kup…

 

 

… nego i Ligu Šampiona- 70. naslov, i to protiv Barce, što je bio prvi susret sa njima posle čuvenog finala pre 17 godina.

 

 

Za LŠ če rivali reči, da smo imali sreču kod žreba. Jeste, neke zemlje su doživele kolaps. Italija (Napoli, Roma, Milan, Inter) uopče nije imala predstavnika u osmini finala. Neki timovi poput Uniteda, igrali su u kupu UEFA.

 

 

Preostale info o sezoni neka vama ispričaju slike:

 

 

Daleko od toga, da je bilo sve idealno. I trener je kad morao uzdignuti glas. Ako ne bi videli SS-a iz slačionice (poluvreme + kraj meča), mislili bi, da sam bio besan posle utakmice, a situacija je nastala na poluvremenu.

 

 

 

Povratnik u prvi tim! Napredak Slovenca na treninzima je očitan. Tako je sa Bojarskim na zimu neočekivano zamenio ulogu, i Poljak je novi član Teleoptika. Iako ne razumem, zašto postigne toliko malo golova, zato smo ga natrenirali na poziciju AMC.

 

 

 

Prvi strelac sezone.

 

 

 

Pre završenog Afričkog kupa nacija na poziciji desnog beka smo rotirali njega i Brnića. Faraon se zato pobunio i pretio, da napusti klub. Sledlo je afričko prvenstvo, gde je Egipt, i na njegovim krilima blistao i plasirao se u finale, gde je izgubio od Južne Afrike Od tad dalje Al-Sayed postao je udarni prvotimac, potpisao novi ugovor i sad imamo i zvanično rešenje na poziciji DR.

 

Afričko prvenstvo, baš finale, donelo nama je novu, a i tešku odluku. Junak finala biče naš buduči broj jedan na golu. Ali, kako da se odrečemo jednom od dvojice, možda naj golmana u Partizanu ikad? Čileanac je možda nesretnik sezone-opet nije branio u finalu LŠ…

 

 

 

 

 

 

 

Ne plašite se. Nema križarskih ratova.

 

To je samo bangladeški sudija, koji nije video ofsajda nakon teško priborene pobede u polufinalu svetskog kupa protiv Orlando Piratesa. U finalu smo imali lakši posao protiv San Lorenza. Europski super kup nismo uspeli uzeti, zbog neregularne utakmice, gde nama je falilo 3/4 tima zbog reprezentativnih obaveza.

 

A na svetskom prvenstvu Partizan, koji ima inače 34 reprezentativaca, zastupače samo četvorica! Utakmicu Madžarska-Portugal pratiču u živo na Dragauu.

 

 

SEZONA ŠTOPERA #1

 

Prvi igrač sezone, možda najbolji štoper u sejvu kod Partizana. Ovaj put u dresu svoje reprezentacije, gde če ipak doživeti još jedan vrhunac karijere-vidite gore levo svetski kup! Madžarsku čeka Mundijal u Portugalu, do čijeg se probila kroz brojne poslednje muke, što je izkusio i Nagy,koji nije blistao! Madžarska se do kraja borila sa Engleskom za prvo mesto u grupi, kojeg je prokockala u poslednja tri kola sa remijima 1:1, gde nije uspela pobediti ni Maltu ni Farska Ostrva, ni Englesku kod kuče. Sreču i nesreči donio jim je žreb baraža, gde su dobili Litvaniju-krvnika Srbije! Posle 0:0 u Budimpešti pobedili su 1:0 u Vilniusu.

 

Na Mundijalu neče biti nijednog od finalista iz SAD-a 2170, ni Hrvatske ni Alžira.

 

 

SEZONA ŠTOPERA #2

 

 

Iako su neki bili razočarani dovođenjem tog igrača za Zvezdu, iz raketplana se videlo, da taj igrač jeste bio zamena za Mitrovića, koji je otišao u Barcu. Rumun je (ne glavom!) bio strelac gola za remi Zvezde u Ivanjici u poslednjem kolu, koji je Zvezdi obezbedio drugo mesto u šampionatu.

 

 

REKORDI

 

 

 

 

 

 

UTAKMICE

 

 

Edited January 9, 2019 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

 

Sezona 2174/75

 

REČI VEČ POSTAJU PROBLEM

 

 

KAKO ZABORAVITI MUNDIJAL?

 

To je bilo glavno pitanje, ne četvorice, nego petorice članova Partizana na festivalu svetskog fudbala u Portugalu. U prošlom reportu smo nepravedno izostavili budučeg člana Partizana, južnoafričkog reprezentativca, golmana.

Njihovo učestvovanje na mundijalu nije bilo baš dugo.

• Južna Afrika je ispala u grupi sa Španijom (0:1), Grčkom (0:1) i Južnom Korejom (0:0);
  
• Čile, jedan od tihih favorita (Latorre, Vargas) je potpuno podbacio i nije prošao grupe sa Belgijom (0:0), Turskom (0:4) i  Kostarikom
  
• Poljska (Mikulski) je pobedila Tuniziju i Australiju sa 1:0, remizirala sa Nemačkom 0:0, da bi u osmini finala izgubila od Belgije 0:1.
  
• Od Partizanovaca posebno smo imali fokus na naj braniča godine i njegovu Madžarsku. Oni su bili hit grupe, prvo su deklasirali domačine Portugal sa čak 3:0, te zatim pobedili još Urugvaj sa 1:0. Remi sa Kinom značio je čak prvo mesto u grupi, koji jim je doneo za njih neugodnu Englesku, sa kojom su bili borbu več u kvalifikacijama za SP. Englezi su se opet izkazali kao krvnik i Madžari moraju biti sretni, da su pukli samo sa 0:5- do 22. minute Lee Edwards je zabio več četiri komada… Da spomenimo još, da oba tima igraju još u istoj grupi za naredno EP i da su Englezi na otvaranju kvalifikacija slavili več u Budimpešti sa 1:0…
  

 

Za razliku od prošlog SP-a, u nok aut fazama samo četiri puta smo videli penale, umesto toga nekoliko fantastičnih drama. Kralji tih su bili Englezi, koji su na dramatičan način prošli njihove največe neprijatelje (kod Argentinaca je selektor Adrian Vega, koji je umesto svog 4-2-4 prešao na varnih 4-4-2), ali su na sličan način pukli od Kolumbijaca. Domačin Portugal, koji je u osmini finala tukao Brazilce, ispao je od budučeg šampiona Italije, a ti su se od osmine finala uvek izvukli na talijanski način. Ako su Portugalce potpuno nadigrali, od Francuske su se izvukli na penale, a u finalu sa opet 1:0 pobedili Kolumbijce. Time su, nasledivši Hrvatsku, osvojili deveti naslov šampiona sveta, čime su poravnani sa Brazilcima.

 

 

 

TIM PARTIZANA SKORO NEPROMENJEN

 

Černov (Lyon) i Mavrov (OFK Beograd) su glavni odlazci pre početka sezone, ispred koje je bio naš glavni cilj još insistirati sa skoro istim timom, koji je redovno osvajajo duple/trojne krune. Zvezdniško pojačanje obezbedili smo u stručnom delu, gde  je naš novi trener, posvečen tehnici niko drug nego eks fudbaler, koji je baš tog leta završio karijeru i  koji je u dva navrata u čudnim okolnostima napustio Humsku. Milan Milošević.

 

Uz to u Teleoptiku i u u19 naišli smo na par zanimivih igrača naše produkcije, koje čemo razvijati u buduče, zato nismo baš ni tekom sezone bili posobno usmerjeni u transfer market. Ali više o budučim nadama na kraju reporta.

 

 

Jer to, što čete u nastavku pročitati, verovatno neče biti baš zanimljivo.

 

 

Prvi primljen pogodak u šampionatu-eurogol iz 30 i nešto metara (koji je dobio i moj aplavz) našeg eks otpadnika Karalića-primili smo u 22. minutu večitog derbija, koji se igrao u 11. kolu.

 

 

Prve bodove oddali smo u 18. kolu protiv neočekivanog protivnika, Mladosti iz Apatina.

 

 

 

Prvi i jedini poraz u šampionatu (=sezoni) doživeli smo u Ivanjici.

 

Možda najnezanimljiv šampionat do sad, velike razlike između timova, a takva je bila slika između ubedljivo prvo i ubedljivo drugo plasiranog tima u drugom derbiju u Humskoj:

 

 

Nije bilo drame ni za drugo, ni za treče mesto-koje po novom sledeče sezone vodi u LŠ. Zvezda je ponovo razočarala, a Voša je bila tu samo, da popuni top 6, gde nije bilo OFK Beograda, kralja remija.

 

 

 

 

 

KUP

 

Romantičari i Srem Jakovo su bili timovi, koji su crno-belima stvorili najviše muka u kupu, ali su serijski  šampioni Srbije odbranili i to takmičenje, savladavši u finalu žestokog rivala sa 1:0, eurogolom Bogdanova.

 

 

 

EVROPA: OD MANCHESTERA DO MANCHESTERA

 

Kad je UEFA pre početka sezone objavila tabelu koeficienta, bili smo priča istoriji.

 

 

Jelen Superliga bolja od Serie A? I kolike su nade za 4 klubova u LŠ? To bi moralo biti elan i za ostale srpske klubove…

 

Uvertura u europsku sezonu bio je meč u Monte Karlu između Partizana i Man Utd-a, pobednika kupa UEFA (finalist OFK Beograd!). Posle žestokog boja duel je pripao crno-belima, gde je pobedio pre svega mentalitet.

 

 

 

Nade o tome, da bi Srbija več u toj sezoni poboljšala svoj euro koeficient, smanjile su se, kad su Partizan i Zvezda dobili protivnike u LŠ. Partizan je dobio možda na papiru najtežu grupu ikad, sa Realom, Arsenalom i Palermom, a Zvezda Inter, Valenciu i St. Etienne…

 

Partizan kao obično, prošao je bez velike praske, jedino je u duelima sa kraljevskim klubom ostao bez pobede, i to na sumljiv način. Zvezda, ako se u nekim prošlim primerima, provukla na krilima odlične obrane i praktično nepostoječeg napada, u tom primeru to nije prošlo. Rival iz Ljutice Bogdana europsku sezonu završio je več na zimu. Kao i u kupu UEFA Rad, OFK Beograd i Mladost Apatin, koji su u ukupno 12 utakmica u grupi (zapamtite-stari format sa samo 4 meča) uspeli dogurati do samo 1 pobede.

 

Za crno-bele je najviše posla u narednim fazama (gde je eliminirana Roma i Bayern- predvođen Miloševićem na golu) predstavljao-neočekivano PSV Eindhoven. To su bili dani posle čuvenih 8:1 protiv Srema, kde se u par navrata naš napad, pogotovo Vargas mašina, zauastavio. Ali svejedno, smo prošli, zahvaljujuči puno boljem drugom poluvremenu u Eindhovenu, gde smo iz gola zaostatka pobedili 3:1.

 

Finale u Dortmundu-i duel sa-Man Utd-om. Šta reči, koju posluku porat?

 

 

 

Zašto se tako završilo?

 

 

Zbog prvog strelca i asistenta, koji je zaboravio Mundijal i sa 38 golova na kontu sezone za pet izboljšao svoj konto ispred šest godina, te još važnije, za 2 izboljšao rekord Tomasza Mowlika iz sezone 2052/53 (36 golova). Čileanac je več na jesen bio na broju 19, ali bi njegov broj sigurno prešao 40, da se ne bi malo izgubio kraj aprila. Ipak, mislim, govorim na pamet, da je postao jedini napadač Partizana u tom sejvu, da je dva put prešao broj 30. Najbolji napadač Partizana druge polovine 22. stolječa, a neki ga več tretiraju kao najboljeg uopče u 22. veku. Protiv Javora u 31. kolu zabio je svoj 200. za crno-bele! A sad-Kopa Amerika…

 

 

Zbog odlične dvojice na golu. Južnoafričan je branio na 29 utakmica i na 21 ostao nesavladan, a Čileanac (konačno branio finale LŠ) 22 i na 14 je imao »clean sheet«. Naravno da te brojke postanu još bolje, ako uzmete u obzir samo prvenstvo. »Clean shit« inače, desilo se Srečku Marjanoviću, koji je postao tek broj 3 i sledeče sezone nakon 13 izvanrednih sezona napušta Humsku.

 

Zbog novog komandanta odbrane. Franc Hlede je naš Sergio Ramos, postigao golove u trenucima, kad je to bilo najviše potrebno.

 

Zbog veznog reda, gde se kao vanjski igrači odlično uklapaju Pashov i Cerović*.

 

Zbog optimizma u mladim nadama. U19 tim je slavio u svojoj ligi sa 13+, zabivši čak 68 golova na 22 utakmicama uz osvojen kup. I to na krilima novog Save Miloševića, Miloša Simova*, koji je za prvi tim zabio u kupu protiv Romantičara.

 

 

Facundo Coronel je na tiha vrata na leto došao iz Argentine i za razliku od »Save« nije produkt naše škole. Spominjemo ga, jer je imao ogromne poteškoče, da se navikne na život u Srbiji. Na kraju postao je jedan od junaka mladog tima, zabivši gol odluke u kupu protiv Piročanaca.

 

 

Izčupano: Javor je imao u mladinskom kupu u Zemunelu vodstvo i penal za 2:0, ali umesto toga primio je izjednačujuči gol i u produžecima doživeo silovanje ala Miloš Simov-a.k.a. Savo Milošević II.  

 

Isailović* i Živić* kucaju na vrata prvog tima več duže vreme i imate SS več u prošlom reportu.

 

Od starijih rezerva ispostaviču ove, koji su se neki više, neki manje, istekli na pozajmicama, svi osim prvog, jesu produkt Partizanove akademije:

 

Aleksandar Marinković

Remco Brouwers*

Aleksandar Ristić*

Gilberto Aquino*

 

Još nagrada za povratnika godine. Možda bi ju trebao dobiti poneki drug igrač, jer su nas tu i tamo dobile povrede, ali tu dobija Aleksandar Ačimović*, čovek, koji je na jesen u Madridu samo minut nakon dosuđenog faula za penal, slomio nogu. Vratio se na kraju sezone i uspeo, da odigra sedam utakmica, na kojih je zabio tri put. Dobrodošao nazad!

 

 

Edited April 6, 2019 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

Sezona 2175/76

 

http://static.mondo.rs/Picture/560763/jpeg/IlicS3.jpg

 

 

PARTIZAN-KRIV ZA SVE (?)

 

U šampionatu dva čuda na kraju – Nije Beograd naj fudbalski grad sezone

 

 

PRE POČETKA: RELIKT(I) PROŠLE SEZONE

 

Obično me za izbor prvih 11 lige svake sezone kraj juna boli-znate šta-ali kad sam ove godine video selekciju, koja je bila izabrana te iz kojih kluba dolaze, izbuljio sam oči.  Pre nego što vidite NAJ 11 LIGE 2174/75, evo prvo, kakvo su izgledale zvanične statistike u nekim važnim kategorijama.

 

Šutevi (%)

Pass %

Tackles %

Igrač utakmice

Asistencije

Golovi

 

 

A dole je IZABRANA "SELEKCIJA"…

 

 

 

GK: Jaroslav Michal (Srem, prosječna ocena 6.97). 31 utakmica, 18 clean sheeta, primljenih 18 golova. nikad izabran za igrača utakmice (MoM).

DR: Zbynek Kopecky (Javor, 7.11). 28 utakmica, 1 gol, 4 asistencije, 2 MoM.

DL: Dobrivoje Jokšić (Novi Sad, 7.15). 27 utakmica, 1 gol, 2 asistenciji, 0 (nula) MoM.

DC: Ivan Šarac (Srem, 7.20). 30 utakmica, 2 gola i 1 asistencija, 5 Mom. Ajde NJEMU neka bude, po mom mišljenju prvi štoper lige, što se potvrdio na leto, kad je prodat u Bayern.

DC: Dobrivoje Jović (OFK Niš, 7.21). 29 utakmica, 3 gola, 0 asistencija, 7 MoM.

MR: Tomasz Misztal (ZVEZDA, 7.04). 27 utakmica, 3 gola, 4 asistencije, 0 MoM.

ML: Miloš  Karalić (ZVEZDA, 7.10). 29 utakmica, 1 gol (ONAJ EUROGOL PROTIV NAS U HUMSKOJ) i jedna asistencija, 1 MoM.

MC: Nenad Nikolić (ZVEZDA, 7.36). 11 utakmica (?!), 2 gola, 1 asistencija, 1 MoM.

MC: Velibor Čuković (OFK Beograd, 7.00). 13 utakmica, 1 gol, 2 asistencije, 0 MoM.

FC: Jonathan Vargas (PARTIZAN, 7.88). 32 utakmica, 24 golova, 12 asistencija, 8 MoM.

FC: Janis Slesarcuks (Srem, 7.07). 28 utakmica, 11 golova, 5 asistencija, 2 Mom.

 

Kako je moguče, da ima Zvezda-tim, kojem je broj, za kojem je zaostao za Partizanom (45 bodova) veči od broja bodova, koliko su jih sami osvojili (42)…

 

Ali dobro…

 

 

 

FUDBOL INTERNACIONAL

 

Leto su obeležila tri takmičenja, vredna reči. Na Kopa Ameriki u Brazilu u finalu su se sastale dve največe reprezentacije Južne Amerike, Brazil i Argentina i na opče veselje pobeda je ostala kuči (1:0). Taj poraz je samoiniciativno značio i kraj selektorske i opče trenerske karijere Adriana Vege na klupi Gauča, gde je pre pet godina debitovao sa avanturističkom formacijom 4-2-4, da bi posle postao konservativniji, ali u njegovom CV-ju če zauvek pisati, da je na velikim takmičenjima ispao protiv dva največa argentinska neprijatelja-pamtite, da je na prošlom Mundijalu ispao protiv Engleza golom u 90+.

 

»Orliči« su obeležili oba Eura, na U-21 su došli do finala, gde su izgubili 0:3 protiv Italije, ali su zato mesec dana kasnije pokorili svu konkurenciju na U-19, slavivši na svim utakmicama i osmi put u istoriji postali prvaci Evrope.

 

 

 

DA KRENEMO NAPRED: PARTIZAN-SVE ZA 4 UČESNIKA U LIGI ŠAMPIONA

 

Ali prvo, da se pobrinemo za sebe. Pomlađivanje tima če biti neizbežno i več smo imali na listi nekoliko potencialnih pojačanja ali šta ako »seniori« još ne daju mesta? Da li če Peškovič, kojeg smo doveli iz Novog Sada kao njegov copy-paste, biti prava zamena za Lukiča? (Odgovor: možda, ali ne još u toj sezoni). Mario Galinec, zadnji vezni, je došao iz Vukovara , on če biti kao backup u Teleoptiku i skupljati če prvo minute na manje bitnim utakmicama.

 

Prvo če se izmena generacije izvesti u zadnjem redu. Nagy če dovršiti 35. godinu života i više nema snage dohajati napadača Superlige. Nešto drukčije je sa Stalinom (33) i Seleznjovom (32), koji za njihovu bek poziciju imaju sasvim dovoljno snage, ali pitanje je-kad če »puknuti«. Zato smo na zimu doveli dvojicu igrača, koji če možda nekad pokrivati poziciju DL. Kažem-možda. Molnar ima manje šansi nego Gerasimenko, kojeg smatram za kopiju Seleznjova. Na štoperskoj poziciji Hlede (32 godina) beleži poslednje godine karijere, zato smo si dosudili kao njegovu konkurenciju staviti dva igrača, koja su kod nas več neko vreme-Rodića i Tizama.  Tu je kao uvek i Nilson.

 

Ostale pozicije su ostale praktično nepromenjene, i zato je bilo još zanimljivije gledati, koji igrači su napustili Humsku, bilo to za uvek ili privremeno. I-kamo su otišli.

 

Kad se je povukla crta na transfer period, u fokusu su bila dva tima uz Partizan. Crno-beli su se »rešili« Burlacuja (Real) i Mikulskog (Arsenal) ali i Bojarskog (snažnog poljskog napadača, koji se u Humskoj nije snašao) i golmana Skugorja, koji nije prihvatio, da bude tek broj 3. Poljak i Hrvat su bili prodati Javoru-jednom od direktnih konkurenata za titulu! Uz to ,da smo u Ivanjicu na pozajmicu poslali Aleksandra Marinkovića!  Sad, da li je to znak Partizanove provokacije i prevelikog samopouzdanja odnosno posmeh celoj Jelen Superligi? Ili je to način, na koji želi Partizan spodbuditi ostale klubove, da i oni nešto urade u Ligi Šampiona? Bilo šta bilo, u svakom slučaju bili smo uvereni, da če oba igrača, barem protiv Partizana, više nego jedan put pružiti fenomenalne utakmice, ali da to neče utjecati na Partizanove šampionske ambicije ka serijskom osvajanju domačih titula. Drugim rečima – da nema šanse, da če se ponoviti čuvena sezona 2079/80, u kojoj je Partizan od Srema kupio štopera, a u obratnu smer otišao je madžarski golgeter, koji je na kraju bio najzaslužniji za poslednji sremski ligaški triumf.

 

 

 

U ligi Šampiona igrače i klub i Sremske Mitrovice, koji je u tom prelaznom periodu uradio neviđenu stvar. Za igrače je potrošio rekordnih ukupno 39.5 milijuna igrača, od toga za dvojicu iz OFK Beograda – Čukovića (rekordni transfer) 15 milijuna i Kojića 10.75 te 12.75 za Bojana Čojića (Zvezda).  Zanimivo, na Karaburmu iz Srema, otišli su odlični napadač Dobrašinović (nekad Novi Sad) te Igor Stojanović.

 

Od naših pozajmica (ukupno 12) smo očekivali, da čemo najviše profitirati (i obratno) od Rada, kamo smo slali dva potencialna prvotimca-Remca Brouwersa (za kojeg smo još uvek rezervirani) i Miloša Simova.

 

 

 

EVROPA I SVET

 

Za razliku od večine reporta početi čemo na kraju.

 

 

 

Slobodni udarac Kristjana Švajgera u drugom poluvremenu crno-belima je doneo šesti uzastopni triumf u Ligi Šampiona protiv Reala i našeg nesuđenog igrača. Šest slavlja bilo je i u periodu 2164-69, onda nas je eliminirao Čelsi, pa je onda došlo novih šest zaredom. Sedam zaredom za sad ostaje zakletih – dva put do sad nama nije uspelo – da li če biti više sreče treči put sledeče sezone?

 

Do triumfa u Danskoj došli smo pre svega na krilima Lukiča (7 golova), Vargasa (5) i Ostojiča (5);  prvo preko veoma dosadne grupe sa Werderom, pobednikom kupa UEFA, Lillom i Goteborgom, da bi onda u k.o. fazama tri puta posetili Ostrvo. Prvo City odnosno City of Manchester Stadium (zapamtite, ovo je FM 2007), onda onaj pravi Mančester- United, gde nama je u prvoj utakmici živce parao finski sudija, dodelio nama u 20 minuta več četiri žute kartone. U polufinalu je pao još Newcastle, koji je pre toga u četvrtfinalu eliminirao Srem (0:1, 3:0). Sremci su bili inače hit grupne faze, pobedivši svoju, u kojoj su igrali sa Bordojem, Bayernom i Fenerom. Isto tako se u osminu finala plasirao Javor (Sporting, Malaga Dinamo Kijev), ali je ispao u osmini finala protiv Benfike.

 

Suprotno od očekivanja, uzbuđenje smo doživeli u finalu svetskog klubskog kupa u Japanu. Simptomi iz pojedinih okršaja iz te sezone, možda zbog rotiranja u odbrani, možda zbog podcenjivanja, sakupili su se protiv San Lorenza, gde smo do završnice utakmice imali sigurnih 2:0 i igrali samo protiv životne predstave njihovog golmana, Paragvajca Ariela Fernandeza, koji nama je u sudijskoj nadoknadi glavom iz kornera zabio izjednačujuči gol! Srečom-pa smo meč dobili na penale.

 

 

 

 

 

KUP

 

Nakon što smo u prva dva kola imali »smešan« žreb, u četvrtfinalu smo naleteli na dobro znanu minu. Več smo u Novom Sadu u 3. kolu prokockali vodstvo od 2:1 i imali igrača više, da bi se onda to ponovilo na ipak bitnijem meču. Kod gola za 2:2 kao protiv San Lorenza ponovo je imao prste naš »izkusni« desni bek, za kojeg če se kasnije izkazati, da je odigrao poslednju sezonu u Humskoj. Za razliku od utakmice ispred 3 dana u drugom vremenskom pasu- te penale smo izgubili.

 

 

 

Kanarinci su u polufinalu u novosadskom derbiju izgubili protiv Voše, koja je u finalu igrala protiv-Teleoptika. Optičari (ne, nismo namerno stavili standardnih prvotimaca za te utakmice!). su za razliku od »nas« do finala umeli izvoditi penale, jer su od pet čak tri puta otišli napred nakon lutrije (Rad, Javor, Zvezda).  No, u finalu ipak nije išlo, sa nekoliko više sreče slavila je Vojvodina i time nakon 19 godina (tad isto kup) osvojila tek svoj drugi trofej u tom veku.

 

 

 

 

PRVENSTVO

 

 

 Desert. Več u prvom kolu Javor je spušten na zemlju pobedom od 3:0, no kod svih ostalih parova  možemo reči, da se desilo iznenađenje (ne vidite još remija Zvezde i Voždovca). Stvari su se poravnale u narednim kolima, gde je postalo brzo jasno, da če biti borba za prva tri mesta zanimljjvija nego u prošloj sezoni. Zbog veoma dobrih igara Sremaca, pa i Romantičara, prednost crno-belih na vrhu nije rasla skoro eksponentno (ako malo preteramo). Mi smo u prve dve ili čak tri utakmice izgubili po jednog igrača zbog povrede, a u 7. kolu neočekivano pokleknuli u Kuli (0:1). Jedni su to smatrali kao znak, da če se naša premoč napokon zaustaviti. Jeste, u gostima nismo bili tako suvereni kao prošle sezone-prokockali smo vodstva i kod Srema i u revanšu kod Javora (o tome, ko je bio strelac, nečemo) ali koliko pota smo ponavljali, da je bila sezona 2174/75-nenormalna?

 

 

Pored Vargasa, prvi put u karijeri kod nas je blistao Ostojić (9 golova u 12 utakmicama). Peškovič je svoj prvenac zabio več u prvom susretu protiv Srema, ali zbog konstantnog Lukiča za njega je više od pozicije AMC bila rezervirana pozicija backup DMC.

 

 

 

Na polusezoni smo zato imali Partizan, pa onda petoricu u razmiku od sedam bodova. Razočarali su Javor, a pogotovo Rad sa našom dvojicom na pozajmici, ali puno važnija od njihove pozicije na tabeli bila je tužna vest u vezi našeg najperspektivnijeg igrača.

 

 

 

Na prolječe slična slika, sa time, da je Partizan zbog Sremove neefikasnosti na prolječe svoju razliku na tabeli polako ali sigurno počeo povečivati. Povečala se i razlika između obe polovine tabele, a zagustilo se između timova od 2. do 6. mesta, gde se nitko nije odlepio.  

 

A Rad (kojem su predviđali 5. mesto) je, i sa novim trenerom, nastavio, da tone.

 

 

 

 

Liga za prvaka

 

O Partizanovim predstavama ovde nečemo previše trošiti reči. Šest pobeda uz četiri remija, sva u gostima, i 8 golova Vargasa u tim 10 utakmicama, u kojima nas je pre svega, spasio poraza na najtežim gostovanjima u Ivanjici, na Marakani i Sremskoj Mitrovici.

 

Srem je drugo mesto izgubio nakon 24. kola i poraza kod nas, kad se bodovno izjednačio sa Romantičarima. Onda je u dva kola pobedio oba puta, i 1:0 OFK. Do kraja se činilo, da ima sudbinu za drugo mesto i izravan plasma u LŠ u svojim nogama. I tu smo bili i mi, da (i) direktno odlučujemo o sudbini preostale trojice  - Javora, OFK Beograda i- Novog Sada?

 

U 26. kolu (Javor 2:0) je i teoretički pala odluka o tituli prvaka.

 

 

U 27. kolu je Javor savladao Srem (1:0), a OFK Beograd Novi Sad (1:0). U tom kolu Partizan je izvukao bod na Marakani sa time, da je ostao bez oba krilna igrača-Cerovića i Pašova, a tri dana kasnije povredio se i golman Latorre. Iako nema prava nastupanja u LŠ, trener Partizana se odlučio, da do kraja sezone iz Javora iz pozajmice vrati Marinkovića…

 

 

U 28. kolu je Partizan opet nastupio posle dva duela preostalih suparnika, koja su se oba završila remijem. Javor-OFK 0:0 te Zvezda-Srem 0:0. Partizan je čekalo gostovanje kod (kao Zvezde) otpisanih Kanarinaca, koji su u Humskoj kasirali petardu i još su čekali prvu pobedu u plejofu za prvaka.

 

Ali-ide za tim, koji je protiv Partizana uvek pokazao karakter.

 

I to se desilo i treči put te sezone. Novi Sad (ili Partizan, kako očete) je prekosio samog sebe i od 0:3 stigao do boda.

 

 

Do boda, koji če tlakovati neverovatan kraj sezone.

 

Žuto-plavi tim je posle herojske predstave  u 28. i u 29.  kolu pokazao, da može igrati još bolje – kad je u Ivanjici sa čak 4:0 demontirao domačina, koji je počeo gubiti poverenje u svojeg (od te sezone, eks Partizanovca) prvog čuvara mreže.

 

 

A polako i u napadača (copy paste prošle zagrade).

 

Srem-Vargas 2:2 i OFK-Zvezda 2:0, da bi se Romantičari i Sremci poravnali na tabeli.

 

 

 

 

Utakmica 30. kola između Partizana i OFK Beograda bila je preložena zbog finala LŠ, na isti dan je Novi Sad novim triumfom-nad Sremom 2:0 najavio borbu za Ligu Šampiona, jer su Javor i Zvezda podelili bodove. Romantičarima i njihovim navijačima mirisalo je po Ligi Šampiona.

 

A negde daleko u ligi za opstanak, i novom treneru Rada se polako počela praviti zanka oko vrata.

 

31. kolo donelo je trenutak streznitve. Romantičari su od snova za 2. mesto brutalno poraženi kuči 1:2 od Srema, a Kanarinci su na kolena spravili još Zvezdu! Time su na 4. poziciji prehiteli Javor, ali su i od Ivanjičana i od Romantičara imali do kraja za odigrati samo još jedan meč. Domači protiv Romantičara. OFK Beograd je morao, da odigra još meč 30. kola u Humskoj, a šanse za dvig na tabeli imali su i kod Javora, gde su očekivali Partizan u završnici 31. kola, a u poslednjem idu u Sremsku Mitrovicu.

 

 

 

Nikad nečemo znati, šta je rojilo treneru Javora po glavi, niti, da li je  bila to zaista njegova odluka, da se NA DAN UTAKMICE par sati pre meča protiv Partizana odlučio dati ostavku i tako zapravo završi samoubistvo ne samo sebe nego svojeg kluba? Nečemo ni nabrajati teorije zavere ovde. Javor je klub u odličnoj finansijskoj situaciji sa odličnim igračima, no ove sezone ima sreču – da je Zvezda još slabija od njega. U meču protiv Partizana nije imao nikakvih šansi-do 40. minute je gubio 0:4, do  kraja su Šipčić i naravno Bojarski smanjili na 2:4.

 

Pre poslednjeg kola mogli bi dobiti konačnu odluku u poslednjem sudioniku u LŠ. OFK Beogradu je za potvrdu trečeg mesta u Humskoj trebao samo bod bez obzira na to, šta če se desiti u poslednjem kolu.

 

No, proradio je OFK-ov DNK, koji je prisutan več skoro 150 godina. Imali su 0:2, onda herojski povratak, da bi u 92. ostali bez ni jednog boda, zahvaljujuči rezervistu Kalininu, koji je bio iz kornera najviši ob bližnjoj stativi.

 

Nije bilo još sve izgubljeno, popravni ispit za tim iz Karaburme bio je poslednji izhod. Na noge su išli ka vručim Novosađanima (3 pobede i remi u poslednja 4 kola) na izravni boj za 3.  mesto. Pošto su jih pre par kola kuči pobedili 1:0, Romantičarima bi (naravno osim pobede i remija) odgovarao i svaki minimalni poraz-sve osim 0:1 (u tom slučaju bi presudila gol razlika, gde su Kanarinci zabili gol više!) i poraza od dva ili više razlike.

 

 

 

15.117 gledatelja na Stadionu Novog Sada ispratilo je svoj super vruči tim na poslednji domači okršaj sezone. Setili su se, kako je bilo prošle sezone, kad se nisu plasirali ni u top 6, pošto su u poslednjem kolu rednog dela izgubili protiv gradskog rivala 0:2.

 

Setili su se i perioda ispred tri godine, gde je Novi Sad nesretno ostao bez Lige Šampiona zbog gol razlike.

 

A  šta sad?

 

 

Misliš... RFK Novi Sad?

 

 

Uspelo jim je i kapu dole. Nikad nisam toliko navijao za neki drugi tim, kao sad. Crveni dio Novog Sada slavi trofej u kupu, a drugi treče mesto i prvi put u istoriji kvalifikacije za LŠ. Dok se Romantičari spremaju za novo poglavje u dugoj knjigi, nazvanoj – PA DA LI JE MOGUČE, gde su dostigli novi nivo, prokockane prednosti i zapravljene titule verovatno nistu ništa protiv te sezone, u kojoj su u poslednja 3 kola prokockali 9 bodova prednosti u odnosu na Novosađane.

 

 

http://rfknovisad.com/wp-content/uploads/2014/06/FK-Novi-Sad.jpg?lang=lat

 

 

I nije to jedino čudo sezone. Otpisani Rad u poslednja tri kola pobeđuje tri puta, da bi obezbedio plejof!

 

 

 

Eh, da-da li sam spomenuo, ko je bio najbolji strelac Partizana i da je ponovo dostigao broj 30?

 

 

Da su Toljagić i Brnić ove sezone kralji asistencija?

 

Novo javljanje-iz razglašenja naj tima sezone 2175/76.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Sir Aleš]

 

Datum sejvanja je 4. jun 2176.

 

Posle reporta sam hteo nastaviti, ali me nakon dana-dva izbacilo iz igre.

 

 

 

I crash dump se generirao u folderu.

 

Ponovo sam pokrenuo sejv, koji se normalno loaduje, vidi se to i po njegovoj velikosti (375 MB-samo 3 zemlje uz compress save games), da prekojuče nije bilo nikakvih problema kod sejvanja i anomalija. Međutim, kad god pređem 5. ili 6. jun 2176, izbaci me ponovo iz igre.

 

FM 2007 sam instalirao na neki drugi laptop, loadovao isti sejv, išao dan napred - i problem se ponovio. 

 

Sejve pre toga mogu normalno, da igram, loadovao sam pretposlednjeg (april 2176), odigrao meč, otišao za foru na holiday, ali na isti dan kao što sam rekao pre -CRASH.

 

Probao sam izbrisati cache i settings folder, isto Crash dumps folder, ali ne pomaže. 

 

Ako ko to čita - da li ima nekaku spasilnu biljku? Da li je moguče, da je u sejvu previše informacija za moj komp (procesor i7, 6 GB)? Ili je to zaista kraj tog sejva, koji bi u maju ove godine praznovao 10 godina postojanja?    Odnosno, da bi se gde videlo, u čemu je problem? Nekako ne verujem ni, da je problem u memoriji, jer mi u poslednje vreme nije nešto usporavalo. Jednostavno se pojavilo iz ništa.

 

Kao, da neko ne da, da Novi Sad igra Ligu Šampiona.

Edited April 14, 2019 by Sir Aleš

[juanes]

E šteta drug. Ja ti nisam majstor za te probleme, ali si radio ovo prva liga, svaka ti čast na istrajnosti, super je bilo za čitati i pratiti te! Valjda ćeš uspjeti riješiti taj problem sa sejvom! Živio.

[Debeli Ronaldo]

Ne, ne i ne. Ima da se izborimo za život ovog sejva.

 

Sent from my SM-J330FN using Tapatalk

[Sir Aleš]

Hvala obojici na podrski, ali sam sve manji optimist- npr. i neki drugi jos raniji sejv iz oktobra 2175 crashuje odmah nakon zavrsene sezone u isto vreme. Probao sam smaknuti moj trenutni profil, instalirao App crash (ne znam procitati, gde je problem), instalirao novi MS Net Framework, maknuo FM iz Program Files foldera itd... Nista, kao da je smak sveta, mozda pao neki meteor.

 

 

Poslano z mojega SM-G960F z uporabo Tapatalk

[Debeli Ronaldo]

A ima li odgovora od SI-a?

 

Sent from my ANE-LX1 using Tapatalk

[Sir Aleš]

Nema jos, slao sam info (vec) u ponedeljak. Ispunio neki formular i prilozio jednog od .dmp fajla. Ako bude barem neki odgovor, saljem jim i sejv. Ne znam, kako su brzi u ovakvim situacijama, a i FM je stariji.

 

Poslano z mojega SM-G960F z uporabo Tapatalk

Edited April 18, 2019 by Sir Aleš

[Debeli Ronaldo]

Čekamo povratnu informaciju.

 

Sent from my ANE-LX1 using Tapatalk

[Sir Aleš]

Na žalost od SI-a još nema ništa. Sačekaču još malo, pa onda možda staviti pitanje na sam forum. 

 

Par dana sam testirao sve moguče izhode kao lud-čak mi je u jednom od nekih 60 pokušaja uspelo, da pređe taj datum, ali ne za dugo... Počevši ponovo od 12. aprila 2176, otišao sam  na holiday... Moj profil (koji ima trenutno na kontu samo poslednjih 30 sezona, nakon što sam penzionirao Mr Beana) sam uklonio i stavio novog. Posle sam slao ponude za par igrača Srema. Kad se nešto događa, očito uspe, da procesira (u međuvremenu se igraju brojne međunarodne utakmice). I onda čudo-uspelo je bez crasha. Ako bi izabrao teorije zavere, to bi bila priča broj 1, jer tabela izgleda nekoliko drugačija-i klub, koji je izborio 3. mesto i kvalifikacije za LŠ nije nitko drugi nego-Zvezda...

 

Za test sam ponovo otišao na holiday, sav sretan, ali kad je došao novi 5./6. jun -2177-, opet crash i error 6025.  Probao sam na sve moguče načine reproducirati tu situaciju, ali ne mogu. Ni na drugom laptopu.

 

Razbijam si glavu, jer ako bi bilo nešto sistemsko (.NET Framework, grafika i sl.) ne bi mogao, da pokrenem ni ranije sejvove, ni novih. Ako je problem u sejvu-zašto je problem samo u tom datumu-i zašto postoji 1 izuzetak, gde se može igrati bez crasha (barem) do juna 2177? Kako to, da se ni u jednoj od 170 sezona nije javljao taj problem? Sa Genie Skautom sam proverio i broj aktivnih igrača između ta dva sejva i uopče nije bilo razlike. O nedostatku memorije uopče nema govora-moj laptop ima 6 GB RAM, uključene su samo 3 zemlje (6 liga), broj igrača nije ni 30.000, a igrica zauzme slabih 400 MB rama, kad je aktivna.

[Debeli Ronaldo]

Nadam se da će se neko rešenje pronaći.

 

Sent from my ANE-LX1 using Tapatalk

[Sir Aleš]

Hvala,  no mislim, da su šanse sve manje. Stavio sam posle i novu temu (u detaljima) u njihov tehnički forum, i odgovor (brzo stigao) je, da je ili verovatno došlo do neke greške u databaseu ili da zaista igra ne može više procesirati svih tih informacija. Kako sam pročitao iz drugih tema, oni i ne podržavaju više starijih verzija FM-a u smislu, da jim šalješ sejv i da ga oni probaju popraviti. Bio sam i pre skoro siguran, da je problem u sejvu, ne u kompjuteru, ali teško je priznati nakon toliko provedenog vremena.

 

Ako možemo za zvanični datum crasha postaviti 6. jun 2176 (5. je još omogučeno sejvanje), možda ima razloga. Da li je slučajno, da je na taj dan pre tačno 200 godina, Partizan poražen od OFK Beograda 2:1 i da je to bio poslednji poraz crno-belih u toj čuvenoj sezoni 1975/76-nakon toga upisali su same pobede i sezonu i titulu prvaka kronali dobar mesec kasnije u drami u Ljubljani pobedom nad Olimpijom? 

 

Onaj poraz nije bio koban, ali možda su Romantičari 200 godina kasnije, napaljeni porazom u Novom Sadu, posle kojeg su izgubili kvalifikacije za LŠ, rekli STOP, i ugasili svetlo. 

 

Ili su se umešali i iz tabora Partizanovog večitog rivala-svi če zaboraviti Zvezdinih 0 pobeda u ligi za prvaka. Zbog buga, gde se svi brojevi posle 127 pretvaraju u negativne brojke, zvanično imaju 11 titula prvaka-najviše u tom sejvu. 

 

"Partizan-kriv za sve", bio je (kako se izkazalo zločesti) naslov reporta iz prošle sezone. 

 

Možda je zaista tako. 

Edited May 2, 2019 by Sir Aleš

[Debeli Ronaldo]

Žao mi što se ova veličanstvena karijera završila na ovakav način [emoji22]

 

Sent from my ANE-LX1 using Tapatalk

[Sir Aleš]

Na dan pobede, 9.5. novi testovi, i vest male nade- da možda tome još nije kraj.

 

Našao sam jedan zaboravljen USB ključ, gde imam stariji sejv iz tri i pola sezone nazad, dakle još usred sezone 2172/73. Otišao sam na holiday i stigao do datuma, na kojem me moj trenutni sejv izbacuje. Na iznenađujuče zadovoljstvo prestigao sam taj datum i uspešno sejvao, ovaj put nekompresirano.

 

Ne obečavam ništa, dodatno ču testirati stvar, u najboljem primeru ču odigrati te tri i pola sezone još jednom. Kad tačno, ne znam. Ako bude sve u redu i ako uspešno stignem i prestignem čuveni jun 2176 a bogami i 2177, staviču ovde nove reporte i istorija če se promeniti. Možda ne toliko za Partizan, gde je tim napram 2176 praktično isti, koliko za druge ekipe. Samo ču reči, da mi uopče neče biti važno, da osvojimo 7 puta LŠ zaredom, nego to, da - taj virtualni svet preživi. Igrače se kao, da je svaka sledeča utakmica- poslednja.

Edited May 9, 2019 by Sir Aleš