FK Partizan Beograd (FM 07) by ales_pfc: Crno na belom

[Sir Aleš]

http://www.partizanshop.rs/user/include/partizanshop/images/naslovna/FK_Partizan_BANER-1-SAMPIONI.jpg

 

 

 

DVOSEZONSKI REPORT 2146/47 I 2147/48

 

Evo, vračamo se Partizanovom sejvu. Nakon par meseci brejka morao sam opet zagaziti u posao i opet pronašao moj tim, koji se sunčao na krilima trojne krune sezone 2145/46. Kako nastaviti? Teže od očekivanja. Za promenu čete sad čitati dvosezonski report, nisam imao neke želje po pisanju, više po  igranju, pa če tako biti manje SS-a, samo neki osnovni; manje če biti i SS igrača (ako ko želi neki SS, okačiću ga) – jednostavno neke stvari u poslednje dve sezone su me tako demotivirale, da nemam baš volje, da osvetlim neke »kao« zvezde…

 

 

 

2146/47: Ako ne bi bilo Milana…

 

Penayo, Ruiz, Timoščuk prvi su bili na listi za odstrel, a kasnije su se jim pridružila i neka neočekivana imena. Pre svega, povezana s kolapsom srpske reprezentacije na mundijalu u Kanadi. Prvi favorit šampionata po mišljenju tadašnjeg selektora »igrao je najbolji fudbal u poslednjih osam godina«, međutim to nije bilo dovoljno za poraz od Škotske (1:2), remi protiv JAR-a 0:0 i Urugvaja (1:1). Naravno, selektor je dobio otkaz i neki su dobili potvrđenje za totalni promašaj u selekciji i ostavak kuči Zvezdinog dua Milošević-Miličić. Umesto toga priliku su dobili debitant Željko Zdravković (tad Srem, a sad Bordeaux) i ostali napadači izvan forme (Alonso, Bošković-koji odkad je prešao u Arsenal, praktično ne igra) te Aleksandar Bašić. Ni malog Toleta nije bilo na avionu-povrede i slaba forma u klubu su se nastavili i na jesen, zato je na zimu prodat u Bremen. Drugi veoma važan član repke i Partizana, Lazar Čaldović, u Vancouveru je delovao tako demotivirano, da smo se »rešili« i njega.

 

Tako je na desnom boku zacementirano mesto u prvom timu dobio Peruanac Bustamante. Nekako sam skeptičan do Južnoamerikanaca, koji igrao u odbrani, ali on je solidno odradio svoj posao. Zamena mu je bio velika nada, mladi Tibor Spasenović, za kojeg bi bilo bolje, da bi trenirao i poziciju DL (na toj kupili smo Miloša Veljovića iz NS, ali se još razvija) nego MR. Velika nada je bio naš napad-iz pozajmice se vratio Krasniqi, a imamo i najboljeg strelca prošle sezone, Markovića, Alonsa te dva igrača naše škole, Čedomira Jankovića i Nikolu Obradovića. Ovaj put pozajmicu je iskusio Jelenković (Sporting).

 

Sezonu smo otvorili pobedama nad Borcem i OFK-om, dok nas nije zaustavio na jesen odlični novajlija iz Sombora (0:0). Prvi poraz nakon dugo vreme neporaženosti doživeli smo u 9. kolu na Marakani, a drugi još kasnije na Karaburmi. U međuvremenu smo imali lak posao u kupu, a nešto »teži« u LŠ. Poslastica jeseni bio je meč u superkupu Evrope protiv Reala, gde smo iz 0:2 došli na 3:2 (Silva, Mrva, Takacs u 92.). Naš glavni rival bio je Srem, predviđen odličnim Željkom Zdravkovićem.

 

 

Zimski transfer period iskoristili smo za nakup još jednog ofanzivca, ali pošto se mi nije dalo igrati baš prijateljskih utakmica, to smo platili na startu. Prvo ranim ispadom iz LŠ, a posle samo jednom pobedom u poslednjih šest utakmica u rednom delu, gde smo čak četiri puta remizirali. Srem je na proleče doživeo totalni kolaps, ali imao je tu ko, da se umeša u borbu za titulu. Razlozi za naše slabo izdanje su copy-paste iz prošlih sezona:  a) neverovatno slaba forma napadača   slaba forma golmana Lazovića   c) odlični protivnički golmani. To če biti još razvidnije iz sledeče sezone-da, ponavljam se, ali još uvek ne mogu, da verujem.

 

A, da, filtrirajuči SS za imgur, setivši se, da ima još opcija d). SABOTAŽA??

 

 

 

 

I nakon što smo svi očekivali dramu, nakon samo 32 zabijenih pogodaka u 22 kola, pojavio se on. Magičar Cristian Milano, sa 32 godina, kojeg sam iz levog krila prebacio u napad. Ako bi neko birao mojih top 5 poteza u 140 sezona ovde, mislim, da bi ta zaslužila barem 3. mesto. Čovek je (neočekivano, uprskos svetskim atributima) sam igrao simultanku u crno-belom dresu, u poslednjih 11 utakmica (10+finale kupa) zabio 12 puta, to je skoro 1/3 svih golova Partizana u tom razdoblju-crnobeli su u plejofu za prvaka zabili 30 golova, u lepotici stolječa 6 Zvezdi, 7 Novom Sadu... I osvojili duplu krunu i sve je na kraju bilo lepše – Milano je na kraju zabio respektabilnih 19. A pomogao nam je i neki drugi veteran, 35-godišnji Lima na golu…

 

 

 

 

 

 

2147/48 Nastavak južnoameričke kolonizacije

 

Moj pomočni trener kaže, da bi tim sastavom Partizan morao dominirati u ligi. Zato se nisam odlučio za korenite promene u timu ni, kad su nas napustili Nieto, Evtimov te na zimu Čedo Janković, koji je pojačao Javor ali sa opcijom, da ga možemo kupiti nazad za 16.25 milki. Jedino pravo pojačanje na papiru je bio napadač-Enes Novković iz OFK Beograda, koji nam je uvek stvarao probleme. Iz izkustva znam, da su dovođenja napadača u ovo vreme rizik, zato se nisam nadao ničemu. Ali kao, da bi me slušao-čovek se povredio dan nakon dolaska i onda opet tek, kad se oporavio, tako, da je na svoj debi čekao skoro dva meseca. Nekoliko mladih igrača za u19 tim je pojačalo tim u kvantiteti (kvaliteti??). Do zime imao sam mir.

 

U takmičarskom smislu sezone je bila slična prošloj, sa tim, da su bili napadači u JOŠ LOŠIJOJ FORMI (kako je to moguče?). Odnosno, kad su oni proradili, nestala je odbrana. Prvi večiti derbi sezone (1:4) došao je prerano, u svim ostalim utakmicama crno-beli su dominirali i dominirali ali povečini nisu zaslužili to, za što su se borili. Zvezda je nakon pobede u 4. kolu došla u  malu krizu (remi i tri poraza u nizu), ali njihov igrački kadar je toliko dobar, da su se brzo vratili pobedama na krilima Nebojše Miličića, sa 25 golova  najboljem strelcu tima. Čak najtrši Grobari če se primiti za glavu, ako ni ovaj put ne dobije priliku u reprezentaciji na Euru.

 

O takvim individualnim brojkama Partizan može samo, da sanja. Javor je isto bio blizu, odlični su bili Novi Sad i Rad (u odbrani ex Partizanovac Posavec), dok su Srem (Zdravković otišao u Bordeaux) i OFK opet imali jednu od svojih kriznih sezona. Crno-beli su igrali po sistemu toplo hladno, ali nakon decembarskog večitog derbija (3:1-debi gol Novkovića!) na odmor su otišli sa +4 i bili su u igri i u ostalim takmičenjima, gde su se neočekivano teško i neverovatno provukli skroz. U Lav kupu su čak tri puta zaredom prošli na penale, a u grupi LŠ su ostali neporaženi ali sa samo dve postignute pobede i zato su osvojili drugo mesto i čekali Valenciu.

 

 

 

CAVANI-NEYMAR

Ali to nije bilo to. Zato sam u januaru ušao na transfer market i Partizan pojačao sa: paragvajskim desnim bekom Arandom; argentinskim krilom Delfinom te brazilskim liberom Limom. Tako se južnoamerička kolonija popela na skoro polovinu prvog tima. Več  neki  narušeni odnosi (Oscar Silva (URU)-Milano (ARG)-nastradao je Argentinac) još su se popestrili na prolečnim utakmicama (sve, što pričam, je istina i pisalo je u profilima pojedininih igrača!). Ali pre nego što nastavim – zašto Južna Amerika? Zato, jer u Srbiji i u ostalim zemljama Evrope (tamo, gde uopče mogu dobiti igrače) kronično fale KRILA. Srpska reprezentacija tako po novom igra u sistemu 3-5-2, pre je igrala u 4-3-1-2 i ima puno problema, kad igra protiv defanzivnih timova.

 

Prvo kolo prolječa: šok kod Novog Pazara 1:3 i vručih glava išli smo na Valenciu, gde glavnu reč isto predvode Južnoamerikanci. Alexis Ahumada, naš čileanski Riquelme, jedan od najkonstantnijih igrača sezone, u 16. minutu doveo nas je do zasluženog vodstva 2:0, ali je pobedu od 3:2 u sudijskog nadoknadi doveo tek Delfino! Uzvrat-festival greška. Valencia je dva gola zabila iz penala, jednog iz autogola, a četvrtog u 119. minutu iz slobodnjaka, da bi pobedila sa 4:2 (gubila je 1:2) i izbacila Partizan iz Evrope. Posle utakmice u slačionici su se navodno posvađali Peruanac Bustamante i Argentinac Caceres-obojica su inače bili krivci za oba gola iz penala!

 

Po novem europskom šoku smo se našli u periodu, gde smo pobeđivali doma (rezultatski jedva) i remizirali / gubili u gostima. Javor i Zvezda su nam još pretili. Protivnički golmani su imali 20 ruka i to se redovno ponavlja. Pre dve sezone videli ste (video) bravurozne obrane Jakuba Stejskala kod Javora, a taj golman još nam je parao živce sad-30. marta 2148 u dresu Novog Sada pružio je još bolju. Ne bolju, nego nenormalnu partiju,  da li je on uopšte čovek? 

 

 

 

 

Opet drama u poslednjih deset kola?

 

 

U ligi za prvaka Partizan je nastavio tradiciju neporaženosti kod kuče ali u gostima nije znao za pobedu sve do 28. kola i gostovanja kod-Novog Sada, Stejskal je pogubljen sa 1:4. Izgubio je ranije i u Ivanjici i na Marakani u 29. kolu, ali u 30. je imao  kuči Javor, tad drugoplasirani i pobedom od 2:0 zapravo napravio veliku uslugu Zvezdi. Ali ona prvo nije koristila te usluge, jer je izgubila u Ivanjici, ali u poslednjem kolu sreča je bila na njenoj strani-iako je Rad na Marakani uzeo bod, Javor se iz Novog Sada (RFK) vratio nulom.

 

 

Iako smo osvojili duplu krunu (u finalu kupa pobedivši Srem 2:0), to je bila druga sezona zaredom, da ne znam, šta da napravim sa pojedincima. Najbolji strelac tima bio je Nikola Obradović sa 11 golova u svim takmičenjima-zar to ne govori sve? Imali smo i nekoliko povreda, ali to ne sme biti alibi buduči, da imamo igrački kadar za 2 tima.

 

 

 

 

Edited October 9, 2017 by Sir Aleš

[Debeli Ronaldo]

Bravo :-)

 

Poslato sa NEM-L21 uz pomoć Tapatoka

[Target Man]

Ova karijera je itekako bila u usponu kada sam na ovom forumu bio aktivan i proveo lepe trenutke na njemu,ovom forumu.

Mislim da nema ovakve karijere nigde, Ne u regionu, nego na celoj zemaljskoj kugli.

Kapa dole Sir Aleš.

Za ovo što ti radiš i što si do sada uradio,nemam nikakav komentar. Ostadoh bez teksta.

Edited October 18, 2017 by Target Man

[Ventus]

Da ne veruje covek da karijera jos traje.

 

Poslato sa WAS-LX1 uz pomoć Tapatoka

[Sir Aleš]

Hvala lepa svima. Pogotovo Target Man, tebe nisam dugo video, a kao, da je bilo juče, (zapamtio sam si jih bez da čitam), se sečam tvojih lepih komentara ispred par godina.

 

 

 

30. april 2149

 

SVET TO JOŠ NIJE VIDEO

 

Kad je Partizan pre nedelju dana u Humskoj izgubio prvi meč polufinala LŠ protiv Man Uniteda sa 0:1, »propuštena je bila istorijska prilika«. »Partizan, u toj sezoni nenormalno efikasan, dobio je lekciju«, pisale su društvene mreže. »Usrali se Zvezde u finalu, pa pustili meč Englezima«, i to se pisala. U to vreme Zvezda je remizirala u Minhenu sa Bayernom 1:1 i kad bi se dueli završili po jednom meču, finale LŠ bi igrali Zvezda i crveni vragovi.

 

Več, kad su bili obojica večitih rivala u žrebu osmine finala smešteni svako u svoj dio tabele, neki su počeli nagađati, da bi mogli te godine pratiti istorijsko finale Lige Šampiona. Za to imali su opravdanje. Crno-beli su prošli svoju grupu sa Interom, Panathinaikosom i Lillom nedotaknuti sa 100% učinkom sa gol razlikom 23:3. Zvezda je bila isto pobednik svoje-ništa manje snažne grupe-gde je drugi bio Bordeaux, treči Real Madrid (!), a četvrti Koln sa gol razlikom 12:3, četiri pobede, jednim porazom i remijem.

 

Crveno-beli su onda svojom efikasnom odbranom na koljena spravili i Inter (1:1, 1:0) i Valenciu (1:0, 0:0), a crno-beli so to uradili na sasvim drugačiji način protiv PSV-a (2:0, 3:1) i Barce (4:0, 1:3). Ali protiv Man Utd-a ništa jim nije išlo na ruke, u timu je bila prevelika nervoza. Ruski štoper je bio isključen, povredio se praktično jedini zadnji vezni, a na kraju Partizan se mogao zahvaliti svojem čuvaru mreže, da je bilo samo 0:1.

 

 

PARTIZAN POJEO CELU JUŽNU AMERIKU

 

Ali, da malo dramatiziramo i da čete nešto duže čitati, idemo mi lepo na početak. Leto je obeležio fantastičan uspeh dvojice srpskih selekcija, a Partizan je opet lepo kadrovao. Broj Južnoamerikanaca na leto se smanjio za 1 (Caceres posle znanog šamara Bustamantea otišao u Celtu), a napustio nas je i odlični levi bek, Nenad Stevanović, koji se nakon više od desetlječa vratio u svoj matični klub Javor. O Javoru čemo još pričati kasnije, a mi čemo sad nabrojiti, ko sve je pojačao Humsku. Evo, dole jeste spisak, khm, khm.

 

Marcelo

Ivanenko

Lima

Dridi (dva put šaljen kuči)

Aranda

Sayed

Vondra

Delfino

Lucas

Šerif

 

Sad-nemojte reči, da su samo Južnoamerikanci. Plasman Egipta u stvarnosti na SP me tako oduševio, da sam kupio i dva »faraona«. Češki veznjak se upravo oporavlja od povrede. I iako mi skauti kažu, da mi je levi bek najtanja pozicija, ja sam trenutno zadovoljan Veljovićem, Diasom i … i… PRVIM BOLIVIJCEM IKAD U PARTIZANU, produktom mojeg youth intejka ispred par godina, koji za sad ima samo dva nastupa za seniorski tim. I time je Partizan zvanično u tom sejvu imao barem jednog igrača od svih deset zemlja Južne Amerike-da, i Venezuelce, i to kakve (ko ne veruje, neka ide čitat reporte od 2110-2123).

 

 

IDEMO NA DEFAULT

 

Moje probleme sa napadačima več znate. Ne, da jih ne volim, nego ne mogu iz njih iztisnuti sve. Kad čitam bilo kakve reporte o 30+ golova za napadača, dvigne se mi tlak. Prošla sezona je bila pogotovo strašna u tom smislu. Zato sam rekao, dosta je i idemo mi lep na default taktiku. Bez ikakvih podeševanja, 4-4-2 attack, bez pojedinačnih instrukcija. Lošije ne može biti. No, jedan od stručnjaka, kako dobro razviti napadače, jeste tim iz Ivanjice. Njega je več u prošloj sezomi pojačao »naše dete« Ćedo Janković, koji je od leta 2148. u partneru dobio odličnog Poljaka (sa srpskih pasošem-ali 0 nastupa za Srbiju za sad). Kad čete videti njegov SS, verovatno čete reči, da ja radim sa napadačima to, što Mourinho radi sa wingerima. Taj Malecki bio je naš član skoro desetlječe ali kod mene nije dobivao priliku zbog ostalih igrača. Setite se-kako sam negovao Malog Toleta. Alonsa. Bustosa… Malecki je zabijao u rezervama kao lud, ali ja hladan ko špricer. Sve dok mu  nije bilo dosta i kao slobodan igrač je prešao u Javor…

 

 

 

I sezona je počela, taktika default, a naši napadači počeli zabijati ko ludi. Jer su postali osrednji dio tima. Default instrukcije u glavnom su povečale našu efikasnost sa time, da smo stvarali manje prilika, ali postigli više golova. Dobro, negde se ipak zaustavilo i nismo mogli bez porodnih grčeva. Rad, 4. kolo, nezasluženi poraz od 0:2, moj bes je bio tako velik, da sam bio kažnjen na sledečem meču – na Rajku Mitiću! – ali igrači su igrali za  mene i pobedili 2:1 sa dva gola Alonsa. Da, Alonsa. U sedmom kolu nama je g. Siva Lobanja na golu Novog Sada (Jakub Stejskal-ali mu prezime liči na Grejskal-grey skull-ako ste pratili crtež He-man, znate, o čemu pričam) sprečio sva tri boda (0:0), nakon toga sledio je još poraz na Karaburmi i tada sam se prvi put pitao o mojim novim metodama. Sledilo je uspešno obdobje- u ligi smo pobeđivali i remizirali samo dva puta (Voša u gostima i Zvezda kuči), a u kupu smo sami sebi zabili autogol – u gostima protiv Novog Sada smo vodili 2:0, prokockali i zahvaljujuči Sivi Lobanji, kad Sivi Lobanji još daš, da brani penale, onda če od Lav kupa ostati samo Skeletor (kosti).

 

Ta Siva Lobanja je inače lukav, njemu je jedina hrana Partizan, a kad brani protiv drugih timova, sve mu je ravno.

 

 

 

 

 

 

ŠTA SU TO PILI?

 

Jesen je i onako bila u znaku nenormalne forme napadača. Ne samo naših. Evo, kako je izgledala statistika na jesen: Alonso 16 utakmica, 18(!!!!!) golova; Younes 18/10, Novković 12/10, Marković 17/8. Raspištoljio se pre svega Javor sa  svojim Maleckim, i to je bila jedna od najboljih ekipa, sa kojim smo ikad igrali. U 12. kolu su nas u Humskoj razoružili u prvom poluvremenu i poveli golom Olarevića, ali onda je iz ništa sledio naš stampedo za verovatno najnezaslužniju pobedu od 5:1 ikad.

 

 

Verovali ili ne, Argentinac je osvojio obe nagrade za najboljeg fudbalera godine (uz tu i FIFA World Player of the Year). Poslednji i jedini član Partizana, koji je dobio nagradu iz gornje slike, jeste Muhamed Savić (2056). Dobivali su ju i neki drugi igrači Partizana, koji su na leto promenili klub-Rajko Veljković recimo 2119. (od leta 2119 je postao član Lyona).

 

 

BLESSING IN DISGUISE?

 

Vreme, kojeg najviše ne volim, zimski odmor. Pitanje jeste, igrati prijateljske utakmice i ne? Ako igramo, veča je mogučnost, da se ko povredi. Ako ne, meč fitnes če nas kazniti baš u vreme prvih k.o. utakmica u LŠ.

 

Imamo istoriju dugih povreda na zimu. Ali smo rekli, ne igračemo, ne puno, možda 2-3 utakmice max. I šaljemo ponudu, ljubazni su bili u Radničkom Somboru, gde su nas počastili svom posetom 25. januara. Na žalost sve su pokvarili ponašanjem na terenu i nakon te utakmice nismo više odigrali ni jedne.

 

 

I onda smo na prvom meču osmine finala protiv PSV-a za sezonu izgubili još Konopljanku. Dve važne povrede prvotimaca. Isto se desilo srpskoj reprezentaciji na Euru, a rezultat… ne, nije još vreme. Tako se na levom krilu zacementirao Takacs, koji je obično igrao na sredini i momak kao, da u sjeni mlađeg Ukrajinca nije mogao, da procveti. Odkad igra non stop, je nenormalan. Halilovića je u prvom timu zamenio Ivanenko, koji je bio perfektan… sve do meča sa Unitedom.

 

 

I tako smo došli do teme iz početka. Partizan je znao več mogučeg protivnika u finalu LŠ. Zato nije prestao igrati ni kod 0:2 na Old Traffordu, gde sam se na levom krilu odlučio prvo za defanzivniju varjantu sa Diasom, da bi onda sak lupe došao svež Takacs i u gang-hoju odlučio pobednika u neverovatnom preokretu. Preokretu, koji nas vodi u epsko finale Lige Šampiona 21. maja u Švedskoj.

 

 

 

 

Pamtite, da če ove sezone navršiti tačno 30 godina odkad je Zvezda Partizanu nanela možda največi bol u borbi za naslov prvaka. U sezoni 2118/19 su oba večita rivala završila sa jednakom brojem bodova,  ali Zvezda je pobedila crno-bele sva četiri puta. I europske utakmice su se počele nagibati na Zvezdinu korist- u polufinalima 2116. i 2120. crveno-beli su crno-bele dvaput izbacili iz najelitnijeg europskog takmičenja. Ali ni tad nisu išli do kraja, to jim je uspelo u tom sejvu samo jedanput-2063. - i tad su - u polufinalu - bili bolji od Partizana.

 

Ali finale. To če se pričati po celom svemiru. Na Mesecu, Martu, i na nekim asteroidima, gde se u 22. veku stvorila navada kampiranja, biče veoma zauzeto. 

 

U Goteborgu biče duel napada i odbrane. Ko če u napadu od četvorice napadača početi za Partizan? Alonso se na prolječe nakon povrede (i ako je ne bi bilo, tačno sam znao, šta če se desiti) ohladio i zabio još samo tri gola. Marković po sistemu toplo-hladno, čini se, da je trenutno u najboljoj formi Novković, a Šerif ima po rečima Partizanovog trenera »neverovatan mentalitet«. Tu je i najbolji strelac prošle sezone Nikola Obradović? Zvezda? Ovisna samo od duela Miličić-Milošević i od pocarskih golova iz prekida. Tako je pobedila u poslednjem meču na Mitiću (2:1)-ja, kao Partizanov trener tako Zvezde u toj sezoni još nisam pobedio! (jedinu pobedu  pratio sam iz tribine).

 

Nešto če biti jasno, to su reči Diana Valčeva alias Mr. Derbija (bivšeg igrača Partizana): Pobednik finala LŠ u stvari če osvojiti trojnu krunu, jer pobeda broji duplo«. Nije daleko od istine. Partizan je praktično pred naslovom, kojeg je počeo stvarati pobedom u Ivanjici u 21. kolu sa 1:2 (interni duel Partizanove škole: Janković gol, Obradović asistencija i tri boda) i begom na plus osam Javoru, a Zvezda igra još finale kupa protiv Rada, gde je apsolutni favorit.

 

 

ORLOVI NAKON DEBAKLA U KANADI PONOVO OSVOJILI EVROPU I NA MUNDIALITU ČEKAJU »NOVI MEČ VEKA«

 

Pošto sam kao selektor Srbije sa drugim profilom (Ješić) posle debakla na mundialu 2146 dobo otkaz, tu repku sam ponovo preuzeo sa novim profilom kao Sale Djordjević. Za užitak.)

 

 

Srpska reprezentacija ponovo je na tronu Evrope! Orlovi su ubranili naslov pobedom nad Portugalom od 4:1 i time postali prva ekipa nakon Poljske (2068), kojoj je to uspelo. Ali način, na kojeg su došli do tog uspeha je čudesan.

 

Orlovi su cele kvalifikacije odigrali u sistemu 3-5-2, pošto je u Srbiji malo pravih krila. Bekovi su dobri, ali polako dolaze u godine. Zato sam uzeo i dva ofanzinija igrača, koja su u stvari krila. Največa gužva bila je između napadačima. Odrekao sam se Malog Toleta i Boškovića, koji stagnira sve od dolaska i Arsenal. Promenio sam i prvog golmana, to je postao Javorov Lekej. A glavna stvar-odrekao sam se večini naturaliziranih Južnoamerikanaca (osim Alonsa).

 

Prvo smo pobedili Dansku 2:1, onda Češku 1:0 i sa optimizmom čekali meč za prvo mesto sa Turskom. Tad naravno još nismo znali, da če ta utakmica značiti prekretnicu, crvenu zanku, koje če biti sa orlovima sve.. do kraja.

 

Turci su briljirali i poveli golom Erdinca u 28. minutu. Srbija je izjednačila golom Alonsa, a sva tri boda zagotovio jima (nama) je naturalizirani Bugar Kaloyanov (krilo!) u 88. minutu. Ipak-šok, u 65. minutu ostali smo bez prvog štopera Halilovića. Pošto se nekoliko dana pre povrdio i Šabić, Srbija je na Euru ostala sa samo dva štopera, koji nikad u životu nisu igralu zajedno. Ilija Aničić (Partizan) i Vladimir Gojković (tad Novi Sad, danas Marseille), obojica zapravo nisu klasični štoperi, nego više liberi.

 

I tako su ti događaji pripomogli, da je Srbija promenila stil igre iz tri na četiri braniča. Protiv Belgije u osmini finala orlovi su opet prvi primili gol (16.), ali su Miličić, Bašić i Gojković prvencem doneli veliku pobedu u ludi utakmici, gde je podeljeno po pet žutih kartona za svaku ekipu. Dodatni problem. Onda je na red došla Italija u polufinalu. Copy-paste, primljen gol u 1. minutu, ali hattrick Alonsa i gol Savkovića doneli su veliko slavje od 4:1 i finale protiv Portugala.

 

I kad si sad vrtim tu utakmicu, pomislim na Milovana Beševića. Jedino levo krilo, koje sam poveo na Euro, izabran u poslednjem trenutku. Tad igrač Srema (neformalni pakt o nenapadanju Partizana i Srema uskoro če možda dobiti javnu podobu, jer če uskoro preči 70 godina od neslavne afere Twitopoli) u formaciji 4-4-2 postao je nazamenljiv član orlova. Naravno, Lopes je u 5. minutu poveo luzitance u vodstvo. U 19. minutu Bešević sijajnim slobodnjakom izjednačuje za simfoniju, koju je nastavio i Wagner autologom, a Govedarica i Miličič završili su posao.

 

 

Da to nije sve, pobrinula se i reprezentacija do 19 godina, koja je iste godine osvojila europski naslov pobedivši Englesku 1:0.

 

Da to nije sve, če se pobrinuti i Kup konfederacija, koji se igra u junu u Nemačkoj. Protivnici Srbije če biti Novi Zeland, SAD, i Brazil. 19. juna u Gelsenkirchenu igrače se meč veka. Zaboravite Argentinu ispred četiri godine. 19. juna pratičemo duel:

 

SRBIJE: Aktualnih i dvostrukih uzastopnih prvaka EVROPE (2144, 2148), pobednika Kupa konfederacija (2145). Daleko vodilne reprezentacije na FIFINI tabeli (16. april) sa 2195 bodova.

i

BRAZILA: Aktualnih i dvostrukih uzastopnih prvaka SVETA (2142, 2146), pobednika Cope Americe (2147). Druga najbolja reprezantacija sveta po tabeli FIFE (1527) bodova.

 

U istoj godini pratiti večiti derbi u finalu LŠ i utakmicu Srbije (sa argentinskim napadačem) i Brazila na takoj takoj razini…

 

Neprocenljivo.

 

 

UMESTO KRAJA: (SLATKE) BRIGE SELEKTORA ORLOVA KROZ ISTORIJU

 

Tako izgleda po vrednosti sortirana selekcija igrača, koji mogu igrati za Srbiju. Tu možete videti, gde su slatke brige njenog selektora kroz tri doba u istoriji, pa možete sami napraviti neke ocene, koje pozicije su danas predominantne i gde je največi manko. I kako je bilo nekad. U poslednje vreme (godinu) dana ipak su otkrivena i neka krila…

 

 

DANAS (2149):

 

 

 

 

2110:

 

 

 

 

2052:

 

[Sir Aleš]

/PARODIJA NA NOVINARSKE G…..TI/

 

JUL 2149

 

 

Selektor Orlova nakon završetka kupa Konfederacija o negativnoj atmosferi u reprezentaciji, sudbini »SMS-a 22. stolječa« i o tome, da Orlove u Nemačkoj sledeče godine verovatno čeka ista sudbina kao na mundialu u Kanadi.

 

»KAD JE BORBA PROTIV TRI GORA NEGO BORBA PROTIV 11«

 

Press konferencija, Jul 2149.

 

MODERATOR: Evo, počnimo sa pitanjima.

 

NOVINAR 1: Gospodine Djordjeviću, 3. mesto na kupu konfederacija i pobeda na kraj protiv Brazila u sudijskoj nadoknadi (Andrić, 90.) sa 1:0. Kako bi procenili celokupno izkustvo, šta je bilo pozitivno, šta negativno, na kraju vam je ipak trebalo, da ponovite uspeh Orlova ispred četiri godine.

 

 

SELEKTOR: Mogu biti zadovoljan i sretan sam, što vodim taj tim. Naravno, nije bilo sve perfektno, počevši od prvog dneva objavljenog izbora, ali mi svi smo išli kroz taj pakao i odigrali mogu reči četiri od pet utakmica na veoma visokom nivoju. Naravno smo se soočali sa nekim novim stvarima, sigurno ne mogu biti zadovoljan, što smo za razliku od prošlog EP-a mi prokockali vodstva protiv Brazilu, SAD-a i N. Zelanda, ali na kraju smo mi zabili i na dve utakmice u 90. minutu (Novi Zeland, Brazil 2. utakmica), tako, da mislim, da je u nama još pobedničkog instinkta. Reprezentacije, protiv kojih smo igrali, su bile veoma kvalitetne, dva put smo igrali protiv Brazila i potpuno jih nadigrali. Ni SAD nema loše reprezentacije, a novi Zeland je na puno višem nivoju od Salamonovih ostrva, sa kojima ste ju neki uspoređivali. Pozitivno je to, što smo več sad hteli pomladiti reprezentaciju na nekim pozicijama i to nama uspeva, naravno, za to treba vreme.  

 

NOVINAR 1: Da li je bio cilj te reprezentacije pobeda na kupu konfederacija ili gradnja tima za sledeče svetsko prvenstvo? Da li mislite, da ako bi u reprezentaciji ostali neki iskusniji igrači, da bi bio put do pobede lakši i da li ste možda pogrešili izborom nekih igrača?

 

SELEKTOR: Imate koga u mislima?

 

NOVINAR 1: Zdravković (LINK) recimo se nije izkazao na štoperski poziciji.

 

SELEKTOR: Znate, kad se vam dan nakon objave 23 igrača odmah povredi jedan od štopera, vi morate tražiti druga rešenja. Ja sam procenuo, da je on naše drugo rešenje i sad je lako biti general nakon bitke. Sigurno smo ostali bez nekih važnih igrača, koji su bili dugo povređeni i njihovo učestvovanje u Nemačkoj bio bi veliki rizik i za igrača samog i za ceo tim. Mislim na Halilovića. Što se tiče naših ciljeva, cilj je bio odigrati svaku utakmicu najbolje što možemo, sama pobeda na tom kupu bi bila lepa, ali nakon par godina nitko se je neče sečati. Zato ste u pravu, te utakmice su bile neki način za formiranje reprezentacije za sledeče izazove, naravno na SP u Nemačkoj moramo se još kvalificirati.

 

NOVINAR 2:  Kako ste bili zadovoljni pojedinim sferama? Odbrana, sredina, napad? Da li ste bili na trenutke previše napadački orientirani i u odbrani neiskusni?

 

SELEKTOR: Mi smo ekipa, koja se ne zna braniti, u to su nas prisilili protivnici. Tačno znam, gde je naš manko i zašto. Na pojedinim pozicijama nam trebaju fizički spremni igrači. Ako vidiš, da imaš igrača sa 22, 23 godina i igra u največem klubu na svetu (levi bek Veljović kot Partizana) i usporediš ga sa deset godina starijim-naravno, da znaš, koji če više pretrčati. I na tim pozicijama mi moramo uraditi največi posao za napred. To je sva filozofija. I ako me pitate, šta bi promenio? Ne bi stavio Alonsa, da još jednom igra protiv svoje matične zemlje.

 

NOVINAR 3: Možete nam sad, kad je kraj reči, kakva če biti sudbina Senada Savkovića u reprezentaciji, Sergeja Milinkovića Savića 22. stolječa i da li ste se pomirili sa njim?

 

SELEKTOR: Kako mislite, pomirio…

 

NOVINAR 3: Pa priča se, da vam je puno zamerao, kad ga niste zvali u….

 

SELEKTOR: Kakvo je to pitanje? Gde ste to dobili i zašto ponavljate nebuloze, o kojima sam vam več pre kupa rekao, da su izmišljene in da prave štetu nama svima.

 

MODERATOR: Molim lepo, imate jedno pitanje…

 

NOVINAR 3: Selektor je izlio gnjev protiv našeg portala pre dve nedelje, moje pitanje je, kako on gleda na mišljenja nekih stručnjaka, da je veoma neobično, što se odrekao člana Real Madrida i bivšeg fudbalera Zvezde?

 

SELEKTOR: Da li ste normalni? Po čijem diktatu to pitate? Koji stručnjaci? Zar ja nisam stručnjak? Rekao sam, da na vaša pitanja neču odgovarati, ali sada ču prelomiti tu obečanje samo zašto, da pred svu javnošču vidite… i da vam čestitam, jer umete da stavite toliko laži u samo jednu reč.

 

 

Kao prvo-Senad Savković (SS) NIJE Sergej Milinković Savić (SMS). SS ima več devet nastupa za reprezentaciju i bio je član našeg zlatnog tima prošle godine.

 

Drugo-nema nikakvog sukoba između mene i njega.

 

Treče-Senad se sam bez ikakvog mog posredovanja odlučio, da če ove godine nastupati za članove U-21 reprezentacije na Euru. A vi ste odmah kad sam objavio spisak, počeli širiti laži i neistine, koje nisu vredne reči.  O tome, šta bi uradili sa njim,  nitko ne zna. On je od januara, od kad je došao U Madrid, igrao samo šest puta, da bi se išlo o nekom igraču Partizana, svi bi pohvalili moj potez. Ali najsmešnije  jeste, da njegove povrede i neigranje uopšte nisu bile razlog njegove odsutnosti u Nemačkoj. Ako slučajno on ima neke zamere, neka mi kaže u lice, ali ja sam  sa njime razgovarao, i reči ču vam nešto-i ja i on se međusobno poštujemo. I očekujem međusobno poštovanje između i vas i mene.

 

 

 

MODERATOR: Molimo, da se držite teme…

 

SELEKTOR: I nitko me naravno neče pitati, zašto je u reprezentaciji Nebojša Miličić, koji je u prošloj sezoni za Zvezdu zabio samo 4 gola?

 

(TIŠINA)

 

MODERATOR: Nastavljamo. Sledeče pitanje.

 

NOVINAR 4: Ako več pričamo o mlađim selekcija, da li se bojite, da če veoma bogat bazen srpskih fudbalera ugasniti? U-21 ekipa je poražena 0:5 od Španjolske u polufinalu EP-a, a U-19 selekcija, koja brani naslov, je izgubila od Engleske 0:2.

 

SELEKTOR: (Smeh). Ne mogu, da verujem, šta čujem. Nisam zabrinut, recite mi jednu reprezentaciju, koja je imala takve uspehe kao naša u tako kratko vreme. Sa mladim selekcijama veoma dobro surađujemo i drago mi je, što ima nekih zaista vrednih diamanata. U-19 selekcija ima još jednu šansu, to znate? U grupi trenutno sve četiri ekipe imaju po pobedu…

 

NOVINAR 5: Očigledno ima naša liga veliku reputaciju. U reprezentaciji ima igrača iz inozemstva za uzorak. U selekciji imaju i neki igrači iz »srednjih« klubova poput Rada i Novog Sada. U tu kategoriju možda sude i Srem i OFK Beograd.  Na drugoj strani su Partizan i Zvezda prošle sezone igrali finale LŠ, Javor je tu, koji tvori top 3.  Neki su več rekli, da bi morali u reprezentaciji staviti više igrača iz top 3. Da li neki klubovi na vas stavljaju neki pritisak, da pozovete njihovog igrača?

 

SELEKTOR: Bez komentara.

 

NOVINAR 5: Htio sam samo…

 

MODERATOR: Opozaram vas… Sledeči…

 

NOVINAR 6: U prošloj sezoni  neki od napadača pronašli su formu. Pogotovo kod Partizana. Zanima me vaše mišljenje o Enesu Novkoviću, i da li može biti on lider te reprezentacije, koja se muči u kvalifikacijama...

 

 

SELEKTOR: (Moderatoru: Ne ne, oču, da odgovorim). Enes je kompletan napadač. Srpski Higuain 22. stolječa. On je postigao gol protiv Brazila u prvoj utakmici te odlučujučeg protiv NZ. Zabio je dvaput Zvezdi u finalu LŠ. Na njemu je, da če radit na sebi i da bude što više konstantan. Imao je dobre trenere u svojoj istoriji(nap.-Milutinović ga je trenirao u Borcu). O našem mučenju u kvalifikacijama... svašta. 

 

 

"Muke" Orlova na putu do Nemačke 2150. Gostovanjem u Bugarskoj (Bugari su u Beogradu jedini uzeli bod-0:0) Srbija če zaključiti čudan niz od četiri uzastopna gostovanja, kojemu slede tri utakmice kuči.

 

 

NOVINAR 6: Još jedno, molim. Novković je bivši igrač OFK Beograda. Kako kao selektor komentirate taj klub, koji ima kvalitetne igrače, ali do naslova prvaka ne može još od 2038? Poznat vic kaže: Kad Grobar pita navijača Romantičara »hej, kad ste bili poslednji put prvaci«, i navijač OFK Beograda-a mu kaže »Mamuti«.

 

SELEKTOR: Teško komentiram pojedinačno klubove, tako, da ne mogu odgovoriti. Ne bi bilo pošteno. 

 

 

A jedan drugi vic kaže: u OFK se može samo iz OFK-a. Još teža situacija jeste za grad iz Niša: dva od trojice klubova su prošle sezone ispala iz Prve lige (Železničar, Radnički), a OFK Niš se jedva spasio.

 

 

 

OFK-ov Saša Vasiljević bio je besan na svog menadžera, jer mu je zabranio prestup u Srem. Ljubav do kluba=kao do groba.

Na kraju kroz par dana je prestupio u Zvezdu...   

 

 

MODERATOR: Još poslednje pitanje…

 

NOVINAR 7: Kao što smo čuli več pre, u Srbiji postoje ne samo kvalitetni igrači nego i treneri. Vaš pomočni trener u reprezentaciji je priča ovog leta. Tomaž Partlić (LINK) (Slovenac!), koji je do sad radio i kao pomočni trener Partizana, gde je kao igrač zadobio legendarni status, dobio je prvi pravi trenerski posao – i to kod trenutno Partizanovog drugog največeg rivala! Na drugi strani Partizanov pomočni trener je več izabran  - to je nekadašnji odlični (LINK) napadač iz 2130.-ih. Kako gledate na to i da li če to promeniti vaš odnos sa Tomažem?

 

 

 

 

SELEKTOR: Apsolutno ne. Tomažu želim sve najbolje u Javoru, mislim, da je to pravi izbor za njega. Mi čemo još surađivati u reprezentaciji, o tome nema dileme i možda čemo sad na veselje nekih od vas, ipak u reprezentaciju pozvati kojeg igrača Javora više (smeh). Borba protiv samo trojice od vas teža je od borbe protiv Brazila (smeh). Ako če biti takva situacija sledečeg leta, nečemo ni pakovati kofere za tamo. 

 

 

Tabela sezone 2148/49. Kup je osvojila Zvezda pobedom 2:0 nad Radom.

 

Petorica napadača Partizana ( Marković, Younes, Novković, Alonso, Obradović) u sezoni 48/49 ukupno je zabila 80 golova. Zato je bio možda doprinos ostalih manji, ali se bolje čuje...

Edited November 4, 2017 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

(Na dan izlazka FM 2018)   

 

 

Sezona 2149/50: DAJTE NAMA CRVENE, DA SE OPET IGRAMO… I EKSPLOZIJA SREMSKOG RONALDA KOD PARTIZANA

 

 

LETO 2149: ŠTA ČE ON  NAMA?

 

Nakon trofejne 2149. godine leto u Humskoj bilo je mirno, klub su napustili Krasniqi (Bordeaux-očigledno je Francuska raj za napadače iz JSL) i veteran Kuzmanović (BPI Pekar). Sa Reyesom nisam znao, šta da uradim, jer je toliko dobar u svom elementima, da mu nisam mogao pronači pravog mesta u timu. Da, može i to. Zato smo ga u toj sezoni posudili madridskom Realu, a godinu člana kasnije prodali u Betis.

 

Več pre kupa konfederacija počelo se pričati o mogučoj transfer bombi u Humskoj. Prva i jedina meta bio je Milovan Bešević. Igrač, kakvog Partizan trenutno nema (nije imao). Dete Srema bio je označen kao diamant več, kad je igrao u JSL, ali Partizan se zbog nezvaničnog pakta nenapadanja sa Sremom, tog nije poslužio. Zato smo čekali, da ode u inostranstvo (Lille) i posle godinu dana slali smo zvaničnu ponudbu u Lille. Naravno, forumi u Srbiji, bili su preplavljeni svim mogučim vicevima na naš i Sremov račun. Tako smo kupili BIVŠEG igrača Srema, a i nakon njegovog dolazka, neki nisu bili baš oduševljeni.

 

Na poziciji levog krila Partizan ima več Takacsa, koji je odigrao brilijantnu sezonu 48/49. Na račun povrede »Konopljanke« (Alekseja Barišnikova), koji je u februaru doživeo slom noge. I mnogi (pa priznajem i ja), su se pitali, pa gde če Bešević uopče tu dobiti priliku? Pitali me novinari, da li sam mu obečao prvi tim? I ja sam bio malo skeptičan, ali znam, da je najlakše filozofirati, a kad dođu povrede…?

 

 

JESEN: NOVI SAD HIT

 

Sezonu smo započeli sa dve domače utakmice, što je uvek dobro, da se Parni valjak malo uigra. Prvo smo pobedili Srem 4:1, a posle istim rezultatom Javor. Posle i pre utakmice čestitao sam mom bivšem asistentu i rekao, da je Javor jedini tim u Srbiji, koji se usudi igrati fudbal. Oni su nas probali napasti ispočetka, i to platili. Za razliku od nekog drugog tima, koji se kroz sezonu u glavnom provukao pobedama sa golom razlike i to nekad u samoj završnici utakmice, a kroz takmičanja, gde se eliminira suparnike, kroz remije/penale. No, fudbal se proti nas u poslednje vreme kuči usuđuje igrati i Novi Sad. Kanarinci su nama u 3. kolu naneli poraz od 3:2, što je uvek bolje, nego običnih 1:0. Novi Sad bio je hit jeseni, u 12 kola bio je neporažen, kuči su pobedili i Zvezdu. 

 

 

Na polusezoni su se stvari ipak malo poklopile i Veliki trio (PAR, CZV, JAV) je prestavio u petu brzinu i dao na znanje, da neče biti šale. Naša prednost +6 bila je lepa, ali nisam bio zadovoljan, pre svega zbog prvog večitog derbija sezone, koji se desio 26.novembra i u kojem je Zvezda pobedila 1:0 golom u 94. minuti. To je bila njena prva pobeda u Humskoj nakon 12 godina i 14. aprila 2137. Večiti rival uprskos slabijoj formi Miličića nekako je skupio par dobrih napadača, koji očigledno zabijajo samo Partizanu.

 

 

I Rad i Novi Sad su doživeli istu sudbinu na isti način kao mi protiv Zvezde, zato mi je bilo muka gledati i pratiti njene rezultate, jer sam znao, da če Radu neki 33-godišnji Milošević zabiti u 93. Ali moramo biti barem malo pošteni. Što se tiče Lav kupa, MI smo bili oni, koji smo se provukli kroz to  »bolno« takmičenje bunkeraša. Golom u 90. protiv Novog Pazara, zatim kod Rada od 0:2 do 2:2 i penali, u četvrtfinalu Mladost 0:0+penali, a u polufinalu nas na isti način izbacila Voša.

 

U ostalim takmičenjima nismo imali problema, u Ligi Šampiona smo imali na papiru laku grupu, gde smo upisali samo  nebitan poraz u Firencama. Postali smo svetski klubski prvaci, a jedini i pravi highlight sezone doživeli smo u Europskom superkupu. Protiv  Liverpoola,  našeg obično omiljenog klienta! Navijači Liverpoola su se prošle sezone smijali navijačima Uniteda, kad su prosuli ukupnih 3:0 u LŠ, a sad su protiv nas doživeli još skoro gori fijasko. Nakon 48 minuta vodili su 3:0. a zatim su sledila tri naša gola u četiri minuta i zatim još dva, da bi na kraju slavili 5:3!

 

 

 

 

Slabe četiri mesece kasnije u žrebu osmine finala LŠ, za sav naš trud za borbe u LŠ, Redsi su nas, europske šampione, čekali kao sledeči protivnik! Na drugoj strani, finalist prošle sezone, Zvezda, isto prvoplasirana u svojoj grupi, dobila je Bragu. Imali smo mi šanse, samo sam se bojao najgoreg perioda sezone, zimskog odmora, raja za povrede. Jer smo i mali i na jesen problema sa njima, u nekom trenutku, izvan pogona su bila oba naša leva beka i trojica napadača.

A Konopljanka, naša nada, za koju smo predviđali, da če se polako vratiti fudbalu, kraj oktobra zadobio je isto povredu kao pre 8 meseci (gornji slom noge). 5 meseca out!

 

 

 

 

PROLEČE

 

Igrati prvu utakmicu u gostima na proleče jeste delikatno, zato smo protiv Voše upisali poraz od 0:1, što je bila slaba popotnica pre meča na  New Anfieldu. No, pošto u LŠ važe neki drugi zakoni, smo tamo nagazili domače sa čak 4:0, sa hattrickom Novkovića, kojeg su tu sezonu isto zadobile povrede ali svejedno u je završio kao naš najbolji strelac sa ukupno 23 golova. Jednog je na NA-ju zabio Bešević, koji je bio hit jeseni i najkonstantniji igrač sezone. Naš srd od Voše platili su i drugi. Prvo CSK Pivara, srpski Benevento sezone 49/50, protiv kojeg smo upisali rekordnu pobedu u JSL (11:0) ; a zatim i Romantičari 4:0. Ali za nas je bio cilj uzvrat protiv Zvezde u JSL u 19. kolu, od koje se nismo mogli odlepiti. Na bivši Marakani smo upisali novi poraz od 0:1, ovaj put smo primili gol več u 2. minutu, igralu bolje, čak promašili penal… Pre plejofa naša prednost znašala je samo +3.

 

 

Mi smo predviđali, da če Zvezda slomiti več nakon debakla kod Borca u 18. kolu (1:5). I nakon naše pobede u 24. kolu 3:0. Ali se nije, jer nas je u 25. pobedio Javor sa 2:1 i tako smo ostali na samo plus 3. Svi smo čekali veliki okršaj 29.kola kod njih, oboji smo bili ohrabreni i dobrim igrama u ostalim takmičenjima, gde se desilo nešto, što nitko nije očekivao. Mi smo do kraja eliminirali Valenciu i a Zvezda Real i Man Utd i drugu sezonu zaredom čekao nas je srpski El Classico u finalu LŠ! Na stadionu Uniteda. Meč u finalu LŠ desiče se četiri dana nakon okršaja na Rajku Mitiću. Nikad do sad u tom sejvu nismo dve sezone zaredom igrali finale LŠ protiv istog protivnika. Kamo li protiv večitog rivala!

 

Ali rival je imao psihološku prednost. Imao je finale kupa protiv Voše na svom stadionu (kojeg je dobio na penale). Imao je domači meč u ligi. Imao je finale LŠ, gde je »igrao« kao domačin. Nas su od početka maja do velikih »finala« očekivali teški gostujuči dueli kod Borca, Novog Sada…

 

U 27. kolu (kde se u takvim tesnim slučajevima obično počinje odbrojavanje do kraja) obiji smo slavili u gostima, mi u Čačku 2:1, a Zvezda kod Voše. Uloge su se obrnule u 28. kolu, samo, da smo mi išli na noge Kanarincima i njihovom čudu na golu, koje je ove sezone OPET NAVODNO branilo katastrofalno…

 

 

Zvezda je nova tri boda osigurala golovima u prva pola sata (2:1), a mi smo se po običaju mučili na stadionu Novog Sada. Šutevi 17-1, gospodin Lobanja se kao uvek protiv nas probudio i zaklenio vrata. Nije pomoglo ni 70 minuta sa igračem više. Činilo se. Onda je došao 94. minut, Lobanja je odbio šut do Beševića, koji pogađa praznu mrežu za ekstazu i psihološko najvrednija tri boda obe sezone i sačuvanje plus tri pre Mitića.

 

Na večitom derbiju, gde se očekivalo, da če se odlučivati o tituli, na kraju nije bilo pobednika, 0:0. Ne zna se, ko je bio veči gubitnik. Ili Partizan, koji je apsolutno dominirao, ili Zvezda kukavičkom taktikom. Pobedom bi se bodovno izjednačila sa nama, ali bi nas mogla pobediti sa +4, ako bi htela izbiti na prvo mesto. Na kraju, četiri dana pre novog okršaja u finalu LŠ, Crno-beli smo zadržali plus tri, ali činjenica je bila, da Zvezda več ima jedan trofej.

 

Zato je teško reči, na kojem timu je bio veči pritisak pobede u finalu LŠ. Mi smo igrali našu igru, napadački, Zvezda se branila. I to platila golom iz penala,  nakon pogreške igrača Luksemburga (naše dete), i gol za novu pobedu u finalima LŠ, postigao je Bešević.

 

 

 

Teško je objasniti ali – za nas je bila borba za titulu JSL važnija od tog finala LŠ! U 30. kolu se je šampionat prelomio. Zvezda je izgubila kod Javora, a mi pobedili kod Voše 3:0 i imali mirnih plus 6 do kraja sezone, kojih nismo propustili. Tabela je na kraju pokazala… ništa novo. Prva trojica klubova (menjaju se samo Zvezda i Javor na 2.  mestu) ista ostaje več 11 godina, ali i daljeukupno izuzetki su veoma retki.

 

 

Dole je jos SS tima, ako je koji igrač u rezervama, to je, zbog oporavka od povrede. Igrač sezone: Beševič, 12 golova i 15 asistencija. Ukupna prosječna ocena je 8.17, što je neviđeno za 22. stolječe, a 8.00 u ligi znači (samo) izjednačenje 115 godina starog rekorda štopera crno-belih Eduarda Gonzalesa (2034/35).

 

 

 

 

 

 

 

ORLOVI LETE KA SANU

 

 

Pre 144 godina Orlovi su poraženi od Argentine u Nemačkoj 0:6. Orlovi danas su se sečali toga, sečali su se i poraza u tom sejvu, pre 100 godina na mundialu u Meksiku, te dva poraza u kupu konfederacija, uključujuči onog ispred godine dana. Orlovi su gubili 0:1, ali posle toga ulovili fazu comebacka iz Eura 2148 i nagazili Gauče sa 5:1 za utakmicu svih karijera, protiv kojih je gol za 1:1 postigao igrač, rođen maja 2118 u Buenos Airesu...

 

I za to dobili nagradu. Pre toga pobedili su Nigeriju u grupi 2:0, ali posle toga odigrali samo 1:1 protiv SAD-a i Francuske. Zato su dobili težeg protivnika u osmini finala. Ali če zato na papiru imati lakšeg u četvrtfinalu, osi mako se kod Urugvaja ne probude tačno 200 godina stari demoni. Ako Srbija eliminira Urugvajce, boriče se za medalju, prvo u polufinalu ili protiv Španaca ili Portugalaca, oboji jima odgovaraju. Ako bi u grupi završili kao prvi, jeste, u osmini finala igrali bi sa Japanom, ali onda bi u četvrtfinalu umesto Urugvajaca dobili Nemce.

 

Hasta luego, vidimo se.

 

 

[Sir Aleš]

Report sezone 2150 / 51

 

(OVAJ PUT) SAMO ŽUTIH I CRVENIH NE, MOLIM: PARTIZANU DUPLA KRUNA, A ISTORIJU SU PISALI (I) DRUGI

 

Kad je Urugvaj sa 1:0 savladao Srbiju u četvrtfinalu svetskog prvenstva u Nemačkoj, i to potpuno zasluženo – najlošija partija Orlova u poslednjih 12 godina – reprezentativci kod Partizana pa i kod ostalih Superligaša nisu mirno spavali. Nakon kratkog odmora misli su brzo morale iči ka klupskom fudbalu, gde jih je čekalo novo dokazivanje.

 

Prelazni period za Partizan bio je »nikakav«. Smatralo se, da  če biti najvažnije pojačanje zdrav Konopljanka, a u prvi tim je iz Teleoptika prekomandiran Nikolić jedan od retkih obrambenih veznih kod Partizana – osim Oscara Silve i djelomično Vondre. A zašto bi nama trebalo više? Pestro je bilo kod drugih rivala, pre svega kod Javora. Njihov trener Tomaž Partlič (legenda Partizana) nakon samo sezone otišao je u Chelsea, da bi bilo još zanimljivije, to je klub, protiv kojeg je aprila 2126 u dresu Partizana postigao (verovatno svoj jedini) hattrick u karijeri za pobedu od 3:0 u prvoj utakmici četvrtfinala LŠ!  Zamenio ga je nekadašnji trener Srema Vlado Ivanović, koji je obečao manje atraktivnu ali efikasniju igru.

 

Znači – takvu, kakvu igra 99% Super(bunker)ligaša.

 

 

 

JESEN

 

Iako je Javor več na ranom startu pokasirao četiri komada u Humskoj, polako je pokazao, da če biti sasvim drugi tim  nego u proteklim sezonama. Obratno je sezonu slabo počela Zvezda, sa prvom pobedom tek u 4. kolu, a činilo se, da se neče probiti ni u grupe LŠ (poraz na Mitiću od Haife 1:2, ali u uzvratu pobeda sa 3:0). Kako čete videti na seznamu utakmica, mi smo sezonu počeli standardno, u petom kolu več je bio na sporedu prvi večiti derbi sezone  i optimistično smo krenuli na njega, predvođeni petardom protiv Benfice i pobedom nad Metalcem iz Kraljeva, novajlijom u JSL.

 

Ali očito smo krenuli u neprebojni zid, kaže neki pregovor, da magarac ide na led samo jedanput, no, mi smo išli dva put. U copy-paste utakmice od prošle sezone mi još jednom nismo uspeli zabiti Zvezdi, čak više, doživeli smo novi domači poraz od njih. I naravno, kad se desi prvi poraz, odmah počinju padati prve glave. Uprkos solidnim rezultatima u nastavku.

 

 

Novković u napadu neprepoznatljiv, Spasenović na desnom boku nas je svojim pogrešnim dodavanjima x puta koštao bodova, Konopljanka se opet povredio. Tim je igrao u grču, a probudili su se i protivnički golmani. I kad smo pobeđivali, neki igrači su bili nervozni, i zbog glupih poteza čak bili isključeni. Svaku pobedu platili smo ili isključenjem ili povredom i ako je naša rak rana prošle sezone bila pozicija DL, u toj je bila MR – u oktobru smo za pola godine izgubili Lucasa, koji do kraja sezone više nije igrao, jer sam jednostavno zaboravio na njega u Teleoptiku. Od golmana opet ne znam, šta da očekujem, ove se činilo, da je Marcelo na drogama (autogol protiv Briža, spavanje u Sremskoj Mitrovici).

 

 

Največa konstanta bili su: Obradović (u neko vreme čak prvi strelac lige, ali i  njemu se zaustavilo) i čilenski virtuozo Ahumada. U šampionatu smo več kraj novembra igrali uzvrate protiv Javora i Zvezde i ako smo u Ivanjici uspeli izvuči mourinjevskih nula-nula, kod Zvezde smo opet dobili gol u samoj završnici utakmice i to opet od drugog igrača. Zvezda se napajala pobedama nad nama, ali gubila bodove od drugih, zato je gubila stik sa vrhom. U decembru u napadu su se probudili i Younes i (zaboravljeni veteran) Alonso, ali šta to znači, kad sledi tri meseca bez fudbala.

 

Na polusezoni smo tako završili sa istim brojem bodova kao Ivanjičani, a ni oni ni nitko drugi od velikih nije imao dominantnih ni raspoloženih napadača. Zato ni ja nisam znao, šta da očekivam od prolječa.

 

 

 

 

PROLJEČE

 

 

 

Zato sam bio presretan, kad je Egipčanin prolječe otvorio sa četiri gola protiv Metalca, protiv kojeg smo postigli najvišu pobedu ikad u JSL. Taj rekord smo tako nadmašili več drugu sezonu zaredom, ali Kraljevčani, iako su ubedljivo ispali, na kraju su pokazali puno više  nego CSK Pivara sezonu pre. Ali več u sledečem kolu nas je na tla spustio Srem, u toj sezoni grobar velikih (3:1). Mi smo očekvali pad Javora, ali oni su 28. 2. slavili i kod Zvezde sa 2:0 i najavili borbu za naslov. Ta se zamajala u 21. kolu, kad jih je u Ivanjici porazila Voša i nakon pobede nad Hajdukom mi smo otišli na +5 i pre plejofa na +7. Tad je postalo skoro dokonačno jasno, da Zvezda neče obraniti drugog mesta i dobila je novog trenera.

 

 

Izuzetno važna meča su nas čekala na otvaranju plejofa i to kuči. Prvo smo na večitom derbiju (konačno) pobedili Zvezdu sa 2:1, gde nas je skoro koštao autogol Halilovića, ali je sva tri boda 8 minuta pre kraja doneo Obradović. Ahumada nama je sa 2 gola doneo tri boda protiv Javora (2:0) i, što je puno važnije, +10 na tabeli. Javor je nakon toga dva puta remizirao i postalo je jasno, da če titula skoro sigurno ostati u Humskoj. Pitanje je, samo kad.

 

U međuvremenu, mi smo napadali trojnu krunu – u LŠ sa samim pobedama smo ušli u finale, gde nas je u Dortmundu čekao Bayern! A u Lav kupu u toj sezoni prerođeni Novi Sad! Šta je lakše, pitate, pobediti Bayern ili Kanarince? Odgovor je,  naravno, na dlani.

 

 

Kanarinci nakon Stejskala na golu imaju novo zver, sa prezimenom Tomić i samo mu je 21 godina. Stojanović jeste najbolji njihov napadač. To je šesti Lav kup za Novosađane i prvi nakon sedam godina.  Posle tog poraza razrvani smo išli na »gostovanje« kod Zvezde, gde i kad si u odličnoj formi, nemaš šta, da tražiš. Ali ovome se nisam nadao.

 

 

Pogledajmo rezime sva četiri derbija te sezone.

 

Šutevi u gol: Partizan 51, Zvezda 27

Šutevi u okvir gola: Partizan 26, Zvezda 13

Golovi: Partizan 3, Zvezda 8

(sami si možete izračunati našu i njihovu efikasnost)

 

Nakon te blamaže čekalo nas je gostovanje u Ivanjici. Tamo smo barem pokazali, da se znamo oporaviti, pobedu od 1:0 doneo nama je rezervist Marcio, što je značilo i teoretski titulu i revanš za 2133. Ta pobeda nama je psihički olakšala put na Signal Iduna Park, gde se u  istoriju ostalih legenda upisao Alonso, koji je postigao pogodak več na svojem 4. finalu LŠ.

 

 

Na kraju sezone beležimo treče mesto Rada i četvrto Novog Sada, što je istorijsko u više pogledima:

 

-          prvi put nakon 2138. između prva tri nema Javora ili Zvezde

-          prvi put nakon 2086. (Čukarički) prvu trojicu ne sastavlja jedan od timova nekadašnje Velike Petorke (Partizan, Zvezda, Javor, OFK Beograd, Srem)

-          za Rad to jeste drugi najbolji plasma u JSL ikad (u 2052. bili su čak vicešampioni)

 

 

 

Da ne budemo previše kritični prema Partizanu: istorijsko je za nas to, da je najbolji strelac tima – veznjak.

 

 

 

 

Obradović (15), Novkovič 14, Younes 10, zaokrožuju na kraju solidnu ali nespektakularnu sezonu, koju je obeležila i slaba Voša.

 

 

Edited November 18, 2017 by Sir Aleš

[Lord]

Nego da te pitam...kako ti brate nije dosadilo 7+ godina isti sejv? Svaka čast. Ja bi dumrem već od istog sejva 130+ godina u budućnost!

Edited November 18, 2017 by Lord™

[Sir Aleš]

Pa par puta godišnje dosadi, zato pravim pauzu od par meseca svake godine.

 

A inače ne, odnosno ne znam ni ja - uvek nešto novo naučim, zanimivo je pratiti razvoj i pad nekih ekipa (recimo Novi Sad je najnoviji primer), zanima me, da li če Vojvodina ikad biti u borbi za vrh, da li če OFK Beograd (kojeg ja zovem Loserpool zbog mnogo zapravljenih šansi za naslov prvaka) osvojiti još koji naslov; a pre svega me zanima barem dvoje: a) kad čemo imati napadača sa 30 golova po sezoni i -  da li je moguče, da dobijemo još koji novi stadion, ovaj če 2154. praznovati pola stolječa. 

 

Malo je dosadna statička reputacija lige, ali to sam navikao; te utakmice Plejofa za prvaka, jer je raspored uvek isti i zavisi od plasmana posle 22 kola. I uvek se desi, da u maju, ako završiš kao 1. posle rednog dela i igraš i finale LŠ, da igraš 4 utakmice zaredom u gostima.

 

 

[Sir Aleš]

Sezona 2151/52 zadobila ikoničan status

 

TELEOPTIČARI-MAGIČARI

 

 

PRELAZNI PERIOD: MA DESNO, NE LEVO!

 

Skaut reporti još uvek kažu: Bre, fali ti levi bek! Ali mi ga ne slušamo. U Veljovića i Diasa imamo poverenje, i kao za inat dovodimo samo igrače, koji mogu igrati samo na desnoj strani. Tamo je – kao Faraon u Gizi – zacementiran Sayed; njegova zamena jeste Aranda, ali on je več dio Teleoptika. Desni bek je i Spasenović, nekad velika nada Partizana, ali mislim, da sam več u prošlom reportu rekao, da nas je puno puta koštao gola svojim pogrešnim dodavanjima.

 

Desna stran ima rezerve i, kad idemo više u napad. Duran Duran je prošlost, tu imamo Lucasa i Delfina, prvi je zbog povrede propustio skoro celu prošlu sezonu, drugi je bio ove sezone odsutan skoro pola godine. Naravno, i da to ne bi znao, htio sam neko rešenje na toj poziciji, možda i nekog, koji bi bio dobar i u defenzivi. I tu mi je oko zapao za Lourivala (Mineiro), koji nije bio planiran  za prvi tim. Skoro u isto vreme neki zapadni klubovi su se zanimali za Vaneka (Sparta), sličnog igrača, na sreču on je izabrao nas. Godinu če proveti na kaljenju kot Optičara.

 

Iskao sam i neko rešenje u obrani, koja u poslednje vreme nije bila nas zaštitni znak. Kao jedno od poslednjih pojačanja, doveden je Adrian Vega iz Boce. Takav tip igrača nama je očigledno falio, sve od Mrve/Caceresa. Nisam tad znao, kako dobro če on pojačati našu odbranu, iako sam bio 90% uveren, gde je keč. Naime, Partizan u tom trenutku ima čak tri igrače tipa libero (Halilović, Aničić, Lima, SWDC, igrači, koji imaju dobru tehniku i pass, ali manje dobar tackling), i »samo« jednog pravog lesenog štopera (Ivanenko), i sad još Vega. Iako sam sumio, gde se nalazi trojanski konj, to sam saznao tek tekom sezone, i bio sam dosta iznenađen.

 

Iako mi je več dosadila južnoamerička kolonija u Partizanu, dovedena su još dva takva igrača. Acacio je doveden iz Gremia i trenutno je naš najbrži napadač, a Gonzales je doveden kao 3. golman. Možda sam imao u planu, da bude i prvi, zavisi od forme Lazovića i Marcela, koji nisu briljirali u 2150/51.

 

 Za kraj neka spominjem još jednog igrača, koji je došao iz Banika Ostrave. Stavljen je u Teleoptik i videču, kako če se razviti. Razlog za njegovo dovođenje jeste iracionalan. Njegovo ime, prezime i pozicija jeste jednako igraču, koji je u Partizanu briljirao pre skoro tačno 100 godina. Napadač Jiri Blaha iz 2050-ih bio je suigrač legendama Muhamedu Saviću i Tomaszu Mowliku, a napadač Jiri Blaha u 2150-ima suigrač je… isto legendama.

 

I u Teleoptiku.

 

 

PRVENSTVO

 

Prvenstvo smo otvorili utakmicom u Apatinu, protiv novog-starog Superligaša, protiv kojeg smo u poslednje vreme teško igrali u gostima.

 

 

No, takvog scenarija nismo zamišljali, prvi gol smo si zabili sami, o ostalima ne valja gubiti reči. »Briljirali« su Takacs, te štoper sa brojem 28. Halilović. Tu je hajka, rekao sam si, i od tad dalje on i Aničić praktično nikad nisu više igrali zajedno u odbrani. Zapravo sam išao još dalje i konačno saznao, da je problem zapravo samo igrač 28. Taj igrač je polako rekao doviđenje prvom timu, do kraja sezone dobijao je mrvice, i kao uvek, se pobrinuo za neki autogol. Utakmica u Apatinu nas je puno naučila- i to, da je praktično naš prvi vezni red Silva-Ahumada.

 

Šta se dešavalo u preostalih 31 kola, teško je za poverovati, i novinari su me pitali, kako je to moguče. Šta smo promenuli u taktiki? Šta se desilo, da su oba golmana branila fenomenalno, da suparnici praktično nisu mogli do naših vrat, da smo praktično čitavu sezonu odigrali bez večih povreda (izuzetki: Delfino i gospodin staklo Konopljanka)?

 

 

 

 

To, da do kraja sezone u JSL nismo izgubili, je nadomak čuda. Postigli smo 64 golova (tačno 2 po meču), ali smo jih u 32 kola primili samo 7. To je rekord svih vremena, ali ta podatak postaje još strašniji – to znači. da smo u sledečih 31 primili samo 4 gola. Po jedan od Rada, Novog Sada (2 po 1) i Borca. Gol nam nisu zabili ni Javor, ni Zvezda, koju smo pobedili čak sva četiri (odnosno pet!- čitaj dalje) puta,  ni Srem-največe iznenađenje sezone (koliko časa če još zadržati tog napadača?), koji je osvojio tek drugi »naslov« vicešampiona u tom stolječu i prvog nakon 26 godina. U Humskoj je Partizan izgubio samo 2 boda protiv Javora, a u gostima smo malo promenili taktiku i puno puta igrali na bod. Vondra je bio tako najbolji pojedinac kraj decembra na »Marakani«, a kad se desilo i, da je u veznom redu igrao po koji napadač.

 

Ovo je bila sezona streznitve za Zvezdu, koja je završila tek četvrta i to sa 3. najslabijim napadom lige (26 golova). Ovaj igrač jedan je od tih razloga.

 

 

Samo slabašni Dorčol, protiv kojeg je Partizan recimo zabio osam komada, te Hajduk Kula, bili su izza njih. Isto je osam godina protiv Dorčola zabio i Javor, ali to pre četiri godine, od toga čak pet iz penala… no Ivanjičane tu treba spomenuti kao največe negativno iznenađenje sezone, ali pošto su daleko dogurali u nekom drugom takmičenju, oprostiti čemo jim to… Javor je naime paradoksalno u 32 kola imao 4. najbolji napad lige, i 2. najbolju odbranu!  

 

 

 

 

LŠ: #OVO JE MOGUČE SAMO U FM

 

 

U LŠ Partizan nije imao na papiru tako lake grupe-Boavista je ipak pobedila u kupu UEFA prošle sezone, ali na kraju je osigurao 100% učinak i gol razliku 19:2. U osmini finala je bio bolji od Intera (na Meazzi još pričaju o ofsajdu Jounesa),  u četvrtfinalu je u Madridu odigrao partiju desetlječa i na krilima Lourivala (Cafuja 22. stolječa)- njegova uklizavanja i slalome još pamti trava Santiaga Bernabeua-otišao dalje…  u polufinale, gde ga je čekao veoma zanimljiv tim.

 

Tim, koji je morao u LŠ preko kvalifikacija, koji je na prvom meču protiv Anderlechta (2:2) zbog povrede izgubio četiri igrača (uz crveni karton), i zbog toga je navodno trpeo šampionat. Navodno. Jer Javor je na drugoj strani uprkos manka igrača u LŠ briljirao i u grupi zaostao samo za Partlićevom (!) Valenciom i prehiteo Liverpool (budučeg pobednika Kupa UEFA) te Napoli. U narednim fazama izbacio je Arsenal (1:0, 0:1 u 91.+penali) te HSV.

 

 

Partizan i Javor imaju istoriju europskih utakmica. Javor je bio prekratak i u polufinalu 2117/18 te u četvrtfinalu 2130/31. Uvek je tad prva utakmica bila u Ivanjici, uvek je prvu Partizan izgubio i u drugoj nadoknadio zaostatak i uvek su kod Partizana igrali ex ili buduči igrači Javora. Sad je bilo drukčije. Prva utakmica u Humskoj, a Javor je bio onaj, koji je imao tri nekadašnje grobarske napadače: jedan je dres Partizana video samo na Skypu (Malecki), za drugog je bio prevelik (Janković), a trečemu se raztrgao (Jelenković). Crno-beli su opravdali ulogu favorita i nervozne goste pobedili sa 2:0, u 58. minutu Janković je zaradio drugi žuti zbog protesta nad isključenjem suigrača. U Ivanjici Bešević (u formi, u kakvoj je bi opre dve sezone) je sprečio čudo. Več tad se znalo, da če biti finale srpsko-francuski – a obe zemlje trenutno bore žestoku borbu za 6. mesto na nacionalnoj tabeli koeficienta, koje donosi tri mesta u LŠ. Francuzi imaju 2 boda prednosti ispred Srbije.

 

 

U drugom duelu Lyon je bio bolji od PSG-a. I bila je to repriza več finala. Nakon nesretnog poraza u 2118., Partizan je dobio poslednja dva u 2134. i 2145. Ali onaj finale iz 2118. nekako nama je postao sve bliži.  U 2118. godini Partizan je napadao treble, igrao je i finale kupa protiv Zvezde, isto tako je u polufinalu izbacio Javor. Kao u toj sezoni.

 

 

No, idemo u 2118. Finale LŠ bio je odigran 25. maja u Madridu, a devet dana pre tog finala u Buenos Airesu rodio se dečak po imenu Adrian Alonso. 20 godina nakon toga, u maju 2138. tad 20-godišnjak iz Veleza prešao je u Partizan. Sami možete izračunati, koliko trofeja je osvoji osa crno-belima, a da dodamo i to, da je dobio i srpski pasoš, i odlučio finale Eura 2144 te osvojio još šampionat Evrope 2148.

 

Partizanu je doneo puno odlučujučih golova u svim takmičenjima. Između ostalih zabio je i barem gol u četiri finala LŠ. U istoriji Partizana takvi su bili velemajstori poput Borisova, Savića, Nenada Velikog. Nitko do sad nije uspeo zabiti gol u pet finala LŠ. Ili su razlog bile godine, povrede ili što treče.

 

Alonso nije bio registriran u prvom delu LŠ. Ali je zato bio na prolječe. Celu sezonu 34-godišnji veteran proveo je u Teleoptiku i svom timu pomogao… u drugim takmičenjima. Sve dok ga nisam 24. maja 2152 aktivirao za njegov prvi i poslednji meč te sezone u prvom timu Partizana. Za finale LŠ. Za istoriju.

 

 

 

Alonso je zabio več nakon 11 minuta, do kraja zabio je još jednog. Time je postao prvi igrač u svemiru zabivši gol na pet finala LŠ. Za rekorde nije prekasno ni nakon 140 godina. Tim snova LŠ kaže, gde je bio najbolji dio tima.

 

 

LAV KUP: # OVO SE MOŽE DESITI SAMO MENI

 

Lav kup smo ostavili za kraj, jer zaslužuje specialnu ediciju.

 

 

 

Ponovila se 2086. Teleoptik je naš rezervni tim, koji igra fiktivne mečeve, ali igra u Lav kupu. Vodi ga naš pomočni trener Cigan, koji je rezervama dogurao do finala. Tamo ga čekao niko drug nego naš večiti rival i to na svom stadionu. I šta smo uradili? Na dan utakmice svih 25 igrača prvog tima maknuli smo u Teleoptik (kao 2086. protiv Srema-tad smo slavili 2:1) i čekali, koji igrači če biti izabrani za finale.  I iznenađujuće-moj pomočni trener se protiv mojih očekivanja (da če dati ceo moj prvi tim) odlučio za kombinaciju. Igrači, kod kojih je crvena crta, su Teleoptičari, a igrači sa oranžnom su backup igrači prvog tima. Samo Lazović, Ahumada i Silva (i to na nestandardnoj poziciju) su klasični prvotimci Partizana. Očigledno se taktika isplatila, jer je u nesvakidašnjem El klasiku pobedio Teleoptik sa 1:0 eurogolom Urugvajca. Ništa bolje! (Zvezda se revanširala u u19 kupu).

 

 

 

REZIME

 

 

Odvadio sam se u poslednjim navratima staviti celokupnu sliku tima. Ali sad oču. Acacio je zabio solidnih 16, ali ni on nije izbegao sindroma suše-na zimu bio je na broju 12! Da li je to zbog toga, jer se još nije navadio na Beograd? Izuzetno lepa komplementarnost leve i desne strane: levog beka Veljovića (11) i desnog krila Lucasa (14 asistencija).  Zapravo nije bilo fudbalera, koji bi razočarao, osim naravno broja 28, kojemu ocenu diže samo odlična skok igra. Lourival za mene otkriče sezone i igrač, zbog kojeg ne mogu još umreti.

 

 

 

 

 

[Lord]

Evo FM objavio da neki lik odigrao 221 sezonu. Ajde Aleš prestigni ga

[Sir Aleš]

Kraj sezone 2152/53

 

SKORO KAO PRE TAČNO 100 GODINA; LUDE PRIČE (I) KONKURENATA

 

»Orlovi« prvi trostruki uzastopni prvak Evrope u istoriji (vodio ga ovaj put AI manager)

 

 

Kolo pre kraja sezone. Pre fešte u Humskoj. Pre zadnje utakmice sezone, gde če kod Partizana gostovati Radnički Sombor, največe iznenađenje lige. Klub, koji se u Superligu u prošloj sezoni plasirao kao poslednji, u kvalifikacijama izbacivši slabašnu Vošu. Pored Železničara iz Niša, koji se u JSL vratio nakon 105 godina te iz nje ekpresno ispao sa samo jednom pobedom u 32 kola, Radnički je uz BPI Pekar valjao za jednog od glavnih kandidata za izpad. No, u svojoj drugoj sezoni u JSL postali su možda glavna senzacija. Nisu samo pobeđivali direktne konkurente, nego i velike: u gostima Srem i Javor, a kuči su se posobno raspištoljili u plejofu- 4:0 protiv Zvezde i OFK Beograda.

 

Jedan od glavnih razloga za uspon tima iz Sombora ima i Partizan. Njegovi rivali su prelazni period 2152-53 nazvali Deda Mraz. Doveli su nekoliko mladih golobradih igrača, koji su pojačali pre svega Teleoptik, ne toliko prvi tim, a nekoliko igrača uspeli su se rešiti ili jih poslati na pozajmice. Največi izmed njih bio je »koup« za vicešampiona Srem, koji se razveselio prihoda Branka Zdravkovića, brzog napadača, koji je u Partizanu proveo šest godina, ali se nitko ne seti, kad je zaigrao za prvi tim. Partizanovo dete, desni bek Bojan Nikolić pojačao je Javor, a radovao se i Radnički Sombor, koji je na pozajmicu dobio tri igrača iz Humske, za koje osim levog beka Guzmana još niste ( i nečete još) čul(t)i.

 

 

I Barcelona se radovala-jer je na pozajmicu do kraja sezone dobila odličnog tunizijskog braniča Dridija.

 

 

 

 

Da, možete nazvati to grotesku, ali-Partizan ima Teleoptik, braniča Lav kupa i odličan prvi tim, koji je u ligi neporažen od 1. kola sezone 2151/52 u Apatinu. I parni valjak je za razliku od prošle sezone prestavio odmah u petu. A novo je to, što se puno puta mučio-kuči, ali svejedno pobeđivao; a u gostima bio je izvanredan, oddavši samo dva boda u Čačku. Zato je bio prvak lige znan več na polusezoni. Tu je obeležio još solidan Javor, Zvezda u usponu, o Somboru smo več pričali, a dva največa minusa bili su Srem i Novi Sad. Vicešampion Srbije je dobio Javorov simptome iz prošle sezone, slabi u ligi te odlični u LŠ. No, i tamo su si pokvarili sve-do 6. kola nisu primili ni jedan gol, a onda izgubili 1:3 od Benfice i prvo mesto u grupi. Nemoguče je moguče: Srem je na polusezoni imao drugu najgoru odbranu lige- što priča i 0:7 od Partizana.

 

 

 

 

 

A što reči o Novom Sadu? Kanarinci imaju novi stadion, povezali se sa kineskom filijalom, a sad če ispasti u Prvu ligu?

 

 

MI

 

Jedina raspoka u timu (koji je recimo rezervama dobio Liverpool 3:0 u superkupu Evrope) bila je domači poraz upravo od Sremaca – u lav kupu! Ali »Partizan« išao je dalje! Naš Teleoptik (sa nula pomoči igrača prvog tima) u istom tom 2. kolu, gde smo mi ispali od Srema, savladao je Zvezdu 1:0, onda u četvrtinalu OFK Beograd 3:1, u polufinalu Srem u gostima na penale…

 

 

Naš tim? Nastavili smo sa motom, manje rotacija. Vezni red Bešević-Silva-Ahumada-Lucas (Lourival) dobijao nama je utakmice. Lourival, 20-godišnje brazilsko čudo na desnom boku/krilu bio je povređen u drugom delu sezone, ali je zajedno sa Lucasom stvorio svaki po 7 asistencija i time našu desnu stranu stavio jaču od tradicionalno leve. Njegov brazilski sunarodnjak Acacio isto je propustio veči dio jeseni zbog povrede, no obojica se na veličanstveni način vratila na svetskom klubskom kupu, kojeg obično ne stavljamo u veliki okvir. Acacio je postigao hattrick u polufinalu protiv NY-a, a Lourival u finalu gol, gde je sam krenuo sa svoje polovine u slogu Bejla iz finala španskog kupa pre par godina i sve obavio sam.

 

Napad je  predvodio nova zvezda, reprezentativac BiH-a Vlado Radović, koji nas je pre  godine pojačao iz naše filijale iz Modriće. Ostali napadači tako-tako, a imali su i neki, koji su se zasitili humske. Napadač Obradović i desno krilo Delfino su dvojica upornika, a pre svega drugi imao je puno prilika, da me demantuje, ali jih nije iskoristio.

 

 

 

 

ZIMSKI ODMOR ALIAS MEMORY LEAK

 

Došao je čuveni zimski odmor, gde dolaze virusi i povrede, ali na sreču mi smo jih izbegli. Žreb u LŠ doneo nam je najgoreg mogučeg protivnika Chelsea. No…  nakon uzvratne utakmice, prvi put u karijeri doživeo sam FM memory leak. FM se mi jednostavno ugasio. Imao sam sejvano od decembra, hajmo opet cele pripreme… i opet out.  Četvrti put je radilo, otkrio sam, da je možda razlog u skoro 70 sejva, koje sam imao u mojim dokumentima. Ali ipak, nisam bio miran, da mi pukne sejv, kao, da izgubim sina. Protiv plavih smo slavili 1:0 i 0:0, a onda za nagradu dobili  Man Utd, koji nas je savladao 1:0 u Humskoj i 0:0 u Engleskoj, sa životnom predstavom njihovog francuskog golmana, koji je ubranio svih 10 šuteva u okvir gola (mi smo gol primili iz penala ,kojeg je skrivio… Delfino), a mi smo bili oslabljeni nedostatkom nekih Južnoamerikanaca.

 

 

 

AJMO SAD DO REKORDA

 

Od tad dalje mi smo bili eliminirani sa svih mogučih takmičenja i naš jedini cilj bio je ostati neporaženi u ligi te postiči novi rekord po broju bodova. To je bilo jasno do pretposlednje utakmice. U Apatinu smo samo bodom došli ka 83. I pobedom nad Somborom u poslednjem kolu bi izjednačili skor sa 27 pobeda i 5 remija iz sezone 2022/23. A važno je, da bi nastavili naš niz neporaženosti u ligi, koji je do tad bio 62 utakmica. Rekord jeste 67 i star je oko 130 godina.

 

Dodali smo malo rezervi, svesni u pobedu, ali na kraju pokazali najgoriju utakmicu u poslednje dve godine i pokvarili sve.

 

 

 

Ne pamtim sezone, u kojoj bi jedine poraze doživeli kuči...

 

 

I ako smo sezonu pre 100 godina, 2052/53 pratili po nesretnom porazu u poslednjom minutu u finalu LŠ protiv Arsenala, tu sezonu čemo pratiti po tome, što nas je savladao slabiji tim, ali sa velikim srcem. I sve od sad kreče ispočetka. Uz to, Radović (17) je izgubio i borbu za naj strelca lige, prehiteo ga je OFK-ov Jovanovič (20).

 

 

 

KAOS PENALI

 

I upravo Romantičari su priredili največe iznenađenje sezone u Evropi. Ako su Partizan i Srem (ispao u osmini finala protiv Lyona) u Evropi podbacili, OFK Beograd je kao jedini tim, koji je prezimio u Evropi, osvojio čak kup UEFA! 2:0 na penale…

 

 

… i time dali nadu Srbiji, da u tesnoj borbi sa Portugalom u jedni od narednih sezona dobije 3 mesta u LŠ.

 

 

 

A lav kup? Da!

 

 

Teleoptik je odbranio naslov u novi kaos penal seriji, gde je od deset bio pogođen samo jedan!. I to BEZ NAŠE/MOJE POMOČI! Ni jedan od igrača prvog tima ovaj put nije stavljen u rezerve. Junak finala: golman Gonzales, koji je odbranio sva četiri šuta Novosađana, i sigurno če sledeče sezone biti u prvom timu: Marcelo nije golman za gostujuče utakmice, a Lazović oče van.

 

 

Možda jer je nedelja, i sutra posao, možda zbog poslednje utakmice – report u depresivnom smislu, ali – kad čitate fudbalske forume u stvarnosti – nema baš razlike.

 

Aleksej Barišnikov. Alias Konopljanka. Alias po novom Ukrajinski Bale. Ukrajinac je u poslednjim sezonama izgubio status prvotimca, pre svega zbog svojih knocka i povreda na utakmicama. Ovo je njegova 35. povreda od januara 2141, odkad je u Humskoj, dobre 2/3 nastale su na utakmicama. Kad ode u penziju, i kad mine par godina, otvoriču Genie Scout, i bolje za njega, da u njem ima visok Injury Prone ocenu, jer ako ne, dobiče onda...

 

 

 

Edited December 17, 2017 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

Sezona 2153/54

 

http://www.dnevno.rs/images/news/2017/11/02/47753-partizan-580x326.jpg

 

AS, TRIS, POKER

 

Crno-beli do uspeha i na krilima igrača, koji su postigli svoje prvence u dresu Partizana

 

Napomena: od sad dalje čemo sve igrače, koju su produkt  Partizanove akademije, pogotovo u delu reportova, koje se tiču transfera, da se ne ponavljamo, označiti sa duplim asteriskom (**)

 

 

PRELAZNI PERIOD

 

Nije lako iči na odmor porazom uprkos naslovu prvaka. Sve, koji radimo u klubu, još dugo je šokirao poraz u  poslednjem kolu prošle sezone od Sombora, koji nama je sprečio invincible sezonu. Ali mi smo nastavili svojim dugoročnim radom. Analiza tima je pokazala, da klubu još ne treba neko dugoručno pojačanje, da čemo do toga sačekati još koju sezonu. I još više-prvi tim treba oklestiti za par igrača, a priliku dati kome iz domače škole.

 

Takav primer je veznjak Ivan Jakšić **, koji je stavljen u prvi tim nakon par godina pozajmica (Posavac, OFK Niš, Mladost Apatin). Sličan primer ali ne iz naše škole jeste Tunizijac Dridi, veoma ambiciozan igrač, koji ne voli rotacije, što sam saznao puno puta tekom sezone. Slovenački napadački vezist Dejan Božić je doveden pre dve godine iz Celja. On je na moju odredbu pristao na to, da igra i na položaju levog krila, buduči, da je Takacs več u godinama, da Ukrajinski Bale več u 30. godini stagnira i da je Dias više ofanzivni bek nego krilo.

 

Največa gužva jeste kod napadača, ali oni su, kao što sam več rekao, oni su veoma nekonsistentni i prava lutrija je bilo pogoditi, ko če biti najbolji strelac ove sezone. Prvi tim tvore velika četvorica: Novković, Acacio, Radović i Younes, a izza njih kao backup čekaju Jiri Blaha (još jednom, igrač famoznog imena i prezimena – prečitajte reporte ispred 100 godina)  i Miloš Markov, koji je kralj Teleoptika. No mi smo na leto doveli još jednog, iz Imotskog nama je pao u oči Crnogorac Milovan Tomić. A u januaru iz HSV-a doveden je poljski desni bek Janus Gorski, ali o njemu neki drugi put, jer je odmah slan na pozajmicu u Olomuc.

 

Što se tiče odlazečih igrača. Veliki Adrian Alonso je otišao u penziju. Altinu Shehiju je potekao ugovor i on je kao slobodan igrač pojačao Lille. No, jedna od priča bile su pozajmice. Pozajmili smo čak 27 igrača i ako smo prošle sezone najviše obradovali Radnički iz Sombora, te sezone smo čak četiri od igrača slali na pozajmicu u Metalac iz Kraljeva. Dva veznjaka (Nikolić**  i Vondra, koji nisu puno igrali kod nas-možda če biti sledeče sezone drukčije) pojačali su Sampdoriu odnosno Deportivo i time rivalima dali (lažnu) nadu, da če biti naš vezni red oslabljen. Nikola Obradović ** pozajmljen je  u Betis, a Delfino je drugi naš igrač u Deportivu.  Neočekivano smo obradovali i naša dva velika rivala, od kojih se ove sezone očekivalo puno… »General« Guzman  ** pozajmljen je u Javor, a štoper Dragan Tasić **, koji u 9 godina još čeka za prvi nastup za Partizan, dobio je dozvolu, da pojača največeg rivala za godinu dana-Crvenu Zvezdu.  Zvezdu, koja je dobila novog trenera Miodraga Barnu, koju, je, kako čete videti kasnije, prerodio i –time se nitko nije nadao – na trenutke čak davao komplimente treneru Partizana, što se možda desilo prvi put u tom sejvu od nekom trenera iz Ljutice Bogdana!

 

 

JELEN SUPER LIGA

 

Puno pitanja je bilo pre sezone 2153/54, pre svega, kad je UEFA objavila ranking listu zemlja, koja je očekivano značila, da če Srbija u sezoni 2154/55 konačno dobiti 3 mesta u LŠ. Ali pošto ljudi nisu nikad zadovoljni, ciljevi su segli i dlje: pošto je razlika do treče plasirane Španije minimalna i najmanja u istoriji – da li je moguče, da bi JSL u budučnosti mogla dati čak 4 kluba u LŠ? Ali zato trebaju dobri evropski rezultati i ostalih timova, ne samo Partizana. Radnički Sombor, koji je igrao Evropu prvi put u istoriji, naravno nema tog opterečenja, to stoji na ramenima pre svega Zvezde i Javora i možda OFK Beograda te Srema. Zato je bilo očekivati, da če Velika trojica ili, ako očete, Velika petorica, ove sezone igrati na puno i da iznenađenja poput Sombora neče biti.

 

 

Tako se i dogodilo. Partizan i prerođena Zvezda pritisnuli su na plin. Da nije Partizan igrao neke svoje lige, Zvezda bi bila ubedljivo prvak. Crno-beli su igrali u stilu Nemačke sa SP-a 2014, u timu je uvek neko drugi zablistao ili individualnim potezom ili čime drugim. Kako čete videti na rasporedu utakmica, crno-beli su imali prilično lak raspored na početku i obezbedili ubedljive pobede. Ako izuzmemo prvi večiti derbi sezone, ispit jeseni bio je položen u Ivanjici (3:2), jedino je Srem malo prizemljio srpskog šampiona u Humskoj, kad je od 0:2 stigao do boda. Do kraja jeseni na prva tri mesta imali smo očekivane klubove, ali razlika u bodovima između njih bila je gigantska. Kod Partizana na jesen statistički su najviše briljirali Bešević i najbolji strelac jeseni, Younes, koji je imao najbolju polusezonu u istoriji – sa 9 golova…

 

 

Partizan je položio ispite i na prolječe te preživeo sva gostovanja, što je prosto nezamislivo, možda je to zbog razlike u pristupu, jer tamo smo se večinoma naviknuli igrati 4-1-4-1 umesto 4-4-2, to jeste, igrati na bod. Liga je za neutralne navijače zbog premoči i Zvezde i Javora napram ostalim postala nezanimiva. Na kraju rednog dela Partizan je imao SAMO osam bodova prednosti ispred večitog rivala (u nekim drugim sezonama ta bi bila dvostruko veča), Zvezda je Javoru bežala na +12, a Javor na 3. mestu, koje još vodi u LŠ, Radu je bežao za 8.

 

 

Bilo je itekako još mogučnosti za bilo koje iznenađenje, ali u 24. kolu u derbiju u Humskoj, kojeg je tek u 80. minutu odlučio Lourival (1:0), razlika je narasla na 11. Crno-beli su si posle mogli priuštiti još gubitak kojeg boda, pa su zaigrali sa rezervistima. Tako su do kraja remizirali još pet puta (u sledečem kolu u Ivanjici 1:1, gde je prvi gol za Partizan postigao Jiri Blaha), ali največu pobedu su prihranili za 29. kolo. Za zvanično 700. večiti prvenstveni derbi, gde su na Rajku Mitiću deklasirali Zvezdu sa 3:0 i teoretski obezbedili več 21. titulu prvaka zaredom.

 

 

I sezonu tri kola kasnije stavili pod ključ – sa 23 pobeda i 9 remija. Invincibles. Uprkos tome, da je Zvezda u poslednju trečinu šampionata krenula zdesetkana, njihov je rezime drugi najbolji u plejofu. Ali konačna razlika +13 gledano ukupno je premala, da bi pokazala, da je bila razlika između dva rivala ove sezone ipak puno veča. Samo je Zvezda bila toliko bolja od ostalih, da se ta razlika smanjila - ipak, osvojiti 65 bodova, a da nisi Partizan - to bi u nekim drugim sezonama več donelo titulu...

 

 

Neočekivanu »dramu« spisali su Javor i Voša. Ivanjičani su u ligi za prvaka uspeli doči do samo jedne pobede, ali na kraju ipak uspeli zadržati treče mesto. Gore je prošla Voša, koja je u poslednjih deset kola uspela prokockati sedam bodova plusa, sa kojima je bežala Radničkom iz Sombora, i zato če krenuti u kvalifikacije za obstanak. Somborčani su od mogučih 30 u finišu sezone osvojili čak 16 – a Voša samo 7! Novi članovi Superlige če od sledeče sezone biti povratnik Novi Sad te posle 53 godina Mladenovac; u plejofu če se za »finale« sa Vošom meriti  Posavac, BPI Pekar, Bečej i OFK Niš. Drugi rang takmičenja suprotno od očekivanja zapušta FK Beograd, nekad solidan superligaš.

 

 

LAV KUP

 

Posle 23 godina prvi pravi finale »večitih« u kupu, kojeg je sa slobodnakom odlučio Milovan Bešević.  Suprotno od očekivanja, pre meča nije bilo nikakvih tenzija, kao što smo več spominjali, oba trenera su hvalili drug drugog još od preteklog meča u prvenstvu. No, stvari su se nakon finala promenule. Zvezda je meč završila sa dvojicom povređenih igrača, a priča meča bio je start sa obe noge Miloša Veljovića  u 23. minutu na Zvezdinog najboljeg napadača Pavličića, za kojeg je to bio kraj sezone. Partizanov levi bek za start dobio je samo žuti karton, ali to nije bio jedini trenutak u sezoni, gde je Veljović prošao tako dobro.

 

 

 

LIGA ŠAMPIONA

 

Obično je grupni dio LŠ več znana tema, ali, kad imaš u grupi Sevillu, Porto, dva redovna člana k.o. faze LŠ te Nantes, onda znaš, da če to biti nešto specialno. Pogotovo, ako Porto vodi nekadašnji trener Zvezde (2145-51) Radomir Milutinović i pogotovo ako Sevillu vodi skoro 200-godišnji Metuzalem, jedini od još 3 ili 4 stvarna igrača u tom sejvu, koji je još u prošlom stolječu stavljen u stanje hibernacije, da bi se onda probudio i osam decenija vodio reprezentaciju Crne Gore i kasnije malo šetao simo tamo po klubovima.

 

 

 

Partizan je u prva dva kola osvojio samo po bod. U trečem je pobedio Nantes sa 5:1, ali činjenica je, da ako ne bi bilo njihovog golmana, rezultat bi mogao biti najmanje dvostruko viši. U Nantesu smo onda doživeli klasični FM u smislu jedan primljeni šut i jedan gol, a kad smo u petom kolu kuči samo remizirali u Portu, situacija je postala več opasna. Mi smo u poslednjem kolu morali na Sanchez Pizuan, jedini stadion od »velikih«, gde nikad u istoriji nismo pobedili u tom sejvu! Poraz bi značio treče mesto i kup UEFA! Mi smo bili na tome, zaostajali od 3. minuta, ali onda nas je u 80. spasio Jakšić za bod, koji je za nas bio isto kao pobeda. Interesantno jeste, da nas Sevilla na čelu sa Vojvodom u poslednjim minutama nije ni htela napasti,  kao da ne bi znala, da  jima bod ne znači ništa. Na kraju smo grupu završili sa jednom pobedom i pet remija sa 8 bodova, isto kao Sevilla. U osmini finala čekao nas je Inter.

 

Milančane smo u prvom meču nagazili 3:0 hattrickom Beševića (kasnije se povredio i zaigrao tek dio uzvrata u polufinalu), u uzvratu sa rezervistima pobedili još jednom 2:1, da bi u četvrtfinalu odigrali još jedan duel sa Portom. Na Dragau smo zaostanak od 0:1 preokrenuli u 2:1 golovima Novkovića u 75. te eurogolom iz slobodnjaka Lourivala u 90. U uzvratu u Humskoj je Porto u 90. samo stigao do izjednačenja (1:1) i sledila je u polufinalu jedna od europskih klasika, o kojima če se pisati desetlječa, slična onoj ispred skoro 100 godina.

 

Partizan kuči protiv Arsenala nije blistao, ali je golom Radovića iz 8. minuta vodio. U 43. minutu je ostao bez isključenog Younesa, koji je bez potrebe namerno igrao rukom. Na poluvremenu promene. Dias se je iz levog krila preselio na levi bok, a na levo krilo je ušao rezervist Dejan Božič. Zlatna odluka, 22-godišnjak je u 53. minutu postigao jednog od najlepših golova te sezone u LŠ, kad je sve uradio sam i bombom iz oko 30 metara povisio na 2:0. Londončani su uzvratili u sledečom napadu. Tad smo krenuli još ofanzivnije. U igru je ušao Novković, a u 84. Ahumada, koji je zamenio Radoviča u napadu iako nije napadač. Da bi minut kasnije nakon asistencije Božiča Čileanac postigao gol za lepih 3:1 i plus dva uoči Emiratesa.

 

Tamo smo se najviše namenuli pokrivati Jeffersona, njihovog španskog Brazilca, koji je pre deset godina odlučio finale LŠ. On nama je i sad pravio probleme, postigao dva pogotka, ali nas je u produžetku spasio Vega  - prvencem uopče u LŠ! Utakmica je imala i treče poluvreme i debatu-grubog faula Veljovića nad Bettsom u 60. minutu talijanski sudija nije ni zapazio…

 

Prvi i jedini poraz sezone?

 

Finale: Partizan-Lyon, Lyon je aktualni europski šampion!  U slogu Dantejevega verza Opustite svaku nadu, Partizan je dve godine nakon razvaljivanja istog suparnika 4:1 ovaj put zabio petardu, a reprezentativac BiH-a Vlado Radović ušao je u istoriju sa 4 postignuta pogotka u finalu! Jedini preostali strelac-Dridi-i on je u finalu postigao tek svoj europski prvenac!

 

 

Na kraju postao je najbolji strelac crno-belih u sezoni sa 15 pogodaka. Na drugom mestu su Bešević  i Younes, Egipčanin je svih 11 postigao u prvenstvu, a u Ligi Šampiona nula!

 

Odličnu sezonu dopunili su i u19 igrači, koji su osvojili duplu krunu, i isto tako u finalu u19 kupa savladavši Zvezdu- sa 2:0. 

 

I kako su prošli ostali klubovi u Evropi? Hit grupne faze LŠ Javor završio je prvi u grupi sa Milanom, Rangersi i Galatasarayem, skorom 4-2-0 i gol razlikom 11:2, da bi na kraju ispao bez poraza - protiv PSV-a (0:0, 1:1). U kupu UEFA prezimili su Zvezda i OFK Beograd, obojica su ispali u osmini finala protiv Valencie (vodi ju ex Partizanovac Tomaž Partlič) odnosno Seville. Radnički Sombor je svoju evropsku avanturu završio več na prvoj prepreki (Dnipro), kao i Mladost, a Rad i Novi Sad nisu prošli svojih grupa.

 

 

 

Edited January 13, 2018 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

Kraj sezone 2154/55

 

JOŠ IMA PAPIRA, DA SE PIŠE

 

 

Crno-beli suvereni uprkos bolnici; nakon sedam decenija imaju golgetera u klubu »30«; Srem izravno u LŠ, a Zvezda ostaje bez Evrope

 

LETO 2154 U ZNAKU ARGENTINACA, A U PARTIZANU URUGVAJ(A)CA

 

 

Vruči dani u junu i julu prvo su bili rezervirani za mundial u Argentini. Na opče veselje, slavili su domači Gauči, pobedivši Australiju sa 1:0. Time su postali prvi domačin nakon Francuske 1998. (znači još u 20. stolječu!), koji je pokorio svet. Za Argentinu bio je to prvi pehar nakon davne 2070. u Francuskoj i čuvene igre bunker na bunker protiv Brazila, o koji smo u našim reportovima več pisali.

 

Zanimivo-u Partizanu, vremena, kad su dominirali Argentinci, več polako su prošla. Sad su ovde Čileanci, Brazilci, i Urugvajci. Tačno-jedan (Oscar Silva), a po novom dva. Crno-beli su (o tome sam zaboravio pisati u prošlom reportu) več prošlog leta obezbedili suradnju sa urugvajskim Nacionalom, a tek ovog leta naši skauti su malo pretražili urugvajsko okolje. I našli jednog zanimivog igrača, za kojeg smatramo, da bi mogao biti naslednjik Alexisa Ahumade, inače Čileanca.

 

 

U Humsku je kao budučnost doveden i mladi ofanzivac iz Voše, Nikola Marković. Voša je sezonu 2153/54 inače zaključila katastrofalno-u plejofu finala izgubili su od OFK Niša i ispali u drugi rang takmičenja. Da navijače pomirim – to če trajati samo godinu dana, jer če od sledeče sezone ponovo igrati u Superligi. Ali prosto ne verujem, kako to, da uvek prodaju svoje najbolje igrače, i to ne samo velikoj trojici, nego i konkurentima za opstanak…  Največe pojačanje na papiru je inače bio smatran Egipčan Mohamed Hassan. Levo krilo je dovedeno iz El Masrija i bio je smatran kao backup za Beševića. Njegova generirana statistika za sezonu 2153/54 kaže, da je za taj klub u 26 utakmica zabio 8 golova, a asistirao čak 30 puta!

 

 

Dvojica »pojačanja« jeste iz naše škole. Prvo »staro«-Drago Nikolić**, tvrdi veznjak, nakon sezone na pozajmici u Deportivu dobiče ponovo priliku u prvom timu. I sasvim ju je iskoristio. A drugi jeste štoper zver Dejan Zlatković**, tri godine mlađi, prvi put če igrati u prvom timu Partizana, do sad se kalio o nekoliko prvo- i superligašima (BPI Pekar, Sopot, OFK Niš i Borac).

 

11 igrača je na leto napustilo klub, najistvoreniji: Vladimir Halilović (Sevilla) i Dragan Tasić** (Srem). Čak 32 igrača otišlo je na pozajmicu, od toga slaba polovina u Smederevo, koje se nakon puno godina ponovo takmiči u Prvoj ligi. Nakon slabe forme, gde su praktičnu svu sezonu proveli na dnu tabele, baš na onom mestu, koje jamči opstanak, prema kraju su očito formu tako popravili, da se sad bore čak u plejofu za Superligu!

 

Od ostalih transfera, Javor je kao obično malo pretražio Istočnu Evropu, Zvezda je dovela mladog (17) srbskog desnog beka, produkta Man Utd-ove škole,a po mom mišljenju »koup« sezone jeste Valencijina pozajmica Sremu odličnog zadnjeg veznog igrača, za kojeg se samo čudim, zašto nema još poziva u reprezentaciju!

 

 

 

JESEN: BOLNICA(E)

 

O našim predstavama na jesen moramo reči, da su bile u skladu sa očekivanjima, ali ipak igra nije bila tako fluidna kao prošle sezone. Razlog broj jedan: nekoliko igrača je utrpelo više mesečne povrede, zbog kojih su propustili veči dio ako ne celu jesen. Milovan Bešević je bio povređen četiri puta i propustio skoro 5 meseci sezone. Štoper Ivanenko i desno krilo Lucas 4 mesece. 2 meseca smo igrali bez golmana Gonzalesa, kojeg je zamenio nezadovoljni Lazović, koji na leto odlazi iz kluba. Naša napadačka nada Milovan Tomić je na zimu povredio ligamente (out 7-9 meseci), u maju se u utakmici u Sremskoj Mitrovici povredio i Hassan (5 meseci out), a bolje nego sam mislio, prošla je povreda, rekao bi, jednog od motora ekipe, ofanzivca Ahumade.

 

 

On se povredio na meču evropskog superkupa protiv Benfice za mesec dana. Bio je onda u kadru 15. 10. u meču protiv AEK-a u LŠ, bio je u prvih 11, ali je morao več nakon 5 minuta napustiti teren. Ponovo je imao priliku zaigrati na početku decembra, ponovo u LŠ, u poslednjoj utakmici u Madridu, ali je i tamo izdržao samo pola sata igre. Tad sam se uplašio, da če to biti novi Ukrajinski Bale, ali smo očigledno odigrali dobre pripreme, jer če biti 28-godišnji Čileanac u LŠ ključna figura… neke utakmice, o kojoj čemo malo kasnije. Ali pošteno gledano, Ahumada nama nije toliko nedostajao, kako smo mislili, da oče. Njegovu prazninu je odlično zapunio Drago Nikolić**, kojemu je pozajmica prošle sezone očigledno koristila (7 asistencija). Ostali više ili manje na nivoju, ali jedno ili dve reči moramo opet reči o napadačima. Zbog slabe forme Younes je stavljen u Teleoptik, a Vlado Radović, koji je tako blistao na kraju prošle sezone (4 gola u finalu LŠ) ove sezone je bio ohlađen. Miloš Markov me nije prepričao, Jiri Blaha malo više, ali sve to je donelo do toga, da smo u toj sezoni nakon puno godina dobili odličan komplementaran duel, sličan Yorke-Cole. Tvorili su ga 31-godišnji Enes Novković i feniks i pepela- Brazilac Acacio, koji je u prošloj sezoni (minus tri meseca povrede) zabio samo 6 puta.

 

On je na polusezoni bio na kontu 12 i nitko nije očekivao, da če takvu formu zadržati i na prolječe. Ali prvo, jesen. Do polusezone samo Srem je uspeo, da nas prati, mi smo našu neporaženost ohranili do utakmice na Banjici, gde smo doživeli »poraz«, da se za glavu držiš. Zato je prednost na jesen ispred Srema bila samo plus 6 i očekivala se gusta borba pre svega za mesto broj 3, koje vodi u kvalifikacije za LŠ. Svi smo videli na tom mestu Zvezdu…

 

 

 

MALO OFF-A: PAVLIČIĆ I NJEGOVO PROKLETSTVO?

 

(Svaka sličnost sa primerima iz stvarnog života je samo slučajna!)

 

… ali največi rival Partizana uprkos nešto bolji formi na početku zime (jedini od trojice iz JSL, koji je uz Partizan osigurao osminu finala LŠ) nije imao razloga za zadovoljstvo. Još na početku oktobra i to baš pre domačeg okršaja protiv Partizana (0:1-Hassan) za dugo vreme izgubili su svojeg najboljeg napadača, za kojeg je to več druga teška povreda u godini dana.

 

 

Največa kurioziteta tog napadača jeste, da je rođen u Hrvatskoj, u gradu Kaštel Sućurac, da je pre transfera u Zvezdi igrao u Uskoku, i da je njegovo prokletstvo povredama počelo nekako u isto vreme, kad se odrekao svojoj reprezentaciji, uzeo srpsko državljanstvo i dobio priliku nastupa za Orlove. I ta druga, mnogo gora povreda desila se upravo na utakmici reprezentacija, na »nebitnoj« utakmici kvalifikacija za EP 2156 protiv Estonije, koja je dobijena sa 9:0; Pavličić je bio na terenu samo prva tri minuta…

 

 

NA PROLJEČE IDEMO NA PUNO: U OČEKIVANJU NOVIH VEČITIH DERBIJA

 

Partizan je na kraju zime obavio sve važne poslove. Postao je jesenski prvak, Liga Šampiona je za razliku od prošle sezone bila šetnja, postao je svetski prvak i plasirao se u polufinale Lav Kupa, gde su se nalazila četiri velikana.

 

 

U Ligi Šampiona ubedljivo je prestao prvu oviru (PSG), ali se malo zataknilo u šampionatu. Sremci su u prva tri prolječna kola ostvarili 100% učinak, crno-beli od mogučih devet, samo pet zbog remija sa Zvezdom i OFK Nišem. U 20. kolu pratili smo veliki derbi za naslov, kojeg je u 20. minutu u Humskoj odlučio neočekivano još vruči Acacio i Partizan je lakše disao na plus pet. Do kraja rednog dela su i Sremci osetili težinu novog stadiona u Nišu (2:2), pa je njihov zaostanak za Partizanom bio veči još za plus dva (+7). Partizan je protiv Sremaca upisao novu psihološku pobedu u polufinalu kupa-u Sremskoj Mitrovici je slavio na penale. Gost je (ne)očekivano slavio i u drugom polufinalu: ex Grobar Janković je sa dva gola potopio Zvezdu na Marakani i obezbedio finale Partizan-Javor!

 

Partizan je u to vreme igrao bez povređenog Beševića, kojeg su odlično zamenili ili Božič ili Dias. Hassan je bio stavljen u treči plan. Na desnom krilu je sva odgovornost pala na Lourivala, koji je do kraja sezone bio odgovoran za čak 18 asistencija. A duo Acacio-Novković postao je strah i trepet protivničkih golmana, i da nije bilo nekih njihovih bravura, sa kojima se moramo sprijazniti, rezultati bi bili još veči. Kvalitet ostalih suparnika u ligi za prvaka Javoru je više ili  manje obezbedio najmanje treče mesto i LŠ, pa su tako do kraja sezone ostala samo dva pitanja. Prvo: da li Sremci mogu napraviti preokret i drugo: da li čemo pratiti barem večiti derbi u Evropi?

 

 

 

 

ALI PRVO: JSL!

 

U 24. kolu Sremci su imali prvu priliku. Gostovanje u Humskoj na -7. Ali pre 75 godina u isto vreme imali su -4 i do kraja uspeli preokreniti sudbinu. Tad, u davnoj 2080. osvojili su svoj poslednji naslov prvaka. Ali ovaj put su Dridi i Oscar Silva zrežirali pobedu od 2:1 i Partizan je otišao na plus 10. Kraj? Ne još, dva kola kasnije Partizanova prednost se zbog poraza u Ivanjici i samo remija sa Apatincima prepolovila. U 27. kolu oba tima su pobedila; u 28. Partizan je pregazio OFK na Karaburmi 4:1, a Srem samo remizirao sa Novim Sadom. Opet tih psiholoških +10 i to pre velikog derbija u Sremskoj Mitrovici.

 

 

Koji se završio na najbolji moguči način, još jednom goleadom i zvanično novim naslovom prvaka za crno-bele. Veselje je malo skalila povreda Hassana, koja inače nije utecala na kraj sezone.

 

 

 

LAV KUP

 

Partizan je tad več slavio duplu krunu. U finalu kupa proradio je stariji od brazilsko-srpskog dua. Novković je možda najinteligentniji od svih napadača  i kad igramo sa jednim u napadu, obično je on naš logični izbor. Ali to nije bila ta utakmica, jer smo igrali sa dvojicom napred.

 

 

 

 

LIGA ŠAMPIONA

 

Svi smo čekali na našeg večitog rivala, šta če uraditi u polufinalu protiv Benfice. Zvezda je u osmini finala izbacila Spurse, u četvrtfinalu imala je 1:0 protiv Benfice iz prvog meča. Ali Orlovi iz Lisabona su rezultat preokrenili i u 119. minutu produžetka na 2:0. Partizan je u četvrtinalu imao lak posao protiv PSV-a. U polufinalu Benfica je povela, no Acacio i Božič su odgovorili u razmaku osam minuta. Uzvrat je bio samo formalnost. Ali pravi spektakl očekivao nas je u finalu. Lyon i Partizan dominiraju u europskom fudbalu-Lyon je obezbedio četvrti uzastopni finale zaredom, dva je izgubio (2152, 2154-oba protiv Partizana), a jednog dobio (2153 protiv Milana). Šlag na torti jeste, da je trener Lyona od aprila 2155 nekadašnji igrač i pomočni trener-Tomaž Partlič.

 

I to se videlo iz aviona. Lyon je do kraja preštudirao Partizanovu igru. 58-kratni šampion Evrope inače je poveo več u 8. minutu, nakon Acacijeve akcije gol za 1:0 zabio je onaj, koji se toliko mučio povredama na jeseni-Ahumada. Ali Lyon nije prestao igrati. U 40. minutu Timo Baier je iskoristio nesporazum Veljovića i Gonzalesa i izjednačio. Lyon je dobio krila. Skoro sva statistika bila je na njegovoj strani. Ni jedan od šest šuteva Acacia nije ušao u gol. Nervozno smo čekali produžetke i setili se 2118. godine, kad je Jakšić u 92. minutu izveo indirektni slobodan udarac. Dodao je desnom beku Sayedu, ta je šutirao, pogodio gredu, lopta se odbila i čuo se sudijin žvižduk. 31-godišnji beloruski delitelj pravde pokazao je na belu tačku, očigledno je francuski veznjak Montero nepravilno zaustavio – strelca prvog Partizanovog pogotka.

 

Novković je izvodio kazneni udarac i  - pogodio. Prvi put u istoriji FM-a malo mi je žao te pobede zbog trenera Lyona, koji nama je iskreno čestitao, ali u srcu još je Grobar, to se vidi iz Marsa.

 

 

 

 

Ali statistika ipak ne laže. Pogledajte drim tim Evrope za 2155. Treble je naš. Iako nije imao svog večera, sve smo to postigli na krilima najboljeg brazilskog napadača, kojeg smo ikad imali. Koji je u toj sezoni podsečao na Ronalda (pogotovo drugim golom kod Srema, kad je primio loptu na sredini i krenuo sam prema golu). Onog prvog i pravog. Debelog Ronalda.

 

 

Prvi strelac lige i prvi strelac LŠ. Ukupno 30 golova na 37 utakmicama. Ako izuzmemo fiktivne Teleoptikove statistike i golove, to je realno treči najbolji indivudualni napadački »skor«  prvitimca u tom sejvu; u klubu 30 samo se još nalaze Tomasz Mowlik (36 golova iz 34 nastupa u sezoni 2052/53) i Čedomir Mitić (35 golova iz 43 nastupa iz sezone 2082/83). Kako če biti u sledečoj? Moje realno mišljenje iz izkustva: ako postigne barem pola toliko, biče uspeh. Sve zavisi i od forme Vlada Radovića – največeg razočaranja sezone. Odličnu sezonu imao je i Novković (17 golova). Lourivalovih 18 asistencija smo več spomenuli.

 

 

 

Dogovoren je več prvi transfer za sezonu 2155/56, gde čemo dobiti konkurenciju na desnom krilu.

 

Za kraj, titulu je osvojio i naš mladi tim. Izdvojimo par igrača, koji su dobili priliku u kupu i odigrali veoma dobro. Pogovoro Bosiočić. Andrić se rodio u rajskoj zemlji, a Mikadze je solidan bek. Sve to su produkt naše škole.

 

 

 

 

Edited February 8, 2018 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

Sezona 2155/56: sezona senzacija i šokantnih razpleta, a i rekorda

 

 

PARTIZANOV FRANCUSKI ŠAMAR UMESTO POLJUPCA

 

Leto kasnije-Partizanov tim je godinu stariji, ali ne valjda slabiji. Sa takvim mišljenjem je šampion Srbije ušao u novu sezonu. Oterasio se nekoliko nezadovoljnih igrača, neke poslao na pozajmicu. Nakon pogleda na financije, postalo je očigledno, da če morati trošiti puno – balans od 3,000,000,000 eura sve je bio bliži, što bi značio dolazak čuvenog finansijskog buga. Slovenačkom klubu NK Brda smo tako donirali 4x 145,000,000 eura za četiri igrača, od kojih verovatno nitko neče obuči ni rezervni dres. Od pravih pojačanja tu je bio Smirnov, kojeg smo opisali na kraju prošlog reporta. Najviše smo opet očekivali u napadačkom smislu. Da li če se Vlado Radović konačno probuditi nakon par slabih sezona? U rezervama tu su Jiri Blaha, a računamo između ostalih i na Milovana Tomića, koji če se oporaviti od grozne povrede ligamenata., slično važi za Hassana.

 

I ostali klubi nisu ostali imuni na povrede. Tek se oporavio najbolji golgeter Zvezde, na leto su ostali bez svog deteta Momčilovića, što je rezultiralo dolaskom češkog napadača Horsta Siegla, na kojeg se kasnije neče puno računati.

 

 

 

U Partizanu je bilo i pitanje-da li če najbolji golgeter prošle sezone Acacio nastaviti svoj niz?  Brazilac je imao veoma zanimivo leto, u kojemu če se puno promeniti. Njegova matična reprezentacija ga do sad uopče nije pozvala u tim, pa su se na to setili par dana pre Cope Americe. Ali mislite, da je uopče odigrao koji minut? Nije-i zato, pošto ima i srpski pasoš, postao je novi član Orlova, trostrukog uzastopnog prvaka Evrope. Orlova, koji su nakon početka kvalifikacija bili u nezavidljivoj poziciji-porazom protiv Škotske i Severne Irske.

 

 

PAVLIČIĆ I ZVEZDA PRETE … NA TERENU

 

I šta znači zdrav Pavličić, videlo se na početku sezone. Zvezda, u toj sezoni oslobođena Evrope, jeste izgubila večiti derbi u 2. kolu sa 2:0 u Humskoj (2 autogola), ali je kasnije bila največa pretnja Partizanu. Partizanu, koji je oduševljavao nenormalnom formom, napadom i odbranom. A ta je išla pre svega na račun ubojite dvojice – Acacia i Radovića! Sve doktorske disertacije forumaša, kako ova dvojica ne ume, da igra zajedno, su iz utakmice u utakmicu pogorele, kad je statistika na polusezoni kazala: Radović 15 utakmica i 18 golova u svim takmičenjima, a Acacio (hattrick u superkupu Evrope protiv Reala!) 21/15. 9 je dodao Novković, 8 Ahumada. Preživeli su igranjem na bod 0:0 crno-beli sva jesenska gostovanja kod Javora, OFK-a i Zvezde, koja je baš u vreme pre okršaja ostala bez Pavličića i u pet navrata zabeležila čak četiri remija. Zato je bio njen zaostatak za Partizanom uvek oko 5-7 bodova, a do kraja jeseni još je narasao. Novi Sad je iznenadio, a podbacili Srem te OFK Beograd.

 

 

I IZVAN… U KOMPANIJI OSTALIH

 

Taj drugi večiti derbi sezone, imao je kao obično i treče poluvreme. Ali to izgleda sve samo za publiku.

 

 

 

 

 

Zvezda je u 43. minutu ostala bez igrača manje i krenule su več dosadne polemike o Partizanu i sudijama. To se tempiralo ne samo u JSL, nego i u Evropi. Crno-beli su u grupi pokidali sa svim suparnicima uprkos poraza u Bremenu. Ali Nemcima su zabili u uzvratu 6, Nizozemcima na Philips Areni  čak 7. Meč u Humskoj protiv Werdera do kraja godine i više postao je tema pričanja. Ne  zbog rezultata, 6:0, nego zbog činjenice, da ga je sudio isti sudija, koji je sudio prošlo finale LŠ i koji je Partizanu u poslednjoj minuti dosudio (pobednički) penal.

 

 

Beloruski sudija (koji na tabeli ocena ne kotira baš najviše) se opet potrudio, da se priča o njem – dosudivši opet u 90. minutu čak dva kaznena udarca za crno-bele (te jedno isključenje za Nemce)! Prvi penal nije pogođen, drugi jeste… A drugi dio priče značio je žreb osmine finala, koji je crno-belima doneo – Lyon!

 

 

SRBIJA I EVRO(PA)

 

Na žalost jedan dio priče jeseni jesu predstave večine Superligaša u evropskih takmičenjima. Dok su Partizan i Javor (neporažen u grupi sa Realom, Laziom i Heerenvenom) očekivano opravili svoj posao, Srem nije obezbedio  ni evropskog prolječa u kupu UEFA u grupi sa Man Utd-om, Olympiakosom i HSV-om. A ne sečam se, kad se poslednji put desilo, da Srbija nema ni jednog predstavnika u grupnom delu tog takmičenjima. A čak i bez toga bi se-zbog uspešnih portugalskih nastupa prošle sezone-desilo, da če Srbija sledeče sezone izgubiti jedno mesto u LŠ.

 

 

Sasvim drug okret doživela je reprezentacija Srbije, koja je na krilima Pavličića od juna dalje dobila sve utakmice kvalifikacija, i poslednjog u Slovačkoj  1:0 i obezbedila direktni plasman na šampionat Evrope.

 

 

 

PRELOMNICE NA PROLJEČE #2

 

Za Partizan je bio zimski prelazni period prilika, da dovede novo pojačanje. U obliki levog beka doveden je poljski »Miki«, na kojeg čemo, nadam se, polako računati u budučnosti-Veljovića još pamtimo po gluposti u finalu LŠ. Naš večiti rival imao je bolnicu-čak tri povređena napadača, ali do srede februara još je bilo vremena.

 

Prvi prolječni meč i remi 1:1 kod ove sezone veoma dobrog Novog Sada kao, da je naznanio, da do kraja sezone nečemo imati baš takav avtoput kao prošle sezone. Par dana kasnije sledio je »finale« pre finala, gostovanje kod Lyona i Partliča. Crno-beli su dočekani največim žvižducima ikad, domači navijači nisu zaboravili finala ispred više od pola godine, ali 59-kratni šampion Evrope na krilima Acacia i Hassana zabeležio je važnu pobedu od 2:1. Ali veoma tešku. Iako je doma pao Javor, crno-beli su u Apatinu trebali penal za bod (1:1) i upozorenje za revanš protiv Le Gonesa. Božić je u 11.  minutu zabio za 1:0, ali je u 58. Tomas Martin izjednačio. Lyon je pretio. Lyon je možda jedina ekipa u poslednje vreme, koja je prečitala Partizan. Imali su gosti nadu sve do 82. minuta, kad  je Partizan izveo kontru i Schweinsteiger je u kaznenom prostoru srušio Lourivala. Penal za Partizan, ali ovaj put nesporan. Ivanenko-2:1 i kraj.

 

 

KRUT MART

 

Ukupnih »samo« 4:1 bilo je dovoljna opomena za crno-bele, koji u napadu još  nisu pronašli formu od jeseni, ali u martu desile su se dve veoma važne stvari. Prvo je ispad u polufinalu kupa. Protiv Zveze. U Humskoj na penale. A druga vest je još gora-Radović (do tad 22 utakmica i 21 gola) u prijateljskom meču BiH-a protiv Norveške slomio je nogu i završio sezonu!

 

 

 

Napad su tako predvodili Acacio te Novković/Blaha, ali 0:0 protiv Sombora znači sve. Ipak se malo popravilo. Ubojiti dvojac iz prošle sezone zrežirao je pobedu od 2:0 protiv PSV-a u četvrtfinalu LŠ (uzvrat 0:0), a Oscar Silva i Jiri Blaha to je obavio u 24. kolu protiv Zvezde (2:0), nakon koje je Partizan otišao na +14 i praktično rešio šampionat. Zvezda tad je bila trdno na drugoj poziciji…a nije potrebno naglašavati, da je 2. mesto i Liga Šampiona od jednom zadišala Ivanjičanima-Novi Sad ipak nije imao toliko snage. Ili?

 

 

Nije to bio kraj povredama, u aprilu smo izgubili do kraja sezone još odličnog štopera Zlatkovića, a bolnicama se šetao simo tamo i Bešević.

 

 

SRBIJA I EVROPA. #2

 

U međuvremenu Liga Šampiona je postala takmičenje seznacija. U prvom polufinalu sastali su se Javor i Man Utd! Ivanjičani, neporaženi u LŠ, koji teško zabijaju golove i imaju granitnu odbranu, u prve dve k.o. faze izbacili su Olympiakos te veliki Real! U prvom meču bili so nadomak istorije-pobedom nad crvenima od 2:0! A crno-bele je čekala još veča senzacija. Francuski Lens, koji je preživeo grupu sa Herthom i ex- Partizanovcem Lazovićem; Liverpoolom te Fenerom, da bi onda u ukupno četiri utakmice izbacio Bayern i Newcastle.

 

Nije bilo pametnog navijača, koji u finalu u Trondheimu ne bi očekivao još jednog istorijskog srpskog finala, pogotovo nakod Javorovog triumfa iz prvog meča.

 

 

To se nije promenilo ni nakon samo 0:0 u Humskoj, gde je Partizan imao 17(10) šuteva, gosti 0,  posest 64: 36, korneri 5:0, uspešna dodavanja u % 74:30(!!!!!), zračni dueli 82:28 %(!!!!!!) Od srede drugog polouvremena gosti su igrali sa desetoricom, ali na golu, kao da su branila. dva.

 

 

Bez Novkovića je krenuo Partizan na Felix Bolleart stadionu, u špicu je zaigrao ofanzivac Ahumada, ali največe iznenađenje je bilo, da je na desnom krilu Smirnov počeo umesto Lourivala. Brazilac je bio jedan žuti karton oddaljen od suspenzije, i možda je to bio odlučujuči (ne) potez.

 

Jer to, što smo videli u uzvratu, mislili smo, da se ne može više desiti. Partizan je torpedirao domači gol, kao nitko do sad, ali Emmanuel Capron imao je još jednu utakmicu života. Kako to, da može u kratko vreme imati dve? I ne samo to, domači su u 20. minutu čuveno poveli golom Nikole Radonjića (1. europski gol sezone!!).

 

I šta da radimo? U drugom poluvremenu konačno je doveden Lourival, koji u 69. minutu asistira za Božiča. Slovenac je izjednačio na 1:1- i zabio u trečem polufinalnom meču LŠ zaredom.

 

 

11 minuta je trajalo veselje, sve dok nije 33-godišnji Metuzalem Farid Stahl savladao slabo postavljenog Gonzalesa za konačnih i neverovatnih 2:1 i plasman Lensa u finale LŠ, gde če se za naslov prvaka Evrope meriti sa – Javorom. Ništa od srpskog finala. Partizan ostaje bez Evrope. I bez volje. Pogledajte statistiku.

 

 

ČUDA

 

Od tad dalje Partizan je izgubio volju za sve, uprkos več davno osvojeni tituli, do kraja sezone glava nije bila pri stvari, zato i poraza od Zvezde i Javora. Tako izgleda konačna statistika sezone. »Miki« (ne vidite ga) je debitovao upravo na poslednjem večitom derbiju sezone.

 

 

Zato če pobednik večeg dela sezone biti neko drug, ali na našu sreču Partizan nije največi gubitnik sezone.

 

Jedan od največih pobednika sezone jeste Javor-novi prvak Evrope, kojemu je titulu doveo njegovo dete-prvim golom u LŠ ikad i Ivanjicu upisao u istoriju. Posle dva osvojena kupa UEFA (2112, 2137) Javor je prvi klub iz Srbije, a da nije iz glavnog grada, koji je osvojio največe takmičenje na planetu!

 

 

Liga Šampiona zasta miriše na Javor-jer možda još veče čudo učinili su u šampionatu, nadoknadivši 15 odnosno 8 bodova zaostatka za Zvezdom i u poslednjem, 32. kolu velikom pobedom od 2:1 na Rajku Mitiću (pobeda, koja če iči slično u anale kao ona pobednička iz 2133. u Humskoj) bodovno se izjednačili sa Zvezdom ali zbog dve pobede nad njima u plejofu, ukrali su od nje 2. poziciju, na kojoj nisu bili nikad u sezoni. Zvezda ostaje inače i bez očekivanog trofeja sezone.

 

 

Senzacija i u kupu UEFA, gde je pobednik Anderlecht na penale protiv Chelseaja.

 

I za kraj, da bude »sve dobro«, zaključimo sa Partizanom, koji je u šampionatu ustvario neviđeni rekord. U 16 domačih utakmicama u Humskoj u toj sezoni nije primio ni jedan gol! (44:0).

 

 

Edited February 19, 2018 by Sir Aleš

[BrianClough]

Majstore, ovo je uživanje čitati!

[Sir Aleš]

Kraj sezone 2156/57

 

PERIOD TRANZICIJE U ZNAKU BROJA 60, REVANŠ ZVEZDE ŠAMPIONIMA EVROPE I (NOVO) BELORUSKO PROKLETSTVO ZA FRANCUZE

 

 

Prelazzi

 

Nakon nekoliko odmora, pogled u Partizanov tim je nakazivao skoro idealnu situaciju, ali planiranje nekoliko godina napred uvek stvara isti posao. Kad se igrač približava 30. godini, on je za forumaše več penzioner. A i za neke trenere… Oni moraju sakriti sve (bockanje), što se događa u timu, što više sakriju, to bolje za njih. Sad, kad če se neke stvari otkriti, više neče biti tajna.

 

Več nekoliko igrača barem godinu dana tražilo je nov izazov i odlazak iz Humske. Najglasniji od njih bio je duo Ahumada-Dridi. Odličan čileanski veznjak i tunizijski branič, kome ambicija nema kraja. Drugog smo za silu več neki 21 puta uspeli prepričati, da ostane kod nas, a drugi mi je samo olakšao posao. Konkurencija na centralnom veznom je u Partizanu največa, a i naša škola obično, što se pozicija tiče, proizvodi upravo najbolje veznjake. Zato nas je Čileanac sa mojom dozvolom napustio i pojačao Valenciu. Več pre golman Lima postao je novi član Juventusa. Novih odlazaka nije bilo do zime, kad je opet prekipelo nekim igračima…

 

 

 

 

 

I naravno, Dridiju, koji je napokon postao novi član Arsenala, a »surplus« postao je i levi bek Dias (Fiorentina). Moram priznati, da su mi ti odlazci zapravo olakšali posao, jer sam imao več u planu reformirati vezni red. Za tu sezonu glavni nosioci toga trebali bi biti Partizanovci od malog: Nikolić i Jakšić, komu se pridoda Atanasova, kojeg smo kupili več pre par godina. Trojici igrača umetno smo dodali veteranski status i stavili jih u Teleoptik. To su štoper Aničić, veznjak Silva (pozajmljen u Real) te »legenda«, napadač Enes Novković.

 

Tu sezonu sam  nazvao period tranzicije. To kod mene obično znači, da kupim od 5-10 igrača, onda se mi prvi tim poveča na 25+, rotacija do daske i onda se vidi, kako stvari stoje. Levi i desni bek (Veljović i Sayed), koji su oba skoro 30, konkurencu dobijaju u Mikolajczaku (kupljen januara 2156) i Gorskom (kupljen več pre dve godine). Od igrača, koji su več kod nas, treba izdvojiti konkurenciju u napadu, tu ču računati na Radovića, Acacia, Blahu i Tomića.

 

 

Evo sad i pojačanja, koja su se u prvi vrsti desila zbog dugotrajnih povreda nekih igrača več iz prošle sezone. Prva zvezda prelaznog perioda postao je mladi golman Hajduka iz Kule. On je na žalost zbog 4-mesečne povrede debitirao tek u poslednjem meču jeseni protiv Vikinga u LŠ. Iz istog kluba došao je i mladi ofanzivni veznjak Milan Milošević (pozajmica u Posavac). Brzine nema nikad previše, zato su dovedeni i Kabanov (CSKA) i Mijić (Budučnost), Herrera za budučnost sa malim slovima, a Mikel sam več zaboravio, zašto je uopče tu… No nije tu još kraj, kupljeni su još Ilič iz OFK Beograda (transfer če biti realiziran u januaru) te pojačanje u pravom smislu-sirijski igrač sa rumunskim pasošem iz Otelula-prvenac je postigao u večitom derbiju-golom iz penala u pobedi od 3:1.

 

 

PRVENSTVO

 

U prvenstvu je postalo jedno od glavnih pitanja, kad če Partizan primiti sledeči gol kod kuče, prošle sezone imao je upisanu nulu! To se je desilo tek u poslednjem jesenskom kolu, 4. decembra, kad je savladan Srem 3:1. Ali i na toj, i na utakmici protiv Borca u februaru (1:1) ti golovi su bili produkt autogola-tako, da je protivnički napadač u tehničkom smislu Partizanovog golmana savladao tek u 21. kolu- Zvezdin Momčilović!

 

 

 

U šampionatu crveno-beli su odmah preuzeli primat, od 8. kola pa sve do kraja bili su na čelu tabele. Celokupno smo doživeli samo dva poraza-protiv Javora. Preživeli smo  neugodne većite derbije (u prvom je bio reaktiviran Novković pošto nismo bili zadovoljni igrom napadača, pogotovo Tomića, koji je kasnije otišao na pozajmicu u Betis). U trečem je briljirao naše dete list, Milosavljević sa 2 postignuta gola.

Sve u svemu, imali smo i pluse i minuse, pogotovo kod nekih remija u gostima, gde smo bili kad i bliže porazu nego pobedu. Novi bekovi se prilagajaju, brine me Gorski zbog mnogo pogrešnih dodavanja (liči na Spasenovića pre par godina), igrači u ofanzivi obično u toj sezoni  nisu održali neku konstantnu formu (Nikolić, Jakšić-želi odlazak), ali su njihovi individualni prebliski bili dovoljno, da smo došli do 24. uzastopne titule prvaka. Uz to trbea naglasiti i neke brojne povrede na jeseni (Lourival, Kabanov, Smirnov), i to baš brzih i prodornih igrača, bez kojih je teško biti efikasan. Ipak-trojica igrača je postigla više od 10 golova (Radović, Acacio i Blaha), ali pre svega na račun europskih golova. Naš najbolji strelac u JSL bio je Radović sa 7 golova, što ga stavlja na – 20. mesto!

 

 

Naslov prvaka smo zvanično potvrdili u 29. kolu u duelu protiv vice-šampiona-koji je jedva osvojio to mesto! Na kraju je zbog poplave remija jedva zadržao direktan plasman u LŠ, a treče mesto i kvalifikacije zanj (sledeče sezone Srbija imače opet 3 mesta u LŠ) obe sezone je pripalo Zvezdi, koja je u 32. kolu remizirala kod Srema. Ni pobeda Javora u Novom Sadu nije bila dovoljna, jer je Javor bio slabiji u ukupnom okršaju protiv crveno-belih.

 

 

Još reč-dve o poslednjeplasiranom timu, koji je verovatno postavio rekord po najmanje zabijenem broju pogodaka u ligi ikad. Ukupni ispljen je na kraju bolji od onog, koji se nakazivao na sredini sezone, pogotovo kad pričamo o dvostruki cifri bodova. Za primeru, kako su prošli neki najslabiji timovi ikad:

 

Napredak Kruševac-7 bodova, gol razlika 17:89 (2034/35)

Redni dio: 0 pobeda, 2 remija, 20 poraza, gol razlika 7:66

Plejout: 1 pobeda, 2 remija, 7 poraza, gol razlika 10:23.

 

Mačva-7 bodova, gol razlika 18:76 (2061/62)

Redni dio: 1 pobeda, 3 remija, 18 poraza, gol razlika 14:51

Plejout: 0 pobeda, 1 remi, 9 poraza, gol razlika 4:25

 

Indjija-7 bodova, gol razlika 12:67 (2085/86)

Redni dio: 0 pobeda, 7 remija, 15 poraza, gol razlika 9:51

Plejout: 0 pobeda, 0 remija, 10 poraza, gol razlika 3:16

 

Radnički Niš-7 bodova, gol razlika 15:71 (2147/48)

Redni dio: 2 pobede, 0 remija, 20 poraza, gol razlika 12:49

Plejout: 0 pobeda, 1 remi, 9 poraza, gol razlika 3:22

 

 

 

LAV KUP

 

Rad je bio prošle sezone krvnik Zvezde, ove Partizana, več u 2. kolu, gde su (naravno) presudili penali. U finalu ipak na isti način slabiji je bio od Voše, koja je osvojila prvi trofej posle 2071. godine!

 

 

EVROPA

 

Javor-šampion Evrope i Partizan predstavljali su glavnu silu Srbije u europskim takmičenjima. Posobno, jer na ostale timove uprkos Zvezde-priznajmo si, ili ne-nismo mogli računati, da če napraviti neki preseg. Kad je Zvezda ispala od Grasshopera i nije osigurala ni grupne faze kupa UEFA, u tom takmičenju breme je palo na Vošu, Novi Sad i Rad, koji u svojim grupama nisu obezbedili evropsko prolječe.

 

No, nije ga ni vicešampion Evrope, Lens, koji je u Intertoto kupu ispao od Širokog Brijega.

 

Javor je u prošloj sezoni oduzeo LŠ Zvezdi, a malo je falilo, da bi i Partizan ostao bez nje, pošto je zbog direktnog plasmana Ivanjičana on kao šampion morao kroz dodatnu prepreku.  Samo u rezultatskom smislu-u igračkom je potpuno nadigrao škotski Hearts u 3. pretkolu kvalifikacija za LŠ, 5:2 u Humskoj, da bi u uzvratu doživeo šokantnih 0:2! Grupu su i Partizan (HSV, PSV, Viking) i Javor (Barca, Nantes, Brondby) prošli bez praske, istim skorom.

 

 

Obojica su prošli i prvu prepreku. Partizan Šahtar, a Javor HSV (0:0, 1:0). U sledečoj fazi na Nemce je morao Partizan, ali ne na znanog protivnika, nego na Stuttgart, protiv kojeg se je prvi put merio u k.o. fazama LŠ. Javor je morao opet na Barcu, koja je ovaj put bila bolja, zahvaljujuči pre svega triumfu iz Camp Noua 5:1. Aktualni evropski šampion je tako ispao, a Barca je nakon toga izbacila i Milan. Partizan-59-struki šampion Evrope, u polufinalu je čekala najteža prepreka, engleski Chelsea. Crno-beli su na plave morali bez ozleđenog Lourivala i bez Božiča. Zašto pričam o njem? Levo krilni Slovenac je u poslednje tri sezone svaki put zabio u polufinalu (Arsenal, Benfica, Lens). Ali zato je protiv plavih blistao duo Acacio-Blaha, koji je obezbedio novi evropski finale.

 

Finale protiv Barcelone u Dortmundu. Jedini finale LŠ (ako izuzmemo 2x Europski superkup 2039 i 2145) do sad su ta protivnika odigrala pre 96 godina-na istom stadionu. Tad je slavio Partizan nakon penala, pobednički gol je postigao legendarni Muha Savić! Istorija kaže, da je u duelima ta dva tima u glavnom bolje prošao Partizan! Partizan, koji se borio za jubilejni 60.  naslov prvaka Evrope. Prošlog, 59. je osvojio na veoma sporan način, penalom u poslednjem sekundu meča, predvođen kontroverznim sudijom iz Belorusije, Pavljukovićem.

 

Ove sezone, da samo spomenem, Lyon je opet platio porez na penale...

 

I kad se razvelo, ko če biti sudija i ovogodišnjeg finala, mediji su poludeli. Ista osoba, samo dve godine starija. Pametnija? Poštenija?

 

Do 111. minute finala, to znači do 6. minute drugog produžetka, Partizan je izveo tri zamene. Dva napadača i veznjaka. Barca je menjala dva vezna igrača i jednog braniča. Bio je to negledljiv finale. Katalonci su sasvim onesposobili sve, što se Partizan usudio napraviti. Partizan do 111. minute nije imao nijednog šuta u okvir gola Barce, koja je poslednji naslov šampiona Evrope osvojila 2010. Ne 2110, nego 2010.

 

Onda je neko priklicao prokletstvo nad Barcinog golmana. Francuza. Marc Bertolino se zvijao od bolova devet minuta do kraja produžetka. Beloruski sudija, koji je inače doma iz Bresta, a Brest je grad, koji postoji i u Francuskoj, svoj posao je obavio time-što naravno nije prekršio ni jedno pravilo i Kataloncima naravno nije dozvolio još jedne izmene.

 

Tako je na gol Barce za sam finiš morao branič Luis Pena i molio boga, da Barca-sa desetoricom- izdrži i nada se čudo.

 

Ali toga nije bilo. U razmaku od šest minuta sledio je masakr made by Acacio. Tri gola za pobedu od 3:0 i 60. naslov šampiona Evrope.

 

 

Ali-kao pre dve godine-osečaj nije pravi. Ne osečam se pošteno.

 

 

 

 

Edited May 8, 2018 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

Sezona 2157/58

 

 

UZ NASTAVLJEN BEG MOZAKA, RAČUNI SU PORAVNANI

 

http://www.alo.rs/resources/images/0000/027/844/1/27844-54_f714_300x300.jpg

 

 

Još jedna sezona tranzicije izza nas, povratak koreninama. Za inat. Za dokaz svim, koji su u zadnje dve sezone hteli potražiti transfer u više ambicioznim sredinama.

 

U prvi tim smo prekvalificirali još nekoliko igrača naše škole. »Veteran« Đurić, koji je veči dio karijere proveo na pozajmicama u ostalim Superligaškim rivalima, konačno je dobio priliku u prvom timu na poziciji, koja polako postaje kritična, što se vidi i na traženju mogučih pojačanja (SS kasnije).

 

Na leto samo inače izgubili i Veljovića, koji je pojačao »ambiciozni« Javor. Zato je na tu poziciju natreniran i Mikadze. Najviše nada polagali smo u naše Xavije i Inieste, Busquetse. Stojčić i Petrović-ko bi pre dve godine pomislio, da če  ta dvojica sestavljati naš vezni red? Ona dva če se učiti od Jakšića, za njih dva Doktora veznog reda. Ismet Bosiočić isto tako če biti bekap na poziciji krilog napadača. Zato je jedino  pravo pojačanje za nas došlo iz Šahtara, kupili smo mladog hrvatskog štopera, koji može igrati i na desnom boku. Glavno pitanje napadača: računali smo u glavnom na četvoricu Radović, Acacio, Blaha i Milosavljević, pošto smo Tomića opet slali na pozajmicu. U pozadini čekaju Mendez i Nikola Marković.

 

I, kako se sezona završila?

 

Nakon osam kola imali smo 100% postotni isplen, nakon toga prve bodove prosuli smo protiv Srema. Odmah sam video neke odgovore na pitanja, koja sam si sestavio več na kraju prve sezone. Vi tih ne vidite, pošto niste gledali utakmica, i ne bi si jih predstavljali ni, kad čete videti npr. tabelu JSL na kraju. Glavne karakteristike jeseni tu tako bile:

 

izuzetna neefikasnost, slaba forma napadača,

 

(neverovatno ali istinito) kao, da je u timu nestalo kemije, prevelika i nepotrebna nervoza…

 

… kombinirana sa obično slabim i zaspanim početkom meča i (za sad) ugodnim isplenom na kraju. Puno utakmica na početku sezone smo rešili u poslednjim minutama. Majka te dve alineje, koja sumira to, što sam napisao, se dogodila u Jakovu. Na toj utakmici smo u 65. minutu izveli našu drugu izmenu (Acacio) i kad se igra nastavila, Al Musi (kojeg sam prošle sezone puno puta nahvalio) se stemnilo pred očima i udario je suparničkog igrača i zaradio direktni crven karton. Tako smo ostali sa desetoricom, ali smo svejedno upisali sva tri boda zahvaljujuči Acaciu u 90. minutu.

 

Uprkos pobeđivanju (zaslužen poraz desio se samo na utakmici protiv Reala), nastavljene su bile želje (pre mladih) pojedinaca (Milosavljeviću??) , da zapuste naš klub. Kad je tu želju sasvim neočekivano na kraju jeseni stavio i Ivan Jakšić, Partizanovo dete i sad jedan od najizkusnijih, onaj, koji bi trebao preuzeti nase breme na sredini terena, i meni se stemnilo pred očima. Možda, jer mi je u poslednje  vreme i u stvarnom životu teško raditi sa ljudima, Jakšića sam jednostavno precrtao i ga do kraja sezone stavio u Teleoptik.

 

 

 

Nisam ni pogledao skaut reporte za moguča pojačanja, do nekog puta, kad sam otišao, video sam…

 

 

 

… tamo, gde bi trebali biti najlošiji je najviše *, ali se nisam odlučio ni za jedno pojačanje i na prolječe krenuli smo istim timom dalje. Čekao nas je puno teži raspored- morali smo na gostovanje još Zvezdi, Sremu i Javoru!

 

 

 

 

PROLJEČE

 

U prvom delu sezone video sam, da Bosiočić a.k.a. Welbek nije za prvi tim, te da su pojačanja iz prošle sezone Mijić i Kabanov daleko od igračina, za koje sam jih imao, zato smo (inat) na poziciji DR ostali samo sa Lourivalom (svetska klasa) i Smirnovom. Na prolječu se iskristaliziralo i nešto drugo. Naša odbrana je počela plivati. Od bekova do štopera. Zato sam u nekim utakmicama Lourivala stavio na beka. Ali nije pomoglo. To sve se izpostavilo, kao, što sam rekao, na tri top gostovanja u ligi, koja su nam još ostala. Sva tri smo izgubili i to ne 0:1, nego čak dva sa tri komada u našoj mreži. Time smo pomogli svim rivalima: Zvezda je prekinula negativni niz od tri uzastopna poraza, Srem se pobedom dvignuo među prvih 6 (pošto je do tad bio na 7.), a Javoru dao novu nadu za borbu za drugo mesto.

 

Imali smo još prilika za neke poslastice, ali neki su se do kraja spametovali. Koje podzemlje to radi? Mafija, neki klanovi? Koji vam je *****?

 

 

 

 

 

 

DRAMA ZA LŠ

 

Kad smo izgubili tri meča protiv direktnih rivala, očekivalo se, da če naša prednost biti sve manja i manja. Ali to se nije desilo. I to je ono, što uvek kažem. Tabela na kraju sezone če varati i ta sezona bila je puno teža od nekih prošlih. Mi smo plejof na kraju završili čak neporaženi, dok su ostali rivali gubili bodove jedan protiv drugih, da bi se bila žestoka borba za drugo mesto i kvalifikacije za LŠ (sledeče sezone Srbija če opet izgubiti jedno mesto).

 

 

 

Iako zbog neizkustva u veznom redu u večini utakmica nismo kontrolirali posesta lopte, titule (25. zaredom-rekord je 31) smo se veselili na istom mestu kao prošle sezone, u Sremskoj Mitrovici. Javor i Zvezda su se klali do poslednjeg kola. u 32. je Zvezda branila bod prednosti pred Javorom i imala je gostovanje kod Srema, a Javor je kuči gostio Romantičare. I drugu sezonu zaredom »popušio« na najtragičniji moguči način. Samo 1:1, a Zvezda je izgubila kod Srema 2:3 (iako je nadoknadila 0:2), i tako imamo situaciju, da je več treču sezonu zaredom putnik u kvalifikacije za LŠ odlučen zbog boljeg međusobnog duela u plejofu – 2. i 3. (2155/56, ta sezona) odnosno 3 i 4. (prošle sezone) imaju jednaki broj bodova.

 

 

 

Borba sa opstanak bila je neprimerljiva napram pre godinu dana.

 

 

 

 

 

RAČUNI SU PORAVNANI

 

u Lav kupu i LŠ priča smo bili poravnanju računa. U kupu smo u polufinalu jedva prošli Rad, kojemu smo vratili za poraz pre godinu dana, u finalu čekala nas je »domača« Zvezda. Ona je slavila sa 1:0 i time prekinula neverovatan niz!

 

 

Zvezda je tom pobedom protiv Partizana prekinula niz od pet uzastopnih poraza u večitim derbijima u finalu kupa (2117, 2118, 2131, 2152 (protiv Teleoptika), 2154). Poslednji put (i jedini put u tom stolječu) protiv crno-belih slavila je u finalu pre 51 godina.

 

Slično se desilo u LŠ, nakon »lakog« izbacivanja Newcastla i Milana (evrogol Petroviča na 1. utakmici!), došao nama je omiljen francuski klient, koji je zasluženo i bez ikakve pomoči sudije (gde si, Pavljukoviću??) prošao dalje. U uzvratu uništio nas je Leon Perquis sa 2 pogotka i asistencijom. Lyon je u finalu aboniran na produžetke – i opet je potegnuo kratko, protiv Man Utd-u.

 

Ostala dva predstavnika u LŠ ispala su u osmini finala, Zvezda (koja se u LŠ plasirala preko Heartsa 1:3, 4:1!) protiv Bayerna, a Srem protiv Čelsija.

 

Tako izgleda SS kostura 1. tima te sezone:

 

 

 

UMESTO KRAJA

 

Navodno je legendarni Partizanov napadač Nenad Jovanović, kad su mu pripremili poslovilnu utakmicu na kraju sezone 2112, izjavio: »Šahtar, jel ste normalni«?

 

I to je rekao »Partizanovac«. Partizanovac, koji zapravo to »pravno« nije bio, jer je bio produkt sremske fudbalske akademije, a u Humsku je došao sa 16 godina, gde je proveo više od 20 sezona.

 

Danas imamo malo drukčiju sliku. Partizanovi (ex) klinci traže ambiciozniji nastavak karijere. Več par sezona nazad računali smo na Malog Toleta, Obradovića, sad na Nikolića i Jakšića, strelca odlučujučeg gola protiv Seville, koji nama je pre par godina obezbedio osminu finala.

 

I onda imamo ovog igrača. Igrača, koji je naš član več 17 godina, koji se poslednjih deset godina karijere bavi povredama, i poslednje 3-4 godine igra u rezervama.  Igrač če ove sezone zaključiti karijeru i postače trener. 

 

 

Neka ovaj igrač bude zgled budučim generacija Partizana. Ne po povredama, nego po odnosu do kluba.

Edited May 14, 2018 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

KRAJ SEZONE 2158/59

 

 

Rezime sezone 2158/59 če biti premierno predstavljen malo drukčije. Kroz oči personifikacija kluba. Scena: Kafana Lopta bar. U glavnoj ulogi sledeči navijači:

 

Goran (Partizan)

 

Bogdan (Zvezda)

 

Ivan (Javor)

 

Miloš (Srem)

 

… i … ?

 

 

 

 

 

 

Trenutno su u kafani u glavnoj ulozi Miloš i Ivan. Ostalih (još) nema, ili trenutno niso blizu, da bi prisustvovali pogovoru.

 

 

 

Miloš#Srem: Kažem, ti brate, konačno su dobili porciju. Konačno, da su kažnjeni podcenjivanjem, ovaj put u Evropi. Od 2:0 do 0:4 i ne staviti nekoliko važnih igrača u uzvratu, konačno. Nije bio dovoljan Lens pre tri godine.

 

 

Ivan#Javor: Dobro, oni če se sad tuči po prsima, da su ipak izbacili šampiona Evrope. Ali moraš priznati Miloše- i vi niste ništa uradili. Izbacio vas je Čakovec…

 

 

 

Miloš#Srem: A vi, niste prošli grupu… ali nemojmo sad o tome. Inače hrvatski klubovi imali su dobru sezonu, Dragovoljac stigao do osmine finala Kupe UEFA, Čakovec igrao grupe…

 

Ivan#Javor: si video, na kraju vas pohvalio čak Veliki Šef.

 

 

 

Miloš#Srem: Boli me. Sarkazam do kraja, videla se njegova ličnost na početku sezone. Kažem ti brate, da konačno imamo MI nekog trenera, koji se tzv. Siru Alešu usudio reči nekoliko stvari u facu.

 

 

 

 

NAKON MEČA:

 

 

 

 

 

Ivan#Javor: Moraš priznati, da ste nakon toga svejedno… popušili (1:3, napomena).

 

Miloš#Srem: Da, ali smo od svih vas igrali najlepši fudbal. Mi se usudimo igrati.

 

 

 

Ivan#Javor: Isto su kazali nekad za nas. Stvarno ne znam za vas, kako ste u drugom delu tako pali.

 

Miloš#Srem: Čudiš se? Pa vi ste od nas na zimu kupili štopera i zadnjeg veznog.

 

 

Ivan#Javor: I? Uvek imate najmanji roster od svih »velikih«. Prodali ste Rozmana (AM/FC) u Čelsi!

 

Miloš#Srem: Da smo imali toliko para, koliko su jih pokrali kot Partizana… e, sad šuti, dolazi sv. Goran.

 

Goran#Partizan: Zdravo, momci, kako smo? Konobare, duplo, molim!

 

Miloš#Srem: Gorane, nemoj me sad zaj…

 

Goran#Partizan: Nisam rekao tebi. Nisam mislio duple krune, ako to misliš. Sam rekao duplu krunu? Nee, to nisi čuo od mene.

 

Miloš#Srem (zase: nema mu pomoči).

 

Ivan#Javor: I, Gorane, kako komentarišeš, vašu tzv. drugu ili treču sezonu tranzicije, u kojoj promovirate Partizanove klince? Ako se ne varam, u prvom timu jih ima čak… hm… četiri?

 

Goran#Partizan: Pa gledaj bre, mi barem probamo. Ismet Bosiočić je srpski Welbek, on je otpao, isto Mikadze. Imam osečaj, da čemo sad malo zanemariti Južnu Ameriku.

 

 

Miloš#Srem: Misliš Ružnu Ameriku, to što imate problema u ekipi?

 

 

Goran#Partizan: Fejk njuz, rekao sam ti več puno puta.

 

 

 

Ivan#Javor: I, šta kaže vaš rival, nakon što su imali jednu od najslabijih sezona ikad?

 

Goran#Partizan: Pa, par naših spybota smo stavili na njihov forum, ništa, pričaju o sudijama i to, da su imali nemilosrdan žreb (nap. Zvezda je u kvalifikacijama za LŠ ispala od nizozemskog Twentea). Očeš videt?

 

Miloš #Srem (kad mu zazvoni IPhone), izvinite, momci…

 

 

Ivan#Javor: Znam, da Grobari gojite simpatije do Sremaca, kao i mi zbog njihove istorije fer pleja (reporti sezona npr. 2125/26 i 2134/35!), ali malo su mi več dosadni, sad u par godina završe između prva tri i misle, da su primili boga za jaja.

 

Goran#Partizan: Da. Moraš priznati, da su malo depresivni. Ipak, prokockali su plus sedam napram vas i to u poslednja četiri kola rednog dela, kad su doživeli tri poraza i remi. Ali dobro. Više me interesira, kako to, da je Jovan Dostanić, jedan od najboljih napadača lige, još kod njih i nije bio dovoljno »dobar«, da se proba u inozemstvu?

 

 

Ivan#Javor: Ambicije, brate. Evo, gledaj Vošu. Zar nije simpatična? Iz sezone u sezonu prodaju najbolje igrače. Sad ove sezone su završili kao 5.

 

Goran#Partizan: Jeste, ali bojim se, da je to više iznimka nego pravilo. Samo zbog Markova, najboljeg strelca lige.

 

Ivan#Javor: Šta kažeš na našeg Milosavljevića, a? ( Petar Milosavljević, produkt Javorove škole, najbolji strelac Javora sa 19 pogotka).

 

Goran#Partizan: Dobar, nema šta. Naš (dete Partizana, Marko Milosavljević) če možda biti isto tako dobar. Ove sezone od napadača imali smo raspoloženog samo Radovića. Blaha je razočarao. Čuo sam, da, i ne mogu, da verujem, da je Tomiću produžen ugovor (Milovan Tomić, crnogorski napadač, koji je sezonu proveo na pozajmici kod Intera, gde je zabio samo 7 golova, Inter se međutim osramotio u Evropi, ispadavši od Debrecena u kvalifikacijama za LŠ).

 

Ivan#Javor: Da, ne znam, šta da ti kažem. U repki dao je 1 sam gol, a samopouzdanje ima na nuli. Videčete… Evo, dolazi i Bogdan. OVDE SMO!

 

Bogdan#Zvezda: Alo, gde ste, kako je vruče!

 

 

Goran#Partizan: Vruče, pa samo je plus 26 (ironija na 26 uzastopnih titula)! Pardon, 28. (ironija na 28 bodova razlike između CZV i PFC te sezone).

 

 

Bogdan#Zvezda: Ajde… Imao sam utisak, da ima vani neka galama, ali nisam išao za tim.

 

 

Goran #Partizan: Ajde momci, izvinite, moram na WC.

 

Ivan#Javor: Idem i ja, sačekajte me. Evo Miloša, pa vi malo razgovarajte.

 

 

Bogdan#Zvezda: I, šta kaže naš Goran? Oterasili se u Partizanu penzionista i sad navodno računaju na mlade?

 

 

 

 

Miloš #Srem: Jeste njihovi u19 6. put zaredom osvojili ligu…

 

Bogdan#Zvezda: I šta? Koliko od tih igrača če za par godina biti u prvom timu?

 

 

Miloš#Srem: A kod vas?

 

Bogdan#Zvezda: Vidiš Evropu. Kad jim ne sudi onaj Belorus, oni nemaju pojma. Oni farbaju sve. I vas. Uz pošteno suđenje oni su pobedljivi. (Kaže snimak pobede Zvezde u 4. kolu 1:0 golom Momčilovića-naj napadača Zvezde iz kontre u 94. min.)

 

Miloš#Srem: Mi čemo do titule teško. Jedino vi i Javor imate šansu, da jih sklatite iz trona.

 

Bogdan#Zvezda: Naš rat več je počeo.

 

 

 

 

Iskoristili smo bug u FM-u, gde piše, da smo mi osvojili najviše titula u ligi. Sledeče, sledi medijska ofanziva. Sj… smo napokon i Ivanenka, a sad je na redu još Lourival. Ako on napusti Humsku, oni za njega nemaju zamene. I sad pričaju, kako njihovi nehvaležni Partizanovci napuštaju klub.  

 

 

 

 

 

Miloš #Srem: Izvini, da de pitam, ali zar ne ide Momčilović na leto u Real?

 

 

Bogdan#Zvezda: Imamo mi zamene, ne brini.

 

 

(U međuvremenu vrača se Goran#Partizan).

 

 

Bogdan#Zvezda: Šta če uraditi Javor u LŠ? Usralo se jima pre 3 godine. Ništa.

 

Goran#Partizan: ššttt, on je tu u blizini.

 

Miloš#Srem: Si ti rekao nešto oko galame? Ko radi haos?

 

Goran#Partizan: Kao, da neko lupa po vratima. Momci, več je kasno, očemo još jedno?

 

Bogdan#Zvezda: Ma taj haos je veči i veči. Ajmo pogledat, koji ludak viče.

 

(Sva trojica ide ka ulazu, i vidi, da je taj zatvoren. Neki čovek, obučen u plavo-beloj opremi lupa besno na vrata).

 

 

Plavo-beli duh: NEBO SE OTVORILO!! Ovde pljusak! Oču nutra!

 

Goran#Partizan: OO, gledaj, ga, pa to je Romantičar Mile! Nešto znane reči, zar ne, Bogdane?

 

Mile#OFK Beograd: Ajde, otvori bre!

 

Miloš#Srem: Izvini, ali ta kafana je samo za elitu! Samo za top 6!

 

Ivan #Javor: Da, ona plavuša iz Apatina je baš zgodna! (ostalima... zapravo, znate, gde sam sad bio...)

 

 

Mile#OFK Beograd: Ma j… Mladost! OFK je uvek bio dio elite! 

 

Goran#Partizan: Elite. Pa, Bogdane, ovi su još gori od vas. Eh, OFK Beograd, tim propuštenih prilika, srpski Loserpool, koji je poslednju titulu osvojio još u dobi Facebooka.

 

 

Ivan#Javor: Mu otvorimo? Malo mi je žao  njega. Zapravo, ne trebamo Karaburme, ona iz Apatina znači pravi KARA-BUM, ! Nadam se, da če još doči u naš elitni klub.

 

Goran#Partizan: Ako pitamo prapraprapraunuka Slobodana Rajkovića (#Medo#2014#Lavkup#finale), šta misliš, da bi nama rekao?

 

Bogdan#Zvezda: Barem jednom, Gorane, iako smo rivali, si u pravu. Ajde, stavi to na vrata.

 

NA ŽALOST, MILE, ZATVORENO.

VIŠE SREČE SLEDEČI PUT.

 

 

Edited May 23, 2018 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

Sezona 2159/60

 

PARTIZAN (OPET) KAO ROBIN HOOD

 

Crno-beli za Zvezdu to, što je Milan za Partizan

 

http://sportprimus.ba/wp-content/uploads/2017/03/152-Derbi-FK-Partizan-FK-Crvena-zvezda-10copy-620x350.jpg

 

 

 

PRELAZNI PERIOD: NOVI EKSODUSI

 

 

Puklo je. Nakon što se dugo kuvalo, Humsku je na leto napustilo verovatno u atletskom smislu najbolje desno krilo, koje je ikad igralo u Humskoj. Lourival je za svoju sledeču destinaciju izabrao Porto. Prodornosti na desnom krilu više nema-da li čemo pronači novo rešenje? I kao, da to ne bi bio jedini šok, po mojoj gluposti smo zaboravili produžiti ugovor možda njegovom programiranom nasledniku! Milan Milošević, kojeg smo pre tri godine kupili od kulskog Hajduka, potpisao je za Srem! Za klub, kojem je fer plej svetinja i od kojeg imamo nepisani dugovor, da direktno ne kupujemo igrača! Ali svejedno smo slali neke od naših emisara na sever, ali Milan naravno, da tako brzo nije htio pregovarati sa nama…

 

Od igrača prvog tima ili Teleoptika, koje trebamo izdvojiti, Partizan je napustila još dvojica. Čilenski golman Gonzales otišao je u Santander, a poljski branič Kubica, koji kod nas nije dobivao prilika, pojačao je Vošu (tako je izgledalo to na kraju sezone!). Naše jedino pravo pojačanje na leto tako je bilo na krilu, iz čuvene Artmedie došao je slovenački winger sa fudbalskim prezimenom (možda je jedan od prapra… unuka prvog predsednika slovenačkog fudbalskog saveza u istoriji Rudija Zavrla), koji je za svoju poziciju neobično visok, ali izuzetno okretan i spretan! Bosanski napadač Vlajić doveden je kao poskusni zeko za direkt pas igru, ali od njega nije bilo baš ništa.

 

Glavninu pojačanja smo doveli ipak na zimu. Pojačali smo poziciju desnog krila (Kubice), a glavna bomba je doneta iz Sremske Mitrovice, gde smo ispravili grešku i Sremu darovali par desetak milijuna eura, ali verovatno več znate, da je u našoj kasi previše para. Ostale novajlije (Priščan, »Stalin« i Gasior) su dovedene za budučnost, poslednji od njih je polasezonu proveo na pozajmici u Sigmi Olomuc, našoj filijali.

 

Od naših rivala najviše profita i transfera obavio je Srem! Glavninu (10) od 13.75 milijuna eura išlo je za napadača, Javorovo dete i junaka finala LŠ pre 3 godine Milana Vujoševića.  

 

 

 

 

ŠAMPIONAT

 

27. uzastopna titula uzeta je sa malo praska, sa 69 postignutih i 16 primljenih pogodaka. Vodeči dvojac, kojeg vidite na tabeli, nikad nije bio u nekoj opasnosti, Zvezda je drugo mesto držala sve od petog kola dalje. Iznenađenje jeseni sezone bio je OFK Niš, koji nas je čak pobedio u 4. kolu i na kraju obezbedio čak plasman u top 6, kojeg su opet propustili Romantičari.

 

 

 

Ipak, na nekoliko utakmicama smo se mučili, na nekima prokockali vodstvo od jednog  (Novi Sad 2x) do dva gola (Srem). Največa pobeda tako je bila 5:0 nad OFK Beogradom. I polako smo dobivali odgovore na neka pitanja, a o tome nekoliko kasnije. Naša prednost na jesen znašala je plus osam, i u narednom delu sezone se večala, a jedan od uzroka bili su naši uspesi u večitim derbijima. U četiri prvenstvena navrata Partizan je četiri puta savladao Zvezdu, u Humskoj 4:0 i 1:0, a na Rajku Mitiću 2:0 i 2:1. To se smatra zaista neverovatno, ako smatramo, da smo praktično na svim derbijima, samo na poslednjem ne, uspeli potpuno zaustaviti njihovog najboljeg napadača Pavličića (22 golova). Osim strelaca, u ospredju su bili i crveni kartoni i povrede. Pogledajmo:

 

 

Partizan-Zvezda 4:0 (Radović 2x, Petrović 2x; povreda Hannich (PFC))

Zvezda-Partizan 0:2 (Hassan, Vega; povreda Pavličić (CZV) zbog starta Vege))

Partizan-Zvezda 1:0 (Radović;povreda Bešević (PFC), crveni Tisma (CZV))

Zvezda-Partizan 1:2 (Pavličić; Božić, Mendez (penal); povreda 2 igrača Zvezde+1 crveni za Zvezdu)

 

 

 

ABRAKADABRA

 

Bilo je naravno i bockanja između kolega menagera. Ali sa onim momkom, koji vodi Srem, uvek je zabavno popričati.

 

 

 

 

 

Mene je pogotovo oduševila pobeda Srema nad Zvezdom u jeseni.

 

 

 

 

 

 

Sremci te godine slave 90 godina od prvog i 80 od poslednjeg naslova, ali realno u prednosti su sad i Zvezda i tim iz Ivanjice. Uprkos poziciji, tim iz Ivanjice sam smatrao za jačeg od onog iz Ljutice Bogdana pogotovo zbog nenormalnog napadača, koji imaju.

 

 

 

 

 

 

Taj je nenormalan u negativnom smislu, Javor ima inače još jednog nenormalnog, ali onaj je zabio recimo 5 golova Zvezdi na jednoj utamici.

 

Taj momak dole inače je netipičan journeyman, u svojoj karijeri je igrao za sve (naše) četiri rivale. Zapravo je to krilo, koje se u neko vreme pretvorilo u "kao" napadača, ne znam, u kojem klubu se stvarila ta ideja, ali svaka čast treneru.

 

 

 

Grčić je u neko vreme bio Il fenomeno, čovek 45 sati nije postigao gol, zapravo, ne da nije znao, šta je gol, verovatno nije znao ni, kako se trese mreža na gačama. Kad se pojavila ta vest, morao sam se oglasiti i momku sam tako relaksirano dao podršku, a moj mozak je vreo od sarkazma.

 

 

Ne znam, kad sam poslednji put to uradio nekom drugom igraču, no za dva dana kasnije, došao je šok za ceo fudbalski svet.

 

 

 

 

Kad smo u 25. kolu gostovali u Ivanjici, i imali vodstvo od 2:0, dobio sam i ličnu zahvalu od tog igrača.

 

 

 

 

Ugriznuo sam se u usne, ali prekasno, Grčić je postao Messi, zabivši i gol u prvoj utakmici polufinala kupa UEFA protiv Newcastla za pobedu od 1:0. Javor se na kraju plasirao u finale, gde je deklasirao Atletico sa 4:0!

 

 

Grčić je sezonu završio sa respektabilnih 5 golova, 3 u ligi! I možda zanj sledi vrh kariere: socialne mreže več pričaju, kako če na leto karijeru kronati i u petom velikanu srpskog fudbala!

 

Možda previše pričam o drugima, nego o Partizanu, ali pre kraj domačeg pregleda moramo pogledati još poslednje kolo. U ligi za prvaka su i Zvezda i Javor prosuli mnogo bodova, pa su Ivanjičani u poslednjem kolu, kad bi se desilo čudo, imali čak mogučnost, da prestignu Zvezdu na 2. mestu. Zvezda je kuči gostila Niš i trebala samo bod, a Javor je gostovao kod Srema i trebao je pobedu uz poraz Zvezde. U tom slučaju bi obojica imali jednaki broj bodova, ali Javor je zbog ovog rezultata bio u prednosti. No, Sremci su pokazali, kao uvek, da igraju zase (pobeda sa 1:0), pa se Zvezda radovala kvalifikacijama za LŠ uprkos niškom šoku i porazu od 0:1.

 

 

 

Upravo u Sremskoj Mitrovici, koja polako postaje srečan kraj, crno-beli su osvojili i zvanično novu titulu prvaka, u 28. kolu, pobedom od 3:1.

 

 

 

LAV KUP

 

Četiri plus jedan jeste pet! U reprizi finala ispred dve godine, revanširali smo se Zvezdi za tadašnji poraz. Našeg rivala smo slomili u samoj završnici utakmice. Najteži posao imali smo u čevrtfinalu protiv neugodnih Novosađana, koji imaju uvek raspoloženog golmana protiv nas (se ko seča Stejskala pre 15 godina?).

 

 

 

 

LIGA ŠAMPIONA

 

 

Mislim, da ni pre 100+ godina nismo imali tako močne grupe, zato je bio privilegij, da smo čak 2 kola pre kraja mi i crveni vragovi u Humskoj odlučivali, ko če biti prvi, jer smo se oboji več kvalificirali dalje. 1. mesto je osvojio Partizan, veličastvenom pobedom od 6:0. Tako teška grupa daje samopouzdanje i u narednim mečevima, zato smo prošli i Chelsea i Valenciu i to ponovo bez primljenog pogotka.

 

Celu godinu dana smo radili, da smo došli do ove faze. I onda nas je u polufinalu ponovo sačekao Milan. Tim, protiv kojeg smo prošle godine prokockali dva gola prednosti (2:0, 0:4). I opet prva utakmica u Humskoj, i opet nesreča-Vlado Radović, najbolji strelac Partizana je zbog povrede več izvan pogona za tu sezonu. Ali več nakon pet minuta jeste 2:0 (Blaha i Zlatković), a umesto, da bude 5:0, u 89. minutu eks Sremac Rozman nakon izleta golmana Rajkovića smanjuje na 2:1…

 

Kao i prošle godine, na San Siro smo otišli željom zabiti gol. u 24. minutu je Barbosa zabio za Milan za prolaz dalje, ali prava drama odvila se kasnije. U 54. minutu slobodnjak za Partizan, izvodi ga Vega i izjednačuje! Ponovo smo probali zatvoriti igru, pogotovo na krilima, ali smo u 79. minutu primili pocarski gol, za kojeg Vidaković, koji je dobio prednost ispred Rajkovića) zapravo nije bio kriv. 82. minuta nama je dovela meč loptu! Penal! Vega, do sad naš junak, ga je promašio, i kad je u produžetku u 96. Milan zabio još treči put (slobodnjak), znali smo, da je ove sezone opet kraj priče pre finala. Ne pamtim, da li smo kad u tom sejvu dve sezone zaredom ispali od istog protivnika.

 

 

Ali ima jedno zadoščenje, u finalu je Milan izgubio od Porta 0:1, tako, da ima Lourival (koji u Portu obično igra kao bek) novi trofej prvaka Evrope! Več sad neka bude to najava za superkup u Monaku: Porto-Javor.

 

 

NAŠ TIM-ANALIZA

 

Rekao sam več, da smo izabrali put, po kojem čemo probati dati priliku više igračima iz naše škole* te umesto Južne Amerike favorizirati igrače iz regiona.

 

Kod golmana-Rajković je nedvojbeno naš prvi izbor, iako je pokazao nešto slabosti. Drugi izbor je 28-godišnji Vidaković*.

 

Braniči, vezni red i krila su dobro pokrita. Največa gužva jeste u centralnom veznom redu, gde sledeče sezone nameravamo pridodati Đ. Ilića. Največe iznenađenje sezone: Zavrl sa 10 golova i 5 asistencija, pogotovo, jer pričamo o 191 cm visokom krilu! Očekivao sam više od Miloševića (12 utamica, 0 golova, 3 asistencije). Vidi se inače iz aviona, da nam fali igrač sa 10+ asistencija.

 

Največa enigma su napadači, situacija je trenutno takva:

 

Vlado Radović: daleko naš najbolji napadač, ali polako dolazi u 30. godinu i bojim se, da je več postigao zenit. U toj sezoni je postigao 14 golova.

 

Nikola Marković: 14 golova, možda ima karakteristike, da polako postaje naš broj 1.

 

Acacio: 32 godina i stagnira več nekoliko godina. Pre pet godina je postigao 30 golova, u toj sezoni samo 4.

 

Jiri Blaha: sa 28 godina ništa posebno, u toj sezoni  5 postignutih golova.

 

Cristian Mendez: veznjak, kojeg sam pretvorio u napadača. Veliki ??. Enigma nisu golovi, nego konstantne 0 u asistencijama.

 

Marko Milosavljević*: proveo barem pola sezone izvan pogona zbog sloma noge, dobio priliku u poslednjih nekoliko kola, postigao gol protiv Javora. 25 godina.

 

Milovan Tomić: uprkos produženom ugovoru, Crnogorac nije našao puta do prvog tima, čak u simuliranim utakmicama Teleoptika je katastofalan (4 gola na 21 utakmica)

 

Bruno Grondin*, produkt naše škole, konstantno najbolji strelac tima i zaslužan za 7. uzastopnu titulu mladog tima. Več ima upisana 2 gola u prvom timu.

 

 

 

 

LJUBAVNA PRIČA SEZONE

 

 

 

OPET ON.

 

 

Dobro, jedna utakmica, dve. Na trečoj je doneo sreču, a na četvrtoj opet isto. Isključenje za suparnika i penal za Partizan. Lyon (finale LŠ 2155), Werder (grupa 2155/56), Barca (finale LŠ 2158) i sad Inter su iskusili, zašto se kontroverzni beloruski sudija Vjačeslav Pavljuković na utakmice vozi u Euro Truck Simulatoru u načinu High Power Cargo.

 

Ljubav je tako velika, da su Grobari izmislili čak pesmu zanj.

 

Ne jednu, nego dve.

 

Prvo na našem jeziku, a druga jeste internacionalna verzija.

 

 

 

V. I. P.

 

Srce kuca nama,

kad se njega delegira,

o njemu jeste fama,

o, njega se ne dira!

 

On voli nas ovakooo,

on dolazi iz Bresta,

i sudi nam polakooo,

svira nam penale smesta!

 

Samo Vjačeslav,

samo Partizan,

samo Bjelarus,

samo sviraj nam!

 

Njega volimo,

i vodku pijemo,

njega častimo,

trofeje (iz) biramo!

 

Zajedno osvajamo

Ligu Šampiona,

iskreno se nadamo

Vjačešampiona!

 

Samo Bjelarus,

samo Partizan,

daj još jedan šus,

daj to svaki dan!

 

 

 

HE IS THE ONE

 

He is the One from Brest,

he has chosen to come to our nest,

he made history and deserves all the best,

his name is to be written into Partizan crest.

 

 

Vjacheslav Pavljukovich!

 

Like the milk of the women breast,

please feel like at home, you are Partizan special guest,

although you are far away from the West,

you have already passed the hardest test.

 

You are the legend, you are not like the rest,

our rivals, opponents, are the total mess,

trophies for us, for you a wedding dress

for eternity, you deserve not the less.

Edited June 8, 2018 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

Kraj sezone 2160/2161

 

POTEMKINOVO SELO U HUMSKOJ?

 

 

 

Scena: Kafana Lopta bar. Od naših prijatelja iz jednog od prošlih reporta, tu su samo dva. Za naše junake je kraj sezone, i vreme je za (samokritičnu?) analizu.

 

Bogdan (Zvezda): E, Mile, konačno si stigao. Dobrodošao u elitu. Konobaru…

 

Mile (OFK Beograd): Onaj, ko čeka, dočeka. Prvo, da ti čestitam za Ligu Šampiona.

 

Bogdan: Ne, čestitke VAMA, da ste nama ju omogučili.

 

 

 

 

Zvezda osvojila  LŠ? Nee, samo izborila kvalifikacije za narednu sezonu, opet na sretan način. U poslednjem kolu je golom iz penala pobedila Romantičare, a Javor je izgubio kod rezervnog sastava Partizana 1:2. Kad bi Javor i Zvezda bili bodovno izravnani, u prednosti bi bio Javor.

 

Mile: Ove sezone se zaista sve poklopilo. Imam osečaj, da, barem, što se nas tiče, polako dolazi naše vreme.

 

Bogdan: I ja. Imam osečaj, da čemo u sledečih 5 godina promenuti tok istorije. Sledeča godina če biti naša godina. Samo jedan uslov: da nas Budič (trener Zvezde, nap.) napusti! Jer to ponižavanje iz godine u godinu je nedostojno! Javor je imao hrabrosti i menjali su trenera, koji jih je preporodio. Osvojili su kup i skoro osvojili 2. mesto.

 

 

Dragan Budić je upravo završio svoju treču sezonu na krmilu Zvezde i u svojem mandatu postigao neviđeno. Zvezda je trenutno u nizu od devet uzastopnih poraza od Partizana u ligi (deset, ako pribrojimo i finale kupa) i u nizu od pet uzastopnih domačih poraza. Poslednji večiti derbi sezone je briljirao po žvižducima: Partizan je domačine nadigrao možda kao nikad do sad.

 

Mile: Da, trebate jedno sveže rešenje. Nije dovoljno samo lupati po medijima, nego pokazati i dejanja. I protiv Partizana.

 

 

 

Bogdan: Da. Mi igramo kukavički. Pogledaj recimo Javor, kako je nadigrao Partizan u dva susreta na jesen. Pogledaj neviđenu situaciju, kakva muda je imao trener čak Radničkog iz Sombora! A mi? Mi igramo na remi. Remi i remi. I onda se u poslednjem kolu spašavamo protiv vas.

 

 

 

Partizan je u Lav kupu ispao več u prvom kolu, a koban je bio Radnički Sombor, koji je prošao dalje na penale. Nakon utakmice sledio je šov domačeg trenera, koji se nakon istorijske pobede čak usudio kritizirati svoje igrače!

 

Mile: Partizan nije ništa posebno. Iako su sezonu završili neporaženi. Ponosan sam, da podržavam klub, koji protiv Partizana ove sezone nije izgubio.

 

Bogdan: E, svaka vam čast za onih 4:4. Možda bi trebali nešto naučiti od vas. Ali prvo, da se oterasimo Budića. Aaaa, skoro sam zaboravio. Ajmo, da proslavimo Uefinu šamarčinu!

 

 

Mile: . Pa to je najlepša priča sezone!

 

 

Bogdan: Kako su imali puna usta. Kako su si čak smislili pesmu. Kako su bili uvereni… E, sad je došla pravda.

 

 

Čuveni beloruski sudija je do marta 2161 valjao za nezvaničnog Grobara zbog tri kontroverzna meča, koja je sudio duboko u korist Partizana. No, to se promenilo te sezone. Belorus je sudio prvi meč četvrtfinala Partizana protiv Bayerna i u 90. minutu dosudio penal za goste, koji nije pretvoren u 0:2. U revanšu Partizan je odigrao samo 0:0 i bio izbačen iz Evrope. Bavarci su išli do kraja, pobedivši Lyon, kojemu nema kraja poraza u finalima.

 

 

 

Mile: I to nakon gol razlike 31:2 u grupi. Ha ha. Ajmo još jednog!

 

Bogdan: Da, lepo je to raditi u smešnoj grupi. Pogledaj našu. Milan, Lyon i Villareal. Mi smo izbacili jedan Milan iz LŠ!  Milan! I bili smo blizu i protiv Uniteda u osmini finala. A oni se pale zbog jednog Dortmunda…

 

Mile: Milan je onda izbacio nas u kupu UEFA…

 

Bogdan: Poanta je u tome, što očigledno magarac ide više puta na led.

 

Mile: Kod njih je jednostavno, zaustaviš njihova dva napadača i kraj priče.

 

 

Napadački dvojac Marković-Radović je blistao u prvom delu sezone, ali onda se zaustavio i doživeo katastrofalnu formu. Marković (ukupno 13 golova) je 15. marta zabio Zvezdi, a onda do kraja zabio samo još dva gola Voši. Vlado Radović je na zimu bio kod 16 golova, ali onda je na prolječe (!) zabio još samo jedan (!!!!) gol Zvezdi na isti utakmici kao Marković! Time je izgubio i titulu naj strelca lige.

 

Bogdan: Ma znaš, šta mene najviše nervira? Oni se kao pale na svoju omladinsku školu. A svake sezone gube 1-2 deteta. Nitko ne priča, niti se ne usudi, zašto su oni otišli. Milosavljević je bio te sezone par put Joker, ali sam u kladionici stavio, da če on prvi otiči na leto.

 

 

 

(Prodan na leto 2161)

 

 

(Prodan na zimu u Srem)

 

 

 

 

Očigledno Partizan nije baš tako veliki klub? I još  jedna priča. Ajde kaži mi, šta to rade sa napadačima? Kupe Rumuna iz Milana za 150 milijuna. Ne igra. Svaka čast Milanu, da su jima ga uvalili.

 

 

Jedan od največih transfer flopova Partizana bio je ovaj rumunski napadač, koji se crno-belima ponudio iz Milana. Samo par dana nakon dolaska, najavio je, da ima osobne probleme. Od tad dalje nije bio u kadru Partizana i na zimu je prodat u HSV. Partizan je zato najavio, da se za neko vreme odriče napadača iz Istočne Evrope, svima su dobro znani primeri ispred čevrt stolječa, koji su Partizan tad pahnuli u par kriza.

 

 

Mile: Ali očigledno je to problem tih igrača.  I kod vas je slično. Siegl, Burlikowski. To ste i vi falili, moraš priznati.

 

 

 

 

Bogdan: Samo Nebo zna, šta se događa sa njima.

 

 

Mile: Ipak, Partizan če biti teško sklatiti. Kupili su igrača iz Javora, koji može igrati i kao napadač. Kupili su alternativnog levog beka. Na leto jim dolaze najmanje još dva igrača.

 

Bogdan: Kod njih če biti frke. Radović je u 32. godini. Marković igra toplo-hladno. Onaj njihov Milosavljević samo pitanje je, kad če pobeči. Jedva čekam, da saznamo, šta se dešava tamo. Onaj Francuz (Grondin) je dobar, samo previše zelen.

 

 

 

Mile: No, postigli su 79 golova u ligi..

 

Bogdan: To može fluktuirati. Kao i odbrana. Gledaj, koliko golova su primili ove godine. Pale se, da imajo najboljeg golmana na planetu, ali taj golman jih je koštao dva put zaredom u LŠ. I najbolje je to, što njihov trener soli pamet drugima, da Aerial Ability uopče nije važan atribut, iako je pre deset godina pričao sasvim drukčije. Obrat 180 stepeni!

 

 

Tako je Partizan primio možda dva kobna gola u poslednje dve sezone u LŠ, oba puta ide za prvi meč nok aut faze. Prvo je gol, nakon kojeg je Milan pre dve godine smanjio na 2:1 u Humskoj; drugo je gol Bayerna za pobedu od 1:0, isto na stadionu Partizana, te sezone. 

 

 

https://gph.is/2HWBiL4

 

https://gph.is/2MA3d70

 

 

Mile: Nadam se, da mi nečemo doživeti obrata 180 stepeni.

 

Bogdan: Nadam se i ja. Ajmo još jednog, rano je još. Očigledno naših prijatelja nema.

 

Mile: Nadam se, da čemo kad videti lepu Draganu (Voša).

 

Bogdan: Ona retko dolazi, sačekaj ti malo. Prvo se ti pobrini, da postanete redovni član elite.

 

 

 

 

 

 

 

 

Za kraj čemo završiti čuvenom utakmicom Srbije i Rusije na Euru 2160. Pre posledneg kola u grupi oba tima bi se sa osvojenim bodom kvalificirali dalje bez obzira na ishod utakmice između Rumunjske i Belgije. Na kraju su oba tima igrala na bod (šutevi u okvir čak 2-0 za Rusiju, iako su igrali sa dvojicom manje!), a Rumunjska besna putuje kući uprkos pobedi od 3:1 nad Belgijom.

 

Ako vidimo, ko je ruski selektor, iznenađenje je manje. To je bivši štoper Partizana i pre svega Javora.

 

 

Euro su inače osvojili Nemci, koji su kompletirali duplu krunu posle naslova svetskog prvaka ispred dve godine.

Edited July 9, 2018 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

 

Sezona 2161/62

 

DVA FK-A I DVA OFK-A ISPRED ZVEZDE; NAVIJAČI PARTIZANA MOLE UPRAVU VEČITIH RIVALA ZA DOŽIVOTNI UGOVOR SA BUDIĆEM*

 

*Dragan Budić, več 4. sezonu trener Zvezde, broj trofeja: 0 (nula), njegova statistika meča protiv Partizana na kraju te sezone: 19 utakmica, 1 pobeda, 3 remija, 15 poraza, od toga trenutno u nizu od 7 vezanih domačih prvenstvenih poraza

 

 

TRANSFERI

 

Na leto smo povukli jednu od najtežih odluka. Zbog konkurencije na levom krilu i zbog starosti. Na toj poziciji smo imali: uskoro 33-godišnjeg Beševića, 31-godišnjeg Hassana, skoro 30-godišnjeg Božića te več znanog novajliju Cerovića. Na kraju smo odlučili, da Humsku može napustiti Egipčanin, koji je pojačao redove Chelseaja.  Isti klub je »pojačao« i napadač Blaha, jer smo u prvom timu gurali našeg Bruna Grondina. Milovan Tomić, velika eks crnogorska nada, novi tim našao je u Mallorci. Tako smo ostali sa ovim napadačima: Markovićem, veteranom Radovićem, razočaranjem prošle sezone, te još zelenim Grondinom. Zato je bilo jasno, gde nam treba sveža kri. Dejan Zlatković, štoper, naš 28-godišnji ne-više-klinac, postao je novi u nizu akademijskih odlazaka (Sevilla), a Smirnov je pojačao Marseille.

 

Vidovića smo tražili več prošlog leta, ali nas Barca prehitela. Brzi napadač je u B ekipi Barce postigao fenomenalan broj pogodaka, zato je predstavljao za nas najzvučnije pojačanje sezone. Za rotaciju smo doveli još mladog slovenačkog napadača, koji je blistao u u21 reprezentaciji, koja se plasirala na Euro. Novo pojačanje iz Slovenije, višestrukog slovenačkog šampiona Dob (kraj je inače najviše poznat po največem slovenačkom zatvoru) je bio i Zdenko Toplak, no kod njega smo imali dilemu oko pozicije. Čovek je prirodni levi ofanzivni bek (wingback), i za pozicije, koje mi igramo, morali smo ga natrenirati. Ili na levog igrača odbrane ili na ofanzivno krilo. Još ne znamo zapravo, šta čemo sa njim. Treče pojačanje smo doveli iz Novog Sada, odlični štoper, koji može igrati i kao levi bočni. Posobno sam ponosan, jer se zanj zanimao i Liverpool, i on je izabrao nas.

 

 

 

Poslednje pojačanje, ali više za naredne godine, dovedeno je na zimu. Morali smo, čovek ipak  ima gene, stare najmanje 150 godina i natrenirati čemo ga kao napadača.

 

 

JESEN: NEKI DRUGI PLANET I ZVEZDINIH HLADNO-TOPLO

 

Sve to je funkcioniralo, barem na početku. Mi smo se ove godine uprkos gomili napadača, više puta odlučili, da gojimo 4-2-3-1 sa targetmanom, što nije rezultiralo u toliko lepi igri koliko efikasnosti (Vidović 5 golova u 7 utakmica). Tek OFK Niš u 9. kolu je prvi put sprečio naš 100% učinak, a u 11 kola, naša odbrana primila je samo jedan gol.  U tom furioznom početku pobedili smo i dva trenera, koja imaju navika previše pričati, a manje pokazati. Zeleni Djordjević i njegov Sombor su ušutkali kod kuče (1:2), a šta reči o Draganu Budiću i njegovoj Zvezdi?

 

U. kolu smo gostovali kod njih i upisali novu pobedu, ovaj put od 2:0 (Zavrl, Radović). Zvezda se več tad poslovila od borbe za titulu (nisu pomogle ni informacije pozajmljenog gruzijskog beka, inače Partizanovog deteta Mikadzeja(!)), a mi smo slavili pre svega Vlada Radovića. Otpisanog napadača, razočaranje prolječa 2161, a ovaj put je u 77. minutu taj napadač otišao u igru te u slabih 15 minuta pokazao više nego u celom prolječu prošle sezone te pridobio naziv igrača utakmice.

 

No, do sledečeg večitog derbija kraj novembra, stvari če biti za malenkosti drukčije. Jeste, Zvezda je doživela kolaps i kod Sombora, ali onda je napravila odličan niz od 10 utakmica bez poraza. I to sa istim trenerom. Mi smo nastavili sakupljati bodove, ali jih i izgubljati, pre svega zbog odbrane, koja nije bila na nivoju od septembra i avgusta. U 12. kolu smo imali na sporedu možda derbi sezone, gostovanje kod Javora, koji se sa Zvezdom borio za drugo mesto. U to vreme, Javor je imao evidentne probleme sa efikasnošču te sakupljao remije kao deca viruse, a mi smo sa pobedom i tamo sa 2:0 otišli na plus 12 i zapravo rešili šampionat.

 

U poslednjem jesenskom kolu Zvezda je večiti derbi kod nas dočela pre svega psihičko stabilnija. Nas  je još uvek boleo ispad protiv BPI Pekara u kupu (u kojem je Adrian Vega promašio dva penala), a Zvezda je za tu lovoriku još bila u igri. Dragan Budić je utrpeo novi poraz. Ali… Mi smo vodili 4:1, Zvezda je nakon toga postigla dva za konačnih 4:3 i bila u igri do kraja. Pre svega na krilima Pavlićića, koji je postigao malo manje od gola po utakmici.

 

 

 

Ali Zvezda je imala tu i Mitra Vasića. Nije to slab tim na papiru. Videlo se, kako je napredovala, a pre svega način, na kojeg se plasirala u narednu fazu LŠ. Za Partizan grupa je bila šetnja, za Zvezdu ne: u prva 4 kola jedan poraz uz remi! Ali u 5. kolu Zvezda je u Madridu  nadigrala Real i u 6. ostvarila tri boda protiv Marseilla, da bi na kraju zajednom sa Realom imala skor 2-3-1 i pobedila grupu!

 

 

 

 

PROLJEČE

 

U prolječu za Partizan je završen veliki niz.

 

 

 

No nije bio ni jedan od »velikih«, da nam to spreči, to je bio Borac iz Čačka, na prvoj zvaničnoj utakmici u novoj godini. Jedan poraz u toliko vreme može naneti više štete nego redovni… Nije više bilo govora o granitnoj odbrani (Sombor  nam zabio 3), čak i na jesen sam imao utisak, da pojedinci rade samo na 60%. Pre svega je polako počela šepati igra u poslednji trečini terena. To se sve sakrilo zbog statistike: između 26 igrača prvog tima, 19 ili 20 se upisalo između strelce. To je sve lepo, ali zakrije činjenicu: da napadači ne rade dobro svojeg posla, odnosno ni oni, koji bi trebali dovesti loptu do njih.

 

 

TREBAMO EMOCIJE

 

Čekali smo  nove večite derbije za igrače, da se stvare neke emocije i da se smijemo Budiću, treneru Zvezde.  U LŠ smo time bili najbliže u četvrtfinalu protiv Intera. Protiv Fenera smo se provukli sa polovinom snage, protiv nerazurra sam skoro polomio tastaturu. Prvi meč kući, lagano vodstvo od 2:0 i onda u završnici utakmice NOVI DOKAZ slabog aerial abilitija našeg golmana, koji je primio gol iz akcije sa kornera sa 2:1. Na Meazzu smo tako otišli psihološko slomljeni. Protiv Srema smo kuči jedva (Petrović 90.) došli do boda. Inter je u uzvratu poveo, a mi bez ideje do kraja tražili gol za izjednaćenje, čak sa igračem više. Ono, što nam nije uspelo protiv Milana dva put, nama jeste ipak sad: u 89. minutu centaršut Gorskog na glavu Beševića (životna forma) za prolaz u polufinale protiv...

 

Našem večitom rivalu nije bilo do smeha.

 

 

Uz to, na zimu su ostali bez dva važna igrača, Ivanovića (FC) i Bege (WBL). Jesu inače doveli super talentiranog Lazovića iz Kule, ali zamena za 31-godišnjeg toreadora? Od tad dalje počinje novi kolaps Zvezde, koji je bio još gori od jesenskog. Jedina šansa, jedina svetla tačka bile su predstave u LŠ, gde je Zvezda izbacila i Lyon i Valenciju: stavljanje u isti dio žreba do finala značilo je polufinalni večiti derbi!

 

Večiti rivali igrali su finale 2149 i 2150, ali u duelima na ispadanje, rezultat je 3:3! Zvezda je u poslednja dva okršaja izbacila Partizan (2120, 2116), crno-beli su to uradili suprotno tri puta pre toga (2110, 2087, 2077), a Zvezda je pre 99 godina to uradila bez pobede (0:0, 1:1). Te 2063. godine Zvezda je poslednji put u Evropi išla do kraja u LŠ.

 

Dobro je počelo za Partizan u Humskoj. Vidović je slobodnjakom dvignuo na noge skoro 145.000 navijača. Marković je zabio za 2:0. Mitar Vasić je bio prebrz za domaču obranu i zabio gol, ali je Marković svojim drugim Partizanu opet izborio prednost od plus 2. No onda, da ne bi išlo sve lako, se naš levi bek Mikolajczkak odlučio, da malo popestri revanš, te loptu malo presnažno dodao našem super golmanu Rajkoviću, koji do nje nije stigao, i nakon prvih 90 minuta umesto 3:1, pisalo je 3:2.

 

 4 dana kasnije opet se igrao večiti derbi, opet u Humskoj, ali u JSL. 0:0 nije bilo iznenađenje, jer su svi čekali revanš. Tamo bi crveno-beli po predstavi u prvih 20 minuta morali voditi sa najmanje 2:0. Partizan je uspostavio ravnotežje i do kraja ipak idržao. 0:0 ga je vodilo u prvi finale nakon pet godina, finale protiv Man Utd-a, protiv kojeg Partizan nije nikad izgubio finala.

 

Ali sve se desi prvi put. Englezi nisu bili toliko bolji, koliko spretniji. Igrati bez napadača je teško.

 

 

 

Šta sam je još ostalo do kraja? Još jedan poraz u Nišu, još jedna pobeda na Rajku Mitiću (odlučio ove sezone nesigurni i vručekrvni Vega) sezona Zvezde bez trofeja (Poraz u finalu kupa protiv Srema na penale), samo 5. mesto (a njihov trener več pre polufinala LŠ dobio kontinental reputaciju, jao jao…) ,  i na kraju skoro, da bi Javor prokockao LŠ. Iznenađenje sezone su Romantičari i Nišlije. Budučnost Dobanovci su opet ispali, ali ovaj put častno, sa čak 19 osvojenih bodova. U JSL se vračaju Rad i BPI Pekar, trečeg sudionika dobičemo kasnije.

 

 

 

Naš tim? Vidović je na kraju pristao na kontu 15 golova, ali je 4 od njih postigao na poslednjoj goleadi protiv Niša. Ostali napadači su malo razočarali (Markovič 9 na 31 utakmicama; Grondin 7/21, Radović 7/22, Golob 4/21), ali po drugoj strani: od člana prvog tima samo se golmani + oba poljska beka plus Cerović  (»kao« programirani naslednik Beševića) nisu upisali između strelce. Veseli me, da imamo rešen problem desnog krila, gde imamo opcije, da igramo brže (Milošević) ili sporije/više fizički (Zavrl).

 

Za sledeču sezonu se igram sa neverovatnom idejom: prodati golmana i nabaviti kojeg sa boljim Aerial Ability, ali sve to dok prespavam. Možda sam lud, ali  označeni atributi mogu utecati na utakmicu više nego ostali.

 

 

 

Edited July 9, 2018 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

Kraj sezone 2162/63

 

 

»MEMORY LEAK« PARTIZAN KOŠTAO LIGE ŠAMPIONA; GOL IZ OFSAJDA KOBAN ZA KUP; A ZA NEKE STVARI CRNO-BELI MORAJU I SAMI PREUZETI "KRIVDU"

 

 

TRANSFERI (?); DOGAĐAJI NA JESEN; ZIMU, DO 23. 2. 2163

 

U toj sezoni Partizan je dobio možda poslednje upozorenje (ha ha, šta??)

 

 

Upozorenje, da ništa nije samoumevno i da ima još vremena, da se neke stvari poprave.

 

Sad, kad ste videli naslovnicu, verovatno se pitate, šta čovek priča, zar sledi opet depresivni report uprkos tituli?

 

Pa recimo, da skoro da. Za Partizan su u tom sejvu ciljevi tako visoki, da sam si postavio sledeče kriterije za ocenu sezone:

 

Ocena 5: Trojna kruna uz neporaženost u ligi (odnosno max 2 poraza)

Ocena 4: Dupla kruna (Liga+LŠ) uz neporaženost u ligi

Ocena 3: Dupla kruna (Liga i kup)

Ocena 2: Samo osvojena liga / Ne osvojena liga uz osvojen kup i LŠ

Ocena 1: Ne osvojena liga

 

Zbog možda slepog poverenja u tim nismo na leto veliko kadrovali. Največa vest je zapravo bila osnovanje linka sa Novim Pazarom, kamo smo poslali nekoliko obečavajučih »talenata«. Možda je to pomoglo, da su Pazarci osvojili prvo mesto, što za narednu sezonu verovatno znači kraj suradnje?

 

"Idiličan" uvod u JSL grubo su prekinula poraza u 3. i 4. kolu kod Borca i Srema. Ubedljiva. I to je dalo znak, da to neče biti samo jedna klasična sezone. Oba tima predstavljala su iznenađenje jeseni. Uz slabu formu OFK Beograda, a pre svega vicešampiona Javora te ogromnu izjednačenost doljnjeg dela tabele, od grupe se izoblikovao vodilni trojac Partizan, Srem i Zvezda. Kod Srema je blistao dvojac Vujošević i veteran Dostanić, a kod Zvezde smo doživeli povratak Pavličića.  Ali on i Mitar Vasić su bili premalo. Ali to smo saznali več kasno-tad rano, u 9. kolu, kad je Partizan išao na Rajka Mitića, trener Partizana, kao uvek bio je pun samopouzdanja pre večitog derbija, a doživeo novu blamažu. Zvezda je u remiju bez golova imala igrača više celo drugo poluvreme i uz to uspela biti čak nadigrana. Osim toga, naš večiti rival je od 12. do 14. kola zapao u krizu. Doživeo je (od nula) tri poraze zaredom (Novi Sad, Srem, Rad), što ga je malo oddaljilo od borbe za LŠ. To je iskoristio Srem, koji Partizanu celo jesen nije dozvolio disati,a zaostanak na jesen ide pripisati pre svega porazu Sremaca u Humskoj kraj novembra (0:3).

 

A Partizan? Oporavili smo se od poraza iz 3. i  4. kola te nanizali još jedan niz neporaženosti. Ali ne bez grešaka. Još  uvek je naša rak rana bila igra u napadačkoj trečini. Vidović je promašivao sve živo. Marković isto, Golob, jedini »normalni napadač po atributuma« nije uopšte došao do puno prilika. Na krilima je blistao jedino Milošević i djelomično iz Teleoptika vračeni Herrera. Cerović je nastavio razočaravajuče predstave: ili je dobivao kartone ili se povređivao. Centralni vezni red (koji je doživeo najmanje probleme u poslednjih par godina) nije uradio baš puno u napadu. U odbrani su se pokazale rupe i veča odvisnost od dnevne forme nego ikad. To važi i kod golmana, zato smo na zimu zakazali pojačanje baš na toj poziciji.

 

 

 

U ostala dva takmičenja Partizan je pokazao dva različita lica. U kupu se mučio protiv Valjeva, zatim razvalio Sindjelić, da bi u četvrtfinalu ispao čak kuči od Borca i to nakon 90 minuta! Na drugoj strani je u LŠ izborio 100% učinak gol razlikom 13:3 u zanimivoj grupi, gde je največi događaj bio u duelu sa HSV-om, gde igraju Ivan Jakšić te rumunjski napadač Moga, koji je pre dve godine predstavljao možda največu kupovinu crnobelih u povijesti. To se potvrdilo njegovim predstavama protiv Partizana.  

 

Za nagradu za 1. mesto u LŠ Partizan je dobio Liverpool, a Javor kao drugi Dortmund! Prolječe smo startali još jednom kupovinom (15-godišnjeg čilenskog napadača) te remijem u Novom Sadu. Onda je sledio okršaj na New Anfieldu, prvi nakon 13 godina. I koji je imao starog junaka. Pre 13 godina je postigao jedan gol (u pobedi od 4:0), a sad je u pobedi od 2:0, 34-godišnji Milovan Bešević zabio iz penala i slobodnjaka te oduševio auditorijum. Možda jedini Partizanov veteran, koji je tako blistao u Evropi, bio je pre skoro 100 godina Muha Savić, koji je čarao na Old Traffordu davne 2066 u svojoj 37. godini. Partizan je tako imao lepu prednost pre revanša, uz to, njegov prvi rival u ligi, Srem, u prvom kolu nastavka, doživeo je kod Borca istu sudbinu kao crno-beli prošle sezone (poraz), a bili su i nadomak ispada u kupu UEFA protiv Seville. Javor je izgubio prvi meč u Dortmundu.

 

To sam igrao juče, i nakon pobede u Liverpoolu sejvao.

 

 

DOGAĐAJI POSLE

 

I danas nastavio. Prvo je u ligi pao Novi Sad, no počele su se događati čudne reči.

 

Konačno sam nekako konsolidirao odbranu, da bi onda odjednom počeo imati probleme sa mojim desnim bekom. Gorskog sam zbog slabe forme več na jesen poslao u Teleoptik.

 

 

 

Iz ništa…

 

 

Onda problemi sa tutoringom-Dejan Božič nije bio dovoljno dobar za mladog 15-godišnjeg napadača, pa nije ni Vidović.

 

 

Ta nonšalancija od jednom je skalila mir u timu i to u najgorem mogučem trenutku sezone. Sledio je meč na Banjici, gde smo nakon katastrofalnog prvog poluvremena spasili bod (2:2). Onda smo pobedili Zvezdu, Liverpool i Javor, ali i Srem nije popuštao i bio nama je daleko samo 3 ili  boda.

 

No, onda je sledilo ovo...

 

 

Nisam morao puno, da ponavljam, ali bio je to pre svega psihološki šok . Zašto? Sejv ima samo oko 360 MB, i loadovane su samo 3 zemlje. Da li ču morati sada sejvati nakon svake utakmice (svako sejvanje u 2163. godini traje cca 20 minuta gde molim boga, da mi što ne pukne). Ispraznio sam ceo »saves« folder i pustio samo aktualni sejv unutra. Očigledno če biti to praksa. I sa mukom isčekivao, šta če mi doneti reload, ako če uopče raditi.

 

Na sreču sam uspeo, da nastavim. U reloadu je Novi Sad pao sa 3:0, a isto tako sam na Banjici pustio 2 boda (1:1). Redsi su pali 3:0, Zvezda čak sa 5:0,a opet smo uspeli pobediti i u Ivanjici, ovaj put dramatičnih 3:2 za nas, gde nama je pobedu doneo Plesnar par minuta pre kraja. A za razliku od pre, Sremci su popustili, te remizirali sa Pekarom i Vošom, zatim demolirali Niš, i opet remizirali sa Novim Sadom. I kako, čete videti, naša prednost je bila sve veča i veča i o novoj tituli tad nije bilo dileme.

 

Ali ako je taj »memory leak« navodno (?!-čitajte dalje) olakšao put do titule, uradio je suprotno u LŠ. Očigledno nama je bio u četvrtfinalu suđen suparnik iz duela Valencia-Milan. Prvi put su netopiri izbacili rosso-nere i tako bi se mi morali meriti sa njima, što  bi bilo odlično, jer nama odgovaraju. Ali u drugom reloadu, Milan je (nakon 0:0 u Valenciji, što je bilo pre tehničkih problema) u revanšu pobedio kuči 2:1 (prvi put je izgubio istim rezultatom), što je značilo, da če biti on naš suparnik u čevrtfinalu. Nije potrebno naglasiti, ako ste čitali poslednje reporte, šta to znači za nas. Oni su nas izbacili dve godine zaredom iz LŠ, no našu šansu smo ovaj put videli u tome, da se uzvrat igra u Humskoj, i time sam se ponovo ugriznuo u jezik, jer obično volim prvi meč igrati kući.

 

 

Na San Siro smo doputovali odlično raspoloženi, baš pre početka Lige za prvaka u JSL. O prvim minutama smo zapretili. Bili smo dobar suparnik, statistički praktično bolji ceo meč, ali šta vredi, kad smo, »magarci« kuči otišli prtljagom od minus dva.

 

 

Taj poraz u prvom meču četvrtfinala delovao je kao lonac, koji je eksplodirao. Kao, da bi se sve slabe stvari odjednom otvorile i osvetile se nama za nazad. Za poslednja dva finala LŠ, koje smo dobili. Za sreču u 2157 i sudijsku pomoč u 2155. Odjednom je svaki igrač imao razlog, da bude  nezadovoljan i zatraži transfer. Čak i, kad bi nestalo toaletnog papira.

 

 

Reakcija nakon poraza moralo bi biti razvaljivanje Rada u 1. kolu plejofa, ali igrali smo samo 1:1. Tim tovorom dočekali smo Milaneze u Humskoj, u-uprkos svima u napadu-utakmici bez highlightsa i pirovom pobedom od 1:0. Ispad u LŠ iskoristio je Srem, koji nas je, kao Rad, kaznio u poslednjim minutama u Humskoj, te uzeo bod. Ali Sremci bi za ozbiljni naskok na titulu morali više puta pobediti i manje puta remizirati. To je (skoro) iskoristila Zvezda, koja nas je u sledečem kolu sa više sreče nego pameti (»konačno«) pobedila i time nama nanela još veču psihološku štetu. Čak moje radno mesto je bilo pod pitanjem, iako sam pre par dana potpisao novi ugovor do 2167. U sledeča tri kola pobedili smo Borac piškavih 1:0 i doživeli nova kolapsa kod Voše i Rada. Da bi bila stvar gora, to se desilo četiri kola pre kraja, pre derbija u Sremskoj Mitrovici. Domačini če ga dočekati na minus šest i plus četiri napram Zvezde.

 

I nečete poverovati…

 

 

… uspeli smo. Tri kola pre kraja obezbedili smo titulu , ali je FM još nije priznao (u slučaju, da bi oba tima bila na 60 bodova, mi bi imali bolji međusobni skor). Na to se tako moralo čekati na sledeče kolo i gostovanje Zvezde! Pobeda od 4:0 to je konačno omogučila.

 

U poslednja dva kola smo odigrali, kako pristoji šampionu, u napadu je priliku dobio Golob, i dobro ju iskoristio. Srem je drugo mesto i kvalifikacije za LŠ zvanično osigurao u direktnom okršaju sa Zvezdom kolo pre kraja, i pobedom na Rajku Mitiću sa 2:1.

 

 

 

Dragan Budić i Zvezda nisu največi gubitnici sezone. U reprizi finala prošlogodišnjeg kupa, ovaj put su savladali Sremce i Zvezda je Budiću priborila prvi trofej u karijeri! Največi tragičari su igrači iz Ivanjice, koji sledeče sezone neče videti ni Evrope (ove sezone su ispali u ¼ finalu protiv Bayerna).  Šampioni Evrope su postali krvniki Partizana, pobedom od 1:0 protiv Porta.

 

 

 

 

 

 

A mi? Biče to dugo i naporno leto. Taj tim,  koji imamo, očigledno ima kontroverzne ličnosti.

 

 

Adrian Vega je jedan od najiskusnijih igrača tima, kad igra, je kapiten. Ali u poslednje vreme ima u Partizanu pre svega dva problema. Prvi je disciplina, a drugi izvođenje penala. Protiv Novog Sada je na jesen promašio novog u nizu. Zanimivo, da je u reprezentaciji druga pesma, taj isti Adrian Vega na mundijalu u Meksiku zabio je iz penala tri puta zaredom u lutrijama: u osmini finala protiv Brazila, u četvrtfinalu protiv Engleske i u finalu protiv Nizozemske!

 

 

 

Partizan kao Nemačka, bez dominantnog igrača uprkos 30 titulama zaredom…

 

 

 

 

Zourab Dzoudzashvili a.k.a. Stalin. Dobio je nekoliko prilika u prvom timu i zabio prekrasan gol Sindjeliću iz Niša.

Edited July 14, 2018 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

Kraj sezone 2163/64

 

http://static.sify.com/cms/image/licpqRfdbajsi.jpg

 

<INSERT TITLE HERE>

 

 

LETNI/JESENSKI DOGAĐAJI

 

Pre godinu dana moj pomočni trener rekao mi je, da naš tim ima dovoljne snage za DOMINACIJU u Jelen superligi. Završili smo ju sa 11 plusa sa mini krizom u najbitnijem delu sezone.

 

Pre početka te sezone (kad smo imali več ceo roster sastavljen) rekao mi je, da imamo snage za SE BORIMO za naslov prvaka Superlige.

 

I završili smo ju…

 

Ali prvo planovi. Ko je napustio klub? Ko je došao? Humsku su od prvotimaca napustili desni bek Gorski (Roma). Na njegovoj poziciji imamo čak tri igrača, Kubice, Hannich (konvertirani štoper) i brzi Stalin, koji je oduševio več prošle sezone. Največe iznenađenje za vanji svet bio je odlazak veznjaka Atanasova u Tottenham. Bugar je bio obično solidan u svojim predstavama, ali »to nije bilo to«, statistično nije bio između najboljima, u skoro deset godina u Partizanu u prosjeku je na sezonu ponudio dva gola i tri asistencije! Drugi njegov problem bio je njegova statičnost, jer nije bio među najbržima, a to se u vezi, koja je u večini primera sastavljena (samo) iz dvojice, pozna.

 

Od ostalih odlazaka prednjačila su neka naša deca odnosno rezerve, koje se kod nas nisu dokazale zbog različitih razloga. Mendez, napdački vezist je zbog sve večeg forsiranja Aguera, otišao nazad u Urugvaj. Georgiju Mikadzeju, našem detetu (*), dozvolili smo, da pređe u našeg največeg rivala pošto je prošle sezone tamo »odlično« igrao na pozajmici. Vladan Stojčić*, kojemu smo nekad predviđali, da če biti naš Iniesta, prešao je u Vošu. Georgi Hristov*, mladi bugarski štoper, pojačao je Javor. Aleksandar Vukajlović*, napadač, pojačao je redove kulskog Hajduka, iz kojeg u poslednje vreme igrači beže u velike timove.

 

A ko je pojačao tim? Prvo od njih ni je bio očekivano, ali se iznenada pojavio na vrhu skaut reporta. I možda ga nismo ni trebali. Ali da, doveli smo još jednog štopera. Imamo zvanično sad šest igrača, koji mogu igrati na toj poziciji. Drugo pojačanje bio je-napadač iz Brazila. Tako, da smo u toj sezoni računali na: Vidovića, Markovića, Goloba Gledsona i djelomično priželjkivali, da če Cerović, kad neče igrati na levom krilu, solidno zastupati (pre svega zbog brzine 20) mesto ST-a.  Na to mesto smo za svaki svaki svaki slučaj doveli i mladog beloruskog napadača, na kojeg (to kažem samo vama) nismo ozbiljno računali, ali on, kao da je to shvatio… Poslednje pojačanje-kojim sam ponovo progutao reč o (ne) dovođenju Južnih Amerikanaca, ali šta, kad su Partizanova deca tako nestrpljiva… - dovedeno je iz Perua, te južnoameričke zemlje, koja ima trenutno najbolju generaciju u istoriji, još bolju od vremena Marca Hernandeza… i ta generacija u 2163. osvojila je Copu! Munjoz je doveden kao moguča izbira za levo krilo (Bešević i Božić su u godinama, Toplak je imao »taku takvu« sezonu 62-63) a kao i moguča-dinamična-zamena za Atanasova u centralnom veznom redu.

 

Kemija; ta reč, odzvanjala mi je u glavi pre prvog meča sezone. Kemija, ta stvar, falila nama je prošle i proteklih par sezona za »potpunu« sezonu. Zato sam promenio formaciju nazad u 2 dva napadača, malo promenio instrukcije. Pre nas bitne su dve sezone, u toj napadamo izjednačenje rekordne 31. uzastopne titule (2039-2069) a u sledečoj novi rekord.

 

I kako je stvar počela, u glavi su se počeli svitati i neki drugi rekordi. Ovo smo uradili na jesen.

 

 

 

Najbolja polusezona u ligi u istoriji, ukupno doživet je jedan (nebitan) poraz, zbog kojeg smo na kraju malo trepetali za prvo mesto u grupi, ali problema nije bilo. Tim je radio kao navit. Vratili su se neki »otpisanci«. Čileanac Herrera, koji pre 3-4 godine uopče nije bio blizu prvog tima, vratio se na našu zahtevu i oduševio. Time smo si dodali pritisak njegovih zahteva, da oče, da igra svaku utakmicu. Milošević (15 dodavanja) je svojom brzinom ubijao i levo, desno i na sredini. Toplak, za kojeg smo tražili pravu poziciju (bek ili krilo), pokazao se kao odličan defanzivni winger. U odbrani sad imamo dva odlična golmana. Srečko Marjanović brani u večini utakmica, a Miloš Rajković (koji ima veču reputaciju i bolje reflekse) pati od lošeg Aerial Abilityja, zato ni pod razno ne sme igrati večine gostujučih utakmica, gde se mu dešavaju neke čudne greške. A napad? Naš čuveni tandem Marković-Vidović (zabio 2 gola Zvezdi u gostima) dobio je ozbiljnu konkurenciju. Rok Golob i Gledson na jesen su igrali odlično, ali Slovenac se (kad je imao 3 gola iz 4 meča na kontu) na početku septembra povredio i nije igrao do februara. Kad vidite rezultate, znate, da ga nismo pogrešili.

 

 

 

Jedina »slaba« stran tima, bio je nevidni Cerović. Još uvek su ga lomile povrede i malo slabiji prijem lopte. Več smo ga videli na ishodnim vratima. Ali njegova priča če za nešto više od  6 meseci doživeti sasvim drug kraj.

 

Ostali rivali? Za sad zapamtite samo, da je Srem za drugim mestom zaostajao več 10 bodova.

 

 

 

 

PROLJEČE

 

Naš rekordni niz od 19 pobeda zaredom (po očekivanjima) je prestao u Ivanjici. Ali mi se nismo »predali« i »šinkansenom« razvaljivali dalje. Do kraja sezone osim pobeda upisali smo još tri remije i jedan jedini poraz kod Srema, i to samo četiri dana nakon što su promovirali novog trenera (oni su nam kuči u lepotici šampionata uzeli još dva boda). Otpisani su se vratili, Golob se od povrede vratio kao prenovljeni i počeo zabijati. Ilić i Petrović zatvarali su naš vezni red… Kad si gledao neke utakmice, morao si ustati iz stola i aplaudirati.

 

 

A što se tiče ostalih rivala? Kad razvališ Zvezdu sa 5:0, Javor u gostima od 4:0, onda stvarno šta reči? Osim toga, da smo do kraja priželjkivali, da če Sremci, pošto su nama stvarali najviše problema, osvojiti 2. mesto i kvalifikacije za LŠ.

 

 

 

A za nas priželjkivali smo nove rekorde. I dobili jih. Titula se tako slavila več posle 24. kola, 15. aprila, posle pobede nad večitim rivalom od 3:0! Na kraju slavili smo sa rekordnom razlikom. +39 ispred Sremaca, koji su uprkos poraza kod nas u poslednjem kolu »slavili« Vošu i njeno uzimanje 2 boda (1:1) Javoru.

 

 

 

U kupu smo se Borcu revanširali za poraz od 2123…

 

 

A Liga Šampiona?

 

Prošle sezone nama je memory leak dodelio Milan, sad nama je dao priliku, da se osvetimo svima. Prvo Valencii, onda rosso-nerima, protiv kojih smo ove sezone jednostavno MORALI proči. Toplak je bio muž odluke na San Siru, a revanš je bio druga priča. U polufinalu protiv Lyona odlučio je Ilić projektilom u 77. minutu. I ušli smo u finale. Bez ikakvih kontroverznosti! Priželjkivali smo Arsenal (trener Partlič), ali su u revanšu protiv Liverpoola igrali previše kukavički i zato ispali na penale.

 

Finale na Velodromu bio je posobna priča, jer smo ostali bez i Vidovića i Markovića u napadu. O hrvatskom napadaču se več pre toga pričalo, da je njegova povreda zapravo odrešenje za Partizan, jer je na jesen njegova forma pala. U napad smo tako stavili Goloba i… Cerovića, što je bila pobednička kombinacija. Duo, koji pre toga verovatno nikad nije igrao zajedno u napadu, več u prvom poluvremenu je skreirao akciji za oba pobednička gola igrača iz Starog Tamiša, koji je u Partizanu (ipak) dočekao svoj trenutak slave! I da, sasvim smo onesposobili ovog igrača.

 

 

Za celokupno ocenu Partizanove sezone: 6. 6 od 5.! I za najlepša hvala dvojici igrača, koji na leto napuštaju Partizan, Beševiću i Radoviću, junacima prošlog desetlječa i početka tog!

 

 

 

A ŠTA KAŽU RIVALI?

 

Da je drugo plasirani tim za prvim zaostao za skoro 40 bodova, i da je sakupio isti broj podova kao sedmoplasirani tim, to zaslužuje posobnu priču.

 

FM 2007 sam za razliku od drugim menagera, koje sam igrao, smatrao kao svet, u kojem protivnički klubovi imaju odličan skauting. Nisu tako stari reporti o tome, kako sam nahvalio Javorove napadače, gde jih sve nađu. Pa recimo i Sremce. Čak OFK Beograd je u poslednje dve sezone nakupio nešto dobrih igrača.

 

 

No, ove sezone, možda prvi put, primetio sam veoma čudne transfere naših rivala. Pogledajmo samo prvi tim Javora negde usred proleča.

 

 

I ta slika je bila slična i kod Srema, nešto manje kod Zvezde. Gde su KVALITETNI centalni vezni? Da je prvi tim sastavljen od samo 18 igrača, da je polovina igrača braniča? Javor (prodao čak 12 igrača za skoro 47 milki)je od 4 pojačanja na leto kupio dva štopera i dva veoma spora veznjaka, koja nisu uradila puno. Od sremskih 7, čak 4 igrača su bila branilskih pojačanja. Ipak, doveli su možda najjače pojačanje, Milorada Cvoriča, napadača iz Javora.  A Zvezda? To je posobna priča. Doveli su: mladog MC-a sa passingom 10 i slabim fizičkim atributima (pozajmica u Kraljevo), krilnog igrača sa Pace 11, beka sa Pace 9, našeg Mikadzeja, i sporog štopera. Moglo je to bolje. Ali očekujem, da če se neki od tih igrača malo zaokružiti između tih rivala.

 

Druga priča su neke taktičke odluke. Odlučio sam tako, da u živo pratim revanš meč poslednjeg pretkola LŠ između Sremaca i Maccabija Haife. Izraelci su branili 3:1. Srem je meč počeo ne napadački (4-4-2 kratke strelice). Zabio gol, ali onda primio 2. Sa ukupnih 2:5, Srem je umesto napadanja, ušao u 4-4-2 bez strelica, a Izraelci (logično) u bunker 5-4-1. Srem je takvom taktikom zabio za 2:2. Onda je povisio strelice (ali na krače) i i zabio 2 gola. Kad je onda išao na 4-2-4 all out attack, gola više nije bilo i Srem je tako ispao iz kvalifikacija za LŠ.

 

 

 

 

Da li če takve sve češče izjave igrača napokon prestati?

 

 

REGION I EVROPA

 

Kontinuiteta se nastavlja i u regionu. U Hrvatskoj je Čakovec osvojio 4. naslov za redom, ali se hrvatski šampion proslavio i u Evropi. Pre dve sezone igrali su čak u grupama LŠ, gde su završili kao 3. ispred PSV-a, i osigurali osminu finala kupa UEFA. Te sezone su prošli grupe lige UEFE i došli do 1/16 finala. I u Sloveniji sile kontinuitete vladaju, klub Dob je osvojio svoj šesti naslov u sedam sezona.

 

 

 

 

Što se tiče Evrope i sveta, videli smo još nekoliko iznenađenja. Peru i osvojenje Cope smo več spomenuli. Bilo je zanimivo u kvalifikacijama za Euro 2164. Prvi put u tom sejvu Eura neče videti Italija. U grupi su ju prestigle Slovenija (ispala u plejofu od Belgije) i Grčka. Eura neče videti ni Hrvatska (ispadavši u plejofu od Albanije, koja če prvi put videti neko veliko natjecanje), ni nakon mnogo decenija, Srbija, 6-struki prvak. Orlovi su u grupi završili izza Litve i Rusije, a Litvance je u baražu izbacila Francuska.