FK Partizan Beograd (FM 07) by ales_pfc: Crno na belom

[IvicaOsim10]

Moj naklon meštre za sve uspjehe koje si napravio! Fenomenalan si i radujem se tvom narednom update-u .

Edited December 13, 2020 by IvicaOsim10

[Sir Aleš]

Nikad nije prekasno za rekorde: u sezoni 2213/14 posle skoro 200 godina pao možda najstariji

 

MOJE IME JE BEOGRAD. PARTIZAN BEOGRAD.

 

 

»Osečam se, kao, da smo se potopili u jednu od največih globina mora; kilometre u prazninu. Ne osečamo, ne vidimo, ne čujemo  ništa. I nitko nama ništa ne može. Naravno, to je samo privremeno.« (Trener Partizana, posle poslednje sezone).

 

 

JESEN: PRVENSTVO

 

I zaista crno-belima nitko nije ništa mogao. »Čudna« sezona je započela sa dva velika iznenađenja, ali 10 meseci stvari če biti puno jasnije. O Partizanu u šampionatu 2213/14 če biti skoro manje reči nego o njegovim rivalima. Crno-beli su šampionat započeli nizom uzastopnih pobeda. U njemu su pali baš svi veliki rivali, od toga Javor u Ivanjici sa 3:1 i Zvezda na Marakani u sudijskoj nadoknadi. Pobednički niz je neočekivano prekinuo BPI Pekar u Humskoj kraj oktobra i tad najavio (novu) mini krizu pojedinaca u napadu Partizana. Ono, što je držalo crno-bele u tom nizu neporaženosti, je pre svega granitna i nepropustna zadnja linija, zbog koje je bilo dovoljno postignuti cca dva gola po meču za čistu pobedu. 

 

 

Osim Sremaca, koji su se zabetonirali na drugoj poziciji, svi preostali glavni Partizanovi rivali su doživljali agoniju. Momčilovićeva Zvezda je nakon bolečeg poraza u večitom derbiju od žestokog rivala samo par dana kasnije doživela novu šamarčinu u kupu. Ništa bolje nije išlo Javoru; Ivanjičani u prva tri kola nisu postigli gol; posle šest kola njihova gol razlika bila je 3:7, a kulminacija kalvarije je došla u kupu, gde jih je izbacio Teleoptik! Promenljivu formu imao je i OFK Beograd, što je dozvolilo pre svega trojici timova, da se istakne. To su Hajduk Kula; največe iznenađenje jeseni; onda OFK Niš te tim, koji je prvu polovicu jeseni proveo skoro na dnu. Onda če doživeti razsvetljenje u liku nekadašnje ikone Partizana i 102x reprezentativca Srbije, za kojeg če biti Plavi golubovi prvi trenerski zadatak u karijeri.

 

 

Iako je Partizan znao gubiti i kod »malih«, to u to vreme jednostavno nije bilo moguče. Nakon što se niz utakmica bez poraza nastavio iz meča u meč, iznenada se, prvo u magli , pa onda sve jasnije na obzorju pojavila mogučnost, da padne rekord, kojeg nisu postigle brojne generacije crno-belih. Nisu ga uspeli postignuti ni igrači, koji su šest puta zaredom osvajali LŠ; ni igrači, koji su 75 godina zaredom osvajali domači naslov.  Rekord, o kome pričam, je rekord po broju utakmica bez poraza u prvenstvu.  Ta brojka je znašala 67, i taj uspeh je postigla generacija Partizana u doba još pravih igrača, u vremenu, kad su regeni bili »samo« velika večina u tom paralelnom svetu; u razdoblju od 18.4.2020 do 8.5.2022; u dobi, gde se kvalitet šampionata uopče ne može usporediti sa današnjim. Kako je to daleko: u stvarnom životu je od tog rekorda prošlo skoro tačno 11 godina.

 

Kako se vreme potencialnog rekorda približavalo, Partizanu su se, očemo li to priznati ili ne, zatresle noge. Remi protiv Pekara bio je samo demo verzija; nakon domače pobede protiv Spartaka raspored je doneo dva uzastopna gostovanja. Izjednačenje rekorda moglo bi pasti u Kuli, dok bi eventualnu novu granicu, broj 68 mečeva bez poraza, Partizan mogao postignuti na Karaburmi. No, na gostovanju kod Hajduka, rekord je izjednačen, ali uz slabu volju gostiju (12-2 u šutevima) te slabu formu poznatog ruskog napadača.

 

 

 

Dan D je došao 4.12. na Karaburmi. Fabry je u 34. minutu poveo domače u vodstvo, koje je osam minuta kasnije »uništio« Cifer nakon dodavanja Vukovića. U prvih pola sata neprepoznatljivi crno-belu su dobili krila i do 64. minuta imali sve, da utakmicu mirno privedu do kraja. U tom minutu je Kalašnikov nakon faula u napadu iz kornera primio izravni crveni karton, što je tako razhudilo trenera crno-belih, da je dobio touchline ban na kup utakmici u Nišu. Ipak, vreme je do kraja isteklo, i trenutna Partizanova generacija se je ipak upisala u istoriju.

 

 

 

 

JESEN: EVROPA

 

 

Emocije su se malo razplamtele još nakon prvog europskog poraza u LŠ nakon duže vreme (nezasluženih 0:1 kod Betisa), ali to je bilo nebitno. Skoro kao i meč europskog superkupa, kojeg je Partizan morao odigrati bez brojnih internacionalaca. Ipak, sastavio je pristojan tim, koji je imao tu nesreču, da je bio najneiskusniji (Jagodić, golman)  tamo, gde je Porto bio najbolji; poraz od 1:4 je jednostavno previsok.

 

Inače, europska jesen, ako izuzmemo Partizan, za srpske klubove nije počela dobro. Zvezda je za dobrodošlicu u LŠ nakon pet godina doživela poraz od 0:3 na Ibroxu; OFK Beograd je sezonu započeo sa dva poraza protiv Rome i Dinama Zagreba, dok je Srem remizirao sa Baselom. Stvari su se za oba beograjska »velikana« na kraju ipak izašle i obojica se je uspela plasirati dalje, dok je ponovo spodletelo Sremcima, koji su u krugu trojice timova sa 9 postignutih bodova (Lyon, Werder) potegnili najkraču i takmičenje nastavili u kupu UEFA.

 

 

 

 

 

RAZMIŠLJANJA NA POLUSEZONI

 

Imamo tim, koji ne može primiti gol; imamo tim, gde svaki igrač može postignuti gol; ali- kako stoje igrači, od kojih se to najviše očekiva?

 

 

Losev: 18 utakmica 7 golova, sve u ligi, poslednji put strelac 16.10 protiv Srema;

Pinkevicius: 5 utakmica, 2 gola u Japanu, u ligi ne može; povratak nakon povrede;

Cifer: 14 utakmica, 3 gola, bez asistencije; poslednji put strelac kraj augusta protiv Porta (!);

Lux: 14 utakmica 6 golova (5 u LŠ, 1 u ligi), 4 asistencija, 1 v ligi;

Stanojević: 14 utakmica, 4 golova, 1 u ligi;  0 asistencija; post od 22.9.

 

 

Zimu 2214 su obeležile ponude za naše igrače; natraženija roba je opet bio Lesch, dok su se OFK Beograd i Javor zanimali za Pejića. Iako je tek treči izbor na MR-u (i igra u Teleoptiku), nismo ga pustli nikamo. Sva transfer posla zasjenila je inače nova grozljiva povreda jednog od Zvezdinog napadača-dok je Ilieva još čekalo 2-3 meseca pauze zbog sloma noge, je istu povredu na prijateljskoj utakmici u februaru 2214 Nizozemske i Srbije doživeo  Marko Bošnjak! Zvezda je početak prolječnog dela sezone dočekala sa 35- i 34-godišnjim napadačem- Karić je na jesen postigao čak sedam golova…

 

 

 

PROLJEČE-PRVENSTVO: U ZNAKU VERIŽNIH REAKCIJA

 

 

Brzi voz je počeo svoju dirku do pete uzastopne titule. Protiv Sindjelića je strelski post konačno prekinuo Cifer; kod Barcelone Stanojević, dok je Losev to uradiu kod OFK Niša za prolongaciju niza prvenstvenih niza bez poraza na okruglih 70. Na žalost je to bio poslednji gol Rusa za Partizan. Nisu pomogle konzultacije, koje su ga pre godinu dana, kad je imao sličnu krizu, probudile. Nastavio je sa prosječnim izdavanjima, doživljavao mini povrede, sve dok je svoj labudji spev verovatno doživeo u grenko-sladkoj utakmici-pobedi nad Javorom, osam kola pre kraja, gde smo obezbedili titulu i teoretički; Rus je postao još jedan od napadača »velikih«, koji je slomio nogu, ali mislim, da bi njegov kraj karijere kod nas došao i bez toga.

 

Definitivno više vatre je bilo kod naših rivala, gde je posle 19. kola došlo do neviđenih reakcija i scenarija, koje bi mogao napisati samo najbolji dramatik. Sve je počelo u Ljutici Bogdana.

 

 

Nakon 641 dana je posle nove Zvezdine utakmice bez pobede nogu dobio do sad »čovek iz laboratorija«, Predrag Momčilović. Njega je na vruči klupi nasledio – dotadašnji strateg Javora Branislav Markov (na klupi Ivanjičana se zadržao samo nepunih 10 meseci), a izpraznjeno mesto u Ivanjici zauzeo je trener OFK Beograda Miodrag Stevanović (2205-2214). Između njegovog odhoda iz Karaburme i ustoličenjem novog trenera prošlo je pet dana, a u to vreme Romantičari su, predvodeni pomočnim trenerom, odigrali čak dva meča. Prvi je bio domači – protiv Javora. Pre par dana još trener belo-plavih; Stevanović je porazio svoj bivši klub sa 2:1; posle toga Romantičari su doživeli blamažu u polufinalu kupa od Partizana 0:4. Dan posle tog poraza na Karaburmi su predstavili novog trenera, Miloša Lazića, bivšeg trenera Plavih golubova, kojeg je na jesen zamenio Dobrivoje Vasić. Nadam se, da niste izašli iz ritma i da još pratite tu sapunicu; i da vam dramatična narativa tih kemijskih reakcija daje slutiti protiv kojeg tima če Lazič debitovati na klupi Romantičara? U pravu ste, to je subotički Spartak! Ali, prekasno: Plavi golubovi su slavili sa 3:2 i time Romantičare umesto u plejof Top 6  i teoretički slali u plejout.

 

Sličnu sudbinu doživeo je Markov na Marakani; debitovao je pobedom nad Spartakom 2:0, da bi u Humskoj doživeo blamažu od 1:6 (na poluvremenu Partizan je vodio 5:1). Ni pobeda nad slabijim niškim timom 6:0 u 22. kolu crveno-belima nije pomogla; na kraju se je veselio drugi niški tim pobedom u Čačku. Pored njih če istorijsku priliku za kvalifikacije za LŠ (ponovo) dobiti i subotički Spartak i največe iznenađenje do sad, kulski Hajduk. Plasman Zvezde i OFK-a u doljni dio tabele znači, da če (prvi put u sejvu?) Beograd u finišu sezone u top 6 predstavljati samo Partizan. Trečemu od »novajlija« u toj trenerskoj verigi samo se smijalo: Stevanović je posle pobede nad OFK Beogradom upisao još pobede nad Sremom i Moravom i tako svoj trenerski CV u Ivanjici pre poslednjih 10 kola imao neomadežavan-100%!

 

 

Takva dobra forma Javora je pretpostavljala, da če sigurno osvojiti ili treče ili četvrto mesto, pošto su i Partizan, a pre svega Srem bili daleko. Međutim, situacija se nakon slabe polovine plejofa zakomplicirala. Posle prve četiri utakmice, Stevanovićevi su upisali dva remija uz dva poraza i postignuli samo jedan gol. Pored njih, zaspavao je i preostali tim, koji je nakon rednog dela držao kvalifikacije za LŠ, Hajduk, ali toga nisu uspeli iskoristiti ni u Nišu, ni u Subotici. Po očekivanjima su prvi »odustali« Plavi golubovi, dok je samo jedna pobeda u devet kola polako počela kažnjavati i Kuljane. Ipak, kolo pre kraja, bitka između trojice timova bila je ogorčena.

 

 

 

 

Spartak je upisao svoju četvrtu pobedu u plejofu, drugu uzastopnu, ali prekasno, posle niza od četiri nule. Uspeo je samo sprečiti Hajduku (za koje poslednjih osam kola nije branio Kristić zbog povrede) željeni plen i pobedivši jih sa 2:1. U kvalifikacije za LŠ tako idu »po očekivanjima« OFK Niš, koji je primio četiri gola u Humskoj i Javor, koji je u Sremskoj Mitrovici igrao-nemamo šta reči, nego-dogovorenih 0:0.

 

 

Stevanović če za razliku od Markova i Lazića mirnije spavati i nedvojbeno je u kratko vreme pustio svoj doprinos u Ivanjici.

 

 

Partizan nastavlja domaču dominaciju. Drugu sezonu zaredom su završili bez poraza i niz utakmica bez poraza u prvenstvu produžili na 86. Nerealna je i ukupna gol razlika sezone: 66:6! Timski duh se kaže na tabeli pojedinaca, gde Partizan dominira u manjini tabela: u poretku po prosječnoj oceni (prvih pet igrača je crno-belih),  MoM (7-Kalašnikov),Driblinzi (3.68 Kos) a u ostalim:

 

Prvi strelac lige: Alban Hyka (Spartak) – 16 golova … 5. Sergio Rivera  -11

Prvi dodavač lige: Jovan Kostić (OFK Niš) / Alban Hyka (Spartak) – 8 … 7. Jan Meszaros – 6

% uspešnih dodavanja: Nemanja Djurić (Zvezda) – 78% … 3. Aleksandar Kalašnikov – 76%

Uklizavanja/meč: Dragan Petrović (Javor) – 4.81 … 9. Grzegorz Smolinski – 3.57

% uspešnost šuteva: Milan Domuzin (Zvezda) – 67% … 8. Sergio Rivera 53%

 

 

LAV KUP

 

Svi smo očekivali finale Partizan-Srem, ali je Borac golom iz penala to drukčije smislio. U finalu nisu imali šanse, pitajte Nešu Milenovića*, part 1.

 

 

 

EVROPA: ABONMA PARA ESPANA

 

Španija nama visi za vratom. U osmini finala smo igrali sa Barcom. U Kataloniji je, kao što smo več rekli, Stanojević, junak prošlog finala, prekinuo strelski post i u 3. minutu doveo nas u vodstvo. U 21. minutu bi dvomeč možda več stavili pod ključ, da je Nazarov pogodio penal. Umesto toga, primat na terenu je dobila Barca, agresivnim veznim redom. Nakon zasluženog izjednačenja, do kraja na terenu bila je pat pozicija sve do same završnice gde smo sa malo sreče dobili novi penal, kojeg je u pobedu pretvorio Vuković. Uzvrat u Humskoj nije bio ni malo lak, iako je bila sva statistika na našoj strani, su najbolju priliku za gol stvorili gosti, u 70. minutu, kad su pogodili stativu. Na tom meču je zbog povrede sezonu pod ključ stavio Šuh!

 

U četvtfinalu išli smo na jug, ponovo na noge Betisu. Jedini igrač, koji može pogoditi zanje protiv nas, jeste nekadašnji libanonski wonderkid (83 utakmica, 77 golova za reprezentaciju). Posle primljenog gola smo se u drugom vratili i zasluženo došli do preokreta. Betis nije Barsa i to se pokazalo i u uzvratu. Lux je ponovo pokazao, da je u LŠ »lakše« pogoditi nego u LLSL, i to je pokazao u još jednom tesnom obračunu, u polufinalu protiv Reala (prvi dvomeč  protiv njih posle sedam godina), kad je bio jedini strelac za pobedu od 1:0 na prvom meču. Trpeli su crno-beli u Madridu, gde su se Fereira i Kalašnikov pobrinuli za zlatnih 0:0 i finale u Rotterdamu protiv Benfice.

 

 

U tom meču igrali smo (i) bez Maksimovića, koji se povredio baš protiv Reala. Njegova odlična zamena, barem do sad, bio je Lesch, koji je u veznom redu započeo zajedno sa Riverom. No, sve je zasjenilo Partizanovo dete, največi diamant u poslednjim godinama, kojeg je izbacila Partizanova škola. Neško Milenović* je zabio prvo po samostalnom prodoru, a drugi put nakon centaršuta Iliča sa leve. Uz to, dva put je asistirao Jurčiću (zamenio Kosa zbog povrede), dok je svoj prvenac u finalima LŠ postigla još jedna rezerva. Iztok Cifer ne postiže puno golova, ali obično su ti zlatni: tako je bilo decembra na Karaburmi, novembra u dresu reprezentacije, koju je doveo na mondijal, te u 86. minutu finala u Rotterdamu. Partizan je obranio naslov prvaka Evrope; do broja 100 fali mu "samo" još devet.

 

 

 

Ostali srpski klubovi u Evropi? Zvezdu (1/8 finala) i OFK Beograd (1/4 finale) je izbacio Arsenal. U kupu UEFA je Srem posle izbacivanja Fiorentine, Napolija i OFK Niša u polufinalu naleteo na Newcastle (ukupnih 0:2). Javor je izbacio Černo More i Hajduk iz Kule, da bi u četvrtfinalu ispao od Man Utd-a. Pobednik ovogodišnje verzije je Valencia, koja je u finalu pobedila Newcastle sa 2:1 i time na najlepši način nadoknadila manko Lige Šampiona: gde je u poslednjem, trečem pretkolu kvalifikacija, ispala od IFK Goteborga u 90. minutu.

 

 

 

P A R T I Z A N    2 2 1 3 / 2 2 1 4 

 

 

Večina igrača Partizana igra blizu ili je več u zenitu karijere. Neprikosnoveni dio te istoriske generacije Partizana su oba golmana uz štopere. Najbolji strelac sezone je vezist, dok brine ili ne, da su napadači u dolnjem delu tabele. Losev je možda več završio sa  karijerom kod nas, možda je tako i sa Šuhom? Lesch i Milenović su igrači, koji su po mojem najviše napredovali napram 2213; slično važi i za Vukovića. 28-godišnjak je večino sezone odigrao na desnom boku, dok je više vremena nego obično proveo i na krilu. Tri gola i dve asistencije su njegov najbolji »score« odkad igra kod nas, to je fenomenalno, kad uzmemo u obzir, da igrač između 2208/09 i 2211/12 nije postigao nijedan gol i da je u prošloj sezoni bio samo jedan put strelac! 

 

Još osvrt na u19: tamo je Zvezda ove sezone lečila rane i Partizanu sa obrestima vratila za sve patnje te sezone. Pričali smo več o Partizanovem članskom »dablu« na Marakani, kad je u četiri dana Zvezda savladana i u ligi i u kupu. Mladinci su lekciju na sličan način vratili i to dva put u sudijskoj nadoknadi. Prvo 26.3. u kupu, a onda četiri dana kasnije se usred Zemunela povodom remija mladi crveno-beli veselili prve mladinske titule posle četiri godine.

 

 

 

 

 

PUT KA NEMAČKI 2214: KVALIFIKACIJE ZA SP + KUP KONFEDERACIJA 2213

 

Posle Eura, Orlovi propuštaju još mundial u Nemačkoj. Neplasman na Euro barem malo bio je posledica nesreče na žrebu u baražu (i sakrio »neznanje« u grupi), ali za konačni plasman u grupi 4 europskih kvalifikacija nema izgovora. Takva je bila situacija pre konačnog grupnog razpleta u oktobru. Srbija je bila čelu grupe ali sa utakmicom više od drugih konkurenata. Svi ti (BiH, Škotska i Finska) su u prvom oktobarskom terminu pobedili i Srbiju stavili u situaciju nujne pobede u Minsku. Nisu Orlovi blistali u gostima, savladavši tamo samo Andoru i Estoniju, dok su sa Škotima igrali 0:0 (isti rezultat i u Beogradu), a u Finskoj i u Sarajevu uspeli su čak izgubiti 0:2, iako su ti dve reprezentaciji u Beogradu savladali lakočom- sa po 4:0! I gostujuči teren je na kraju presudio, ne samo, da nisu pobedili, nego su u Minsku izgubili sa 0:1 protiv jadne Belorusije, koja je u 22. minutu morala da napravi več drugu izmenu zbog povrede. Domači golman je bio igrač meča sa ocenom 10 (šutevi 16:6; u okvir 8:2, korneri 9:1, sve za Srbiju), dok samo Grabež zna, zašto je u vrata kao prvog golmana Orlova več treči put stavio trečerazrednog naturaliziranog Portugalca Antonia, koji je inače ponikao u Partizanu i sad brani za Boavistu…  I- da li se u Srbiji zaista ne može nači NI JEDAN pravi levi winger? Odlučio je Panteleev u 9. minutu, nakon greške braniča Real Madrida Dušana Mandića, a poslednju liniju Orlova su između njega dopunili još igrač Milana, Partizana i Bayerna (!). U napadu su retko viđene frustracije doživljavali Partizanov Stanojević i Zvezdin Bošnjak (za reprezentaciju jedan gol u jedanajst navrata), koji je na vrata Belorusa šutirao čak sedam puta, od toga četiri u okvir gola. Celokupna vrednost igrača prvih enajstorica u mil. eura: Srbija 126,7; Belorusija 24,5!

 

Time su  Orlovi kvalifikacije završili čak izza Finaca, na četvrtom mestu; pad su doživeli i na oktobarski Fifini tabeli, gde su u odnosu na septembar izgubili čak 10 mesta (40.). Pobednica grupe je BiH, dok su Škoti išli u plejof. Da bi ti rezultati ostali jednaki i da bi Srbija osvojila sva tri boda, ona bi završila na drugom mestu, pošto bi imala za gol bolju razliku od Gordon Albiona.

 

Izravni plasman u Nemačku 2214 su si izborili još  Rusija, Engleska (kao jedna od najboljih drugoplasiranih ekipa), Hrvatska, Francuska, Švicarska, Italija, Ukrajina, Belgija i Litva (još jedna od najboljih drugoplasiranih ekipa) – koja če učestvovati na drugom SP-u u istoriji; prvom posle 2142. Globalno su kvalifikacije za SP obeležili i Argentinci, koji su se cele kvalifikacije mučili, ali na kraju u poslednjem kolu pobedom u Boliviji i porazom Urugvaja u Ekvadoru ulovili poslednji voz za direktnu kartu za Nemačku, dok je Urugvaj čekao plejof protiv Gvatemale, koju su lagano prošli, 2x 3:0.

 

Više uzbuđenja ponudio je europski baraž, gde smo dobili poslednje tri ekipe iz Evrope. Na veselje Partizana, naš region je na mundialu dobio još trečeg predstavnika, pošto je Slovenija za svoj tek četvrti nastup na SP-u (2014, 2094, 2178) eliminirala-Škotsku. Na Hampden Parku smo bili nadomak produžetaka; Slovenija je dobila prvi meč 1:0. U Škotskoj su poveli domači pogotkom nekadašnjeg najdražeg igrača sveta Neila Listera, ali je svetske prvake iz 2186. u crno zavio nova zvezda Partizana minut pre kraja drugog produžetka svojim prvencem za reprezentaciju! Time se Slovenija Gordon Albionu revanširala za bolni zaključak kvalifikacija za SP 2190.

 

»Kontroverzni« pirenejski derbi su na kraju na penale dobili Španci, na klupi kojih sedi portugalski (!) selektor. Sve tri promašene penale Španaca je obranio Partizanov Ferreira, dok je španski golman obranio dva, jedan je otišao preko gola, a jedan u stativu. U poslednjem obračunu su Danci u Amsterdamu u revanšu (prvi meč 0:0) prvencem štopera Evertona u 74. minutu savladali Nizozemsku sa 1:0; Tulipani su četiri minuta kasnije promašili penal…

 

 

Pored nekih ostalih ekipa za zagrijavanje za mundijal par reči još o – domačinima. Elf je kao domačin na leto 2213 organizirao demo verziju u smislu kupa konfederacija. U kojem su došli do finala i poraženi su od Francuske, ali tamni madež je i ostače još puno vremena njihovih 1:6 u grupi protiv Argentine. Posle kupa konfederacija Elf je dobio novog selektora: Talijana!

 

 

 

Edited December 26, 2020 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

SP U NEMAČKOJ 2214

 

 

 

Zbog obilice Partizanovaca u Nemačkoj zanimanje za njihove predstave bilo je još veče. Tako, da smo na kraju tog reporta pripremili pojedinačne analize za svakog od njih. Na žalost, večina od njih se neočekivano brzo vratila kuči.

 

Počevši sa grupama od A-H; u grupi B nakon tri remija Nemačku su zapustili Gauči. Nije jima pomogao ni Partizanov Hernan Lux, koji je u toku mundijala dobio »world class« reputaciju, jedan od kobnih je bio i poslednji remi protiv DR Konga. Diametralno suprutnu sudbinu su u grupi D doživeli Rivera (Čile) i Lesch (Južna Afrika). Čileanski maestro je vodio svoju reprezentaciju napred, dok se u osminu finala probio i BiH, gde je oba gola za pobedu 1:0 nad Čilom odnosno remi protiv JAR-a postigao sremski veteran Dragan Stefanović, koji se na leto seli u Colchester. Nikakvog iznenađenja u grupi D, gde je Litva pobedila samo UAE.

 

 

Pored Argentinaca još dve reprezentacije su se kuči vratile kao neporažene: tu je još crvena furija (prvak 2194), koja je platila krug od pet ekipa sa po pet bodova. U sledečoj grupi je interni duel Rusije i Hrvatske iznenađujuče pripao prvima, koji su vatrene ugasili u 3. kolu pobedom od 1:0 i sa Nazarovom, koji je igrao na desnom beku osigurali osminu finala. Slično kao Čilanci, i Ukrajinci su prvenstvo počeli porazom (Belgija 1:2) ali onda osigurali dve pobede. Neplasman Meksika, svetskih prvaka 2206. dalje je značio mrak prve tri plasirane reprezentacije iz tog mundijala, pošto se između 16 nisu uspeli plasirati ni Južna Koreja ni Bafana Bafana.

 

Najkontroverzniji meč prvog dela šampionata, a možda i čitavog prvenstva pripao je Sloveniji i Kolumbiji u još neviđenom scenariju ikakve grupe ikad. 214 godina i dva dana nakon Šarleroja 2000 na Euru i remija protiv SRJ-a posle vodstva od 3:3, tim Slovenije upisao je nov istorijski promašaj. Na krilima Partizanovog Cifera (hattrick do 28. minuta) je Slovenija vodila 3:0. U drugom poluvremenu je slovenački selektor iz igre pozvao drugog napadača Majcena (2 asistencije), i tad je počeo mrak: Kolumbijci su postigli četiri gola za pobedu od 4:3. Ono, što je još neverovatnije od te utakmice: svi preostali mečevi u grupi, završili su- bez golova, a u osminu finala sa 3x 0:0 plasirali su se Nemci, verovatno zbog boljeg abecednog plasmana ili možda, ko zna, žreba? Kod Nigerijca treba izpostaviti još vatreni krst braniča Fridayja Aguja za Orlove.

 

 

Nastavak je doneo klasični boj između Evrope i Južne Amerike. »Naši« Čileanac i Ukrajinac nisu bili kos Engleski odnosno Kolumbiji, pa je tako jedni preostali Partizanovac do kraja mundijala ostao Nazarov, koji je na desnom beku odigrao dve utakmice, i na poslednje dve (tragične) bio čak kapiten. Zbornaja Komanda (Losev je ostao kuči zbog povrede) je postigla najbolji rezultat na mundijalima u tom sejvu, 4. mesto i zanimljivo: prvenstvo su zaključili, kako su ga počeli- autogolom i to protiv istog tima. Nazarov je u prvom meču zatresao svoju mrežu protiv Brazila, kad se išlo za uvod, dok je puno kobniji meč za medalju presudio branič Nanta Igor Kolcev u 15. minutu produžetka.

 

 

 

 

 

 

* - naziv igrača utakmice

 

Još pre, Brazilci su se na nemačkom terenu revanširali za 1:7 u Brazilu u stvarnom životu: Nemce je u četvrtfinalu u 85. minutu u Gelsenkirhnu razžalostio Santos. Ali-Brazilci, koji su poslednji obranili naslov prvaka sveta (2142, 2146), su u polufinalu klonili nad još jednim iznenađenjem, Švicarcima, koji su 0:1 preokrenuli u 79. i 83. za 2:1 a pogodak odluke pripao je naturaliziranom Čileancu Saavedri. U finalu su se Švicarci sreli sa aktualnim prvakom sveta, kojima su u grupi prizadejali jedini poraz. Do finala upisali su 100% učinak i sve to po 90 minuta. U finalu su prvi put igrali produžetke… i penale… i zakvačkali se. Francuzi su novi stari prvaci sveta.

 

Edited January 6, 2021 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

Prošla sezona nije bila slučaj: mali su u sezoni 2214/15 dokonačno postali veliki

 

 

KONAČNO MIRIS LIGE ŠAMPIONA U SUBOTICI I KULI; CRNO-BELI »KORAK NAZAD« UPRKOS 86 OSVOJENIH BODOVA

 

 

TRANSFER WINDOW LETO 2214

 

 

Tehnički gledano u Humsku 1 nije stigao ni jedan »novajlija«, što ne znači, da nije bilo promena u prvom timu. Povrede Šuha* i Loseva, koje su se vlekle več iz prošle sezone, obojicu su, barem za početak sezone, trasirale u rezervni tm,  prvenstveno sa misijom što pre uloviti fizičku spremnost za morebitni prelazak nazad u prvi tim. U suprotnu smer je otišla dvojica više ili manje (ne) formiranih i neproverenih igrača.

 

 

Milan Mandić je član crno-belih več od juna 2210, a osim Teleoptika izvan Humske je proveo dve sezone na pozajmici u Subotici. Njegov profil i efikasnost kažu, da liči više na trequartistu nego na poachera, zato neke strelske eksplozije u toj sezoni ne očekujem. Drugi novajlija je Slaviša Vranić* (YI 2210), produkt naše škole, od kojeg na početku »rođenja« nisam puno očekivao, međutim pre svega njegov fizički razvoj mu je omogučio, da ga u toj sezoni premierno stavimo u prvi tim. 20-godišnjaka u idealnom scenariju vidim kao idealnu zamenu za Šuha* uz dodatne pluse i okoline. Trenutna situacija na desnom krilu je takva, da uz Milenkovića* imamo tamo samo još jednu realnu opciju, to je Mesaroš, koji je zakorakao u 4. desetlječe života. Za razliku od Šuha, koji je uz MR (zbog mene) mogao pokrivati i ML poziciju, Vranićeva »druga« pozicija po moči jeste ST, što nas neče previše koštati, pošto na ML u vrsti čeka Sedlaček.

 

 

 

Od »poznatih » igrača največe ime u vezi odlazaka iz Partizana je u imenu Andreja Kalinina. Sad več 28-godišnji ruski napadač je završio agoniju, koju je kod nas prestajao od februara 2211, kad je bio doveden kao veliko pojačanje. Prvo osobni problemi i drugo-konkurencija su ga koštali bilo kakvih važnih uloga kod nas; te zadatke če od leta 2214 probati obavljati kao centarfor Srema. Tim Nikole Milojkovića je pored njega doveo još četiri, na papiru odlična pojačanja, i time ubedljivo postao pobednik letne pjace 2214 ali se opet postavlja pitanje širine pozicija u timu. U Srem su došli još: dvojica Zvezdaša, veteranski golman Jovan Adamović i 20-godišnji štoper Dragan Rašković, ofanzivni vezist Dalibor Gajić (Mladost) te največe pojačanje za skoro 11 mil. eura, štoper OFK Beograda, Ljubiša Gajić kao zamena za Ljubišu Boškovića (Porto, 14.5 mil.). Ali-u Sremu biče tanki na krilima, pošto je pitanje, da li če imati adekvatnu zamenu za Sašu Jankovića (Roma).

 

 

Večina Partizanovih rivala nije dovela velikih pojačanja, ali, sa iznimkom možda Srema i OFK Beograda (još Slavoljub Pavlović-Porto), nije doživela ni velike gubitke. Međutim ohranjanje statusa quo bi trebalo pogoditi pre svega njihove napadačke redove, gde se umesto prepotrebnih osveženja-barem na početku sezone- još insistiralo na veteranima.

 

 

 

POLUSEZONA

 

 

LIGA

 

U Ljutici Bogdana su se pre početka sezone bazirali na statistički optimizam novog trenera (baziran na "% pobeda u ligi za opstanak".

 

 

Taj je još porastao u petom minutu utakmice prvog kola- prvog večitog derbija u Humskoj, kad je Milan Karić pogodio njemu tako poznatu mrežu u Humskoj i prevario u prošloj sezoni tako granitnu odbranu. Par minuta gosti su još izdržali, ali onda je usledilo pravo razmerje snage. Partizan je več do poluvremena (šutevi 18:2) preokrenuo rezultat, do kraja zabio još jedanput na krilima svojeg deteta, koji ne prestaje zabijati večitom rivalu.

 

 

 

Nastavili su crno-beli niz pobeda; pobedilo se i u Ivanjici i kod Srema, dok su na videz probleme pravili »mali«. Uprskos nastavljenom nizu bez poraza, Partizan se neočekivano mučio kod novaljije, Hajduka Liona. U 9. utakmici u šampionatu pisala se mini istorija: drugi Hajduci, iz Kule, su iz Humske na krilima Kristića i Veselinovića uzeli sva tri boda i time Partizanu posle 94 utakmica i skoro tri godine uzrokovali njihovom prvom prvenstvenom porazu- upravo Kuljani so bili oni, koji su jima 26. 10. 2211 u Kuli poslednji uzeli meru!  Ovo je bio Dimitrijevićev več drugi autogol sezone, uključujuči i superkup Evrope. Taj poraz je delno poremetio crno-bele, videlo se to protiv Osijeka u LŠ i protiv BPI Pekara, gde su bili u prvom poluvremenu nadigrani (!). No, polako je sledio novi pobednički niz. 100% je bio Partizan pre svega u gostima, gde se to prekinulo gostovanjem na Karaburmi.

 

Razlika se napram ostalim rivalima brzo povečivala. »Najbliži« od »velikih«, Srem i OFK Beograd nisu imali dovoljno konsistencije, dok su Zvezda i Javor (prva pobeda tek u 8. kolu) na sredini jeseni doživljavali kalvariju. Sve to su iskorištavali (do sad) klubovi, koji su do sad bili u pozadini. Zvezda je uspela, recimo, da izgubi kod Liona, dok se je renesansa nastavila kod Spartaka i Hajduka Kule, koji su nastavljali pobediti velike i u gostima. Hajduk je posle Humske skalpirao i Marakanu, dok su plavi Golubovi npr. skalpirali Ivanjicu. Marakana je nastavila, da bude omiljeni stadion i za crno-bele, koji su kod Zvezde bez večih problema slavili i u revanšu, lepotna greška su dva promašena penala (do kraja sezone če jih biti čak pet ili šest).

 

 

Na tabeli pre zimu su osim toga, što sam več napisao, zame osobno bile frapantne još dve stvari. Ivanjičani su si pridelali čak 7 bodova zaostatka za Pekarima i top 6 je postala več misija nemoguče. Druga stvar je poslednje mesto tima iz Vladičinog Hana. Jeste Morava doživela udarac pre početka sezone, prelaskom na pola profesionalni status, ali od tima, koji je u baražu za opstanak eliminirao Rad, očekivao sam više. Pogotovo zbog novajlija, Kopaonika i Liona sa praktično nepostoječim izkustvom u elitnom rangu.

 

 

 

KUP I EVROPA

 

 

U kupu smo doživeli eksploziju protiv Mladog Radnika, dok je highlight predstavljao izbacivanje OFK Beograda pogotkom Luxa u 90. minutu posle asistence Pejića. Četvrtfinale je skoro više od naše pobede u Nišu obeležio naš rezervni tim, ponovo izbacivši Javor (!) uz novi slom noge Loseva.

 

O našim predstavama u grupi LŠ osim mučenja protiv Osijeka (kojeg vodi Slovenac Sandi Milić, u igračim danima odličan štoper Zvezde) ne valja trošiti reči. Na početku sezone smo doživeli hladan tuš od Valencie u Monaku, gde smo se više ili  manje pobedili sami. Ali, kako ja kažem, volio bi svake sezone, da izgubim u finalu superkupa Evrope! Sa zanimanjem (možda i previše) sam pratio utakmice ostalih Superligaša u LŠ, gde je sva ostala trojica bila na mukama. Najviše je iznenadio neukrotljivi Niš; kao drugopostavljen tim je iz 1. šešira dobio Man Utd, a iz 3. Milan. Sa dve pobede protiv Čeha i tri remija (jedan protiv Milana, dva 0:0 protiv Engleza) su se pored Rossonera uspeli plasirati u osminu finala! To je uspelo i Sremcima, dok je zatajio Javor, koban je (između ostalih) bio poraz u poslednjem kolu na Meazzi 1:2.

 

 

 

 

 

PJACA

 

Iako smo (moj cinični komentar na izjavu menadžera Romantičara posle 0:0 na Karaburmi u  vezi potenciala mojeg tima) » /…/ slažem se, napravili korak nazad, i prekinuli 100% niz u gostima«, i polusezonu završili čak sa jednim, i to domačim porazom, slika na polusuzeoni nije mnogo drukčija nego prošle. Nebroj igrača sa postignutim golom ili više, odbrana je još na prilično visokoj ravni, dok igrača za 20+ golova po sezoni očigledno još nečemo imati. Najkompletniji igrač, kojeg imamo, Cifer, se fizički još nije baš prilagodio zahtevam LLSL; Lux kao naj igrač po reputaciji, večinu golova zabija u Evropi; Stanojević je najbrži od svih ali priliučno neefikasan, dok je Pinkevicus, možda izneneađujuče, upisao najviše nastupa, i uz 4 golova upisao čak 7 asistencija. O Mandiću još nemamo dovoljno za neku ocenu. Povratak Loseva u prvi tim je postao nestvaran nakon četvrtfinalne utakmice kupa između Teleoptika i Javora (2:1!), gde je Rus drugu godinu zaredom slomio nogu. Eventuelno iznenađenje na FC je na jesen bio Čurčić (MC/AMC), koji se odlično snalazi na »narančastoj« poziciji.

 

Zame prvi igrač jeseni je nesporno Nešo  Milenović *(5 golova, 4 asistencije), koji je uz debitanta Vranića* predstavljao praktični jedinu alternativu na desnom krilu. Slednji je ekplozivniji ali za klasu manje kvalitetniji. Mesaroš je na jesen igrao malo, kao treču variantu smo na MR probali koristiti i Pejića odnosno Čojića; odluka o »novom eksplozivnom MR-u« če morati pasti najmanje do početka sledeče sezone. Za svaki slučaj je na zimu dogovoren prvi transfer za leto: slovenački ofanzivac Horvat če biti novi član Humske. Sličan tip kao Vranić, dok je Slovenac u osnovi napadač, koji je u zadnje dve sezone kod Šentjura skoro prestao zabijati (kod Maribora redovito 20+). Nadam se, da nisam pogrešio i da če Horvat nekako pronači mesto u prvom timu, iako sa svakim danom više nisam više siguran, šta sam napravio…

 

Ali to nije problem; problem je to, što se dešava u dve ostale velike organizacije, koje stagniraju na veliko, što kaže i prelazni period na zimu.

 

 

 

Iako Štošić nije bio baš efikasan, nisu baš navijači Javora za veseljem dočekali tu vest. Tim, koji je jesen završio sa sedam bodova manje od BPI Pekara (!), če na prolječe u napadu pored Kuševa i Rajića računati još na neproverenog Bugara Lazarova, kojeg su razvijali na pozajmici u gruzijskoj filijali. Ivanjičani u poslednje vreme dovode igrače u glavnom iz Subotice, na zimu su doveli »kapitalno« pojačanje u imenu odličnog levog krila, koje se na jednom od prvih treninga povredio. Ništa više nisu bili aktivniji ni u Ljutici Bogdana; doveli su samo štopera; dok če prosjek od 35 godina po napadaču (36-godišnji Domuzin je sa 16 golova prvi strelac!) rešavati Zvezdino dete Dejan Mandić. Češnju na torti pesimizmu pre početka prolječa 2215 stavila je prodaja Marka Bošnjaka u Betis!

 

 

 

 

PROLJEČE 2215

 

Parni Valjak je harao dalje, i do kraja šampionata oddao samo još četiri boda. Pored Javora če sledeče sezone bez LŠ ponovo biti i Zvezda, koja je zaostala za Nišlijama.

 

 

U Humski se nova, šesta titula zaredom, slavila več 16. aprila, osam kola pre kraja, pobedom nad Vasićevim Spartakom. Najtalentiraniji trener Superlige, koji če kraj jula napuniti 40. rođendan je to uzvratio u 29. kolu, pobedom nad crno-belima, koja je značila i njihov prvi gostujuči prvenstveni poraz nakon slabe četiri godine. Nisu uspeli na kraju Plavi golubovi – nedvojbeno hit sezone i u Evropi – nadgraditi več spisanu istoriju i posle 2056. (Voša), to je, posle slabih 160 godina postati  prvi vicešampion, koji ne dolazi iz t.i. Velike petorice; to je na kraju postao OFK Beograd; ali zbog poznatog FM buga, koji gleda plasman u šampionatu posle 22 kola, velika je mogučnost, da če Spartak premierno igranje himne LŠ dočekati izravno u grupama, dok če Romantičari i još jedno iznenađenje, Kuljani, igrati u 3. kolu kvalifikacija. Bez LŠ je tako ostao Srem (4 poraza posle prva 4 kola nastavka) i OFK Niš, koji je več na početku plejofa imao velik zaostanak. Više o Spartaku i Hajduku inače u sledečem, specialnom reportu!

 

 

U Ligi za opstanak su »velikana« Javor i Zvezda odlučivali, ko če Evropu početi u kupu UEFA, i ko u kupu Intertoto. Zvezda je posle 24. kola ponovo promenila trenera (Markov je otišao u Liverpool), a Zoran Tošić je sezonu uspeo završiti čak ispod Ivanjičana, u svoj CV upisavši i poraz od 0:3 kod Morave.

 

 

 

LAV KUP

 

 

U polufinalu: duel u familiji! Mučenje protiv rezerva, gde je briljirao Pavlov (u »crno-belom« nikad takav!) na golu je donelo finale protiv Srema. Laganu pobedu od 2:0 zagarantirali su projektil slovenačkog »Dončiča« iz 35 metara, a posao je završio Kos. U reportu prošle sezone sam zaboravio napisati, da smo lane osvojili ukupno 100. kup za crno-bele, tako, da ta sad je več  101.!

 

 

 

 

EVROPA

 

Španija je suđena crno-belima; ove godine smo prvo naišli na drugi dio Andaluzije, koji je eliminiran 3:1 i 2:0. Zagrijavanje je predstavljao i Marsej (2:0, 1:0), pošto je susret protiv Netopira bio smatran finale pre finala. Ako pobedimo Valenciu, sigurno smo prvaki, pevao je moj mozak. Prvi meč u Valenciji izgubili smo posle šova prvaka Evrope i sveta i greške Kalašnikovog; Ukrajinac se za to uvek zna iskupiti, što je učinio u revanšu (2:0).

 

 

Protivnik u finalu bila je Benfica, koja je savladala Werder u polufinalu. »Pobeda je bila več naša«, pošto nama nitko u Evropi sada nije mogao ništa. Jesmo u finalu zbog povreda pogrešali: Cifera (13 golova, 7 asistencija; povreda u Subotici); Pinkeviciusa (9+10) i Kosa (3+18), ali smo računali na napadački duo Stanojević-Lux. Na levoj strani je počeo inače rezerva Jurčić. Stanojević je u 5. minutu zabio za vodstvo; prvo sam osečao, da se može ponoviti Bayern 2213. Onda je sve potihnulo; sve smo imali u nogama. Samo smo čekali, da se meč završi, da upišemo novi trebl. Malo sam bio i pod utiskom dobrog ručka, zalitog sa plemenitom tekočinom, par deset % alkohola… možda zato nisam primetio izmenu Renata Agostina, koji je za poslednjih 15 min u napad uveo Paragvajca Iralu, za kojeg nisam stavio individualnih instrukcija; koji je iskoristio dve naše greške i…

 

 

Benficu doveo do pobede.

 

 

 

I tad je došlo streznjenje.

 

 

Osim Partizana, pečat u LŠ pustili su još Srem, koji je posle eliminiranja Milana ispao u četvrtfinalu od Werdera na penale; i OFK Niš, kojeg su isto izbacili nemački zeleno-beli fazu ranije.  Međutim ništa se ne može usporediti sa letom Vasićevih Plavih golubova u kupu UEFA; koji su u k.o. fazi rušili AEK, Javor, Barsu (izbacila Zvezdu u 1/8 finala) i Real (izbacio Hajduk Kulu u 1/16 finala), da bi onda u mesarskom klanju klonili od Newcastla.

 

 

 

 

TIM

 

 

Partizan 2214/15 karakterizira trojica napadača sa barem 10 postignutih golova u svim takmičenjima. Tim se pridružuje i najbolji golgeter od štopera, ukrajinski Ramos. To, što te brojke nisu barem malo veče, u obziru na njihove atribute, ide pripisati djelomično naravno povredama, dok je največa mana tih napadača- slaba koncentracija. Litvanac, koji je po atributima prava zver (Finishing i Composure 20), ju ima samo 4, isto Stanojevič... Lux 6. Za primer: evo situacija kod najboljih napadača Superlige, gde je naš Lux sa 9 golova tek na 10. mestu:

 

Alban Hyka (Spartak-15), koncentracija  11;

Milan Domuzin (Zvezda-13; 37 godina!); 17;

Vlastimir Rajić (Javor-13); 11

Miroslav Kovačević (Hajduk Kula-12); 11.

 

Sledeče sezone polako planiram remont zadnje linije, a možda i napada, upravo u skladu sa gornjim kriterijima. Gledajuči poslednja dva igrača mogu slobodno reči, da »pojačanja« nisu ispunila očekivanja. Voleo bi verovati, da je Vranić* novi Šuh*, novi feniks iz pepela, ali 12 utakmica, gol i 2 asistencije mi ne ulivaju optimizma. Još manje je pokazao Mandić; novopečeni reprezentativac (1 utakmica, 1 gol!) u ligi je na 12 utakmicama njegova statistika ostala prazna uz prosječnu ocenu 6.22! Zanj več postoji interesovanje Javora i Zvezde i kako stvari trenutno stoje, realno je, da če na leto napustiti klub. Moram reči još, da sam imao neočekivane probleme sa skautima; moj skaut report screen je unatoč databazi od 70k igrača izbacivao malo skautovanih igrača, uprskos restartanju njihovih zadatka.

 

Naš tim do 19 godina je opet razočarao; u ligi je završio kao 4., svoj premierni naslov su osvojili fudbaleri subotičkog Spartaka. Jedna od svetlih tačaka je ovaj mladić iz YI 2213, koji se odlično razvija, i koji je postigao čak osam golova i 10 asistencija.

 

 

 

Na drugoj strani ekstrema: nigerijski Balotelli.

 

 

 

 

 

 

[Sir Aleš]

  

 

 

FUDBALSKA DECENTRALIZACIJA: POSLE NIŠA VRUČA VATRA SU SUBOTICA I KULA

 

A Novi Sad nekad imao dva Superligaša …

 

 

 

UMESTO UVODA: SVE JE POČEO NIŠ EKSPRES

 

Pitanje vremena. Ako bi sličnu prezentaciju pisali recimo pre 5-10 godina, glavnu ulogu bi dobio tim, koji je u 90-ima i 80-ima valjao za jojo klub. Svi žarometi bi bili upereni u njega, hvalili bi njegov nos za transfere; njegovi igrači su polako postali vruča roba i za Partizan (Djokić, Miladinović). Nekad je valjalo, da si čitav transfer market u Srbiji pored Partizana podreduju još Zvezda, OFK Beograd, Srem i Javor; sad valja, da u Niš stižu afirmirani igrači iz Ivanjice i Ljutice Bogdana.

 

Pre slabe dve decenije kriteriji za Nišlije i za nas kao njihove »neutralne« posmatrače bili su drukčiji. Pod taktirkom »Partizanovca« Zdenka Toplaka »navijali« smo za njih, i čudili se njihovim odličnim startovima u sezonu (pogledajte par reporta iz kraja prošlog veka) i onda postali tužni, jer su u drugom delu (ne) očekivano pali i jedva ili uopšte ne, izborili opstanak. Srce nama je palo u gače pre 20 godina, kad su jih minute ili sekunde delile od (nove) promocije u Superligu, ali ne toliko zbog promocije same, nego zbog potencialnog Zvezdinog ispada u Prvu ligu.

 

Zdenko Toplak je ostao na niški klupi slabih osam godina; kraj aprila 2202 ga je zamenio  danas 44-godišnji Dušan Radović. Niški rezime od tad: sezona 2214/15 je njihova 13. uzastopna u Superligi. U Radovićevom mandatu je ponos Niša osvojio dva (od ukupno tri-posednji još u 2092.!) Lav kupa zaredom, dok su največi europski uspehi tek počeli, da stignu. U sezoni 2206/07 su igrali polufinale kupa UEFA; u 2213/14 četvrtfinale. U premiernom nastupu u Ligi šampiona u sezoni 2209/10 su došli do četvrtfinala, tri godine kasnije još korak dalje, gde jih je izbacio Partizan, a u poslednjem navratu u osmini finala bio je bolji nemački Bremen.

 

 

 

EKSPANZIJA

 

Na račun pre svega Novog Sada – Voša je potpuno nestala iz fudbalske karte, nema je ni u drugom rangu, dok se njen gradski rival neuspešno pokušava vratiti u Superligu – te stagnacije uvek nekog od »velikih« ali i na papiru »manjih« fudbalskih ekumena poput Čačka i Apatina, u elitnom rangu su se u poslednjim sezonama afirmirale dve fudbalske sredine, Subotica i Kula. Ekipe, za koje je bio do sad san u glavnom top 6; jesu kad jedni ili drugi pružili borbu i za top 4, ali neuspešno. Zato je sezona 2214/15 precedens.

 

Da ima nešto na napredku ta dva tima, daje slutiti i tabela plasmana u poslednjih deset sezona.

 

 

 

 

SPARTAK SUBOTICA: ČEHOSLOVAČKI POGON I »ODPADNICI« IZ KARABURME

 

U svojim igračkim danima je bio Dobrivoje Vasić, rođen u Bačkoj Palanki, igrač nalik Cafuju. Neki su rekli, da je za beka previše ofanzivan, a za krilo previše defanzivan. Od vrhunskih igrača malo ko je uspeo kao trener. Nije Vasić u svom prvom trenerskom mandatu ikad u karijeri osvojio zvanično ni jedan trofej, ali je Plave Golubove doveo do Lige Šampiona – takmičenja, u kojem je bio sa Partizanom šampion kao igrač.

 

Ako pogledamo prvi tim, možemo reči, da je Vasić što se tiče transfera, največi utisak napravio u zadnjoj liniji i centralnom veznom redu. Na golu je prvi izbor dete subotičke škole, 26-godišnji Djordje Radovančević dok je njegova rezerva 32-godišnji Slovak Miroslav Smelko. U odbrani jeste nastavak Češkoslovačke, pre svega trojica odpadnika iz Karaburme!  Na poziciji levog beka jeste Martin Linhart, stigavši u februaru 2214 iz Karaburme, dok na suprotnoj strani igra Milan Paunović. Štoperski par tvore Jakub Kopecky i jedna od največih zvezda, domačin Milovan Vidović (ex Srem), koji je postigao čak devet golova u toj sezoni. Od rezerva je tu i ex Partizanovac Vladan Čibrić*.

 

Ima još Čeha: Vratislav Horak (februar 2214-Nitra) je defanzivni vezni, dok je Zdenek Maček desno krilo.  Još jedan odlični veznjak, (več) 32-godišnji Miodrag Djoković igra u Subotici kao nekadašnji igrač OFK Beograda, ali u sledečoj sezoni če biti novi član Niša. Najslabiji su na levom krilu, gde je najbolji izbor Bugar Todor Asenov, koji je član Golubova več od 2210 (Zvezda).

 

Najjači dio tima jeste napadači duel, koji  je postojao i pre Vasića, ali koji je eksplodirao baš te sezone. Makedonac Alban Hyka, kojeg če biti nemoguče zadržati,  je postigao 26, a Nenad Matijašević 25. Prvi je doveden več pre četiri godine iz Loznice, drugi pola godine pre iz Borca.

 

 

 

 

HAJDUK KULA: FOKUS NA DOMAČIM IGRAČIMA I BIVŠIM PARTIZANOVCIMA

 

Četiri godine stariji Rade Cvetković nije bio profesionalni igrač, njegov stručni CV do Hajduka zajema vođenje Posavca i Loznice. On je u vezi transfera više utjecao na strukturu Kuljana nego Vasić u Spartaku: od 11 »prvotimaca« samo trojica (Kristić, Jakimov i Kovačević) ne sude pod njegov »okrug«. Na papiru ima Hajduk čak kvalitetnije  i atraktivnije pojedince nego Spartak, zato barem trojica od njih zaslužuje SS. Uz to, upravo oni su jedni od retkih, koji znaju, kako pobediti Partizan!

 

Anthony Kristić je sigurno jedan od njih. 29-godišnjak je u Kulu stigao u julu 2211 iz Partizana, gde je bio dve sezone na hladnom. U Humsku je inače stigao juna 2206. Videči njegove atribute od njega smo očekivali mnogo, ali očekivanja nije opravdao; večinoma je bio rezerva Rodrigesu, dok je sodu izbila dno sezona 2208/09, u kojoj smo izgubili titulu. Nakon te sezone, Kristić je bio član Teleoptika sve do odlaska u Kulu.

 

 

Sa iznimkom sezone 2207/08 Kristić je bio blizu jednog primljenog gola po utakmici, što je za naše standarde »katastrofa«. Kad sam sad spremao statistiku i za vreme igranja u Kuli, očekivao sam, da se-buduči, da je, skoro uvek, kad god smo igrali protiv njih, bio igrač meča- ta statistika popravila. Naprotiv. Nešto ima u njemu, što ga ne lansira između top golmane (osim, kad igra protiv Partizana), jer zanj nije mesta ni u hrvatskoj reprezentaciji.

 

 

Zadnja linija je u glavnom sastavljena iz DL-a Aleksandra Stojanovića (ex Novi Pazar), DR-a Pospišila (ex OFK Beograd) te štoperskog duela Branislav Janković (ex Pekar) i naravno Andrija Veselinović*.  Sad 32-godišnjak je bio pre 17 godina (YI 2198) projektovan kao prva zvezda YI u Zemunelu, ali se kolo sreče obrnulo. Veselinović se nikako nije uspeo uveljaviti ni kao rezerva; umesto njega je recimo  prvotimac u 2206/07 postao Nenad Mijajlović* Put je između ostalim Andriju odnesla u Rusiju, od kuda se vratio na leto 2209. u tad aktualnog prvaka Srema, gde se nije dugo zadržao. Nakon tri godine i po u Subotici je prešao u Kulu, gde če, ako prođu kvalifikacije, ponovo igrati Ligu Šampiona.

 

Na sredini Hajduk ima to, što Spartak nema – eksplozivno levo krilo sad inače več 31-godišnjeg Bugara Emila Jakimova, kojeg se mu je Srem verovatno več u julu 2211 prebrzo odrekao. Na desnoj strani je najčešče rešenje još jedno dete Partizana, Milan Djoševski*. U centralnom veznom redu su briljirali novajlija Anatoli Kralev (stigao iz Mareka) i Slović, koji je izrastao u Bayernu.

 

 

Napadački duel je najvredniji: 14 golova i 8 asistencija postigao je Miroslav Kovačević (od 2210 član Hajduka), 8 golova je delo Predraga Lekića,  sa 6 mil. eura najviše cenjenog igrača i još jednog sa zanimljivim fudbalskim razvojem: bio je i kod Partizana, a u Humskoj nije odigrao ni minuta.

 

Bez obzira na to, šta če se desiti u narednim sezonama, neka taj opis dvojice (trojice) timova služi za uspomene nekad u budučnosti, kad če situacija biti drukčija. Taj trenutak smo zabeležili pošto možda piše istoriju. Ako da, i ako če se slični plasmani ponoviti, moči čemo govoriti o raspadu Velike petorice. Jer-nije zanimljivo pisati samo o krizi Zvezde, Javora i sl. Do moguče »restavracije« starog reda možem uživati u romantiki i da držimo palčeve, da če Srbija imati četvoricu u grupama LŠ i naredne sezone.

 

 

[Sir Aleš]

POLUSEZONA 2215/16: »VELIKI« PONOVO KAŽU ZUBE; ZVEZDA NEČE ISPASTI

 

 

PRELAZNI PERIOD 2215/16

 

Vreme je isteklo za neke od igrača; na žalost i između dvojicu najboljih talenata naše škole iz preloma veka. Akwuegbu* (34), u najboljih vremenima smatranom za nigerijskog Tottija, je prešao u trenerske vode. Dok je bio kod nas, su njegovi (buduči) trenerski atributi bili slabi, ali kad sam pogledao slaba dva meseca kasnije, video sam, da je našao posao u Apatinu i da su njegovi atributi eksplodirali-tako, da nije nemoguč povratak u Humsku. I Lihtenštajnski Beckham, Šuh* za godinu ili dve če zvanično prestati baviti se fudbalom, pitanje je samo, da li na svim ravnima. Odlazi i Mesaroš, za kojeg če biti na desnom krilu zamena Pejić uz naravno neprikosnovenog Milenkovića*. Uz ostale, višak je postala i nova trojica igrača, da li sam se priviše kockao, videčemo. Od te trojice su dva napadača: Losev če karijeru nastaviti u Nantu, a Pinkevicius u Newcastlu. Smolinski, 31-godišnji poljski štoper, poseduje vrhunske kvalitete, ali u prošloj sezoni je igrao manje nego to zaslužuje, zato smo mu dali priliku, da ode kod Man Utd-a. U rezervni tim su stavljeni Mandić i Vranić*. Iako smo hteli, za Sedlačka na početku sezone još nije bilo mesta u prvih 25: tu je prvi spot na ML rezerviran za Kosa i Jurčića, a dok Čeh ne proradi, imate priliku gledati njegov zanimljiv profil i preference. Mi čemo ga natrenirati na MR. Čurčić če po novom biti FC.

 

Videli ste, da se ustvario manko igrača, ustvarenih iz naše škole, i to treba nekako nadoknaditi. Zato smo u prvi tim uključili Dragana Milivojevića* (YI 2209), koji je trenutno najkvalitetniji iz serije 2-3 dobrih štopera, koje je Zemunelo izbacio u poslednje vreme. Izkustvo iz članskog fudbala nabirao je u Djerdapu i Radu, koji se pre početka sezone vratio u Superligu.

 

 

Uz njega tehnički kao »pojačanja« su dovedeni još sledeči igrači:

 

Moreira (Flamengo): kompletni veznjak + za Grobare zvučnog prezimena (nadimka), koji če nas podsetiti na u stvarnosti za Partizan neka druga vremena;

 

Goran Horvat (Šentjur): njega več znate, početak sezone je dočekao povređen;

 

Denis Pavličić (Osijek): Hrvatska je prvak do 21 godine (Slovenija do 19), i doveli smo tipa igrača, kojeg trenutno nemamo. Osnovna pozicija mu je desni bek.

 

Wang Lijun (Liančeng): naša kineska filijala stvorila je tog veznjaka, i da bude kooperacija sa Kinom barem od neke koristi (izuzemši pare od marketinga), Wanga smo doveli u Beograd, iako sa kineskim igračima nemamo dobrih izkustva (golman pre 20 godina). Na žalost, na početku septembra, doživeli smo dejavu.

 

Goran Golubović (Budučnost): za svaki slučaj nek se nađe još koji napadač, iako ima več 24 godina, neka bude tu za bekap pošto je sudbina Mandića u toku tog pisanja bila još neizvesna.

 

Youth intake obeležio je golman, ali po mom mišljenju je asistent spregledao, ili ja ne vidim to, što on: taj igrač bi, ako če se dobro razviti, trebao postati zver. Za prvi tim če več doživeti debi, i u LŠ i u drugom večitom derbiju sezone.

 

 

 

 

A RIVALI?

 

Očekivanja, da če Spartak i Hajduk rasprodati večinu tima i da če timovi poput OFK Beograda, Zvezde isl. pokupiti večinu važnih igrača, su se izkazala kao pucanj u prazno. Ipak, ne igra se u LŠ svake godine i oba tima su glavne nosioce igre ne samo zadržala nego jim dodali i nove. Spartak je doveo odličnog vezista iz OFK Beograda uz poljsko levo krilo iz češkog Mosta. Hajduci su najviše zaradili, dobra 500k eura za prodaju beka Borcu, dok su za kombiniranu sumu od dobra 6.25 mil. eura doveli desno krilo Zvezde, Miodraga Marinkovića te štopera apatinske Mladosti.

 

 

Okrepio se i OFK Niš i to na zanimljiv način. Iako je izgubio desnog beka, koji je otišao na Karaburmu, Nišlije su dovele devet novajlija. Nitko od njih ne igra na toj poziciji, od njih su čak trojica (!) golmana. Imali su letnu sagu kod Niša sa njihovim prvim golmanom Perom Dugićem, koji je čitavo prolječe najavljivao rastanak, a na kraju je barem do kraja zime ostao kod Niša, koji je tako u prvom timu imao čak četiri čuvare mreže. Skoro 90% od svih transfera su platili Sremu za štopera Raškovića.

 

Sremci su to nadoknadili kupovinom libera Jova Gašića od OFK Beograda za 8.75 mil. eura (imajte u vidu, da najskuplji igrači LLSL u prosjeku vrede od 10-13 mil. eura), dovevši još hrvatskog levog beka Topleka. Romantičari su uz do sad prvog desnog beka OFK Niša doveli levokrilnog igrača Srema te bivšeg štopera Rijeke. Od Javora i Zvezde očekivalo se više aktivnosti. Javor je napad probao osvežiti sa (neproverenim) eks napadačem Osijeka Mladenovićem (dete Mladosti Apatina), dok je za 0 eura »kupio« još 34-godišnje (!) levo krilo Cvorkova (Apatin) te 30-godišnjeg vezista Dragana Mrkelu*, koji je inače izrastao u Partizanu,  da bi do sad promenio čak pet klubova (2x OFK Niš, Radnički Novi Beograd, Mladost Apatin, Spartak Subotica, Novi Sad). Ni cent nisu potrošili na pojačanja u Ljutici Bogdana: dovevši vezista Jokičevića (Kamen Ingrad) i napadaća Branka Djordjevića iz Modriće.

 

 

 

PRVENSTVO

 

 

Partizanova domača jesen 2215/16 ne poznaje remija, ali efikasnost u napadu se je, pre svega u drugom delu kompenzirala na račun veče propustnosti u odbrani. Niz neporaženosti proti »velikih« se je završio u petom kolu u Ivanjici (0:1), dok su do kraja sezone crno-bele spravili još OFK Beograd sa 3:1 i Srem 4:2. Podsečao je Partizan pre svega u ta dva meča na vremena, kad je dozvoljivao protivničkim napadačima, da se razigraju: OFK-ov Stanić je postigao dva, a Sremov Božić hattrick. Srem je iz četiri šuta u okvir gola pogodio četiri puta, slični, 100% učinak imao je i Newcastle par dana kasnije. Očekivali smo po jednoj strani to-očigledno pozicija DR ostaje zakleta, pošto je tamo na tom meču potpuno zakazao Pavlićić, nismo inače očekivali takvo prosječne predstave golmana.

 

 

No, efikasnost, o kojoj smo pričali, na jesen ide pre svega na rovaš odlične i dosad neviđene forme Stanojevića (11 golova iz 11 utakmica); Cifer na kontu ima 8 iz 14, a treči strelac jeste Kalašnikov (7 iz 21). Zadnji dio sezone je bio njegov štoperski par Smiljanić umesto povređenog Miladinovića. Na desnom krilu ostaje neprikosnoveni Nešo Milenković*, koji je na drugom večitom derbiju sezone doživeo tešku povredu i propustiće početak prolječnog dela sezone. Pejić* me do sad nije prepričao, tako da nije nemoguče, da se na prolječe barem privremeno, vrati Vranić*.

 

 

Na sredini terena bez promene; novajlija Moreira je imao, kako kažu Englezi, »a slow start to the season«, dok je kasnije pokazao, nekim lepim projektilima, zato mu je mesto ovde. Iznenađujuče brzo se u napad uklopio Horvat: bez obzira ko mu je bio partner u napadu, proradio je obično ili on ili njegov kompanjon: na polusezoni Slovenac ima četiri gola i šest asistencija. Crnogorac Gulubović je opozorio nase sa golom i dve asistencije protiv Borca (5:0), ali odlična forma ostalih napadača barem za sad zabetonirala ga je u Teleoptiku. Potpuno drukčije, ne toliko slatke brige smo imali i prvom delu jeseni sa »pojačanjem iz Kine«; drugi dio priče čete o njemu čitati u temi o kupu…

 

 

 

 

 

 

 

 

(Slano iz Kine, pošto je bio več nedostupan za utakmice)

 

Zbog poraza u Sremu, na zimsku pauzu odlazimo samo sa četiri boda prednosti ispred preporođenog Javora, koji se je konsolidirao na drugom mestu. Zgoščenu konkurenciju ispod, pre svega za borbu za top 6 smo očekivali. Očekivali smo i pad forme Spartaka i Hajduka Kule zbog Lige Šampiona, malo manje visok plasman Čačana, dok naravno ni u snovima nismo očekivali, da če jedan tim u crveno-belim dresovima zauzimati mesto, koje vodi u Prvu ligu.

 

 

 

Zvezdina kalvarija je počela več na sredini jula, kad su europsku sezonu završili več na prvoj stepenici protiv Ciriha u kupu Intertoto. Prvenstvo su počeli pobedom nad Spartakom, nakon kojeg su upisali četiri uzastopne poraze, čak protiv Rada i Djerdapa, dok su u kupu bili nadigrani od svoje filijale Sloge Kraljevo, koju su prošli jedva na penale. U sedmom kolu su puleni Zorana Tošića prvi put pobedili tim, koji je doživeo prvi poraz u sezoni (Javor 1:0), ali sodu su izbile dno nove nule protiv Srema, Borca i remi 0:0 protiv Romantičara. Nakon dobrih šest meseci, Tošić je dobio otkaz, a novi, več četvrti trener u tri godine i pola, postao je Dejan Jandrić, bivši trener AiMi-ja Morave (2207-15, od kraja aprila bez posla), koji je tim iz Vladičinog Hana prvi put doveo u Superligu, opstao te nakon toga bio na granici ispada. Nova šok terapija nije pomogla: Jandrićev debi bio je katastrofalan – poraz 2:5 kod BPI Pekara. Sledila su dva remija bez golova protiv Spartaka i Hajduka i nova petarda, 1:5 u Humskoj (1:26 odnosno 1:17 u šutevima; korneri 1:11). Od 8. do 14. kola Zvezda je zauzimala poslednje mesto u tabeli. Nebo se ipak otvorilo: u 15. kolu Jandrić je upisao prvu pobedu, 1:0 nad Nišem (Zvezda opet nadigrana: šutevi 4:11, u okvir 1:2!), dok se u kupu sreo sa svojim bivšim klubom i napredovao dalje, 2:0. Do kad če 37-godišnji Domuzin (9 golova) još kidati? Ipak, ideja o Zvezdinom ispadu se čini… nemoguča.

 

 

KUP

 

Najzanimljiviji duel četvrtfinala kupa je bio ponovni susret u porodici protiv Teleoptika, koji je opet-treču sezonu zaredom-iz tog takmičenja izbacio Javor. Protivnički tim, kojeg vodi moj asistent Viktor Zajcev, opet je igrao odlično i time mi dao uvid, da pogledamo potencialne igrače za nastavak sezone. Oduševili su Sedlaček, Mandić, da o strelcu jedinog pogotka za »plave« ne pričam. Bio je to projektil iz daljine.

 

 

EVROPA

 

 

Partizan je u svojoj grupi »profesionalno« obavio svoj posao, iako se na skoro svim utakmicama, pre svega protiv Čeha, mučio. Pored njega, jedini preostali tim, koji če videti osminu finala, biče hit prvog dela-subotički Spartak, koji je grupu završio sa skorom od tri pobede i tri remija i završio grupu kao pobednik, ispred Barse, našeg sledečeg protivnika. Golubove  čeka Milan. Manje sreče odnosno znanja imali su OFK Beograd i Hajduk Kula. Prvi su sa skorom 1-3-2 za bod zaostali za Škotima i igrače kup UEFA u 2216. U grupi sa dva Hajduka, kulski (šteta što ne i coolski) je bio dobar samo za dva remija, gostujuči u splitu i domači protiv Seville i time završavaju europska takmičenja. Ne to, nego devet utakmica bez pobede u ligi, presudilo je ka trenerskoj smeni: Rade Cvetković več je bivši trener, a novo ime do sejvanja još nije (bilo) poznato.

 

OFK Beograd te Javor, OFK  Niš i Srem, čeka 1/16 finala kupa UEFA.

 

 

 

 

 

PUT DO EURA 2216 NA OSTRVU: DOBRODOŠLI, ORLOVI; ADIEU, LE BLUES

 

Prošlo je osam godina, od kad je Srbija, 7-kratni prvak Evrope, poslednji put nastupila na kontinentalnom šampionatu: u Škotskoj i Walesu če Orlovi konačno dobiti novu priliku, da krivulju stagnacije obrnu gore. Cikli »uspeha« i neuspeha su se u 22. stolječu menjavali i kako kažu stručnjaki: vreme je za novi prodor Orlova. Prvi uslov je ispunjen: sam plasman na veliko takmičenje, koji u poslednje vreme nije bio samoumevan.

 

Nije bilo malo pesimista, koji su zbog formata kvalifikacija  (14 mečeva) i guste konkurencije te gubitka bodova u prošlih kvalifikacijama, prognozirali skoro misiju nemoguče. Pesmizam se je posobno povečao nakon uvodnog poraza u Slovačkoj od 2:3, kojemu su sledile pobede nad Norveškom, BiH-om, Maltom i Estonijom. Dobar niz se je nastavio na prolječe remijem u Berlinu te pobedama nad San Marinom i Maltom te u međuvremenu posobno Slovačkom od 4:0. Ipak, na jesen 2215, srpski parni valjak je bio djelomično zaustavljen porazom u Norveškoj te domačim remijem protiv susjeda BiH. Trostruki spored na početku jeseni zaokružen je pobedom od 6:0 nad Estonijem, dok je ključna pobeda za Euro ostvarena u pretposlednjem kolu na Marakani (San Marino u poslednjem bio je samo formalnost). Tragična figura kvalifikacija pre dve godine u Minsku, Marko Bošnjak je pogotkom u 46. minutu pripomogao ka pobedi nad Pancerima 1:0. Inače je Srbiju kroz kvalifikacije u glavnom predvodio drugi strelac kvalifikacija, sa 12 golova, Rade Zečević. 34-godišnjak ima zavidljivu i retko videnu fizičku sliku.

 

Pored domačina te Srbije i Nemačke, plasman na Euru su si zagotovili još: Ukrajina i Nizozemska (ispred Portugala-Fereira); Engleska i Bugarska (ispred Crne Gore); Španija i Hrvatska (ispred Rusije i npr. Poljske); Italija i Rumunjska (ispred Slovenije, Turske), Irska i Švedska (ispred Danske i pre svega Francuske-aktualnih prvaka sveta i šampiona 2208; te Litve), dok Eura neče videti ni aktualni prvaci Evrope, Belgijanci. Prva dva mesta u njihovoj grupi su osvojili Grčka i Austrija.

 

Edited January 24, 2021 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

Sezona 2215/16 je pri kraju uz djelomičnu restavraciju »starog« reda

 

DUPLA KRUNA UZ NOČ, KOJA NIJE BILA NAŠ DAN

 

 

ZIMSKI PRELAZNI ROK: PARTIZANOVA AFRIČKA BOMBA

 

 

Očekivanje, da če Crvena Zvezda panično napasti transfer pjacu, su se izjalovila. Tresla se gora, rodio miš. U Ljuticu Bogdana je doveden vezist iz Borca za slabih 4 mil. eura, dok su ostala pojačanja upitljiva: iz Trenčina je doveden 29-godišnji krilni igrač Juri Šulmajster, a iz Apatina 30-godišnji štoper. Kadrovska promena na klupu i Kuli: novi trener je Milan Adžić.

 

Na drugoj strani, u Partizanu se nismo nadali pojačanja, pošto smo bili prilično zadovoljni prikazanim. Za najmanje trečinu tima smo dobivali ponude; između ostalih i za Pejića. Eksplozivni desni winger je bio (do februara) smatran kao naše glavno oružje na desnom krilu, dok se Milenović* ne vrati od povrede; u glavi smo imali i Vranića*. Ali onda je došao afrički kup nacija.

 

 

To, da mu na leto istekne ugovor, nije bitno (kao da su pare problem), bitne su brojne ponude, koje je (u profilu) imao taj igrač i to od največih europskih klubova. Neki procent mozga rekao mi je, da ga ne trebamo, ali takvih igrača se ne odbacuje! Slana je ekspresna ponuda, od ostalih nitko se nije javio, i Xaba je od februara novi član Partizana! Time se rešio i drugi dio rebusa: Pejićeva karijera u Partizanu je završena i nastaviče ju u Nišu, gde na moje iznenađenje prave preveliku galamu od ne tako dugo prvog- i po mojem mišljenju jednog od najboljih golmana u Srbiji-kojemu jednostavno PRIPADA broj 1. Inače, Afrički kup nacija je osvojila Obala Slonovače (bez poraza), pobedom od 2:1 nad Južnom Afrikom (koja je isto do finala bila bez poraza).

 

Da je bila odluka o Pejićevi prodaji u pravu, kaže i report pre kraja sezone, dok je sezonu kod večitog rivala proveo igrač, koji je ponikao kod nas. Ne baš uspešno.

 

 

EVROPA: PLAVA NOČ CRNE BOJE, KOJE NIJE BILA NAŠ DAN

 

Ne počinjemo često report Evropom, ali ovaj put moramo, pošto je europska odisejada važno utjecala na dešavanje u Partizanu u zadnjoj trečini sezone, a i na dešavanje kod ostalih timova Superlige. Partizan je u osmini finala eliminirao Barsu sa 2:1 i 3:1, sa time. Prevladao je rezultat prvog meča, koji je bio sličan onome ispred dve godine; pre svega zahvaljujuči podarjenom penalu pre kraja prvog poluvremena crno-beli su u drugom preokrenuli ne samo igru, nego i rezultat. U uzvratu su Katalonci pre svega zbog nervoze platili cenu; višu nego par naših igrača, koji su bili rezultat njihovih prljavih udaraca.

 

 

U četvrtfinalu smo igrali sa Čelsijem. Prvo poluvreme se završilo vodstvom od 3:0, na kraju bilo je ipak ubedljivih 4:1. U London smo otišli sa prtljagom od neočekivanog domačeg poraza od Hajduka Kule, koji je očigledno tim poremetio više nego sam to očekivao. U 23. minutu su Plavi imali več 3:0; dobesedno su leteli na krilima najboljeg igrača sveta (2213, 2215), irskog napadača Paula Dayja. Taj igrač je na kraju zabio hattrick; dva je zabio Campbell. Konačni rezultat uz neviđenu bruku u odbrani (svi prvotimci uz neraspoloženog Fereiru) je bio 6:1 za Čelsi i prvi put u tom sejvu crno-beli su propustili tri gola plusa iz prve utakmice!

 

 

Konačni prvak evrope bio je Real Madrid, koji je na penale savladao Celtic, dok je prijatno iznenadio Spartak Subotica. Plave golubove je posle eliminacije Milana (koji je bio pre svega u Milanu nadigran) nakon penala zaustavio sledeči prvak Evrope. U kupu UEFA je Srem igrao polufinale, Javor četvrtfinale, dok su OFK Niš i OFK Beograd ispali u osmini finala.

 

 

 

PRVENSTVO

 

Do dvomeča sa Čelsijem nismo slutili, kakav »razpaščot« če  (privremeno, ali u najvažnije vreme) doživeti naša zadnja linija. Partizan do početka aprila nije primio gol u ligi, a sve iluzije o Javorovi ravnopravni borbi za naslov su se razbinile u 17. kolu, kad smo nakon derbija otišli na plus 9. Prvaci smo postali več pre utakmice 25. kola, kad je Javor dan pre nas izgubio u Nišu. Do kraja šampionata smo u njem doživeli samo jedan poraz, kad nama je Hajduk Kula golom u Zemunelu poniklega 36-godišnjega Petra Ninkovića* uzvratio za dramatičan poraz u Kuli nedugo nazad i pobedio nas 2:1. Posle europskog ispadanja u šampionatu smo igralu povečini sa kombiniranim timom.

 

 

Više o Partizanu na kraju reporta, pošto su se zanimljivije stvari događale kod ostalih timova, dok je liga »na sredini« postala sve izjednačenija a  kockice su se u odnosu na jesen promenule. Hajduk Kula, sad neopterečen europskim obavezama, je sa novim trenerom Adžićem počeo pobeđivati, dok je drugi hit prošle sezone Spartak očigledno platio ceh »duže« europske sezone. Kako si onda razložiti, da su par dana posle izbacivanja Milana doživeli petardu kod Djerdapa- 1:5? Kolo pre kraja rednog dela su se nalazili čak na pretposlednjoj poziciji, dok su u 22. konačno pobedili.

 

Okret na 180 stepeni doživela je i Crvena Zvezda, koja če do kraja sezone doživeti samo još jedan prvenstveni poraz! Mešanica pobeda i remija je Jandrićeve pulene dovela nadomak top 6. Pobede nad Radom, Borcem i Djerdapom te remiji sa Javorom i Sremom bili su nadgrađeni kolo pre kraja, kad je konačno savladan i jedan od »velikih«, OFK Beograd na Karaburmi 1:0. Nakon te pobede Zvezda je došla samo na bod zaostatka za Kuljanima, koje je dan kasnije čekao domači meč sa Partizanom. Hajduk bi sve dileme oko prolaska u top 6 rešio eventuelnom pobedom protiv »rezerviranog« Partizana. Gosti su igrali strpljivo i nadigrali domače, ali mreže su mirovale. Jedino što nije, su kartoni domačih igrača, skoro polovina je požutela, dok je pola sata pre kraja isključen jedan od domačih igrača. Kad su svi očekivali bod i +2 ispred Zvezde, je levi bek Partizana Ilić filigrantsko precizno, na 40 metara pronašao Riveru, koji je na kraju 4. minuta sudijskog produžetka zabio za 1:0 za Partizan i razveselio Zvezdu!

 

Realno gledano sad su crveno-beli na papiru bili u prednosti, pošto su u 22. kolu gostili Pekare, dok je Hajduk morao na teži ispit u Niš. Ipak, sreča je pratila Hajdukovce i  nije nagradila kampanjski rad crveno-belih. Zvezda je sa Pekarima igrala samo 0:0, dok je Hajduk izgubio u Nišu 1:2 i sa istim brojem kao Zvezda zbog boljeg međusobnog skora prošao u Ligu za prvaka.

 

 

 

Prva četvorica za mesta u Ligi Šampiona bila je poznata relativno brzo, pošto Romantičari sa samo dve pobede nisu uspeli skinuti Nišlija sa 4. mesta. Ali je zato na kraju promenjen zvanični redosled: naslov vicešampiona (ali ne i direktnog plasmana u grupe LŠ zbog poznatog buga) je na kraju zbog bolje forme (ne) očekivano osvojio Srem. Javor je od 22. kola predvodio Rade Cvetković, na jesen trener Hajduka, jer je Ivanjičane napustio Stevanović (Roma).

 

 

U ligi za opstanak je Zvezda uprkos gomilanju remija na kraju »slavila« prvo mesto i europska takmičenja če početi u kupu UEFA, dok če Spartak u kup Intertoto. Kao mačka, koja ima devet života, jeste BPI Pekar, koji se je na kraju opet izvukao (bod na Marakani) te izborio rekordnu 7. uzastopnu sezonu nastupanja u elitnom rangu srpskog fudbala. Još jedna stvar za pamčenje: duo prvih strelca lige sa 13 golova zajedno broji 70 godina: Milan Domuzin (38-Zvezda), i Miroslav Kovačević (32-Hajduk).

 

 

 

 

LAV KUP

 

102. put i istoriji je osvojen! U polufinalu savladan večiti rival. U finalu poznata abonenta. Protiv Sremca smo u poslednje vreme uspešno igrali i finale prošle godine te 2208. te 2209. Za Sremce je to treči uzastopni poraz u finalima: 2211. su poraženi od Zvezde, dok su pre šest godina poslednji put slavili, protiv Apatinaca.

 

 

 

 

 

 

ANALIZA TIMA

 

 

 

Trojica igrača je postigla po 13 golova. Stanojevićev ispljen je na prolječe doživeo stop i samo dva postignuta pogotka. Cifer po očekivanjima, dok je u svojoj prvoj sezoni na FC umesto na MC/AMC odlično odigrao Čurčić. Vezisti i krila isto po očekivanjima; Xaba je na kraju došao do 3 gola i 4 asistencije. Jurčić (32) je svoju 11. i poslednju sezonu kod nas zaključio sa 3 asistencije.

 

 

U odbrani je ukrajinski Ramos postigao čak 12 golova, ali i 8 grešaka, od kojih su bile (samo) dve kobne za gol. Solidno je svoju prvu sezonu u seniorskom timu Partizana odigrao Milivojević*, ali čini se, da je kao drugi štoper za sad još neprikosnoveni Miladinović. Nekoliko manje veseli več drugu sezonu zaredom stagnacija golmana. Obojica su počeli primati »čudne« pogotke, čak par takih se je od njihovih ruku odbilo u gol.

 

 

Uz ta, zvanično prvi tim, treba izpostaviti i par rezervnih/U19 igrača, koji su dobili priliku u prvom timu, bilo to u kupu, bilo to pre svega u drugom delu sezone- da napomenem još jednom, da su igrači sa * igrači, koji su produkt naše škole (U19 tim je inače osvojio ligu).

 

 

Slaviša Vranić* (22, MR/ML, ST): 5 utakmica, 1 gol (7.60). Taj gol je pao protiv Barse. Dobio je priliku na MR,  kad je rotirao sa Xabom ili kad je dobio priliku na ML poziciji, kad smo u neko vreme ostali bez Jurčića i Kosa.

 

 

Milan Čojić* (22, MR): 3 utakmice, 2 gola, 1 asistencija (7.33).  Crnogorski krilni igrač, koji je u mojim očima precenjen, jer je igrač naše škole. Največi atribut mu je Dribling 17, drugi Pace 14, dok ima Tehniku 10 i Passing 8. Šta bi bilo, kad bi igrao seriju od npr. 10 utakmica zaredom?

 

 

Karel Sedlaček (22, AMLC): 7 utakmica, 2 gola, 1 asistencija, 1 MoM (7.43). Nakon odlaska Jurčića u Lorient Čeh sledeče sezone definitivno prelazi u prvi tim.

 

Mahamadou Traore* (21, ML): 4 utakmice, 1 asistencija. Malijski reprezentativac (28 utakmica, 3 gola) je Čojićeva verzija, samo na levom krilu.

 

Wang Lijun (22, MRC). 4 utakmice, 2 asistencije. Nakon svih kolobocija Kinez je napredovao, i samo malo sreče mu je nedostajalo do prvenca za Partizan. Pokazao je, da je (kao u Teleoptiku) izuzetno opasan iz daljine. Minus: utakmice kineske reprezentacije usred sezone.

 

Jurij Sever* (16, DLC, ML): 7 utakmica, 6.86. Iako je imao praznu statistiku, 16-godišnjak (!) je igrao samo protiv velikana! Dva put,  naravno zbog prezimena, protiv Zvezde.

 

Duo iz Luksemburga -  Dan Fernandes* (18, MC, 6 utakmica, 1 asistencija, 1 MoM) i Andre Cardoni* (19, ST, 1 utakmica, 1 gol). Prvi (ima več 18 utakmica za člansku reprezentaciju) je upisao seriju vezanih utakmica u prvom timu nakon ispada od Čelsija; u Kuli na prolječe bio je igrač utakmice. Drugi je na poslednjem meču sezone protiv OFK Beograda u drugom poluvremenu debitirao za prvi tim i u 64. minutu postigao prvenac.

Edited January 30, 2021 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

 

EURO 2216: TIPIČNI NEMCI… DOBRO SE SNALAZE NA OSTRVU

 

 

Iz grupe B su napredovali neporaženi Italija (7) i Hrvatska (5) ispred Grčke (4) i Španije, koja je izgubila sve tri utakmice. Vatreni su sve golove postigli u drugom poluvremenu: protiv Italije su se vratili od 0:2, dok su pobednički gol protiv Španije u 3. kolu postigli u 82. minutu. Ta grupa se je križala sa grupom A, gde su učestvo u četrvrfinalu obezbedili favoriti Nemci (6) i Englezi (5), dok su visokoleteči tamni konji Irci završili šampionat sa 2 boda i bez pobede kao i Austrijanci.

 

U grupi C smo teško očekivali, kako če se na velikom takmičenju nakon dužeg vremena odrezati Srbija! Mediji su Orlove zajedno sa Ircima smatrali kao jedne od tihih favorita. Ali… pobedili su sami sebe. U prvom meču su na krilima 34-godišnjeg (!) Zečevića golovima u 1. i 7. minutu protiv Ukrajinaca vodili več 2:0. Onda su dva člana Partizana, jedan bivši i drugi, koji če to (=bivši) tek postati, zakuvali smanjenje: zaboravljeni Partizanov rezervist Mandić je dodao pre snažnu loptu nazad do 35-godišnjeg Rodriguesa (sad Porto), koji je nije stigao i postigao autogol. Konačnih 2:2 Ukrajinci su postavili golom napadača Spursa na kraju 4. minuta sudijske nadoknade. U drugom meču je domačin Wales savladao Švedsku. Ta je bila za Orlove u 2. kolu na papiru najlakši protivnik, ali nisu je uspeli pobediti (0:0), dok je Ukrajina pobedila domačine sa 1:0. Time je pre kraja bilo sve otvoreno. To, što Srbiji nije uspelo, jeste Ukrajincima, koji su pobedom nad Švedskom 2:0 osigurali prvo mesto, dok je Wales u 62. minutu spasio remi 1:1(u 3. minutu je Srbija povela golom Miladinovića iz penala) i time domačine prvi put uveo između 8 na kontinentalnom takmičenju. Grabež se poslovio od selektorskog mesta.

 

Drugi domačin isto je imao razlog za veselje. Škoti su nakon dva kola imali 100% učinak, dok je  o drugom mestu odlučivao interni duel između Rumunjske i Bugarske, pošto su Nizozemci izgubili oba meča. Sve so što Tulipani uspeli, su zagreniti život Bugarima, pošto su u poslednjem meču u grupi sa igračem manje izjednačili tri minuta pre kraja. Remi Rumunjske i Škotske je značio, da su obe istočnoevropske ekipe prvi dio završile sa po 4 golova, ali su napredovali sinovi Karpata zbog bolje gol razlike.

 

Takav poredak je rezultirao u dva regionalna derbija, te dve utakmice najteže kategorije, gde su do finala najviše pokazale dve reprezentacije »starog reda«. Englezi (zadnji put prvaci pre 20 godina), pogotovo jer se igralo na Ostrvu, protiv Panzera bili su favoriti. U tom sejvu su u 27 navrata čak 19 puta pobedili Nemce i samo tri puta izgubili (gol razlika 42:18). Na europskim prvenstvima največu težu do sad imala su dva duela u polufinalima (2044- 1:0 i 2136-3:0, obaputa za Engleze, koji su oba puta kasnije postali šampioni). Sve to je nakon finala palo u vodo, Ostrvo  je kao pradavne 1996. ostalo zakleto za Engleze, iako se igralo u Škotskoj. Iako sa igračem manje, imali su priliku, da odu u vodstvo, ali je krilni igrač Man Utd-a u drugom produžetku promašio penal. »Tipični Nemci« su to kaznili prvim šutem u okvir gola iz poladaljine, a junak je postao napadač Šalkea, koji na leto prelazi u HSV. Nemačka je tako rekordni osmi put prvak Evrope, prvi put nakon

2180.

 

 

 

 

 

POČETAK 2216/17:

PARTIZANOV SKAUTING NA RADARU I PLANOVI

 

Pre nego što otkrijem, ko je došao i ko otišao, moram još jednom izpostaviti po mom mišljenju čudno delovanje Skauting skrina, koje primečujem več godinu dana. To, da zbog statičke FM 2007 reputacije več dva veka raspolagam sa maksimum sedam skauta, je dovoljno smešno. Onda unutra te situacije svakog od njih šaljem na razne misije. Od sedmorice je jedan zadužen za sledečeg protivnika, jedan za ligu U19, jedan za slovenačku, a jedan za hrvatsku ligu. Privremeno koji od te grupe obavlja i skautovanje raznih takmičenja (EP/SP ipd.) Preostala trojica skautuje po Evropi i svetu. Iako imam ceo svet na raspolaganju, zbog statičke reputacije zemlje i lige, nemam skoro nikakve koristi od skautovanja npr. Ostrva, ni Južne Evrope (gde spadaju i Grčka i Turska), pošto igrači tih nacionalnosti nikad neče doči u Srbiju. Tako su ta mesta rezervirana za Centralnu te Istočnu Evropu te Južnu Ameriku.

 

 

 

Iako skauti imaju nastavljene zadatke, u poslednje vreme izgleda, kao da ne skautiraju (filter je nastavljen na igrače do 23 godina). Iako imam uključene samo tri zemlje, zbog uključenog .ddt fajla, koji ohranja i obnavlja igrače raznih klubova Evrope, Afrike i Južne Amerike (broj igrača u igrici je tako uvek između 70-75k), igrači ne bi trebali nikad nestati. Dobijam inače reporte pojedinačnih igrača, koje skautiram. Nadam se, da ču pronači razlog za ta manko skautiranih igrača na tom skrinu.

 

 

TRANSFERI

 

Od do sad važnih igrača Humsku su napustili več spomenuti Jurčić (Lorient), kojemu nismo produžili ugovora; Komenan (31, DC/DM/MC-Benfica) i Marko Vuković (30, D/MR-Benfica). Hrvatski bek je bio do sad prvi izbor na DR, ali si je zaželeo novi izazov i mi smo to prihvatili a nase uzeli veliki rizik. Pogotovo jer smo na stranski tim barem na početku priprema zbog istog razloga stavili i Dimitrijevića (Teleoptik-kasnije OFK Beograd). Od poznatih pozajmica u Sigmu idu naš Urugvajac Fajardo*, Željko Pakić* (najbolji strelac u19 tima) te defanzivac Kous*; u Niš za godinu dana ide poljski desni bek Warzsycha, dok crnogorski napadač Golubović ide u Belenenses.

 

Time se čini, da smo ostali tenki na bekovskim pozicijama. No tu imamo sledeče igrače, koji mogu (zbog retreninga) igrati na obe pozicije: Ilić, Nazarov i Pavličić, od kojeg moram zahtevati više. Drugi tip igrača su štoperi, koji zbog brzine mogu igrati na boku. Smiljanić to još uči (na žalost je njegov PPM Stay back all times), dok je Kalašnikov natrenirani i DR, ali zbog svoje korner rutine ga ne maknem sa pozicije levog štopera.

 

 

Uključivši i dodanog Lijuna i Sedlačka, to su igrači »do sad«. Za večji manevrski prostor su u prvi tim dovedena još dva igrača poslednje linije.

 

 

Ruski štoper iz Real Madrida je kapitalno i največe pojačanje. Ide za za štopera eksplozivnog igrača, koji može igrati i kao levi (a uskoro i kao desni) bek. Pošto če Kalašnikov za koju godinu ili dve verovatno stagnirati, tu je i moguče rešenje za budućeg DC-a. Drugo »pojačanje« je iz naše škole.

 

 

 

Savić* je prototip štopera, kakvog si samo želimo i suprotno od »Muhe« biče natreniran i kao levi bek. Ponikavši u Zemunelu u YI 2212, Savić je za seniorski tim upisao dva nastupa u kupu prošle sezone.

Iz slovenačke obale kupili smo i perspektivnog napadača, koji je na moje zadovoljstvo rođen u mojem domačem kraju (iako tamo u stvarnom životu nema bolnice).

 

 

 

DOVIĐENJA

 

Između odlazečih igrača je i nekoliko-na početku njihove karijere-projektiranih »mladih nada« naše škole, koji ili nisu ispunili očekivanja ili nisu dobili prave prilike:

 

 

Nenad Mijajlović* (32, DC). Zanimljiva priča našeg produkta YI 2200 u paralelnoj usporedbi sa još jednim našim štoperom. Prve godine kod nas je proveo u sjeni »hvaljenja« Andrije Veselinovića* (2198), kojemu su (asistent) projektovali lepšu budučnost. Moj san je bio, da bi Partizan imao obojicu u štoperskom redu, ali na prelomu veka moje oko je bilo više ili manje fokusirano na Andriju. Na sredini prve decenije 23. veka je došao  neočekivani preokret. Psihički atributi te igre na pozajmicama su me oddaljili od Veselinovića i više sam počeo pratiti Mijajlovića, koji se posobno istekao na pozajmici u Čačku u sezoni 2205/06. Pre početka sezone 2206/07 (ima report iz tadašnjih priprema) sam se odlučio pomladiti našu zadnju liniju, u kojoj je bio npr. i sadašnji lider, tad golobradi Kalašnikov, dok je za medije bio pravi šok što sam se odrekao tad prvom štoperu, Slovencu Rešku.

 

Šok terapija je uspela. Štopere sam u glavnom rotirao, ali prvi između jednakima bio je tad 22-godišnji rođeni Trstenićan! U sezoni 2206/07 je sabrao čak 42 nastupa za prvi tim, a u sledečoj 37. Na žalost se je izkazalo, da je bio to vrhunac karijere. Onda je došla »kobna« sezona 2208/09, u kojoj crno-beli prvi put nakon 75 godina nisu bili domači prvaci. Upisavši »solidnih« 19 nastupa, Mijajlović je polako stagnirao, dok je prvi lider odbrane postao Ukrajinac. Uskoro nije bio dobar ni za klupu-poslednje tri sezone proveo je u Teleoptiku. Tako če prvi put u karijeri zvanično postati član drugog kluba, a to je OFK Beograda. Kako se razvila Veselinovićeva karijera, pročitajte si par reporta gore.

 

Pinto Marito* (29, GK). »Zvezda« YI 2203, za Gvineju Bisau je upisao 19 nastupa, što je trostruko više nego za svoj matični klub u toku karijere. Povrede i gusta konkurencija na golu (Kiril Pavlov ne da svoje pozicije broj 3) su mu onemogučile dostojnu karijeru.

 

Friday Agu* (25, DRLC, WBR). Nigerijac (upisavši 5 nastupa za reprezentaciju)  je ponikao u istom YI (2207)  kao Ukrajinac Čorni (isto branič); sam sam u njem video nešto više nego asistent u Čorniju ali kako se situacija razvija, ne samo, da če Nigerijac morati pronači novi klub; bojim se, da uskoro slična situacija čeka Ukrajinca, iako smo sa njim produžili ugovor do 2219. Pogotovo ako proradi Savić*.

 

 

 

 

[Sir Aleš]

Nije rekordna ali jeste slatka:

 

Partizanova de-Lux sezona 2216/17 uz istorijskog vicešampiona Doktora Vasića

 

 

 

JESEN: TRAŽENJE KONSOLIDACIJE ZADNJE LINIJE: GOLOVI NISU IZOSTALI

 

Imao je Partizan težak raspored na početku sezone, ali ga je odlikom otpravio pobedama na »klasičan način«, ako izuzmemo neočekivani gubitak bodova u prvom večitom derbiju sezone, koji je nagovestio, da če Zvezda ove sezone ipak »smanjiti« razliku do crno-belih. Pored nas su dobro počeli sezonu i naši večiti rivali (kojeg su minimalci-9 postignutih golova u 10 kola) ohranjali u gornjem delu tabele sve do srede oktobra- uz Javor i Niš, dok je Hajduk iz Kule nakon prva četiri kola bio na nuli. U Partizanu su u dobroj formi bili praktično svi, a največe otkriće predstavljale su predstave Savića*( koji je preko noči postao naš prvi desni bek) i prerođenog Kineza Lijuna, koji je postao motor ne samo na MC nego i na MR (recimo gol i asistenca več u prvom kolu).

 

Tad se činilo, da nedostatak Miladinovića* (povreda na povredu) kao desnog štopera neče biti problem za crno-bele, pošto ga je adekvatno zamenio Smiljanić, ali na sredini oktobra smo doživeli, što se nas i lige tiče, dve veče promene. Prva je bila u vezi Partizana: do sad neprebojna četvorica je u dve do tri utakmice uz neprepoznatljivu dvojicu oba golmana doživela kolaps i ponovo dozvolila protivničkim napadačima, pardon veteranima (OFK-ov Stanić, koji če sezonu zbog povrede završiti več na jesen), da prave smešnice od nje. Na drugoj strani su te greške na planu dovele naš karakter sezone 16/17: karakter preokreta. Na Karaburmi smo dva od tri gola primili iz najmanje 30 metara,  ali smo u poslednjim sekundama spasili bod (3:3, zaostajali smo več 1:3). Sličan blekaut doživeli smo u Nišu, gde smo zaostatak od 0:2 pretvorili u pobedu od 3:2, u međuvremenu smo kod Malmeja iz jedinog šuta primili gol…

 

U tom trenutku mislima samo bio pre svega na prolječu i k.o. fazi Lige Šampiona, pošto mi je bilo več u oktobru jasno, da na takav način tamo nečemo dogurati daleko. 1:6 protiv Čelsija bio je još u glavi. Na sreču to je bio jedini slab moment jeseni; možda čak i sezone. Sa nekoliko promena u početnom sastavu ponovo smo se obukli u »Parni Valjak« -  nažalost golmana Kristića, koji je popio šest golova od nas. A kod nas konačno je proradio Fereira, koji je bio junak meča u Sremu.

Na kraju jeseni sam zaboravio slikati tabelu, imam samo informaciju, da smo bili več na dvocifrenoj prednosti. I da je Zvezda od srede oktobra ušla u krizu, koja ju je izbacila iz top 4. Dok je na opče iznenađenje proradio tim, za kojeg se očekivalo, da če se raspasti. Hajduk iz Kule je nakon odlične sezone 2214/15 doživeo svoj trenutak istine u prošloj i toj. Ali drugi veliki hit ispred dve godine, Spartak Subotica, ne samo, da je ohranio večinu igrača, nego jim pridodao takve, kakve je trebao. Eksplozivne. Neporaženi od kraja augusta, puleni ex-Partizanovca Dobrivoja Vasića su polako izbili na drugo mesto. Da je protiv njih nemoguče igrati, kad su u formi, pokazalo se dva put. Prvi put u četvrtfinalu kupa, gde su nadigrali crno-bele, ali na kraju izvlekli kraču (0:2).

 

 

 

 

 

PRELAZNI ROK ZIMA 2217

 

OFK Beograd je u odnosu na njih bio najslabiji, na 6. poziciji, pa tako ne čudi, da su (uz Partizan, ali on je izvan kategorije) potrošili najviše para za jednog igrača. Za slabih 8 mil. eura je na Karaburmu stigao štoper Dragan Rašković (OFK Niš). Aktivni su bili i u Zvezdi, dovevši napadača i golmana apatinske Mladosti te štopera iz Kule, dok su u Ivanjici i Sremu na zimu doveli nula novih igrača.

 

Ako su oba spomenjena kluba iz glavnog grada »pobednika« zimske, Partizan je več jedan od pobednika buduče letne pjace 2217.

 

 

 

 

Taj igrač, inače naravni AMC če na leto pojačati napadački red crno-belih. Ide inače za dete Javora (YI 2210), koji se ga je (gledajuči njegove atribute) kriminalno odrekao. Cerović je od 2213 do 2215. igrao na pozajmicama u Javorovim filijalama: Omladincu Zablače i gruzijskom Olimpiju, da bi na leto 2215 bez odštete prešao u AZ Alkmar, gde je do zimske pauze 2217 na 68 utakmica zabio  39 golova. U bitki na njegov potpis Partizan je pobedio i njegov matični klub i Romantičare.

 

 

PROLJEČE: POTRAGA ZA REKORDOM I STVARANJE PRAVOG NAPADAČKOG TANDEMA

 

 

 

PRVENSTVO

 

 

O ravnopravnoj bitki za naslov moglo se pričati samo u bajkama. Crno-beli su nastavili pobednički niz, u nekim utakmicama su jima pomogli i preokreti nakon zaostatka – protiv Srema u Humskoj, u Subotici na početku prolječa, protiv Zvezde u poslednjem kolu… To je, što se lige tiče. Tamo smo  nakon niza pobeda sanjali i o rekordnom bodovnom ispljenu (recimo 90), ali su nas na realna tla postavili prvo Sremci, a kasnije neki drugi tim. U borbi za top 6 iznenađenja nije bilo: OFK Beograd je ubranio poziciju broj 6. OFK Niš je na drugoj strani doživljavao najteže dane posle nekoliko godina, što je donelo do smene uspešnog Radovića.

 

Šest kola pre kraja Partizan je pobedom nad Javorom u Humskoj 1:0 osmi put zaredom postao prvak pošto su Plavi golubovi slavili u Sremskoj Mitrovici. Svi su očekivali, da če jih »veliki« u poslednjim kolima pojesti, ali Dobrivoje Vasić (kojemu se je polako približavao doktorski naziv) zna, što radi. Da je iz tima uradio odlično podmazanu  mašinu, koju još predvodi Hyka (29 golova), pokazao je sa time, što je u plejofu pobedio i Zvezdu, Srem te Javor i… – u gostima! Veči deo sezone Spartak je imao 4 boda prednosti ispred Srema na drugom mestu. Nije poremetio Plavih ni domači poraz od Partizana.

 

Doktorski naziv mister Dobrivoje Vasić dobio je u zaostalom meču 30. kola, kad je u gostima savladao  največeg od največih.

 

 

Na tom meču je Spartak igrao tako kao decembra protiv crno-belih. Isključenje desnog beka Pavličića izkazalo je svu nemoč crno-belih, koji su igrali u Humskoj nakon skoro mesec dana. A protiv takvog Spartaka i 11 na 11 je nemoguče igrati. Pobeda od 2:1 značila je jedini poraz Partizana u svim takmičenja u sezoni i kolo pre kraja Spartaku donela zvanični naslov vice šampiona Srbije. Največi uspeh kluba u istoriji jeste istorijski: Spartak je posle 161 godina i Voše u 2056. prvi tim izvan t.i. velike petorke (Partizan, Zvezda, Javor, Srem, OFK Beograd), koji je završio kao drugi!

 

U borbi za 4. mesto između Zvezde i Javora  je presudilo redno odigrano 31. kolo. Zbog slabe forme i niza nula, nijedan od dvojice nije uspeo prestiči druge. To je ipak na kraju uspelo pulenima Dejana Jandrića, koji su kolo pre kraja pobedili Romantičare sa 2:0 dok su utakmicu pre savladali i Ivanjićane 1:0 – ti su u 31. kolu doživeli debakl kuči protiv Partizana 0:4.

 

Da je Zvezda završila ispred Javora, je malo iznenađenje, ali verovatno je presudila i zdesetkovanost Ivanjićana, da o Romantičarima ne pričamo. Dejan Jandrić je crveno-beli brod možda doveo na prekretnicu. U Vladičinom Hanu je dokazao, da je trener na dugi ruk, na Marakani, gde vreme ide 10x brže, znao je preživeti i giljotinu. Zvezda je osigurala osnovni cilj i kvalifikacije za LŠ: dok su možda psi počeli lajati malo drukčije, karavana u nekim okvirima ide dalje i morače polako popraviti i to. Pre svega ispljen u večitim derbijima, gde Zvezda doživljava debakl za debaklom; ali bili su i neki drugi crni madeži sezone: 1:4 protiv Spartaka kuči i 0:7 u Ivanjici u poslednjem kolu rednog dela.

 

 

Zbog Srbijine sreče na fer plej tabeli i dodatne europske karte, OFK Niš če iči u kup UEFA, dok če Hajduk Lion igrati u kupu Intertoto. Tužna vest dolazi iz Novog Sada: prvi put u tom sejvu taj grad u narednoj sezoni neče imati predstavnika u dve aktivne lige u tom sejvu, pošto je iz drugog ranga sad ispao i RFK Novi Sad.

 

 

 

LAV KUP

 

I tu se je video  »napredak«. Prva prilika, da se ovrgu sve priče o tome, da je bio period Juliana Milea (2206-12) zapravo najbolje Zvezdino razdoblje u poslednjih 10-15 godina. Zvezda je taj meč dočekala samo par dana nakon 0:4 u šampionatu. Bila je nabrušena i na poluvremenu vodila pogotkom 39-godišnjeg Domuzina, koji igra poslednju sezonu u karijeru. Ali Parni valjak je u 12 minuta nastavka rešio meč i osvojio kup 6. put zaredom.

 

 

 

 

EVROPA: 407 DANA POSLE

 

Jang Bojsi su bili samo zaigravanje: prvi ozbiljni evropski protivnik te sezone,  Lyon (preokrenivši 0:3 protiv Juvea), je, u Beogradu, gde se igralo bez važnih Južnoamerikanaca (meči kvalifikacija za SP), uz zapravo bolju partiju, obezbedio 0:0. Bili su Le Gones puno bolji i u revanšu i zaslužili bi pobedu, ali se Partizan provikao zahvaljujuči dve majstorije Rivere, koji u prvom meču nije igrao. Morao je biti Partizan puno bolji u finalu pre finala protiv aktualnog europskog prvaka: Real Madrida. Galacticosi su u Beogradu poveli, da bi doživeli kasniju sudbinu Zvezde posle 20 minutnog blitzkriega. U revanšu je Partizan taktično odigrao najbolje poluvreme i kontrolirao susret: projektil Maksimovića je dokrajčio domače i miris po atinskom finalu je postao sve veči. Pitanje je samo bilo, da li če to biti Srem ili Čelsi.

 

407 dana nakon 1:6 na Stamford Bridžu u četvrtfinalu sezone 2215/16 praktično isti sastav Partizana istrčao je na zelenicu atinskog velestadiona. Nakon devet minuta finale je bio odlučeno; na poluvremenu Česijev golman čak šest puta je vadio loptu iz mreže. Bio je čak ugrožen rekord iz 2125. (Liverpool – 7:1). Išli smo u nastavku na frontalni napad, nismo uspeli zabiti, ali če ljudi verovatno 6:1 ipak pamtiti više nego bi 6:0. Zna se, zašto!

 

 

 

 

 

 

EKIPA 2216/17

 

 

U jednoj od najefikasnijih sezona, Partizan je zabio 82 golova u prvenstvu. Prvi i nezamenljivi napadački tandem, koji je sezonu zgurao skoro bez povreda, je ukupno bio krivac za 67 golova sezone; ukupno sa njima još dva igrača upisala su dvocifreni broj asistencija. Iztok Cifer je sa 17 golova prvi strelac lige. Samo dva igrača prvog tima nisu između strelcima; svoj prvenac je protiv OFK Beograda na prolječe na Karaburmi upisao i Dejan Ilić. Kina ima pobednika Lige Šampiona.

 

Isto kao i seniori, sve, što se moglo osvojiti, pokorio je i mladi tim Partizana do 19 godina (ligu i kup). Najbolji strelac tima Dejan Božič je svoj debi doživeo u finalu kupa protiv Zvezde, da bi protiv istog protivnika u prvenstvu postigao svoj prvenac. Slovenački prizvuk mladog tima daju i ostali igrači, produkti Zemunela, Sever*, Sabotič* (DM) i  Breznikar* (AMRL), tu dvojicu još niste stigli upoznati.

 

Od sledeče sezone dalje poslovičemo se od barem dvojice igrača,  napušta nas i moja desna ruka, pomočni trener Zajcev, koji ide u penziju. Nazarov (odigrao finiš LŠ) ide u Man Utd, dok Smiljanić u Barcelonu. Njegov odlazak jeste i nije iznenađenje, pošto je zbog svojih »ambicija« odloživao potpisivanje novog ugovora do februara, i kad smo se sve dogovorili, pojele su ga ponude ostalih europskih velikana. Šta to znači za našu poslednju liniju, u toku pisanja, još nije poznato. Opcija A je, da bi Mumametsin imao veču ulogu na štoperskoj poziciji, dok bi na poziciju DL doveli još nekog igrača. Opcija B je dovođenje novog, iskusnijeg štopera. Još više »slatkih« briga ču dobiti, kad stigne Cerović iz AZ-a, što če stvoriti višak u napadačkim (ili širše-ofanzivnim) redovima. U glavi za odstrel je jedan igrač, za sad neču  otkriti koji.

Edited February 14, 2021 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

Eksplozivan početak nove sezone (2217/18): baš o svakom timu se može napisati neka priča, a Superliga je neočekivano postala i (ponovan) boj između Kine i Hong Konga

 

RASPUCANI DUŽNICI PROŠLE SEZONE TE "RASPALI" SPARTAK, DOK SE PARTIZAN TEK ZAGRIJAVA

 

2:0 u Kuli, 1:0 protiv Zvezde i 3:0 protiv Borca. To je bio ispljen raspucanih Ivanjičana pre domačeg derbija protiv Partizana. Crno-beli su tek počeli, da ulove ritam, nakon što jih je u prvom kolu, zaspane, još namazane sunčanom krenom, šokirao super efikasni Niš na čelu sa Timinskasom na čelu u Humskoj (3:1!). Nakon toga savladali su povratnike u elitu, Apatince, te u večitom derbiju Zvezdu. I kako je Niš protiv svih očekivanja zabio tri gola u Humskoj, tako je i Partizan na drugoj utakmici zaredom pobedio zahvaljujuču hattricku. Ovaj put Hernana Luxa- na meču par dana pre protiv Intera u »rezervnom« sastavu, briljirao je Čurčić istim ispljenom, dok je večiti derbi odlučio drugi napadač- debitant Cerović. Ali Javor do zaključka redakcije nije izgubio kompasa, več u sledečem kolu je pobedio u gostima razglašene Subotičane sa čak 4:0 uz dva promašena penala. Na čelu tabele ipak je sad drugi tim, jedini neporaženi- OFK Beograd, dok je pored Subotičana na začelju tabele još jedan neočekivani tim.

 

 

Šta se to dešava- miriše na ludnicu. Transfer pjaca u Srbiji ovog leta bila je posebna i priča smo bili nekoliko transfer bombama, u kvalitetu te kvantitetu internih transfera.  I tu je svoju ulogu kod »krađe« domačih igrača više nego smo u poslednjim sezonama (decenijama) navikli, odigrao i Partizan.

Nadolazeča sezona če možda značiti točku 0 i prelom sa minulom dedenijom odnosno promeniti identitet nekoliko Partizanovih rivala na najatraktivnoj poziciji-u napadu. Verovatno smo u poslednjih deset i nešto godina svi znali, i u ponoč, ko je broj 1 u napadu Javora, OFK Beograda, Srema i Zvezde. Ali te pojedinačne ikone, koje jesu, kad su imale svoj dan, znale razsekati Partizanovu odbranu na prafaktore, su u zalasku. Javorov Vlastimir Rajić (35) je u rezervama i sve kaže, da če karijeru nastaviti u Radničkom Novi Beograd. Nikolaj Kušev (32) je slobodan igrač. Kod Srema (gde su trenutno svi centerfori povređeni osim Lekića) več neko vreme ne igra nekad strah i trepet Cesnauskis. Nenad Božić (32) je u rezervama, a ide za igrača, koji je pre toga igrao i u Zvezdi i 2207. zabio gol Partizanu u finalu LŠ u Milanu. U sremskom timu broj 2 nalazi se i nekadašnji Partizanov promašaj Andrej Kalinin. Slična tuga za »nostalgijom« i na Karaburmi, gde če se tražiti naslednici Františka Fabryja i Nenada Stanića, obojica imaju več 34 godina, dok je prava reka suza bila nešto južnije, na Ljutici Bogdana, gde je 39-godišnji Milan Domuzin posle čak 17 godina u crveno-belom  dresu zaključio aktivnu karijeru.

 

PARTIZANOVE PROMENE U STILU PEPA GUARDIOLE

Unikatan prelazni rok i za crno-bele, koje su pojačali samo domači igrači. Dolazak ofanzivca iz Alkmara smo več najavili u prošlom reportu. Ivan Cerović če uz Čurčića predstavljati dobrodošlu rotaciju za argentinsko-slovenački tandem u napadu.

Planiranje narednih pojačanja je zahtevalo malo strategije (Nazarov, koji je pokrivao obe bek pozicije i Smiljanić-DC su otišli u Milan odnosno Barsu) i na kraju smo umesto jednog doveli čak tri defanzivca, od toga čak dva iz Subotičkog Spartaka. Kako kaže tabela, Vasiću nismo napravili ni malo usluge, ali moglo bi biti gore, pošto smo imali plan još za jednog do dva njihova igrača. Novi član Partizana je tako postao Nenad Pantelić, igrač koji je inače ponikao u Sremu. On če na DR poziciji rotirati sa Savićem*, kojemu se u finišu europskih utakmica nismo usudili davati puno prilika. Zbog te kupovine, u Teleoptik se seli Pavličić, koji me u dve sezone nekako nije oduševio. Na suprotnoj bekovskoj strani smo iz Rada doveli Blanušu. On če na DL poziciji rotirati sa Ilićem. Time če Mukametsin, kojega smo u prošloj sezoni postavljali više na beka nego na prirodan DC, više igrati u paru sa još jednim štoperom. Zbog toga, jer je Kalašnikov još naš prvi štoper, ali ima več 32 godine i nikad se ne zna, kad če mu fizički atributi opasti; plus zbog razloga, da je naš Milivojević* više bekap nego prvotimac, u štoperske redove smo se usudili ugurati još jednog novog igrača. Spartak je tako posle Pantelića izgubio i prvog muža odbrane, Vidovića. Za razliku od prva dva igrača, navijači nisu bili baš oduševljeni tim pojačanjem…

 

Promene su došle na red i u stručnom štabu, kamo smo vratili dva naša ex-istorijska igrača, koja smo »ukrali« Apatincima. Moja desna ruka če od leta 2217 biti 38-godišnji Ivan Lazarević. Zanimljivo, Lazarević je ponikao baš u Apatinu (YI 2195) i kao 17-godišnji perspektivni kompletni vezni igrač (bio je  mentor Maksimoviću, koji je copy paste Lazarevića) u julu 2196. došao u Humsku. Posle dve sezone provedene na pozajmici u Požarevcu, Lazarević (99 nastupa i 15 golova za Srbiju) je polako postao instrumentalni dio crno-belog veznog reda. Nakon sezone 2207/08 je napustio Partizan i narednih šest proveo u Valenciji; a možda nije slučajan podatak, da su crno-beli u prvoj sezoni po  njegovom odlasku nakon 75 godina izgubili titulu u šampionatu. Od augusta 2214 do jula 2217 je bio pomočni trener u Apatinu: Mladost, u kojoj se je pre par sezona u YI stvorio i igrač iz Hong Konga, se je nakon šest sezona ponovo vratila u elitu.

Ako nije baš dete Partizana, to Frank Akwuegbu* sigurno jeste. Danas 36-godišnjak je ponikao u Partizanu u YI pre skoro tačno 20 godina (2197), verovatno zahvaljujuči jednom od nigerijskih skauta. Nigerijski Totti  je čitavu karijeru (19 sezona) proveo kod crno-belih; za svoju reprezentaciju je u 75 nastupa postigao 41 golova te postao i olimpijski (2204) i afrički (2206) šampion. U Partizanu če raditi isti posao kao u Apatinu-trener mladih kategorija.

 

 

OSTALI

Na  tabeli strelaca lige na početku sezone prva četiri mesta zauzimaju (eks) Partizanovci. Hernan Lux je naravno još kod nas (4 gola). Na prvom mestu je 32-godišnji Alvaras Timinskas (OFK Niš), koji je zabio več sedam golova, dok je u »nenormalnoj« formi (4 meča i 4 gola) još dvojica sad več eks Partizanovaca, koja je pojačala naša dva velika rivala. Dragan Stanojević je postao višak nakon dovođenja Cerovića i svoju karijeru (protiv mojih očekivanja, da je zreo za inozemstvo) nastavlja na Karaburmi.  Romantičari su od svih rivala na papiru najviše izgubili, pošto su na leto ostali bez golmana Paunovića (Betis), top MC-a Radojčića (Bayern) i napadača Milivojevića (Srem). Trenutno je jedina preostala opcija kod OFK Beograda neprovereni Blagoje Stojković. Kad pričamo več o Sremu,  tamo je priča suprotna: Sremci su ohranili skoro isti tim nego prošle sezone, imaju prilično opasan napad sa Milivojevićem, Zoranom Vasićem i Lekićem, koji je trenutno jedni zdrav napadač.

 

Između pobednicima tog perioda treba za sad razglasiti Javor. Ivanjičani su za skoro ništa doveli po atributima odlične igrače, između kojih prednjači dolazak napadača Milana Mandiča (4 gola iz 4 meča) iz Partizana, koji če predstavljati srce napada uz Dragomira Lazarova i Mladena Mladenovića. Iz Osijeka je doveden krilni napadač Nemanja Tomić. Uz napad, pojačana je i zadnja linija dolaskom dvojice mladih štopera iz Kule i Crvene Zvezde, Maraša i Krstića; u Ivanjicu se kao posuđen igrač za godinu dana seli i Chornyi*. Najviše je trošila Crvena Zvezda: od 11.25 mil. su 9 potrošili za 30-godišnjeg levog beka Petakovića iz Javor, a 2.2 za štopera iz Kule. Neočekivano se za crveno-beli dres odlučio i Stanko Jagodić*, bivša Partizanova nada. U napadu če novi Zvezdin identitet (uz Nemanju Sokolova i Branka Djordjevića, reprezentativca BiH) pokušati izgraditi Libor Tesarik (Vihren) i Predrag Jovanović (Dinamo Zagreb).

 

[Sir Aleš]

Završetak sezone 2217/18

NEKIM BAJKAMA JE DOŠAO KRAJ

 

Nakon tačno dva meseca vratio sam se na meni več poznato mesto i obnovio pluse i minuse skoro 15 godina starog seriala. Upravo završena sezona podsetila nas je na super golmane, promašene prilike i teško stvaranje tih, promenljive forme napadača  i tako dalje. Morao sam se vratiti nazad, pročitati par reporta, obnoviti moje znanje igrača na kraju druge decenije 23. stolječa, da bi ponovo došao na »aktualnu ravan«.

 

PRVENSTVO

Nakon poraza protiv Nišlija u prvom kolu Partizan je sestavio niz od osam pobeda u nizu, brez primljenog pogotka. Da nije došlo do devete, pobrinuo se outsider Hajduk Lion. Do kraja zimskog perioda osim tri gola (Niš) i jednog od Hajduka nismo primili ni jedan gol više, ali smo na drugoj strani u dva uzastopna navrata (Javor, Zvezda) nismo ni zabili. Zato je bila naša prednost »samo« plus sedam ispred na jesen odličnog OFK Beograda.

Na prvo mesto smo inače došli »tek« u osmom kolu pobedom nad kulskim Hajdukom. Pored odlične zadnje linije naše glavne karakteristike su bile odlično surađivanje Xabe (MR) i Milenovića* (desni  MC), dvojice, za koju nismo navikli, da može igrati zajedno pošto smo do sad oba forsirali na istoj poziciji. U napadu je bio glavna zvezda Lux (10 golova na 15 utakmica), dva manje je iz pet utakmica više na kontu imao Cifer.

 

Več na polusezoni je više ili manje otpalo jedno od glavnih pitanja svake sezone: koja četvorica če zapuniti mesta, koja vode u LŠ. Razlog, da smo to znali več na polovini šampionata, je bio u dvojici negativnih iznenađenja u imenu vicešampiona i četvrtoplasiranog tima sezone 2216/17. Kraj Spartakove bajke se mogao nagovestiti več nakon prošlog reporta: plavi Golubovi su do prve pobede uspeli doči tek u 6. kolu. Ništa bolje nije išlo ni Zvezdi, uprkos širini igračkog kadra i najmanje četiri klasična napadača u timu, Partizanov večiti rival je do prve pobede u sezoni došao tek u 10. (!) kolu in na polusezoni se »pohvalio« posebnom kalvarijom, imavši najslabiji napad lige i treču najbolju odbranu. Zvezda u novembru i decembru na sedam zvaničnih utakmica u svim takmičenjima nije uspela zabiti!

 

 

 

 

PRELAZNI PERIOD ZIMA 2218: SPAŠAVANJE RATNIKA SPARTAKA

 Uprkos katastrofalni jeseni, uprava na Ljutici Bogdana imala je još poverenja u Jandriča, dok je u Spartaku navodno došlo do totalnog razsula. Nezvanične informacije o tome postale su istina u prvim danima januara nove godine.

 

 

Najuspešniji trener Spartaka ikad dobio je otkaz; trener, koji je u nepune četiri sezone Plave golubove (6., 3., 8. i 2. mesto) dvaput odveo u Ligu Šampiona platio je porez za razsulo u timu. Tri i pola godine Spartakova kancelarija je mirisala po Partizanu, taj miris če se okrenuti za 180 stepeni. Novi prvi muž struke je u januaru 2218 postao Predrag Momčilović, »muž iz eksperimenta«. Podsetimo, sad 37-godišnji »Profesor« nema nikakvih igračkih izkustva, a jedino trenersko stekao je kao trener Zvezde, koju je vodio od juna 2212 do marta 2214; od tad dalje nije radio nigde.

Ako navijači Subotičana nisu baš znali, šta su dobili njegovim dolaskom (iako su sami doprineli Vasičevom au-revioru), verovatno ni u snovima nisu očekivali, da če na zimu ostati bez pojačanja i sa gubitkom četvorice veoma brzih i eksplozivnih igrača. Dva od tih su pojačala več sad solidan OFK Beograd-ofanzivca Todorov i Stanišić (12.5 mil.). Levo krilo Milan Djordjević je otišao u Apatin, dok je Glasgow Rangers (protivnik Partizana u osmini finala LŠ) pojačao igrač na istoj poziciji, Michal Filipczak. Sve je bilo spremno za totalni fijasko.

U Partizanu smo imali druge »probleme«. Neško Milenović* je par puta izrazio želju za prelazak u drugi klub, ali se uvek predomislio. Na treningu je ušao u sukob sa Breznikarjem*; na videz minorna situacija, ali na koju čemo pažljivo motriti. Oba su produkta naše škole i u idealnoj situaciji bi mogla igrati zajedno…

 

Na leto smo organizirali veliki transfer, verujem, da novu zvezdu na levom krilu, o koji čete više saznati za report ili dva.

 

PROLJEČE

Ubitačna pobeda nad Sremom (4:0)  nije u potpunosti realizirala rek »nakon jutra se dan poznaje«. U sledečem europskom meču zbog povrede za dalje vreme izgubili smo Želimira Kosa, dok smo Sedlačka izgubili protiv Borca u 20. kolu. Na tom meču je u prljavosti blistao Ciesleski, poljski igrač Zebra, koji je osim Čeha za dalje vreme, skoro do kraja sezone, u bolnicu poslao Lescha (MC). Kombinirajuči to sa Luxovim strelskim postom od šest utakmica, u Partizanu smo došli u dobu mučenja; mučenja kod pravljenja prilika i dobu igranja protiv super golmana. Tako smo u pretposlednjem kolu rednog dela primili prvi gol nakon Liona, ali ta je bio presudan, za prvi poraz posle 20 utakmica.

Iako smo do kraja rednog dela izgubili samo još četiri boda, odlični Javor (5 pobeda i 2 remija) bio je razlog, da se na tabeli nismo uspeli odlepiti. Ivanjičani su dobrom formom zasjenili Romantičare i nakon rednog dela rešili i pitanje vicešampiona sezone 17-18. Za poslednje prosto mesto za Top 6 (koje u stvarnosti znači ništa, pošto je bila prva četvorica več daleko) u indirektnom okršaju odlučivali su Mladost i Zvezda; na kraju presudan je bio več 12. remi u 22 utakmica za crveno-bele, kojima je protiv Niša presudio najbolji strelac prvenstva, ex Partizanovac Timinskas.

Partizan je teže nego kažu rezultati stigao do svoje 9. uzastopme titule. Ako je Lux koliko toliko proradio u Evropi, sad je u strelskom postu bio Cifer. Protiv Javora smo nakon derbija (4:2) več došli na plus 10, ali nas je poraz (3. meč zaredom na Karaburmi bez postignutog gola) vratio na +7. Nakon tri uzastopme pobede, Ivanjičane smo u uzvratu kod njih uspeli ohladiti pre svega odličnom igrom u drugom poluvremenu.

Remi Srema (MP čak 2. mesto) protiv Javora u 27. kolu bio je koban za trenera iz SM. Mirka Milojkovića je uprava smenila, a na njegovo mesto je došao Milan Adžić, koji je posao izgubio u martu u kulskom Hajduku, sa kojim je pre dve sezone igrao LŠ. Upravo protiv Srema, (tek) kolo pre kraja (sa utakmicom manje) pobedom od 4:0 overili smo naslov prvaka.

 

U doljnjoj polovini pratili smo zanimljiv interni duel Spartaka i Zvezde za »pobedu« u ligi za opstanak odnosno izravni plasman u kupu UEFA napram startovanju u kupu Intertoto. Uprkos dva poraza iz tri meča protiv Zvezde, Predrag Momčilović je bio od svog eks kluba bolji za dva boda. Više se sa ovakvim timom nije moglo. Zanimljivo, i Spartak i Zvezda (3. najslabiji napad lige, 25 golova!) su klonila kod Liona.

 

LAV KUP

Partizanovi snovi o sedmom uzastopnom osvajanju kupa su se prekinuli u polufinalu na Karaburmi. Pre toga na zimu je još jednom pala Marakana.

 

U finalu je naš krvnik i kasniji polufinalist kupa UEFA bio bolji od Srema (2:1), kojeg je tad još vodio pomočni trener. Dan nakon finala su dobili novog muža struke i u njegovom debiju je u reprizi tog finala u ligi Srem sa dva igrača manje slavio sa 1:0 i kasnije u šampionatu završio iznad Romantičara.

 

EVROPA

U grupnoj fazi se osvojilo prvo mesto, poraz kod Herte nije bio koban, pošto su se vršile brojne rotacije. Retko se događa, da koji srpski tim jednako slabo igra doma i u Evropi, a to se desilo i Zvezdi i Spartaku. Prvi su uspeli pobediti samo hrvatski tim, a izgubili su preostala četiri meča, dok je Spartak evropska takmičenja (4 boda) završio več na jesen. Zvezda je u kupu UEFA došla do osmine finala, gde ju je izbacila Valencia.

Partizan je međutim spisao novu opaznu priču.

Nakon četiri zabijena komada protiv Srema, isto toliko smo zabili i Škotima u prvom meču osmine finala (4:1), gde je briljirao najbolji strelac polusezone hattrikom. Bez obzira na dvostruku povredu na poziciji desnog krila, domači poraz u revanšu (1:2) je, nadao sam se, bio dobra lekcija za napred u slučaju dobrih rezultata na prvim mečevima. Protiv Škota u Beogradu na poziciji levog krila je priliku dobio Breznikar*-na toj njemu naturalnoj poziciji je odigrao inače prvi put u seniorskom timu, pošto je u Japanu igrao na suprotnoj strani.

U četvrtfinalu nas je čekao stari znanac zaključnih faza i finala, Lyon, a dvomeč protiv Le Gonesa sezone 2217/18 če iči u anale kao jedna od fudbalskih klasika, možda kao i finale LŠ u Madridu iste dvojice timova pre skoro tačno 100 godina (2117/18).

Ali ičičemo ukratko samo godinu dana unazad: u prošloj sezoni junak duela bio je Rivera sa 2 gola na Gerlandu. U ovogodišnjem izdanju smo prvi meč igrali tamo. I pobedili. 1:0. Samo 1:0. Jedna od najboljih predstava crno-belih na tom terenu; kronana magičnim potezama 19-godišnjeg Slovenca, produkta Partizanove škole. Breznikar je bio sudionik i pobedničke akcije več u petom minutu, u kojoj je Lux nakon šest utakmica konačno prekinuo strelski post. Slab sat kasnije, Argentinac (postigavši 15. gol sezone) je morao iz terena-odmarače slab mesec dana. Oba tima su u završetku utakmice imala šansu za promenu rezultata, ali su Cifer, Čurčić i na drugoj strani Aleksejev promašili gol.

U uzvratnoj utakmici u Humskoj je Lyon na samom početku imao terensku pobudu, videlo se iz aviona, da je to tim, koji zna, šta oče. Međutim, kvalitet šansi, bio je na strani crno-belih. Rivera, Cifer i Čurčić su bili največi promašivači, zbog kojih su delnice gosta rasle iz minuta u minut, da o golmanu Malfleuryju ne pričamo.

Kako se utakmica bližila kraju, nervoza je bila sve veča. I kod Francuza, koji su u drugom poluvremenu bacili večinu karata u napad, i kod Partizana, koji je imao otvoren autoput do rešenja dvomeča. Ali gostujuču golman je imao parade: u 67. i 70. minutu obranio je šut Xabi.

Počela je 90. minuta. Čurčić šutira iznad gola, i gol aut za goste. Miladinovićeva lopta ne dolazi do željenog cilja, Lyon ide u kontru. Aleksejev do Bekirija, ta do Padovanija, koji u 92. minutu promašuje nemoguče.

Nije bio još kraj. Brz (zašto)? gol aut ispucavanje Fereire i Partizan opet gubi loptu. U akciji iz tri poteza, loptu je na rubu 16-erca primio Padovani i sa sijajnim šutom šokirao 175.000 gledatelja. Lyon je doveo u produžetke.

Več u prvoj akciji, golman gostiju brani šut Ciferu, a u 96. se iskazao i Partizanov čuvar mreže, obranivši šut iz daljine komu drugom nego Padovaniju. Sedam minuta kasnije Partizanov Slovenac ponovo je imao razloga za frustraciju, pošto je iz igre izbacio dva igrača i sam krenuo prema Lyonovom golu, a o raspletu ne treba trošiti reči. U drugom produžetku su največe šanse imali Rivera i Čurčić, koji je bio sam pred golmanom ali pucao na Mesec.

Tekle su poslednje sekunde meča. Partizan je imao pola kontru, Čurčić je povukao sam i negde cca 30 metara od gola ga je faulom zaustavio Bigne. Indirekt za domače, Rivera odmah dodaje  na levu stranu do Ilića- levog beka Ilića. Svi su očekivali centaršut, ali Ilić je imitirao Padovanija ispred pola sata i carlosovskim udarcem dvadeset sekundi pre početka 120. minuta rasparao mrežu Lyona za 1:1 i polufinale. Da je bio to prvi europski gol u dresu Partizana zanj ikad; da je to bio prvi gol sezone zanj; da je to bio tek njegov drugi postignut gol u nezavršenih pet sezona u Partizanu; to je samo postranska priča…

 

Polufinale-Arsenal i prvi meč ponovo izvan kuče. U London smo ušli sa popotnicom od poraza na Karaburmi, gde je strelsku sušu nažalost nastavio drugi, slovenački dio najjačeg napadačkog duela. U prvom poluvremenu nismo bili u stanju parirati domačima, koji su u 26. minutu poveli. U narednih 45 minuta smo malo uspostavili ravnotežje. Izdržali sve napade domačih i slabih deset minuta pre kraja (ponovo) zabili gol; gol argentinskog povratnika, specialista za LŠ. Poslednjih par minuta smo strahovali, pošto je Ilić, junak protiv Lyona zaradio dva žuta kartona, pa če ga na revanšu zameniti Blanuša.

Da li če Humska 1 u trečem pokušaju ponovo zadisati? U napadu je neraspoloženog Cifra (nije bio ni na klupi) zamenio Čurčić, dok je u odbrani došlo do dve važne promene, na levom beku je igrao Blanuša, dok je levi štoper bio Vidović, pošto je naš ruski stup odbrane bio samo karton oddaljen od suspenzije. Upravo na toj, levoj strani, smo imali najviše problema sa za sad retkim napadima Topničara. Kao protiv Lyona, samo u gorem smislu, Partizan je nastavio da promašuje šansu za šansu. Sve dok u 40. minut nije lakše zadisao: korner i gol glavom Vidovića, za kojeg sam zbog žutog kartona več premišljao, da ga u drugom poluvremeni zamenim. Sve je bilo na našoj strani i u nastavku, gde je posle pet minuta Arsenal ostao sa igračem manje. Zato smo još više pritisnuli na njih i slabih 15 minuta kasnije imali priliku, da rečimo dvomeč penalom, ali je Miladinović pucao izravno u golmana. Nije bilo suđeno, da domači stadion Partizana europski meč konačno dočeka sa mirnim pulzom: tri minute kasnije je, kao protiv Francuza, došla kazna za sve promašene prilike: nemački vezist je u 87. minutu poravnao rezultat na 1:1 i ponovo smo gledali produžetke. Za razliku od predhodnog meča, tu golova nije bilo i odlučila je lutrija. Pošto ne mogu, da gledam penale, otišao sam van i vratio se nakon 5 minuta i sa nejevernošču saznao, da smo pobedili ukupnih 4:2: zabili smo sva četiri puta, dok je Fereira ubranio dva njihova udarca. Odlučujuči gol postigao je-Blanuša.

Umesto londonskog derbija imali smo reprizu finala iz prošle godine. Čelsi je u polufinalu nakon 1:1 kuči sa 4:2 pobedio Madrid u gostima. Neviđeno rivalstvo sa plavima se tako kontinuirano vrši več treču sezonu zaredom. Sad je, posle 1:6 u finalu prošle godine, bio red na njih za revanš. Mi smo u meč ušli zadovoljni, sa 1:1 protiv Javora i očekivali smo borbu do poslednjeg daha i novi europski trofej.

Umesto toga doživeli smo najteži poraz u europskim finalima ikad. Očigledno je španski trener iz lekcije prošle godine naučio mnogo i znao motivirati svoje igrače, pogotovo irskog wonderkida. Mi nismo prikazali-ništa, ni želje, borbe, ništa i to sa glavnim prvotimcima. Najmanje dva gola idu na rovaš Fereire, ali sva četiri na rovaš celog tima.

 

 

(PRVI) TIM

Za napadače imam visoke kriterije i buduči, šta je slovenačko-argentinski duo pokazao prošle sezone, u toj sezoni je, pre svega Cifer, napravio pola koraka nazad. Ali to zapravo nije toliko bitno koliko je bila razvidna apatija u centralnim veznom redu, kombinirana sa povredama (Lesch). U drugom delu sezone, je čitava situacija sa Milenovićem verovatno utjecala na njegove predstave; finiš sezone skoro da nije igrao, a igra je izgledala puno bolje bez njega. Od Cerovića velikih brojki ne možemo očekivati. Skoro bez primedbi ocenjujem našu zadnju liniju, koja se polako priprema za Kalašnikov oproštaj. U 34. godini Ukrajinca su mučile povrede, i nije puno igrao.

U šampionatu smo zabili 59 golova, to je najmanje u poslednjih 19 godina. Ali, kad smo u sezoni 2199/2200 zabili »samo« 53, smo osvojili i kup i Ligu Šampiona, pa je onaj report bio pisan u pozitivnijem tonu. Sva ta situacija oko Superlige u stvarnom životu možda je utjecala i na moje doživljavanje tog virtualnog sveta, pa sam taj tim prvi put nakon par sezona doživljao skoro bez ikakvih emocija.

Sad, ako ga analiziram po pozicijama, ključni zapiski uoči nove sezone, jesu:

 

GOLMANI. Fereira ili Stanković? Portugalac je u toj sezoni bio standardniji, iako se na pojedinačnim mečevima (Lyon 1) bolje pokazao 2 godini mlađi Stanković. Pitanje za budućnost če biti i tko če postati 3. golman (Kiril Pavlov je več duboko u 4. deceniji)

ODBRANA. Bez komentara. Sve pozicije odlično zapunjene i sa »stagnacijom« Kalašnikova imamo širok izbor multipraktika i igrača u najboljim godinama.

KRILA. Čaša napola prazna ili puna? Sve zavisi od toga, kako če se razviti situacija sa Milenkovićem*, koji jeste u finišu sezone potpisao novi ugovor do 2222, ali ako još jednom najavi odlazak iz tima, neču ga više tolerirati. Obično igravši na AMR, Nešo se u toj sezoni preselio u centralni vezni red, jer je na krilu dobio prednost Xaba. Sličan tip igrača, ali naturalni MC nego MR i brži, jeste Wang Lijun, kod kojeg prave presežke tek čekamo. Na levoj strani (strana, koja je od svih pozicija, istorijsko najviše podvržena povredama)) je situacija takva, da je tamo neprikosnoveno zabetoniran Želimir Kos, ali on je več u 32. godini. Drugi izbor je Sedlaček AMLC natural, kompetent MR), koji ima PPM, da uvek ide u napad. Zapamtite si te reči, kad čete u sledečem reportu videti, koga smo doveli, da zapuni te rupice. Teoretički na oba krila i u napadu AMRL/ST može igrati i Horvat, koji je za klasu slabiji. Breznikar?* (9 utakmica, 2 gola, asistencija, 7.56).  Odlučiti če Nešo.

VEZNI RED. Innocent Lesch (30) je bio žrtav povreda i je malo igrao. Moreira (26, DM/AMC) je bekap i od svih igrača glavni kandidat za prodaju. Preostane nam samo izkustvo Željka Maksimovića (31) i Sergia Rivere (32). Iz Marta se vidi, da je to segment, koji se mora popraviti, i u osveženju tima, i u brojkama golova i asistencija.

OFANZIVA/NAPAD. Cifer i Lux su, zanimljivo dva jedina klasična napadača u prvom timu. Cerović i Čurčić su hibrid AMC-a natreniranih na ST, od kojih se može isto očekivati 10 golova po sezoni- a ništa više. Da li če biti sledeča sezona sezona proboja Tadeja Božiča u prvi tim? Novi od slovenačkih bisera bio je prvo ime u19 lige (8.17) i tima (18 golova u šampionatu).

 

 

 UTAKMICE

Edited April 30, 2021 by Sir Aleš

[Debeli Ronaldo]

Nešto ne mogu da se setim, tebi beše pukao sejv pa si pisao SI-u za pomoć. Jesu ti odgovorili na kraju?

[Sir Aleš]

On 5/2/2021 at 9:47 AM, Debeli Ronaldo said:

Nešto ne mogu da se setim, tebi beše pukao sejv pa si pisao SI-u za pomoć. Jesu ti odgovorili na kraju?

Da, to je bilo pre 2 godine, odnosno pre 42 u igrici .  Konačni odgovor od Sege je stigao veoma kasno-da predviđaju, da je problem sa memorijom odnosno sa brojem podataka, koji se moraju shraniti i pošto ide za "legacy" (stariji) naslov, ne mogu ništa. Na sreču sam u međuvremenu na jednom USB ključu pronašao stariji sejv, i morao sam, da ponovo odigram jedno 3-4 sezone. Od tad dalje mi sejv ne zapucava, možda i zato, jer stavim, da ga ne kompresira kad sejva. 

Edited May 8, 2021 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

SP MEKSIKO 2218: BRONZA ZA SRBIJU, ZLATO ZA CRVENU FURIJU U TOTALNI PREVLADI EVROPE U MEKSIKU

 

 

Na putu do mundijala u Meksiku iznenađenja nije bilo (osim toga, da su Brazilci morali do Meksika plivati preko Kube u plejofu), nakon duže vreme nastupile su sve »renomirane« reprezentacije. A tamo je došlo vreme za preokret. Zbog blizine i klime očekivala se velika prevlada južnoameričkih selekcija.

Nakon prve faze, ta celina je ostala bez glavnih aduta-Brazilaca (bronza pre 4 godine), Čileanca (Rivera) i Argentinaca (Lux), koji su drugi SP zaredom obstali u predtakmičenju. Negativno su iznenadili i uvek naspidirani Englezi (poslednji put prvaci 2078), koji su ostali bez pobede; u toj grupi je blistao Portugal sa Ferreirom. Pored njih, koji su se odlikovali pre svega odbranom, treba izdvojiti i Ruse, koji su zabili 9 golova na 3 meča. Srpski kontingent je osnovni dio posla opravio pobedom u drugom kolu protiv Nigerije, posle šokantnog poraza od Australije u prvom kolu je bio na kraju dovoljan i remi protiv Italije, jer su afrički orlovi neočekivano iznenadili kengurije sa 2:0.

A-D

E-H

Osmina finala je donela kraj francuske prevlade: galski petelini su Mundijal otvorili porazom od Poljske, ali zatim sa dve pobede ušli dalje. Da ipak tamo nije bilo sve u redu, priča i debakl protiv Španije – 1:5. Poslovili su se i domačini, porazom nakon poluvremena protiv odličnih Poljaka (1:2) i Urugvaj. Čast ne-europskih ekipa su od osam preostalih spasavali samo još fudbaleri Obale Slonove kosti.

Mundial je pored pračenja novih igrača prilika i za ocenu Partizanovih igrača. Duel Rusije (Muhamecin) i Portugala (Fereira) je bio takva prilika, koja me je naterala, da ponovo razmislim, i to na glas, da li če Fereira ostati broj 1 na golu Partizana. Nakon prva tri meča u to nisam sumnjao, ali onda je sve pokvario poraz protiv Rusije, gde je-do sad odličan-bio glavni krivac za poraz autogolom!

Srbija je protiv Belgije odradila posao, da bi se u četvrtfinalu prvi put na svetskim prvenstvima pomerila sa susjedima iz Hrvatske. Ta dva rivala su do sad na velikim takmičenjima međusobno igrala samo na europskim prvenstvima: na četiri puta u grupnim fazama je svaki put slavila Srbija, ali zato ima Hrvatska (u 18 navrata u svim takmičenjima samo dve pobede) dva važna triumfa: u finalu EP-a 2140 u Grčkoj (2:1) i u revanšu kvalifikacija za SP 2126 (3:1), koji je bio koban za Orlove. Ovaj put je i Srbija pobedila u važnom nokautu: nakon nenormalne penal serije, u kojoj su samo tri igrača pogodila.

 

Srbiju je (kao Rusiju) u polufinalu zaustavila crvena Furija, koja je na kraju zasluženo došla do sedmog naslova prvaka sveta.

 

To pričaju i individualne nagrade za naj strelca, naj igrača i naj golmana, koje su sve otišle u ruke svetskih prvaka (precedens!).  Orlovi su na kraju osvojili brončanu medalju (prvu nakon 2102.), a pogodak odluke protiv Poljske postigao je Partizanov štoper Miladinović – sa tri gola najbolji strelac Orlova u Meksiku…

 

 

 

Početak sezone 2218/19: u 5. kolu prva domača pobeda Partizana i još više pitanja

 

 

5. kolo nove sezone. Javor ide na megdan Partizanu. Crno-beli u trečem domačem pokušaju igraju još treči derbi i još nemaju domače pobede.  Protiv Srema (šutevi 17:3) jih je posle Lekićevog (ex igrač!) gola, poklonjenog sa strane Fereire, spasio Cifer 15 minuta pre kraja. U 3. kolu je Zvezda (šutevi 9:1 za domače) iz Humske odnela bod (0:0). U međuvremenu su na oba gostovanja donete neobično ubedljive i efikasne pobede: 5:2 u Apatinu i 2:0 na Kopaoniku.

U 4. minutu novi šok u Humskoj i još jedan gol bivšeg igrača-Milana Mandića. Javor (u prva dva kola je zabio 10 golova, od toga 7 protiv Rada) je bio na ivici drugog gola. Partizan je kao domačin u glavnom statirao i u njegovim redovima je nastala polako neverica ukletog domačeg stadiona. Ravnoteža je uspostavljena »kasno«, u 23. minutu je Cifer izjednačio.

Onda je došao 36. minut. Javor je iz igre povukao napadača-Mandića i nadomestio ga levim štoperom. Javor je otišao u totalni bunker. I za to plati osa još jednim primljenim golom u drugom poluvremenu. Probudio se kasno. Kad je ponovo uveo novog napadača, postao je opasan i Partizan je opet strahovao. Na sreču domačih, presudio je još jedan gol, Milenkovića* - za prvu domaču pobedu crno-belih u sezoni. I za drugi  poraz Javora u poslednja tri kola. Posle pobeda protiv Niša i Rada, izgubili su protiv Hajduka, remizirali 2:2 protiv Spartaka (prosuli 2:0) i sad je došao novi poraz od crno-belih, koji su samo prihvatili taktičku nebulozu gostiju.

»Da bi Javor napadao celu utakmicu, zabio bi 3-4 gola. Onako je sam sebe pobedio. Zaista smo se morali potruditi i posebno je drago, što smo konačno pobedili kod kuče, prvo zbog tri boda, drugo zbog nas, i zbog navijača«, priznao je strateg Partizana. Rade Cvetković, strateg Ivanjičana nije bio raspoložen za pitanja novinara.

Kako bi? Javor je bodovno pao nakon odličnog početka. Jednako važi za Romantičare (gde crno-bele uskoro čeka novi derbi), koji su isto nakon dve pobede na početku upisali dva poraza i remi. Na drugoj strani su u usponu Zvezda (prvenstvo započela porazom, a u nizu je dve pobede zaredom); kulski Hajduk (vodeči na tabeli) i subotički Spartak! Plavi golubovi su na leto potrošili  najviše, više od 20 mil. eura, a pre svega su pojačali odbranu.

 

PARTIZAN?

Od odlazaka nije bilo zvučnih imena, osim, da su Lesch (pozajmica), Moreira i Kalašnikov polako več otpisani za prvi tim. Drukčije je bilo kod pojačanja, koja se na početku sezone baš nisu proslavila:

Mario Barišić (Zagreb): najavljeno pojačanje iz prošle zime- polako bi trebao zameniti Kosa na levom krilu, a njegova dodana vrednost je i igra u odbrani.

Lačezar Kolev (CSKA Sofija): jedna od novih nada u centralnom veznom redu.

Ivan Vuković (Spartak Subotica): copy paste gornjeg teksta.

Marko Zagorac (Interblock Ljubljana): tražimo polako golmana broj 3 (2? 1?). Ako če Fereira nastaviti Kariusovske predstave nalik protiv Rusije/Srema, če uskoro dobiti priliku i kao rezerva. Govorim o Slovencu, ne o Portugalcu!

 

Drugi dio »pojačanja« su mladi igrači, koji su prešli granice nastupanja za u19 tim. Dosadašnji nosioci tog tima, Božič, Sever i npr. Breznikar če sezonu provesti na pozajmici u našoj filijali u Češkoj. Milenović* če tako imati godinu dana mira…

 

Youth intejk spominjem, a bolje, da ga ne bi. Prvi »pik« je navodno golman, ali sa slabim Aerial Abilityjem. Napomena: u mladom u19 timu se trenutno nalazi čak sedam (7) golmana, proizvedenih u našoj školi…

 

Edited May 8, 2021 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

 

/SPECIALNI INTERMEZZO, 2. decembar 2218/

Uoči obeležavanja 100- godišnjice sezone najtesnijeg fotofiniša ikad (2118/19) odnosno granitni Zvezdin kompleks od Partizana

 

BILA SU VREMENA, KAD PLAMEN VEČITOG RIVALITETA NIKAD NIJE BIO VEČI

 

3. decembar 2118. Kad ču ponovo loadovati aktualni sejv, pisače se datum 2.12.2218. Dakle dan manje nas deli od tačno 100 godina (slabih 6 godina u stvarnom životu, ako gledamo datume reporta), kad je na jesen sezone 2118/19 odigran tad drugi večiti dio sezone, koja se verovatno nikad više neče ponoviti.

3. decembra 2118 Zvezda je drugi put u sezoni u prvenstvu savladala Partizan, golom u sudijskoj nadoknadi 1:0 i time crno-belima ponovo pobegla na tabeli. 10. septembra iste godine slavila je i u Humskoj sa 1:0. Za današnje vreme tim  iz Ljutice Bogdana je u večitim derbijima postigao pravo čudo, pošto je slavio i u oba navrata na prolječe, 16. aprila (1:0) na Marakani i 20. maja u Humskoj (2:1). Na kraju je Zvezda posle dva uzastopna kiksa Partizana, koji je promašio dve meč lopte, osvojila svoj 4. i pretposlednji naslov prvaka u tom sejvu – oba rivala su šampionat završila sa jednakim brojem bodova, ali su crveno-beli podigli pehar zbog boljeg međusobnog skora u plejofu.

Ta sezona ispred 100 godina predstavljala je vrhunac največeg intenziteta večitih rivala u tom sejvu. Još neverovatnije zvuči podatak, da je Zvezda u drugoj deceniji 22. stolječa čak tri puta bila šampion: pre 2119., još 2113. i 2114. 12 sezona zaredom nije završila slabije nego druga, a 11 sezona zaredom oba rivala nisu odali ni prvo ni drugo mesto.

I što se tiče drugih takmičenja, bilo je pestro. U domačem kupu u to vreme imamo dva uzastopna finala »večitih« iz 2117. i 2118. U oba je slavio Partizan, u prvom 1:0 golom Rajka Veljkovića, a u drugom nakon penala, koje je uz produžetak, izborio golom u poslednjem minutu rednog dela meča, u kojem je bio za klasu slabiji od Zvezde. No u europskom smislu, vaga se nagnula na drugu stranu. Ako izuzmemo par godina nazad, 2110., kad je Partizan Zvezdu izbacio u polufinalu LŠ, Zvezda Miroslava Tadića i kasnije Blaža Petrovića je za to Partizanu vratila i izbacila ga iz dva polufinala LŠ sezone 2115/16 (0:1, 3:0) i 2119/20 (1:0, 2:1). Ali na kraju ostala na jedinom peharu LŠ u tom sejvu, iz 2063.

 

"SAD": TO ZVUČI KAO BAJKA

21. novembra 2218 (aktualna sezona) Zvezda Dejana Jandrića je na Marakani iztržila novih 0:0; to je isti rezultat, kojeg smo videli ranije u toj sezoni na stadionu Partizana. Niz bez Zvezdine pobede na večitim derbijima se tako produžio na 7.5 godine, dok na pobedu u Humskoj čekaju više od tri decenije.

18. marta 2187. godine je Zvezda u večitom derbiju u Humskoj slavila 1:0. Gol je iz slobodnjaka postigao Julian Mile; ime, koje če za slabe dve decenije sesti za krmilo crveno-belih. Zvezda Stevana Radina (23.7.2185-21.3.2189) je u toj sezoni osvojila kup UEFA i isti uspeh ponovila dve godine kasnije pod krmilom Aleksandra Mladjenovića, koji je nastavio Radinov rad i u toj godini osvajanjem Lav kupa osvojio nekonvencionalnu duplu krunu.

Ti trofeji su razveselili navijače, ali oni su hteli još najvažnije – dodanu vrednost u najvažnijem takmičenju. U šampionatu. Ali ta je za Zvezdu postao paradoks, što smo več puno puta spominjali u našim reportima.  Otkad je Ling Long superliga početkom 2180-ih zvanično postala naj liga Evrope, sa 4 mesta u Ligi šampiona (2+2), su Zvezdina neučestvovanja u tom takmičenju postala stalnica. Hajlajt je bio polufinale sezone 2184/85.

Radin je u tri dopunjene sezone dva put završio tek peti, a u poslednjoj šesti. Mladjenović je dva meseca nakon što je preuzeo posao od Radina napravio odličan posao i Zvezdu iz 4. nakon 22 kola, sa 7 pobeda i remijem u plejofu sezone 2188/89 doveo na poziciju vicešampiona. Ali to je bio maksimum. U naredne tri sezone, tim iz Ljutice Bogdana je ostao bez lige šampiona, dve sezone zaredom je bio peti, a u sezoni 2191/92 je dostigao (mislilo se) najniži moguči nivo- 9. mesto, osam bodova više od tima, koji je igrao dodatne kvalifikacije za opstanak.

 

SEKUNDE OD ISPADANJA U PRVU LIGU

Narednih par godina za Zvezdu bilo je najturbulentnih u istoriji. Odlaskom Mladjenovića na leto 2192 sledila je paklena era menjavanja trenera i novih formacija. Od trojice su čak dva forsirala sistem 3-5-2 i time prilagođavala svoj roster. Kockanje sa Zvezdinim ugledom doživelo je kulminaciju u sezoni 2195/96, u kojoj je treneru Nikoli Petkoviću skoro uspela istorija-u negativnom smislu. Zvezda je u toj sezoni osvojila najnižu tačku, 10. mesto u Superligi i time obezbedila kvalifikacije za opstanak protiv OFK Niša. Predvođeni eks Partizanovcem na klupi, Nišlije su na prvom meču na Marakani slavile sa 2:1 i time najavili senzaciju. Ta je u zraku visela sve do poslednjih sekundi revanša u Nišu, kad je Zvezda golom iz kornera slovačkog internacionalca Bartosa zabila gol za 2:0 i obezbedila opstanak.

 

LAŽNE ZORE ODNOSNO ISTORIJA VEČITIH DERBIJA U 23. VEKU

 

DJORDJE STOJAKOVIĆ (26.4.2197 - 24.7.2202)

26. aprila 2197 je novi trener Zvezde postao Djordje Stojaković i crveno-bele popeljao u 23. vek. Na vruči klupi je preživeo neobično dug period, do srede jula 2202. Kabinet trofeja ponovo se počeo popunjavati, dvostrukim osvajanjem Lav kupa (2200, 2201), a pomak napred napravljen je i u Evropi – igralo se polufinale LŠ (2202) odnosno kupa UEFA (2198) i 2x četvrtfinale.

U šampionatu napram prošloj deceniji napravljen je korak napred, ipak neki bi hteli još više:

2196/97: 4. mesto

Naredne tri sezone: 5. mesto

2200/01: 4. mesto

2201/02: 3.  mesto

 

U večitim derbijima Stojaković je 2 puta pobedio crno-bele. Crn madež: 0:7.

 

 

IVICA PUACA (7.8.2202 - 16.4.2206)

Puaca je Zvezdi doneo to, što nije imala pre i odneo to, što je imala pre. U 3.5 naredne sezone kabinet trofeja ostao je prazan, igravši jedno finale (2204), i izgubivši protiv Partizana. U toj sezoni su igrali i polufinale LŠ. Zvezda je u to vreme poslednji put imala konstantne plasmane u šampionatu i u vazduhu je konačno bio optimizam: Zvezda je iz sezone u sezonu napredovala. U sezoni 2202/03 i 2203/04 završila je kao četvrta, u sezoni 2204/05 kao treča.

Puaca je dva put pobedio Partizan- na svojem prvom i poslednjem večitom derbiju. U sezoni 2205/06 je Zvezda 3. novembra 2205 pobedila Partizan sa čak 3:0. U toj sezoni ubedljivo je bila drugi tim Srbije; posle rednog dela na drugom mestu (11 pobeda, 10 remija i samo 1 poraz!) je imala čak devet bodova prednosti ispred trečeplasirane Mladosti. I ko zna, šta bi se desilo, da Puaca 16. aprila 2206 ne bi napustio Zvezdinog krmila.

Istorija večitih derbija se je od tad počela pisati na novo.

 

JULIAN MILE (18.4.2206 - 7.6.2212)

Zvezdina napadačka ikona, koja je kao igrač sudelovala na jednom,a  kao trener na drugom jubilarnom večitom derbiju; igrač, koji je zabio poslednji pobedonosni gol Zvezde u Humskoj; i koji je više puta parao mrežu crno-belih.

Početnu nejevericu zbog iznenađujučeg odlaska uspešnog trenera zamenio je mirno razdoblje i čekanje. Sezonu 2205/06 je Mile završio kao drugi, međutim, bilo bi nepošteno, ako ne bi veči dio zasluga zanju pripisali Puaci. U plejofu za prvaka Mile je imao ne baš fantastičan skor od četiri pobede i četiri poraza. Svoj debitantski večiti derbi je izgubio na Marakani, 1:3. Pa se tako čekala njegova prva puna sezona, 2206/07.

I u toj sezoni Delije su dočekale euforiju. Sa svojim  nekonvencionalnim stilom vodenja, i promenivanjem formacije iz 3-5-2 i 4-4-2, Mile je Zvezdu konsolidirao kao tim broj 2 u Srbiji i uveo ju u finale Lige Šampiona-protiv Partizana, gde je poražen od 1:3.

Kao bivši napadač, Mile se nije usudio tako igrati, pa je tako njegov atribut pragmatičnosti verovatno na skali od 1-10 bio najviše 2. Europski »uspesi« su polako nestali; u Ligi Šampiona je u sledeča dva navrata došao samo do osmine finale, dok je u kupu UEFA 2x (2210, 2212) došao do polufinala. U šampionatu je samo još u sezoni 2207/08 završio kao drugi sa još jednom njegovom specialnoščom. U ligi za prvaka te sezone je sa Zvezdom postigao pet pobeda i isto toliko poraza, sa negativnom gol razlikom u poslednjih deset kola 11:20.

6., 7., 5. i 6. mesto je Mileov rezime u nastavku njegove kariere kod Zvezde, gde se videlo iz aviona, da-i on i njegov omiljeni klub stagniraju. Zvezda nikad više nije  zaigrala u Ligi šampiona, gde je barem u dva navrata u poslednjem kolu na bolni način izgubila 4. mesto. U sezoni 2208/09 kod Srema u 90.+ minutu, i u sezoni 2211/12 kod Partizana. To je bio poslednji trenerski meč Milea u karijeri, nakon kojeg je par dana kasnije sam podao ostavku. Ali paradoksalno-Mile ostaje jedina svetla tačka Zvezde u poslednje vreme.

Malo ko bi izdržao (bio je par puta na izhodnim vratima)-nakon skoro šest godina; šest godina patnje u večitim derbija, koje je Mileova Zvezda redovno gubila, pre svega na Marakani, gde je kompleks od Partizana rasao i rasao. Porazi su bili različiti. Ili zasluženi ili je Zvezda igrala dobro i nadigrala crno-bele, da bi onda primila neki gol i onda bi se njena igra raspala. Ili tragični (čitaj report sezone 2211/12, gde su crno-beli na Marakani slavili novu titulu i protiv Zvezde osvojili kup). U to vreme su bili večiti derbiji spektakli sa puno golova, ali u glavnom na rovaš Zvezde, koja je ipak bila bliže pobedi u Humskoj nego na Marakani. Nikad nečemo zaboraviti čuvenog derbija 2209., gde je Zvezda prokockala vodstvo od 3:0 i 4:1 (4:4).

Ipak, Mileova Zvezda ima dve svetle tačke, koje još svete, iz 2211. Prva je do sad poslednja pobeda Zvezde nad Partizanom, koja se (konačno) desila, 5. maja 2211, 3:1 (hattrick Domuzina). Druga je poslednji Zvezdin trofej, koji je osvojen u istoj godini; Lav kup protiv Srema, bez obzira na sporan gol iz ofsajda.

Na leto 2212 se tako puno pričalo o očekivanim promenama. Očekivao se ponovi uspon crveno-belih i mišljenje je bilo, da uprkos prvom trofeju u 10 godina, kod Zvezde »mora to bolje. Treba se vratiti u borbu prvo za top 4, onda za top 2, i prekinuti negativni niz u večitim derbijima, pogotovo na Marakani. Slabije od ovog ne može i uskoro  če biti kraj Partizanovih ponižavanja.«

 

Da li je zaista bilo tako?

Izkazalo se, da ne. U Evropi je bio posle 2212. skrajni domet, i u LŠ i LE osmina finala, dok je u kupu to bilo finale u sezoni 2216/17, i poraz- od Partizana. Ali, da idemo po spisku.

 

PREDRAG MOMČILOVIĆ (10.6.2212-13.3.2214)

30-i nešto godišnjak, kao iz laboratorija, preuzeo je Zvezdu na leto 2212 i sa njom u sezoni 2212/13 osvojio najbolji »moguči« plasman, to je drugo mesto. Za Partizanom je zaostao 26 bodova, a bod više imala je Zvezda te sezone od OFK Beograda. Trajalo je to samo malo. Momčilović nije dočekao kraja svoje druge sezone, pošto je u drugoj doživeo raspad sistema uz dva uzastopna košmara od Partizana na jesen, u prvenstvu i kupu.

 

BRANISLAV MARKOV (16.3.2214-11.4.2215)

Još manje je trajao trenerski staž bivšeg defanzivca Srema, Čelsija i Birmingama. Iz Momčilovićeve zapuščine je napravio najbolje, što se može – u ligi za opstanak je završio kao prvi sa +14 ispred OFK Beograda. 11. aprila 2215 je sam napustio klub; Zvezda se opet nije plasirala u top 6 i tu sezonu završila stepen niže, na 8. poziciji, za Javorom. Markov je izgubio sva tri večita derbija, ukupnom gol razlikom 3:12.

 

ZORAN TOŠIĆ (15.4.2215-22.10.2215)

Jedan od najkračih mandata ikad u Zvezdi. Samo tri pobede u ligi za opstanak 2214/15, početak nove sezone i opet tema na Marakani. Tošić je dobio otkaz kraj oktobra 2215, a vodio je samo jedan večiti derbi.

 

DEJAN JANDRIĆ (25.10.2215-)

Danas 53-godišnji stručnjak se po trenerskom stažu najviše približio Mileu, ali razlika između dvojice ne bi mogla biti veča. Jandrić je u trenerskoj karijeri vodio BPI Pekar, Radnički Niš i Cement Beočin, ali največi uspeh je ostvario kao trener AiMi-ja Morave, gde se zadržao dobrih šest sezona i sa njima u 2213. osvojio  naslov prvaka Prve lige i istorijski plasman u elitu srpskog fudbala. Moravljani su u debitantskoj sezoni  2213/14 osigurali izravni opstanak sa 9. mestom, ali su na žalost u sledečoj ispali, a tad je Jandrić več bio na krmilu Zvezde.

Crveno-bele je »uspeo« dovesti do 7. mesta u svojoj prvoj pola- i nešto –sezoni. Nešto  napretka je donela sezona 2216/17 sa 4. mestom (10 bodova zaostatka za trečeplasiranim Sremom), ali se to opet pokazalo kao lažna zora. Zvezda u Evropi 2217/18 nije mogla savladati ni atinskog AEK-a, a tu sezonu je opet završila slabo, na 8. mestu, čak za subotičkim Spartakom.

Ni u toku aktualne sezone (barem do zime) Jandrić nije uspeo obrnuti trend u večitim derbijima, gde se posobno zrcali njegov nadimak Mister Pragmatični. To, što je falilo Mileu. Jandrićeva Zvezda zabija i prima malo golova. To smo videli več u prošloj sezoni, a i u aktualnoj (nakon 15 kola gol razlika 14:7, na trečemu su mestu, bod  manje od OFK Beograda i 10 od Partizana). A pomenljiv je podatak, da je Zvezda u 12 večitih derbija pod njegovim vodstvom zabila samo dvaput. Tri pod poslednja četiri večita derbija su završena bez golova.

Pošto je sezona još u toku i Zvezda ima šanse i za top 6 i za osvajanje kupa i kupa UEFA, sačekajmo. Ali biče veliko iznenađenje, ako če Jandrić po danima na klupi Zvezde prestiči »legendarnog« Albanca. Koji je u karijeri vodio samo Zvezdu. I nikog drugog, na tihi način se polako penzionirao. I sad se može do ponovnog Zvezdinog trofeja uprkos skoro šest godina ponižavanjima u večitim derbija smatrati kao poslednji, koji je sa Zvezdom podigao pehar i pobedio Partizan.

Nema dileme, spoj Milea i Jandrića bio bi za Zvezdu kao iz snova.

[Sir Aleš]

Sezona 2218/19 prekinula neke tradicije

(jer su rošade gonilo razvoja)

 

»NEPOBEDLJIVI« SA LEPOTNOM GREŠKOM

Zvezda ubila dve muhi na jedan mah, a najuspešnijeg tima te sezone u LŠ sledeče sezone tu neče biti

 

PRVENSTVO

 

 

Sa promenjenom početnom formacijom, zbog koje su oba najbolja napadača, Cifer i Lux, retko zajedno započeli zajedno (najviše puta je polašpicu igrao Čurčić), tekučom igrom i neprebojnom odbranom, crno-beli su pitanje šampiona rešili več na jesen, preuzemši vodstvo u osmom kolu nakon remija Hajduka i Srema. 25. oktobra su protiv Hajduka primili poslednji gol u šampionatu; sledeči put mreža crno-beli če se tresti tek za pola godine! I pojačanja su počela opravdati svoj status, pogotovo Kolev svojim prodorima i projektilima iz daljine.  Slovenačko-argentinski duo do polasezone zajedno je postigao 24 golova.

U poslednjem zimskom kolu Partizan je sa 3:0 savladao OFK Beograd i time prekinuo njihov niz od 10 utakmica bez poraza. Ali i onako je glavnog našeg pratioca predstavljala uporna Zvezda. U nizu od dva meča proti njih i Srema (njihov golman dobio je ocenu 10) izgubili smo 4 boda (2x 0:0), ali naša prednost ispred obojice bila je več več velika. Posebno je zanimljivo to, da je Partizan več na jesen imao odigranih svih osam utakmica proti tzv. velike četvorice (OFK Beograd, Zvezda, Javor, Srem) i tako je prolječni dio do kraja rednog dela imao na papiru »još lakši« posao nego na jesen. Pa tako »nije bilo šanse«, da bi se razlika na tabeli do ostalih protivnika smanjila. Izdvojiti treba još ubojit napad Javora (koji se inače na jesen borio sa povredama), pad forme Spartaka i očajnu formu Niša.

 

 

ZIMSKI PRELAZNI ROK: KRAJ SAPUNICE ZVANE NEŠO MILENOVIĆ

Jedno najmanje pet puta, Neško Milenović* (YI 2206)- u tom veku pa i verovatno još nešto više definitivno največi produkt Partizanove škole-zatražio je transfer. U najnovijem delu te sage smo več spomenili, da smo ga napokon ubedili, da potpiše novu ugovor do 2222. Ipak, nakon svih izkustva u tom sejvu sa ambicioznim igračima, znao sam, da u Partizanu neče izdržati još četiri godine. Imao je solidnu jesen, nije se puno oglašao, možda jedanput-uspešno je bio »savladljiv«, ali nakon toga je u decembru 2218 stigla poslednja molba. Ovog puta nakon mojeg predvidljivog odgovora, da neka ostane tu i da čemo »pojačati več odličan tim«, Milenović je ostao uporan i-nakon triumfa protiv Romantičara- predložio nama zvaničnu molbu za transfer.

Od tad dalje samo je preostalo pitanje: dali ga prodati odmah na zimu ili sačekati na leto. Kao što vidite, odlučili smo se za prvo i Milenović je na vrhuncu karijere na zimu 2219 postao novi član Dortmunda.

Sa time su se u našom timu otvorili neke nove (stare) mogučnosti. Prvo, nema više »sukoba« sa Breznikarjem, koji je u prvom delu sezone dobio samo dve priliku u kupu. Drugo-možda če zato u drugom delu sezone više prilika dobiti Wang Lijun i Horvat-oba su bila veoma nezadovoljna zbog male minutaže. U planu je bila i kupovina jednog igrača, ofanzivca Kamen Ingrada, ali nama je mini plan pao u vodu pošto se dan nakon našeg poslednjeg skautinga povredio za 3 meseca…

I naši rivali su prolječe 2219 večinoma dočekali oslabljeni, iako je Srem imao največi transfer-za 9 mil. su doveli veznjaka Zlatana Jankovića iz OFK Niša (Nišlije če u nastavku predvoditi na klupi Zoran Tošić), ali- da li je isto dobar nego Trojan, koji je za 4 mil. prodat u Lyon? OFK Beograd je za 20 mil. u Real Madrid prodao Miloša Stanišića (AMRC). Bez odmevnih pojačanja su ostali Javor i Zvezda, koja je drugi put neuspešno naskakovala napadače. Tim, u kojom u 34. godini briljira Petar Živković (13 golova) je probala pojačati u sličnu smer več na jesen, kad se zanimala za Dragana Stanojevića (OFK Beograd), dok je u januaru i februaru 2219 prva meta bio još jedan Partizanovac, Milan Mandić (Javor); međutim oba transfera su pala u vodu.

 

PRVENSTVO-PROLJEČE

I Breznikar, i Horvat i Wang su bili u prvih 11 kod Partizana protiv Kopaonika u prvom prolječnom kolu i time sam djelomično ispunio obečanje, da če trojica u nastavku sezone dobiti veču minutažu. Djelomično kažem, jer se od trojice Kinez nastavio povređivati a nije me nešto impresionirao ni na poziciji MC-a ni na MR-a, gde sam ga imao planiranega kao rotaciju za Xabu. Zato je na poziciji MR-a više od njega-konačno-igrao Breznikar, najmlađi od slovenačkih »kao« prvotimaca te svojom kontrolom lopte i bliskovitim prodorima nakazao, da mu je mesto u prvih 25. To je polako počeo iskazivati i najstariji (28), Goran Horvat; bekap, timski igrač, koji može igrati i u špicu i na oba krila. Iako znam, da nikad neče biti golgeter i da mu je maksimum 10 golova po sezoni, Horvat je u pojedinim navratima impresionirao (2 gola Pekaru).

Jandrićeva Zvezda je posle »naslova« vicešampiona jeseni osvojila i drugo mesto nakon rednog dela, što je prvi put nakon šest godina. Na toj poziciji se je izmenjivala sa OFK Beogradom. Romantičari su u prvih 22 kola imali katastrofalan ispljen u derbijima Velike petorice: u ukupno osam navrata sa Javorom, Sremom, Partizanom i Zvezdom, postigli su samo dva gola-oba u pobedi nad Javorom 2:1 24. oktobra 2218. Dok su u Ivanjici izgubili 0:4, na Marakani 0:3 (kuči 0:0), dva put su izgubili i od Partizana (0:2, 0:3), a protiv Srema dva put igrali 0:0.

Nakon dve trečine sezone u šampionatu mogli smo reči, da smo pratili »Velikih sedam« pošto su bile razlike na sredini tabele veoma male. Pre poslednjeg kola rednog dela su se u praksi tri ekipe borile za poslednje prosto mesto. Iako kod Srema pre njihovog meča na Karaburmi još nije bilo oznake »Q«, po mojim izračunima, oni nisu bili ugroženi. Sa tri boda više od Spartaka i Hajduka, šansa, da bi obojica prestigla Sremce, po mojim izračunima bila je nična. U najslabijem primeru Sremci bi u slučaju poraza na Karaburmi i pobede Hajduka protiv Apatinaca pali iz petog na šesto mesto, pošto su imali slabiji međusobni skor protiv Kuljana. Suprotno bi se desilo u slučaju njihovog poraza i pobede Spartaka nad Partizanom. A u slučaju poraza kod OFK Beograda i pobede i Spartaka i Hajduka, u grupi od tih 3 tima, Sremci bi imali 5 bodova i gol razliku 3:2, Spartak 4:4, a Hajduk bi ispao, pošto ima u međusobnim susretima gol razliku 2:3. Neverovatno, ali svoju-ne baš tako neverovatnu računicu- imali su i kod apatinske Mladosti; tima, koji u toku sezone nikad nije bio plasiran više od osmog mesta na tabeli. U direktnom okršaju bi za top 6 morali pobediti u Kuli te se nadati, da Plavi Golubovi ne pobede Partizana- i u slučaju njihovog remija Apatinci imaju bolji međusobni skor. Tolika je bila »izjednačenost« »mid-table« ekipa, da su izgubili 1:3 u Subotici i pobedili jih 3:0 kod kuče.

Ta računica se na kraju za tim Dejana Vasova ove sezone nije realizirala. U Kuli su vodili 1:0 i 2:1, a na kraju osvojili samo bod (2:2). Bod, koji je na drugoj strani bio zlata vredan za domači tim Vladimira Prodanovića. Ne samo na račun gosta iz Apatina. »Zahvaliti« treba i momcima ex-Zvezdaša, dr. Predraga Momčilovića. Njegov Spartak je bio u Subotici deklasiran od Partizana (0:3), koji je time prekinuo niz od dva meča bez postignutog gola ali i nastavio čudesan niz bez primljenog. Nakon što su u prvih pet kola primili četiri gola, do kraja marta se mreža crno-belih u šampionatu zatresla samo još 25. oktobra- u Kuli.

 

 

BORBE ZA 4. MESTO

Partizan je 10. titulu zaredom zvanično mogao proslaviti več nakon završenog 25. kola; dan nakon svoje pobede na Karaburmi odnosno nakon remija Javora i Srema. Pre početka plejofa moja najava je bila, da če se za 4. mesto boriti OFK Beograd i Srem, međutim prvaci ispred 10 godina su se nakon prva dva kola plejofa prebili na drugo mesto, dok je Zvezda tu fazu započela sa dva poraza i pala čak na peto. Ali njen oporavak bio je brz. Ne samo to, i Zvezda i Srem su se relativno brzo oddaljili od preostalih konkurenata. U 28. kolu su Sremci 1:0 savladali Zvezdu i time je prednost između 3. i 4.  mesta iznosila velikih 7 bodova. A boj za poslednje mesto, koje vodi u kvalifikacije za LŠ borili su OFK Beograd i – Javor.

Prelomno 29. kolo? Partizan remizira na Marakani i time izgubi prva dva boda u plejofu za prvaka, dok je Javor pobedom nad Hajdukom zbog remija Romantičara i Sremaca »pobegao« na plus 2. Tu prednost je u sledečom kolu povečao na bod više zbog remija sa Sremom i porazom OFK-a u Humskoj. Kolo pre kraja prednost se ponovo stopila – Ivanjičani su od nezaineresiranog Partizana iz Humske odneli bod, dok je OFK Beograd savladao crveno-bele sa 1:0. Time je Javor na 4. mestu pre poslednjeg kola (Zvezda-Javor; Hajduk-OFK) branio bod prednosti. Do tri minute pre kraja šampionata činilo se, da ga če prokockati (1:1 na Marakani, dok su Romantičari vodili u Kuli 1:0), ali onda je Hajduk zabio izjednačujuči gol i Romantičarima ispred nosa odnio 4. mesto. Hajduci su sva četiri boda u plejofu osvojili upravo protiv plavo-belih, koje su pobedili i pre par kola na Karaburmi. Naslov vicešampiona je osvojio Srem, ali izravno u grupe LŠ ide Zvezda.

 

Nakon 17 uzastopnih sezona igranja u eliti iz nje se pomalo iznenađujuče poslavlja OFK Niš.

 

LAV KUP

Put do finala je bio obeležen pre svega visokom pobedom u Ivanjici u četvrtfinalu; teže je bilo protiv Srema kuči; za pravi spektakl, za večiti derbi u finalu i želju ponovog nabijanja Partizanovog kompleksa Zvezdašima.

I tu je bilo kraj priče. Finale je bio odlučen več nakon slabog minuta igre. Do sad odlični i nezapaženi portugalski čuvar mreže je ponovo opozorio nase i nas podsetio na njegove bravure u prošlogodišnjem finalu LŠ i na svetskom prvenstvu. Nakon centaršuta sa desne samo on zna, zašto je zalutao tamo, gde ne bi smeo i doneo Djordjeviću i Delijama poklon – prvu pobedu nad Partizanom odnosno prvi Zvezdin trofej nakon osam godina. Uz – naš promašen penal odnosno dodavanje češkom golmanu Zvezde.

 

Taj poraz bi nas skoro koštao još dalje; toliko sam bio besan i nefokusiran pre sledećeg meča u Kuli, da sam tek dva minuta pre kraja meča primetio, da sam celo vreme igrao sa Breznikarom (AMR/L) na golu! Na sreču sve se razvilo odlično, tri boda za pobedu 3:2 i moju grešku je zasjenio Cerović hattrickom…

 

EVROPA: NEMAČKI ŠAMARI I NASTAVAK PRITISKA DOMAČEG TERENA

Nesvakidašnja sezona je iza crno-belih. To se malo moglo predviđati i nakon grupne faze. U tri dvomeča protiv iste ekipe crno-beli nisu pokazali istog lica. U prva tri meča su na dva zabili po šest golova. U drugoj polovini su bili kuči protiv Ferrola puno slabiji; u Pireju na kraju mislima več na odmoru. Samo protiv Stuttgarta su u obe utakmice pokazali nešto, razlika je bila samo ta, da su bili kuči previše, a u Nemačkoj premalo efikasni i doživeli prvi poraz sezone.

Niz utakmica bez pobede na svojem stadionu što se k.o. faza LŠ tiče se je u sezoni 2218/19 produžio na četiri i zatim na pet. Nakon pobede u Portu sa 3:1, Portugalci su u revanšu dva put vodili (2:2). Žreb je zatim Partizanu doneo Stuttgart, na papiru najlakši moguči tim, a potencialni protivnik u polufinalu mogao bi biti OFK Beograd! Romantičari su na spektakularan način u osmini finala izbacili Milan, posle 0:0 u Milanu, u 122. minutu produžetka iz slobodnjaka je četvrtfinale sa Bayernom doneo Nikola Ilić.

Prvi meč neke k.o. faze se nakon duže vreme igrao na stadionu Partizana. Da li če to razteretiti domači tim? Ne. Nemci (do sad bez pobede u gostima) su poveli, a domačima je uspelo samo izjednačiti rezultat uz dva poništena gola. Još nakon toga nadali smo se pobede u Nemačkoj, ali umesto toga opet polužili oružje – 1:2 (100% učinak Stutgarta kod kuče!) i kraj tako očekivanih europskih ambicija. Stuttgart 2219 je za tu generaciju to, što je bio Lens 2156.

Dugo nakon utakmice sam strmeo u ekran i nisam mogao verovati protiv koga smo ispali, a moje lice je dobilo novu, šareniju, niansu nakon što je OFK Beograd izbacio Bayern. Par nedelja kasnije bio sam bolje volje-očigledno Stuttgart nije bio slučajno tako visoko. Uspeli su izbaciti i OFK Beograd i ušli su u finale, gde su igrali protiv Valencie- tima, koji je u četvrtfinalu sa trona skinuo Čelsi. Netopiri su slavili u finalu sa 3:1.

Nemačka je imala i dva tima u polufinalu kupa UEFA, ali nitko od njih nije uspeo doči do finala. Zvezda-najuspešniji tim te sezone u kupu UEFA-je u četvrtfinalu eliminirana od Šalkea.

 

TIM

Gde tražiti zeca u grmu u timu, koji je šampionat (ukupno 38 meča bez poraza) završio neporaženim? Kako se sezona bližila kraju, odbrana je popustila, a ni oba golmana nisu branila na svojoj razini, zato je u finišu sezone priliku dobio Zagorac.

Da li recimo u finalu kupa imamo pravo kritikovati samo Fereiru, a ne recimo ostalih segmenta u igri, koji je imao čitavo vreme za promenu rezultata? U nastavku sezone smo više očekivali od argentinsko-slovenačke naveze, koja je u prolječnom delu sezone ukupno zabila još samo sedam puta.

Sredina terena je za godinu starija, to pre svega važi za Maksimovića i Riveru. Kolev se nadmetnuo kao pravo rešenje, a potencial ima i Vuković. Wang Lijun je sa nogom i pola več izvan Partizana, slično važi i za Kosa (AML).

Nakon odlaska Milenovića* Xaba je odigrao kao prerođen (8 golova i 11 asistencija), ali u vidu imamo možda dolazak još jednog igrača, tipa AMRC. Ko zna?

 

Marakana je za portugalskog čuvara mreže Partizana u toj sezoni postala nočna mora. Posle poraza u finalu kupa, Portugal je protiv Srbije u zanimljivoj grupi »prijatelja u Partizanu«, gde sodeluje u Slovenija, poražen (i lakše povređen)i u meču kvalifikacija za sledeče europsko prvenstvo; za prvi poraz Luzitanaca bio je odgovoran Marko Bošnjak (ex Zvezdaš).

 

 

 

Edited May 28, 2021 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

 

TRANSFER PERIOD UOČI POČETKA SEZONE 2219/20: 

VATROMET POJAČANJA U HUMSKOJ

 

Rošade su gibalo razvoja; pre ili sle. Iako smo prošlu sezonu završili neporaženi u prvenstvu, ostao je grenak europski priokus, da o finalu kupa ne pričamo. Pre svega gladni smo novog europskog  uspeha – naš cilj o 100 naslova šampiona Evrope u protekle dve sezone je zapeljao na makadam.

Ali prvo o neizogibnim odlazcima.

 

Od množice igrača, koja nikad više neče nositi crno-beli dres, postoji prvi između jednakima. Aleksandr Kalašnikov (35) je od sezone 2205/06 do 2217/18 (prošlu je proveo u rezervama) predstavljao jednog od največeg dragulja crno-bele poslednje linije. U 13 aktivnih sezona u prvom timu za Partizan (2205-18) je u svim takmičenjima upisao 470 nastupa uz čak 71 postignutih golova; 77 puta bio je proglašen za naj igrača meča. Za svoju domovinu upisao je 97 reprezentativnih nastupa, postigavši 7 golova.

Između ostalih više ili manje znanim igrača izdvojimo još jedan odlazak Ukrajinca, i to produkta naše škole, koji se za razliku od Kalašnikova nikad nije uveljavio (kao i neki ostali naši produkti: Traore (AML), Fajardo (DMRC), Čojić (AMR), Pakić (ST)…)  Čorni* (»zvezda« YI 2207) je najviše prvotimskih izkustava upisao na pozajmicama u Ivanjici, a u septembru kao slobodan igrač pojačao je redove Srema. Poslovili smo se od veznjaka, Wanga, Moreire i Lescha (Liverpool). Večni golman broj 3, Kiril Pavlov, »pojačao« je redove Javora.

Ako bi po nekem slučaju prihvatili sve ponude za naše igrače iz Europe, onda bi pre početka sezone ostali bez kompletne odbrane. Ruski štoper Muhametsin do kraja prelaznog roka tri puta je zatražio transfer, i svaki put smo doživeli sretan rasplet. Lovke se stegu i na Miladinovića, Savića*, Milivojevića*, da o bekovima Panteli i Blanuši ne pričam.

Naslov, da je Humska »pucala« od pojačanja, nije clickbait. Normalno u Partizan dovodimo mlađe igrače (20-23) iz ne baš na papiru i u stvarnom životu poznatih sredina. Ko se seča matičnog kluba Zoltana Nagyja, štopera iz 2170-ih? (Odgovor: REAC). Međutim, u letu 2219  dovedenih je nekoliko- da, mladih- ali več izdelanih igrača i to iz zvučnih  klubova Zapadne Evrope, koji su jih več pokupili iz matičnih sredina.

 

Tomas Drozd (Feyenoord). Smatran kao več prvi izbor na poziciji levog krila. Želimir Kos je več u godinama, Sedlaček je u prošloj sezoni stagnirao, dok se za Barišića izpostavilo, da je više bek nego krilo. Čeh je bio prvo pojačanje Partizana na leto.

 

Jože Horvat (Celtic). Slovenac je bio doveden kao poslednje pojačanje prelaznog roka, ali zajedno sa Čehom je omenjen, jer smo se odlučili, da trebamo igrača upravo takvog tipa (AMLC). Pošto je i Horvat tražio, da bude prvotimac, imali smo teške muke, ali samo za hip – upravo u toku dogovaranja o transferu, gore pomenuti Čeh je (!) zatražio transfer zbog neprilagođenosti novom okolju…(!). Uz Horvata treba spomenuti i podatak, da je »zvanično« najdraži igrač Partizana u istoriji, pošto je Celtic zanj zatražio 41 milijuna eura. »Zvanično« pišem zato, jer smo za neke igrače (da izbegnemo finansijski bug u tom fm-u) namerno potrošili i više para, i po 100-200 milijona, ali nijedan klub do sad  nije tražio toliko para za jednog igrača.

 

Sergej Judin (Ajax). Još jedno zvučno pojačanje, pošto nam treba osveženje u veznom redu (Maksimović i Rivera zajedno imaju 65 godina).

 

Sašo Jovanov (CSKA Moskva). »Kao« napadač, Makedonac je u Humsku došao povređen i predstavljače rotaciju na mestu centerfora.

 

Ante Obilinović (Kamen Ingrad). Hrvatski internacionalac bio je na našoj meti več na zimu nakon prodaje Milenoviča*, ali se onda povredio na nekoliko meseci. Predstavljače zamenu za Xabu na MR, u koliko ne bi slučajno eksplodirao Breznikar*.

 

Vlado Ivanović (Radnik Velika Gorica). Nakon doktorskih disertacija i debata oko golmana presudio sam. Fereira OSTAJE broj 1. Nezadovoljni Stanković če biti broj 3, dok če broj 2 zadužiti Zagorac. A de češ Ivanovića? Ne znam, priznam, da je doveden više zbog euforije zbog osvajanja Eura U21 sa Hrvatskom!

 

Youth intake 2219 obeležio je nigerijski igrač, koji je  verovatno »stvoren« pre svega zbog mojih dobrih izkustava sa nigerijskim dinastijama u stručnom štabu. Zbog nigerijskih skauta pre dve decenije je kod nas »nastao« Frank Akwueugbu* (YI 2197), a 22 godina kasnije Onovo če probati, da bude barem pola toliko dobar nego što je bio Frenki (koji po novom vodi i u19 tim).

 

 

"Pojačanja" naših rivala (osim več spominjenih iz Partizana) ne zaslužuju velikog teksta, osim moguče Zvezde, koja je dovela dva veteranska  napadača, Predraga Lekića (Srem) i Slobodana Stošića (OFK Beograd). Mediji su se več treči prelazni rok bavili i napadačem Stanojevićem, kojeg su ovaj put »selili« nazad u Humsku.

 

 

Sve u svemu, Humska 1 je dobila atraktivne igrače, a i atraktivnu grupu LŠ, na papiru. Kako je ironično zaključio portal Partizanovog večitog rivala: "vreme je za cirkus."  

 

 

 

 

 

 

 

[Sir Aleš]

Kraj sezone 2219/20

Previše šečera nije dobro: svi za jednog, nitko za sve?

 

JESEN 2219

 

PRVENSTVO

Sa svima »atrakcijama« crno-beli su krenuli u novu sezonu na napad na trojnu krunu. Ali nakon teško izbojevane pobede nad Spartakom (2:0) a posobno nakon dva uzastopna remija bez golova u Sremu u Ivanjici, crno-beli kontingent je postao tarča kritika. Od onih, koji su kritikovali kvalitetu tzv. pojačanja, od onih, kojih su u tim remijima videli Partizanovu zavestnu nameru, da igra na bod.

Jeste-Partizan je trebao, da se zagrija-i sledilo je osam pobeda u nizu, gde se protivnićka mreža redovito tresla, a iznenađujuče-crno-beli su prve golove primili od Palića, Djerdapa i Pekara. U normalnim okolinama to bi značilo več obezbeđenje velike prednosti, ali u toj polusezoni to nije bilo slučaj. Nakon prva tri kola i nakon što je Zvezda odala prva dva boda, u Superligi nije bilo više tima sa 100% učinkom; nakon pet kola neporaženi su ostali još Partizan, Srem, Zvezda  i Hajduk, koji je to prestao biti nakon šestog kola u Humskoj. U sledečem kolu je Srem sa 2:1 slavio na Marakani i postao ozbiljan konkurent crno-belima čak za titulu! Sa prosjekom od jednog gola po utakmici, Sremci su redovno sakupljali bodove i uoči derbija u Humskoj od crno-belih doživeli neočekivani poklon-dočekavši ga samo na bodu zaostatka.

 

Prva pobeda Zvezde u Humskoj posle skoro 30 godina; prvi poraz Partizana posle skoro 50 utakmica; a zanj je zaslužan igrač, koji je bio uzgojen u Humskoj. Dejan Jandrić je sa tim triumfom več postao napola bog i sad niko više ne priča o Julianu Mileu.

Partizan, Zvezda i Srem je trojica, koja če biti u premoči i na tabeli polusezone; a Sremci tog poklona nisu uspeli iskoristiti i u derbiju (gde je Xaba polomio nogu) su poraženi sa 0:3. Nije ta derbi nače poremetio vicešampiona Srbije, jer su do kraja jeseni obezbedili još dve pobede. Partizan je do kraja jeseni isto tako obezbedio 100% učinak.

 

Prvo ime jeseni u Humskoj? Iztok Cifer- 18 utakmica i 16 golova, i ohrabren uspehom reprezentacije, o čemu čemo kasnije. Za klasu bolji je bio i Sedlaček (10 asistencija). Ali kad bi vam nabrojao igrače po prosječni oceni, tu so sve »staroselci«. Pojačanja su bila na polusezoni u najboljoj meri »solidna«, što važi pre svega za Horvata, Judina i Jovanova. Obilinović se na polusezoni nekako lovio, dok je Drozd redovno promašivao treninge zbog osobnih problema.

Posebna priča polusezone 19/20 su bili golmani.

 

EVROPA

U sezoni 2218/19 Partizan na prva tri meča LŠ nije primio gol. Na sledečih sedam- čak 9. Loša forma Fereire na kraju sezone bila je zaboravljena i Portugalac je na početku jeseni nastavio, da bude naš broj 1. Na San Siru ipak, zbog povrede morao je izači več u 9. minutu, zamenio ga je Stanković pošto Zagorca nismo registrirali. Iz četiri šuta na gol Partizan je primio tri gola, tri puta je vodio ali to nije bilo dovoljno za sva tri boda. Fereira nije primio gola protiv Moskovljana u Humskoj (gde je Partizan tek u poslednjih pola sata savladau rusku odbranu). Sledilo je novo noro gostovanje, u Londonu, gde se moje poverenje u Portugalaca-koji je verovatno još bio pod utiskom reprezentativnog šoka-za neke konačno ugasilo.Londončani su pogodili sve šutove u okvir golova i nakon što je izgledalo, da če crno-beli ovaj put slaviti bod posle preokreta od 0:3, u finišu meča opet su primili gol. Na polovini takmičenja sad je svaki tim imao po četiri boda.

Na sreču su u drugoj polovini stvari došle na svoje mesto, ali ne na račun Portugalca. U revanšu protiv Spursa je branio Stanković, koji je (uz da-3 osvojena boda) iz jedinog puta primio gol (2:1). Stanković je onda kasnije branio kod  poraza protiv Zvezde, ali zato za kaznu nije branio protiv Rossonera u pretposlednjem kolu i Fereira je dobio 2232. priliku, da se izkaže. Partizan jeste slavio sa 3:2, ali Portugalac ponovo nije odbranio ni jednog šuta na gol! Pa je zato u Moskvi ponovo na gol ušao Stanković i konačno odradio par odličnih posredovanja uz neprimljen gol.

Na šest mečeva u grupi Partizan je postigao 17, a primio 10 golova, uputio 44 šuteva u okvir gola protivnika, dok je protivnik to uradio 17 puta. Njegov iskoristek šuteva je tako znašao slabih 39%, a brojka je kod protivnika čak slabih 59%! Ali ako izuzmemo dvomeč sa CSKA-jem i uzmemo u obzir samo preostala četiri meča, ti procenti su još nestvarniji. Protiv Talijana i Engleza Partizan je 32 puta šutirao u okvir gola i zabio 11 puta (34%), dok su oba suparnika na gol Partizana uputila 11 šuteva i pogodila – 10 puta (91%!).

Kontrast-da ne bi mogao biti veči-u LŠ napravili su Sremci, koji su sa skorom od jedne pobede i pet remija; sa gol razlikom 3:0 (prva tri meča su remizirali) čak pobedili svoju grupu. Isto, ali ubedljivije, čak od Partizana, napravili su Ivanjičani, dok je Zvezda osvojila drugo mesto sa dve pobede u poslednja tri kola.

 

Jedna od neočekivanih svetlih tačaka na jesen: grčki produkt Partizanove škole (YI 2217), o kojem još niste čuli. Za prvi tim je debitirao u kupu protiv Pekara, a onda je zbog moje »greške«, jer sam ga zaboravio staviti van, debitirao u meču protiv Spursa u Beogradu, gde je postigao gol.

 

LAV KUP

Nakon Palića i Pekara smo kao i prošle sezone naišli na Srem (tad u polufinalu)i ponovo prošli nakon puno problema. Preostalu trojicu sestavljaju OFK Beograd, Javor i Radnički Sombor, koji je pre nego je izbacio Subotičane nakon penale, to uradio protiv Zvezde (2:1).

 

 

 

INTERMEZZO: REPREZENTATIVNI FUDBAL: SLOVENAČKA SREČA I ZATIM PREOKRET ZA EURO 2220

 

Tako je izgledala najzanimljivija grupa pre finiša kvalifikacija za Euro 2220 u Grčkoj; grupa, bitna i za Partizanovu slačionicu. U glavnoj ulogi: srpska Partizanvova falanga; portugalski čuvar mreže i jedan od najboljih napadača, koji na žalost igra za reprezentaciju , koja se retko kvalificira na velika takmičenja.

U mojoj glavi Iztok Cifer (50 nastupa za Sloveniju, 25 golova) još uvek je 19-20 godišnji igrač i velika nada Partizana. Ali u stvarnosti sad ide več za 27-godišnjaka, koji iza sebe ima ogromno izkustvo. U klubu je osvojio več sve, a sa reprezentacijom iza sebe ima posobno izkustvo sa tragičnim krajem. Da, onaj mundijal ispred slabih 6 godina u Nemačkoj; kad je protiv Kolumbije igrao simultanko; kad je njegovim hattrickom Slovenija imala vodstvo od 3:0, da bi kasnije izgubila 3:4 i nakon još dva meča od 0:0 poslovila se od Nemačke 2214.

Prilika za ušešče na još jačem takmičenju za Cifera i po novom još Horvata ukazala se na jesen 2219, kad su se u »Partizanovoj« grupi tri ekipe borile za EP. Sad več znate, da je bio na jesen, barem u klubu u odličnoj formi, ali u repki je ubijao. U septembru je zabio 4 gola Kazahstanu i oba gola u Portugalu (2:2). Ali izgledalo je, da če to biti premalo, i da če biti Slovenija žrtav remija. Samo su dva puta Kazahstan savladali Slovenci i jedini od konkurenata do kraja kvalifikacija imali, da igraju samo još jedan meč, domači protiv BiH-a. U teoriji bi se moglo desiti, da postaju možda jedina reprezentacija u istoriji, koja bi uprkos neporaženosti u kvalifikacijam ostala čak brez baraža!

Miris po prvom EP-u posle 2196 postao je veči, kad je Cifer u 69. minutu odlučio meč protiv Bošnjaka, a Portugal je samo remizirao protiv Srbije. Slovenija je odjednom postala vodilna ekipa u grupi i u poslednjem kolu-slobodna-trepetala, i molila, da kiksne ili Srbija protiv Kazahstana ili Portugal u Sarajevu. I desilo se čudo-upravo u Sarajevu, gde su domači Portugalcima ukrali dva boda i tako Slovencima doneli dodatne kvalifikacije, dok je Srbija osvojila grupu posle ubedljive pobede (4 gola Javorovog Mladenovića) protiv Kazahstana.

U dodatnim kvalifikacijama Cifer i kompanija su uspeli! Posle 1:1 protiv Madžarske kuči, Partizanovca Horvat i ko drug nego Cifer (9 golova u kvalifikacijama) zrežirali su mini čudo na stadionu Ferenca Puskasa (2:0) i Sloveniji 17. 11. 2219 – tačno 220 godina posle uspeha protiv Ukrajine u baražu 1999. doneli plasman na Euro!

Još veči preokret uspelo je Belgijcima (prvaci 2212), koji su domači poraz od 0:2 protiv Slovačke nadoknadili u gostima i slavili sa 3:0. Euro prvi put posle 28 godina ispuštaju Hrvati, koji su zaostali iza Iraca i Slovaka.

 

 

PROLJEČE 2220

 

ZIMSKI PRELAZNI ROK

 

To je bilo u glavnem to, jedini koliko toliko završen zimski transfer, u kojem su imali glavnu priču veznjaci. Srem je vratio Gajića, dok se Spartak pojačao vezistom iz Ivanjice. Javor je početak prolječnog dela dočekao u crvenom; zbog povreda je privremeno ostao čak bez oba glavna napadača, između kojima je Mladenović osvojio nagradu za naj igrača prošle godine. Ivanjičane je pojačao do sad malo poznati makedonski veznjak iz FK Beograda i poljsko levo krilo. Naš večiti rival inače imao je druge brige-na treningu je do kraja sezone zbog pokidanja ligamenta ostao bez dugogodišnjeg prvog golmana Bileka, i zato je iz Niša doveo zamenu, 28-godišnjeg Gorana Milutinovića.

U Humskoj po starom – interesovanje klienta za praktičnu celu poslednju liniju crno-belih, a na sreču je sve ostalo samo na papiru. Više je Partizan na početku brinuo za Hernana Luxa – jedva se Argentinac vratio zbog višemesečne pauze, da bi na kontrolnom susretu protiv rezerva dobio snažan udarac i početak drugog dela sezone dočekao u bolnici. Največe rošade su se desile na golmanskoj poziciji. Mladog Ivanovića smo do kraja sezone pozajmili Hajduku, dok smo Fereiru crtali iz liste igrača, registriranih za LŠ. Njegovo mesto zauzeo je Zagorac.

 

EVROPA: KORAK NAPRED?

Za promenu čemo prolječni dio startovati sa europskom odisejadom, gde Partizan »več tri godine« čeka na novi trofej. Naslovi prvaka Evrope su normalno šečer, koji nadgrađuju svaku sezonu, ako se osvoje; ako ne, sezona dobije mentalno suprotan pravac.

Nije bilo drukčije ni ove sezone.

Za predjelo crno-beli su u osmini finala morali na Nantes, na papiru jednog od najlakših mogučih rivala. Terenska moč u 180 minuta na kraju bila je dovoljna samo za minimalni prolaz: 1:1 u Francuskoj i konačno domačom pobedom u fazi eliminacije. U sledečoj fazi, četrtfinalu, žreb je Partizanu doneo »finale pre finala pre finala«. Tim, koji u šest utakmica grupne faze nije primio gol, i u osmini finala nadoknadio je gol zaostatka protiv Fiorentine. Srem.

Sa Sremcima, timom, koji uvek iznenađuje, kad to od njega najmanje očekuješ- i to obično ili na početku ili na kraju neke decenije-do sad nemamo tako bogate europske istorije kao npr. sa Zvezdom ili Javorom. U dosadašnja dva navrata, što se tiče k.o. faze, oba puta smo jih izbacili, g. 2198 u četvrtfinalu (1:0, 1:1) i dve godine kasnije (1:0, 3:0) u polufinalu. Od njih smo bili bolji i u finalu LŠ 2165., dok su Sremci jedini naslov prvaka Evrope osvojili upravo protiv nas, pre 19 godina. Da posao nimalo neče biti lak, pogotovo, kad se igra proti verovatno najboljem golmanu lige, dokazao je i dvomeč, iako Simonović nije bio glavna zvezda tima. Sremci su u prvom meču u Humskoj bili najmanje ravnopravan tim, i u revanš doneli zlata vredan pogodak u gostima (stvar, koja če biti uskoro u stvarnom životu u arhivu). Rekovalescent Cerović nama je, tako sam rekao več nakon poslednjeg žvižduka, doneo, pirovu pobedu u poslednjem minutu meča – jer smo uprkos pobedi od 2:1 za više od mesec dana ostali bez daleko najboljeg napadača, koji je do tad zabio več 20 golova u sezoni.

Jasno kao beli dan je bilo, da Sremci ne davaju puno golova i da če jim biti verovatno jedan dovoljan za prolaz, pošto kod njih nečemo imati golgetera. Neče biti Cifera, ne Luxa (još se oporavljao), ne Božiča (koji se povredio na Marakani), ne povređenih Vukovića, Xabe i Drozda (i kad ne bi bio povređen, bio bi bezkoristan zbog domotužja). Nadu smo polagali u Cerovića i iskusnijeg Čurčića, a možda i neki prekid iz kornera. I prekid je zaista odlučio, ali za domače: nakon asistencije iz kornera, Miloš Jovanović je zabio svoj prvenac u LŠ i Partizan-prepun optimizma pre početka sezone-drugu sezonu zaredom izbacio u četvrtfinalu LŠ.

Ovaj europski poraz umesto šećera doneo je sol na ranu i dodatno otkrio raspoke u timu, koje su se i će se videti djelomično u u šampionatu do kraja sezone. Povrede gore ili dole. Odmah nakon europskog ispada Milivojević* i  Muhamecin potražili su transfer, Kolev par sedmica kasnije novi ugovor. U timskom smislu Partizan je ponovo zakazao u drugom poluvremenu, što nije bio jedini slučaj, i do kraja meča skoro da nije imao resnih prilika.

Sremci su nakon eliminacije crno-belih odmerili snage sa aktualnim šampionom Evrope Valenciom, gde jim je, pre svega zbog nekih povreda, nestalo daha (0:0, 0:2), što se kasnije videlo u šampionatu. Netopiri su odbranili naslov pobedivši Arsenal nakon penala. Svoj europski put je u istoj fazi kao Partizan završila i Zvezda protiv Milana, koji je preokrenuo dva gola zaostatka iz prvog meča (0:2, 3:0). U kupu UEFA je Spartak stigao do polufinala, gde ga eliminirao grčki AEK; a konačni pobednik je bio Real Madrid, koji je u finalu sa 1:0 savladao Man City.

 

ŠAMPIONAT: TKO (NE) ČE U LŠ; VASIĆEVA ROMANTIKA

Gore sam vam spomenuo golmanske rošade u Humskoj, i kasnije sam nakon razmisleka odmah u vatru slao Zagorca, kojega sam smatrao kao budučeg broj 1. Međutim, umesto rešenja, stvario sam novi problem: i Slovenac je imao problema sa loptama. U Kuli (gde smo spasili bod iz 0:2) je slično kao njegov 14 godina stariji kolega na suprotnoj strani, iz dva šuta primio dva gola, primio je gol i od Borca iz jedinog šuta na gol, dok barem u Nantesu taj procenat nije bio 100%. Zato-nove rošade- broj 1 je postao Stanković.

Do kraja rednog dela Partizan je ostao neporažen, preživeo je i gostovanje na Marakani, gde je u drugom poluvremenu bio nadigran kao več dugo ne. Za pojedince mogu slobodno reči, da su bili glavama u drugom svetu. Svetle iznimke su Cifer te neočekivani duo, koji je privremeno eksplodirao na krilima, Barišić na levom i Breznikar* na desnom. Za Hrvata, koji do sad nije baš impresionirao, smo predviđali, da če imati veču ulogu na DL, ali zbog situacije sa Drozdom, zasidrao se više, na krilu, gde je u martu i aprili postao nezamenljiv. Slično važi na Breznikara*, slovenački produkt naše škole je pre dve godine zasijao u LŠ, a prošlu sezonu odigrao u rezervama. Činilo se, da nema preboja u prvi tim zanj, ali onda smo se setili slučaja Šuh* ispred decenije te rečenice »treča sezona«. Breznikaru je falilo do sad samo još eksplozija u šampionatu, puno težem takmičenju od LŠ, i to smo dobili u sezoni 2219/20. Tri gola i asistencija proti Pekara i ono što je za Grobare najvažnije  - odlučujuči gol u večitom derbiju- onome več u plejofu.

Ali do tad ima još; do kraja rednog dela inače se situacija na tabeli što se ostalih timova tiče, zakomplicirala. Umesto, da bi Crvena Zvezda iskoristila promenljivu formu Javora i OFK Beograda i stekla još veču prednost ispred timova na mestima od 4-6, desilo se upravo suprotno. Niz utakmica bez pobede obojici je omogučio brz priključak. Pogotovo to važi za Romantičare, koji su jedini »ukrepali« i pre 20. kola promenili trenera. Novi strateg Romantičara postao je – Dobrivoje Vasić-igračka legenda, a trenerska legenda Spartaka iz Subotice, gde je do sad jedino bio trener (2213-18). Plave golubove je uveo u LŠ, a u sezoni 2216/17 Spartak je bio vicešampion Srbije.

 

DO FINIŠA

Naravno, da je Vasić svoj trenerski debi morao, da igra u Humskoj, protiv Partizana! Pet dana nakon ustoličenja nije imao uspeha protiv svog nekadašnjeg kluba (0:3), dok je par dana kasnije ispao u polufinalu kupa protiv Radničkog iz Sombora. Do kraja rednog dela pobedio je samo Javor, ali zbog slabe Zvezde bitka za najmanje 4. mesto postala je otvorena. U nju su se barem na početku u teoriji uključili i u eks Vasićevom timu – subotičkom Spartaku.

Partizanov put do 11. titule zaredom obeležile su neke rotacije u timu te povratki do sad dugovremeno povređenih igrača. Sezona je djelomično izgubila »smisao« i nakon polufinalnog poraza u kupu protiv Javora. U periodu bez Cifera patila je efikasnost; privremeno je počeo zabijati Cerović, dok se Lux golom vratio u 25. kolu u Ivanjici, gde je Partizan opet pao u drugih 45 minuta.

Zvanično je Partizan ponovo postao šampion pre utakmice 28. kola na Karaburmi posle remija Srema u Subotici. Do tad se svašta zakuhavalo. Zvezda je plejof počela sa dva poraza i prvu pobedu obezbedila tek u 25. protiv Spartaka, da bi onda doživela novi poraz-od Partizana, a onda remizirala kuči protiv Srema. Do tad i dalje je to počeo iskorištavati vruč OFK Beograd, koji je pobedom u Ivanjici od 3:2 skočio na 4.  mesto i Zvezdu izrinio na 5. Ali crveno-beli se nisu predali i u 28. kolu i oni istim rezultatom savladali Ivanjičane i biti primorani, da u duelu Romantičara i Partizana navijaju za crno-bele, da bi ostali na poziciji, koji vodi u LŠ.

No, desilo se suprotno i nakon ovoga če se pisati teorije zavere. Vasić je Partizanu naneo drugi i poslednji poraz sezone i Romantičare popneo na čak 3. mesto, ali to nije bilo to, o čemu se pričalo. Domači su slavili zahvaljujuči autogolu igrača, koji je kod Vasića u Spartaku igrao dve sezone (2215-17) i sa njima u 2217. osvojio drugo mesto u šampionatu. Posle legendarne sezone, Spartak je izgubip par igrača, između ostalih i Pantelića i Vidovića, koji su otišli u pravac Humske, a nakon tih odlaska, Plavi golubovi su se na jesen 2217. raspali, što je početkom januara 2218 donelo do Vasićevog odlaska iz Subotice.

Pantela se tako odužio Vasiću za onaj rastanak?

Bes protiv navodno dogovorenog meča u Ljutici Bogdana su pretvorili u pozitivnu stvar, u sledečem, 29. kolu su kuči pobedili upravo Romantičare i Vasića te tri kola pre kraja, kad je pobedio i Javor, najavili pravu dramu za mesta u LŠ. U tom kolu smo videli i derbi u Sremskoj Mitrovici, gde je Partizan i golom povratnika Cifera spasio bod.

Momentum Zvezde i najavljen 100% ispljen do kraja prvenstva se izjalovio več u 30. kolu, kad jih je savladao najslabiji tim plejofa sa prvom pobedom u toj fazi! OFK i Javor su bila poravnana. Več dugo poznati vicešampion, kojemu se očigledno više nije dalo igrati, Srem, je u finišu potpuno popustio i do kraja izborio samo jednu pobedu, i plejof če završiti negativnom gol razlikom. Njih je u 31. kolu pobedio Javor, dok je OFK Beograd remizirao sa Spartakom. To je Zvezdi još dalo neke nade, da se vrati u top 4, ako bi savladala Partizan, što ji nije uspelo. Situacija pre poslednjeg kola bila je takva.

Ali Zvezdi nije uspelo, u Sremu je njihovo vodstvo trajalo samo slabih 10 minuta. Javor (pobednik kupa)  i OFK Beograd su remizirali i idu u kvalifikacije za LŠ. Partizanova prednost na kraju ispred istrošenih Sremaca na kraju iznosi velikih 19 bodova.

 

 

 

 

EKIPA ( U GLAVNOM PRVOTIMCI)

Da li je Partizan u odnosu na prošlu sezonu uz sva burna pojačanja napredovao? Pre svega na račun Lav kupa i LŠ, odgovor je ne, ali i na račun nekih partija u prvenstvu, i tu ne mislim zbog toga, jer smo ove sezone izgubili »čak« dvaput. Glavne karakteristike prvog tima 2219/20:

 

Nerešena golmanska situacija. Slaba forma Fereire na jesen i rošade na proljeće. Slobodan Stanković je od rezerve na prolječe odjednom postao broj 1 i branio neke važne utakmice, ali na kraju je najviše nastupa na golu imao mlađi Zagorac. Usporedivši njune partije, Stanković je više puta grešio ali se više puta i istekao. Da li je to dovoljno dobro i za sledeču sezonu?

Poslednja linija na tankoj nozi uprkos najboljim godinama. Pomlađivanje? Kad? Miladinović (29.-wanted). Muhamecin (25-wanted; 3-4x na sezonu zatraži transfer).  Vidović-29-najbolji u skok igri i davanju golova glavom. Milivojević* sa 27 godina i završenom petom sezonom u prvom timu oče van. Na bekovima još više pitanja: na DL je prvo ime Ilić. Kuda Barišić? DR-bez  pravog desnog beka, Pantelić preskroman, Savić solidan ali ništa više.

Vezni red je doživeo najviše promena, krila solidna ali ima još prostora. Na ML če sledeču sezonu morati proraditi Drozd, na MR Xaba nakon povrede nije bio onaj pravi, dok je Breznikar* imao sezonu karijere. Obilinović? Očekivao sam više, možda ga stavim i kao AMC/ST.

Napad? Možda največi raskorak u tom sejvu između jednog napadača  i ostalih! Iztok Cifer je imao sezonu karijere, ali da nije bilo one povrede, sigurno bi prestigao broj 30. Bio je prvi strelac lige, sa 21 golova iz (samo) 24 utakmica. Ostali? Svetlostne godine nazad. Druga dva najbolja strelca Partizana u ligi su sa 5 golova štopera!

Možda je ta sezona bila i namensko tranzicijska jer sam kod nekih igrača čekao, da jim na to leto-2220- istekne ugovor i da se na častni način poslove od Humske. To če biti između ostalih slučaj za: Riveru (34), Maksimovića (33), Kosa (33), Čurčića (30) i Fereiru (31). Sezonu 2220/21 če tako, stariji 30 ili više godina, što se tiče prvog tima, početi samo još Stanković i Lux.

 

 

 

 

 

 

[Sir Aleš]

EURO 2220 U GRČKOJ: ŠKOTSKI MINIMALIZAM DONEO SIRTAKI

 

Ako ste u prošlom reportu pogledali grupe, pojam grupa smrti dobio je novu razsežnost u pojmu grupe B sa 23 titula europskih prvaka. Srbija (poslednji put prvak 2184, 19. na junijskoj Fifini tabeli+, brončana na prošlom mundijalu), i Francuska (prvaci 2208, 4. mesto na Fifini tabeli), imaju svaka po rekordnih sedam naslova šampiona starog kontinenta; Španija (aktualni svetski prvaci i prvaci Evrope 2192, 4. na tabeli Fife) titulu manje, a Italija tri-poslednjeg več u pradavnoj 2012. godini, ali trenutno vodeči na zvanični Fifini tabeli.

Upravo najbolja tima na Fifini tabeli na kraju su se plasirala dalje. Veliko se očekivalo od Orlova, koji su su na prošlim Eurima stagnirali, ali ovaj put su u Grčku ipak došli kao jedni od favorita, pre svega zbog dobre forme nekih napadača:

 

Marko Bošnjak (31 g., Betis, za reprezentaciju 28 golova, za  Betis u prošloj sezoni 17);

Mladen Mladenović (24 g., Javor, za repku 6 golova, za Javor 23 golova u sezoni 2219/20);

Zoran Vasić (26 g., Srem, za repku 8, za Srem 14 golova).

 

Jedino je bio upitljiv poziv Aleksandra Mladenovića (28-Srem), koji je imao kao klasična špica u Sremu katastrofalnu sezonu, u 32 nastupa upisao je samo 4 golova (za reprezentaciju 3). Ali uz polašpice Partizanovih Čurčića i Cerovića to se ne bi smelo osetiti. Ali se jeste. Srbija je več na otvaranju izgubila od Francuske, onda sa 1:0 golom Neša Milenovića (vezist)  pobedila Španiju, da bi u odlučujućem meču izgubila od Italije 0:3 i pored Francuske završila EP.

U grupi A su ispali aktualni šampioni Evrope, osvojivši samo bod. U trečem kolu su izgubili i od prvaka Evrope 2212., Belgije, dok su Turci savladali Nizozemsku. U grupi C slavje Škota i Slovenaca, koji su bili u najboljoj poziciji več nakon dva kola sa po 4 boda, a obojica su međusobno na kraju remizirali, tako da nije pomogla ni pobeda Engleske  nad Danskom. Gordon Albion če si Grčku zapamtiti i po 0:3 protiv istorijskih rivala iz severa. U grupi D je Češka (2 boda nakon 2 kola) savladala domačine, zato je to bilo dovoljno i Rusima, da samo remiziraju sa Ircima.

 

 

Za obe reprezentacije, koje su se u četvrtfinale plasirale iz »grupe smrti«, iznenađujuče brzo je došao kraj šampionata zbog Belgije odnosno Turske. Škoti su ugnali visokoleteče Ruse, dok je Slovenija savladala Češku na penale. Snovi Cifera (2 golai) o finalu su se ipak razblinili u polufinalu protiv vruče Turske, koje je u finalu čekala Škotska, inače vicešampion sveta i prvak iz 2188. Tartan army na Euru nisu primili ni jedan gol, Turci jednog (protiv Španije) i tu metodologiju su upotrebili i za kraj, kad u 120 minuta nisu ni jednom šutnuli u okvir gola Turaka, a na kraju osvojili Euro nakon penala.

 

 

Ko če se nakon toga setiti, ko je igrao u predtakmičenju u »grupi smrti«? A na kraju Drim tim – sa tri Slovenca (2 Partizaovca) i dva Irca. Šampionat bez pravih golgetera: trojica igrača je postigla tri gola: Marcel Waasenaar (Belgija), Matteo de Angelis (Italija) i Nemac, koji igra za Tursku (!), Martin Foerster.

 

 

 

 

Početak sezone 2220/21 opet u znaku Partizanove letne pjace

TRENER PARTIZANA: IZ KECA SMO DOBILI TRICU

 

Prvo kolo nove sezone. U Humskoj je ubedljivije nego što kaže rezultat, pao Hajduk iz Kule (2:1). Niti djeliča sekunde domači uprkos primljenom golu nisu dali šanse gostima za predah. Partizan sa par debija novajlija, je konačno ličio na tim, gde svi rade za jednog i jedan radi za sve. Crno-bele u sledečem kolu čeka gostovanje u Subotici kod Spartaka, koji je u prvom kolu sa 3:1 savladao Pekare. Ali do Subotice konačno prilika, da se malo detaljnije, u neočekivano otkritom razgovoru sa prvim mužem stručnog štaba osvrnemo na završeni (?) prelazni rok u Humskoj!

 

»Ne znam, da li je završen, tek smo u augustu. Ako neče biti novih ponuda, onda je mislim, to to, ali čudne stvari se dešavaju sve do, ja kažem, poslednjeg sudijskog žvižduka«, u ironičnom smehu nam otkriva trener crno-belih. I znamo, na šta misli.

 

Posle sage o Milenkoviću* na zimu 2219, na leto je završena još jedna. Saga o ruskom štoperu, koji če karijeru nastaviti kot šampiona Evrope. Uprkos što je ova sapunica bila malo kračija od one lane, medijsko nije bila manje zapaženija. Pogotovo, jer smo ovog leta bili bombardovani od suprotnih si informacija. Po ruskim navedbama, »Muha« je bio navodno oteran iz kluba, što trener Partizana smatra za laž i donosi nam celu priču.

 

»Muhamecin je kod nas došao pre četiri godine. Iz Reala. To je bio dovoljan znak naših ambicija. Koliko klubova može dovesti igrače iz Reala? Drugo, kod nas se razvio u instrumentalnog univerzalca, koji može igrati i kao štoper i kao bek. Svoju kvalitetu je pokazao i u ruskoj reprezentaciji, sa kojom se je redovno kvalificirao na velika takmičenja. Treče, trenutno ima »samo« 26 godina i sa obzirom, da ima večina naših štopera skoro 30 godina, »Muha« bi kod nas imao zagarantovanih najmanje još pet godina karijere«

 

Gde je onda išlo naopako u vašom odnosu?

 

»U poslednje dve godine očigledno su ga ponude ostalih klubova preslepile, i mogu vam nabrojati između 5-10 molba za transfer. Samo prošle sezone 3-4. Ali uvek je na moje insistiranje potrpeo i obečao, da če svoj ugovor odraditi do kraja, ali u očima sam mu video, da nije bio 100% i da je samo čekao, da dođe nova prilika. Znam, da bi ta pre ili sle došla.

Bez obzira na to, da li bi »Muha« ostao ili ne, pre početka sezone imamo odnosno smo imali cilj dovesti najmanje jednog defanzivca, po mogučnosti domačega, ili štopera ili beka. Imamo naime još nerešenu situaciju sa Milivojevićem*, za kojeg nije tajna, da se interesuje čak naš večiti rival. Na radaru smo zato pronašli prvo rešenje, ali za budučnost, Vukovića, pravog desnog beka, što bi stvorilo mogučnost, da Savić* zaigra više na DC poziciji. Ali onda smo otkrili interesovanje nekih timova i za Jelića, kojeg smo pazarili več prošle sezone i koji je perfektan hibrid. Zbog kriterija gore za nas je predstavljao odlično rešenje.

I sad, iako nama »Muha« još nije dao novog zvaničnog plaka, da oče van, dovođenjem te dvojice sad je postalo jasno, da nama je jedan branič previše. Misleči, da ču ga obradovati, predložio sam mu, da konačno može napustiti tim. Umesto toga doživeo sam napad, da ga hoču oterati iz kluba.

 

Da su to u stvari bile njegove suze krokodila, nakazalo se sledeči dan, kad je pokazao svoj pravi nrav. SS dole nema nikakve veze i nije nikakva posledica gornjeg, ali kad se čitaju jedan za drugim, ispade, da je bio nateran iz Partizana.

 

Partizanu ne treba novac, zato je prodat za smešnu sumu, na moje insistiranje. Time je priča sa njim zakljućena«.

 

Biče gužve u zadnjoj liniji, ali i u napadu. Strateg Partizana u Humsku je doveo nove tri ofanzivce, iako sam priznaje, da bi bio zadovoljan jednim. Kako če uklopiti sve to?

 

»U poslednjoj sezoni je Cifer zabio sam skoro 1/3 svih golova za nas, jer nije imao pravog pomočnika. Zbog situacije i mogučih povreda moja želja je bio barem još  jedan brz ofanzivac, kojem je glavni cilj ne kreacija, nego zabijanje. Dejan Božić ima takve karakteristike, ali imao je problema sa povredama, kao i Lux, koji če nama u LŠ puno faliti zbog kvalifikacija za SP Južne Amerike. Upravo naša glavna meta, Bekavac, je bio  naš glavni cilj. Ali problem sa njim je bilo, što smo malo zakasnili ponudom, pa je več bio bombardovan drugima. Kao rezervu smo se okrenuli drugom, »Oliju« iz naše češke filijale. »Oli« bi mogao biti i napadač, ali če imati ulogu i na levom krilu, pošto če biti Sedlaček privremeno slan u rezerve. Na kraju su potpisali i Poljak i Bekavac, dok smo isto vremene dobijali ponude za Blanušu,  beka, koji je prošlu sezonu proveo kod rezerva. Do sad smo sve ponude zanj zavračali, i rekli smo, da čemo sledeču bez obzira na to, kakva bude, prihvatiti. I ta poslednja je došla od Srema, koji je sam u ponudu uključio mogučnost razmene sa Mandićem, što me je iznenadilo pošto ide za igrača, sa kojim smo imali puno problema! Na kraju smo doveli tri napadače, Mandić če biti prvo malo igrati za Teleoptik, a posle… ko zna?«

 

Fofana?** Gde če biti zanj mesta?

»Dogovor sa njim smo postigli več u toku prošle sezone, uvek je moja želja, da imamo 3-4 centralna vezista, gde če igrati 2-3, koja če biti u najboljoj formi. Bila bi gužva još veča, pošto je bio plan, da u prvi tim promoviramo Krašića*  (YI 2213), ali je u Šajkašu pokidao ligamente i najmanje pola godina biče odsutan iz terena.«

 

** Fali SS, jer sam izašao več iz igrice, biče drugi put. Ide za snažnog MC-a, kupljenog iz ASEC-a.

 

Pitali smo se i u vezi golmana. Protiv Hajduka je branio Stojanović* (YI 2215). Iznenađenje za sve nas. Za vas- ne.

 

»Kad su neke stvari bliže nego što se misli. Stojanović je naša škola i u Teleoptiku se odlično razvio. Nema ni jednog razloga, zašto ga ne bi pozvao u prvi tim, ali naravno u toku sezone čemo videti kako če stvari, da stoje. Zašto nije dobio prilike prošle sezone? Dobili su jo drugi, ali so ju propustili. »

 

Za kraj, šef Partizana se ipak nada, da če u Humsku doči još pojačanja! Ali...

"Pričam vama zapravo o igračima, koje več imamo! Ako če neki od njih napraviti korak napred u odnosu na prošlu sezonu, to čemo smatrati, kao da imamo novog igrača,  novo pojačanje.  "Psihički oporavljeni" Drozd i fizički oporavljeni Xaba če nama dati sasvim novu energiju, obojica su zabila protiv Kuljana."

 

[Debeli Ronaldo]

Koliko godina imaš u sejvu?

[Sir Aleš]

12 hours ago, Debeli Ronaldo said:

Koliko godina imaš u sejvu?

Samo 104, pošto trenutni profil (godina rođenja 2116, pošto u FM menadžer ne može imati  manje od 30 godina na startu) koristim tek od sezone 2146/47.

Prošli profili, evo malo istorije:

 

2006-2096: Moje stvarno ime i prezime, u 2096. sam penzionirao taj profil, jer mi zbog menjave kompjutera usred sezone 2052/53 nije više brojalo poene u Hall of fame.  A i malo zbog realizma... Imao  sam oko 120 godina, ali FM bi nakon što bi prestigao 127, prestao brojiti i moje godine bi išle u minus; takav je primer sa oko 4-5 jedino još realnih likova, koji su več 200 godina treneri i šetaju se između top 10 europskih ekipa.

2096-2110: "Novi trener"- kao ime i prezime eks Partizanovog regena Petra Marića. Na taj način sam pored PFC-a imao priliku voditi srpsku reprezentaciju na SP-u 2102, pošto kao Slovenac to ne bi mogao.

2110-2133: Nakon 2110. napravio sam višemesečnu pauzu i usred te mi se pokvario trdi disk, tako da sam u HoF i tu izgubio napredak. Zato sam pre sezone 2110/11 napravio profil Duleta Vujoševića i na taj način dobio par dobrih crnogorskih regena u YI.

2133-2146. U sezoni 2132/33 sam drugi put u tri godine izgubio domaču titulu. Pošto se to u stvarnosti poklopilo sa izvoljenjem Trampa za predsednika (2016 u stvarnom životu), i sve mi postalo smešno, Vujoševića sam penzionirao i na čelu crno-belih je od 2133 do 2146 bio čuveni Mister Bean. Za HoF me više nije briga.

2146-  Nakon dobre decenije i Bean mi dosadio, pa od 2146. koristim ponovo realno ime i prezime. Jedino mi je žao što zbog tih trenerskih "promena" nemam u profilu ukupne statistike o  broju utakmica, pobeda... od 2006, ali sam siguran, da sam od tad prešao granicu od 10.000 vodenih utakmica (cca prosjek 1000 utakmica na svakih 20 godina, ako uzmemo prosjek 50 utakmica po sezoni).

Edited June 27, 2021 by Sir Aleš

[Debeli Ronaldo]

Imaš li još učitanih liga? Jesi li došao nekad u iskušenje da menjaš tim?

[Sir Aleš]

10 minutes ago, Debeli Ronaldo said:

Imaš li još učitanih liga? Jesi li došao nekad u iskušenje da menjaš tim?

Samo Sloveniju i Hrvatsku. Zato puno manevra za preuzimanje nema; imao sam kad ideju, da bi preuzeo neki tim iz Slovenije (Mura-pošto imaju isto crno-bele boje i bili su jedini SLO tim, protiv kojeg smo ikad igrali u tom sejvu), ali ostala je samo ideja. Kad su i Dinamo i Hajduk igrali u 2. HNL, razmišljao sam, da idem kod jednih ili drugih, ali ništa... imam još ciljeva ovde, i nekako mislim, da bi (ako ču imati volju) za manje od 100 godina mogli dobiti i 3. novi stadion, a realniji cilj mi je i voditi ukupno 1000. večiti derbi Partizan-Zvezda, što se tiče šampionata, koji bi trebao doči za 10-15 godina, ako je moja statistika tačna. Od 2006/07 brojim sve jubilarne derbije.

Edited June 27, 2021 by Sir Aleš

[Debeli Ronaldo]

Još jednom svaka čast. 

[Sir Aleš]

 

Polusezona 2220/21 : jedini način, na koji može Partizan izgubiti jeste, da pobedi sam sebe

 

KONTRASTI

 

Tradicija sezonskih reporta se, što se tiče sezone 2220/21 prekida. U sezoni tim ima obično dobre i slabe trenutke i na kraju svake sezone je to zmiksano u neki tekst, koji mora uzeti u obzir sve. Podton reporta zavisi od forme tima u vremenu pisanja. Sa izkustvom, kojeg sam dobio u 200+ sezona ovde, trudim se, da reporti ne budu previše euforični, pošto znam, da če odmah zatim doči kazna. Pošto sam danas navršio polusezonu i ne znam, što nas čeka (ali znam, da nas očekuje puno teži posao), neču čekati do kraja sezone i sledi slika iz decembra 2220. Ako na kraju recimo nečemo osvojiti LŠ (što čekamo več »par« godina), recimo možda se mi ne bi dalo pisati svih tih detalja (ne samo oko Partizana), iako sam po glavi pesimista i u sezonama sa triplim krunama…

Milo rečeno: nakon polusezone 20/21, sam oduševljen.

 

PRVO: KAKO JE PROŠAO PRELAZNI ROK KOD RIVALA?

Da »velikih pet« odnosno »preostala velika četvorica«, pošto je Partizan razred za sebe, ekonomsko ne dominira više na fudbalski pjaci, pokazala su dešavanja ovog leta, gde su se ambicije u vezi novih pojačanja djelomično pokazale i na rezultatima.

OFK Niš, povratnik u elitu je izgubio najboljeg napadača, Slavoljuba Stefanovića (25 golova), koji je pojačao OFK Beograd+ ofanzivca Zarića (Javor), dok je uz šestoricu novih igrača doveo zanj zamenu, napadača Rada, Vladicu Blagojevića. Puno severnije, Subotički Spartak, je opljačkao Zvezdu: od četvorice novih igrača, čak trojica je stigla iz Ljutice Bogdana, između ostalih i čuveni Edis Sakić*.

Več snažni Sremci su doveli več spomenutu dvojicu iz Partizana, Blanušu i Vranića, a izgubili Zlatana Jankovića (MC-Bayern) i Obradovića (DR-Porto). Pored Vasića i Milivojevića če napadačke snage po novom predvoditi i Slovak Vencel. I u Javoru če zamirisati po Partizanu; iz Humske je doveden več par sezona otpisani bek Denis Pavličić. Suprotno od očekivanja i ambicija, manje prometa je bilo kod Zvezde i Vasićevog OFK Beograda. Zvezda je dovela dva igrača za ukupno 350k eura, dok  je OFK Beograd, oterasivši se na kraju skoro 20 igrača, pored več spominjenog eks napadača iz Niša, doveo samo još levokrilnog igrača apatinske Mladosti.

 

PUT DO BOMBASTIČNE JESENI: »DVA« VEČITA DERBIJA, PORODIČNI DERBI U KUPU I »KRIZA« PREOSTALOG BEOGRAJSKOG FUDBALA

 

Iako prva tri suparnika (više) ne sude u top top kategoriju, snaga ovogodišnjeg Partizana svom snagom se demonstrirala  i u 4. kolu, kad je Vasićev OFK Beograd uverljivo pregažen sa 3:1. Nakon te ubedljive pobede (Partizan je več nakon tri kola preostao jedini sa 100% bodovnim ispljenom) zato je bilo toliko veče iznenađenje, kad su se crno-beli sa još jedne beograjske posete vratili samo bodom, ali tri nisu ni zaslužili.

Sav svoj bes iskaljen je na trečem beograjskom timu zaredom, Bežaniji, koja je u Humskoj primila sedam golova. Tad je Partizan več bio prijatno zagrijan, pošto je sezonu počeo bez bronzanih hrvatskih olimpionika (Obilinovića, Mandića i Bekavca) te Bugarina Koleva. Sad, kad su se i oni vratili, Partizan je imao slatke brige, a ispostavilo se tačno i to, što je trener Partizana rekao pre početka sezone. Da če se kao pojačanja tretirati več prisutni igrači, ako če u toj napredovati.

Na desnom krilu prerođeni Xaba, na levom Drozd- to je bila milina. Partizan je miksao formacije 4-4-1-1 i 4-4-2; prvu  zato, da ne bi odmah u vatru bacio oba najbolja napadača, Cifra i Bekavca i dao priliku jednom slobodnom AMC-u ala Horvat. Miladinović i Vidović predvodili su iskusni štoperski par, levo Ilić ili opet Barišić, a desno kopija Saše Savića*, hibrid štopera i beka, Jelić, koji je odigrao odličnu jesen i iskoristio višemesečnu Savićevu odsutnost. Na golu je broj 1 na veselje Grobara zaista predvodio »naš« Stojanović*, sa 13 shootouta iz 17 utakmica. Centralni vezni red je pod ključ stavljen zahvaljujuči Fofani, Horvatu i Kolevu.

Nakon niza pobeda i to bez primljenog pogotka, pogledala nas je boginja Fortuna i to protiv tima, koji nas je do sad jedini nadigrao (ako izuzmemo neki drugi tim…), i dozvolila nam, da Javoru u Ivanjici, u lepotici šampionata, zabijemo čak tri gola. Igrač utakmice? Eks Partizanovac, Denis Pavličić…  Nakon te pobede, u Humskoj, koja nadajmo se, konačno postaje tvrdnjava, stradao je srpski vicešampion i polufinalist LŠ.

 

MINI NIZ BEZ POBEDE

Crno-beli su onda upali u neobičan i neočekivan niz od tri utakmice bez pobede, u spektru skrajnih suparnika. Na New Anfieldu su u LŠ nadigrali Redse i to sa na pola rezervnim timom (!), jer jih je par dana kasnije čekalo gostovanje na Marakani. Menadžer Zvezde Dejan Jandrić je tri dana pre derbija proslavio tačno pet godina od svog mandata u Ljutici Bogdana i kao znate, pod njegovim vodstvom je Zvezda puno trši oreh za Partizan. To se potvrdilo: sa samo jednim strelom u okvir gola (0:0), Partizanov niz bez pobede na Marakani u šampionatu produžio se na šest utakmica.

Treča utakmica u tom paketu se desila u kupu, gde je Partizan igrao sam protiv sebe. Odnosno protiv svog rezervnog tima. Pomočni trener Partizana Lazarević je sa Optičarima u prošloj fazi izbacio čak Zvezdu na penale. Nije u poklon dobio ni jednog igrača prvog tima, namerne pomoči, ali je sa otpisanim Luxom u napadu imao respektabilnih prvih 11. U zemunelskom spektaklu sa tri preokreta, u kojem se na žalost do kraja zime povredio »Oli«, Optičari uprkos tom prikazu sa kraja meča, po kojem navodno nisu ni napadali izjednačenje (!) ipak zabili su baš na kraju meča izjednačujuči pogodak, ali potegnuli kraču na penale. Sva tri promašaja Teleoptika u lutriji nisu rad odbrane Partizanovog golmana, nego su otišla preko gola, pa imaju neutralni gledatelji razlog više za novu teoriju zavere...

Nakon te pobede na penale, crno-beli do kraja sezone nisu oddali ni jednog »boda« više, osim dva primljena gola u Kuli, njihova mreža je ostala nedotaknuta. Kad je počeo zabijati i Jovanov (skoro svaki put, kad je ušao sa klupe), i kad smo na kraju polusezone opet prešli na klasičnih 4-4-2, i uparili Cifera i Bekavca, to je bio pravi Parni valjak, kakovog nismo gledali več dugo. To je bio gladni Partizan, gde su se svi borili za čitav metar terena i nisu prestali. Slovenac je protiv OFK Beograda (hattrickom) prešao granicu 100 ligaških golova, a protiv Hajduka zabio je četiri. Statistika tog meča: 37:1 u šutevima, 20:1 u okvir gola, u kornerima 15:2 uz jedan poništen i jedan promašen gol iz penala, pa je tako rekord 12:0 ispred više od pola decenije (Kraljevo) ostao ohranjen.

 

TO JE TIM!

Da je Partizan zaista imao TIM, pričaju prvo sledeči inserti iz utakmica:

Dugi diagonalni pasovi i prebacivanje na drugu stran su Partizanova specialnost. Barišič (4) je na jesen zbog fantastičnog Drozda u glavnom igrao kao levi bek. U toj akciji je slao dugi pas na desnu stranu do Xabe (7), koji če sve uraditi sam i zabiti Spartaku.

 

Eksplodirao je slovenačko hrvatski tandem, što se pre svega videlo protiv OFK Beograda (6:0). Eks igrač Zadra je tako dodao prvome strelcu Partizana (pre sezone sam mu podelio broj 1) …

 

A Slovenac je uzvratio Bekavcu u drugom poluvremenu.

 

 Želja po pobedi i ogroman pritisk sprednje četvorice Partizana na obrambene igrače Hajduka iz Kule na meču četvrtfinala kupa u Humskoj (2:0): Drozd (16), Cifer (1), Obilinović (19) i Xaba (7). Drozd pritiska na desnog beka Spartaka Lukića, i oduzeti če mu loptu.

 

Čeh če onda dodati loptu do Cifera (1), kojeg čuva Lukić. Štoper Spartaka če interceptirati pas, ali Cifer če iči na njega i oduzeti mu loptu. Izmeniće dupli pas sa Drozdom (16), pre nego ga ponovo stigne Lukić, Cifer če dodati desno samom Obilinoviću, koji če zabiti za 1:0.

 

Drugi strahovit podatak je več 52 zabijenih golova na jesen, u nekim vremenima to bi bilo čak više nego što su jih crno-beli zabili u čitavih 32 kola. Jeste Iztok Cifer prvo ime (15 utakmica, 14 golova, 8 asistencija- prvi strelac lige), ali SAD ima i drugih:

Bekavac – 6 golova, 8 asistencija

Xaba – 6 golova, 8 asistencija

Breznikar – 4 golova, 6 asistencija

Drozd – 6 golova, 6 asistencija

Jovanov – 8 golova, 3 asistencije

 

Naravno, da nastavak sezone u borbi za treble donosi i opasnosti, a XXX predstave na jesen su neke stvari zasjenile, i o njima moramo popričati i upozoriti. Izuzevši normalne stvari kao što su strelski post napadača, povrede:

*** Nezadovoljstvo Milivojevića*, štopera, koji izbjegava treninge. Ako če prvi štoperski par Miladinović-Vidović bez povreda izdržati do kraja sezone, ne bojim se za uspehe. Ako ne? Šteta mi bi bilo staviti ili Jelića ili Savića* na DC!

*** Male povrede levokrilnih igrača, Drozda (knocki) i »Olija«

*** »Oli« ne može biti registriran za LŠ, a isto važi (zaboravio sam, kad je došao) za Bekavca pošto je več igrao za Zadar. Cerović nije golgeter, a po meni največje razočaranje jeseni jeste Dejan Božić: 13 utakmica, 1 gol u LŠ. 0 golova u ligi. Ako se nam slučajno povredi Cifer? Moguči joker – mali Jovanov – 6 utakmica, 4 gola, 3 asistencije do sad.

 

 

Od glavnih rivala jedinu konstantnost imaju Javor i Srem, Hajduk i Spartak posustaju, dok su Nišlije povratak u elitu obeležile odličnim početkom, a trenutno su u nizu od 11 mečeva bez pobede.

Zanimljivo poređenje sa stvarnim svetom (2021) – pošto se sad, kao što pratim, u Srbiji na veliko priča o formatu lige, o »beogradizaciji« ipd. U sezoni 2220/21 – tačno 200 godina od te u stvarnom životu – čak polovina ligaša dolazi iz Beograda, ali slobodno možemo reči, da ga jedini kvalitetno zastupa – Partizan. Ako neče biti iznenađenja, če se Pekar, Bežanija i Lion boriti za opstanak, dok če po do sad viđenem biti veliko iznenađenje, ako u ligi za opstanak neče biti još barem jednog od »velikana«, Zvezde ili OFK Beograda; obojica imaju za sobom kriznu jesen, što smo mogli predviđati i nakon slabo odrađenom prelaznom roku.

 

Kod Zvezde Dejana Jandrića postoji teorija, da je trener malog mentaliteta i ne usudi se napasti protivnika. Uzevši u obzir činjenicu, da je pre Zvezde vodio Cement Beočin, Radnički iz Niša i Moravu, to nije baš neistina. Sa uzetim peharom u kupu protiv Partizana pre dve godine i pobedom u Humskoj u šampionatu za neko vreme utišao je kritike.  Ne ide mu osporavati i to, da u ligi Zvezda protiv Partizana več neko vreme kuči nije izgubila-ali ga recimo več skoro devet godina ovde ni pobedila (ne uključujuči kup). Najslabija karika Jandrićevih Zvezda 2215-2220 je napad, može se visoko sa samo jednim, jednim i po koliko toliko solidnim, a pre svega trkačko sposobnim napadačem, što u poslednjim sezonama najbolje demonstrira Srem. I da- poraz protiv Teleoptika u kupu... ali više boli nemoč izvan Marakane i dueli sa Velikom četvoricom. Zvezda je tek na petom gostovanju u sezoni (3:1 Pekar) ne samo osvojila prve bodove nego zabila prve tamošnje golove, ali onda je došao novi poraz od Bežanije. U duelima protiv Partizana, Srema, OFK Beograda i Javora (2x) crveno-beli ne znaju za pobedu, njihov skor je tri remija i dva poraza, oba od Javora.

 

Zvezda je do kraja jeseni barem pobedila u Čačku (4:0), pa je tako gostujuči skor od dve pobede i pet poraza (gol razlika 7:11) »pristojniji« od onog, kojeg imaju na Karaburmi (1-2-4, gol razlika 5:15).  Nakon veoma dobrog zaključka prošle sezone od Vasića, koji je svoj pedigre dobio u Spartaku, očekivalo puno. A dobilo se-malo. Prvi neuspeh je bio neulazak u LŠ, pošto je Romantičare (2x 1:1+penale) u kvalifikacijama izbacila bečka Austrija, a sledili su nestabilni rezultati u šampionatu, gde se posebno istaknula treča najslabija odbrana lige! Ne samo to, u utakmicama »top 5« imaju čak goriju statistiku od Zvezde: Javor 1:3, 2:2; Partizan 0:3, 0:6, Srem 1:2, 0:2 i Zvezda 1:1. Isto kao i Zvezda, obezbedili su europsko prolječe u kupu UEFA, a put do trofeja če tražiti i u kupu – pored Partizana, Srema i Javora.

 

REPREZENTATIVNI INTERMEZZO: TRAŽE SE GOLGETERI

 

 

 

 

Problem strukture? Generacije? U stvarnom životu u 2021 imamo taj naslov:

 Izvor: https://nova.rs/sport/fudbal/promene-u-srbiji-nekad-zemlja-defanzivaca-a-sad-napadaca/

 

200 godina kasnije u drugom univerzumu imamo ovo:

 

Izuzevši veterana Bošnjaka, koji je kao osoba i strelac i u repki proradio tek, kad je otišao u inozemstvo, jedini »top« napadači Srbije u 23. veku jesu Sremov Zoran Vasić i Javorov Mladen Mladenović, koji je zbog povrede propustio duel sa Nemačkom u  novembru. Interesantno, Srbija je ovog leta u oba navrata pobedila pancere.

Ali se onda u sva tri navrata u kvalifikacijama za SP- mučila. Remizirala je bez golova i sa Albanijom i Bugarskom, a na Kipru jedva preokrenula rezultat. U toj grupi to jim omogučava čak »lagano« vodstvo pošto ni jedna druga reprezentacija do sad nema pobede!

 

Partizanov Saša Miladinović, made by Niš, jedan od najboljih strelaca reprezentacije te generacije sa 12 golova! Pošto su ga crno-beli natrenirali i kao vezista (na tom mestu u klubu retko igra, osim ako igra u formaciji 4-4-1-1 kao vezista sa strelicom na ST-a), tu poziciju si je izborio i u dresu Orlova, gde igra češče nego kao štoper. 

Probleme sa postizanjem golova imaju u poslednje vreme na važnim utakmicama (Hong Kong ne brojimo) i preostale dve selekcije.

U21 tim je dvaput remizirao protiv Poljske i nije se uspeo plasirati na Euro 2221. Finalisti Eura 2217 su propustili i šampionat 2219 zbog remija sa Belgijom 0:0 na jesen 2218…

U19 tim se je u drugi krug kvalifikacija za Euro 2221 probio tek nakon pobede nad Faranima; pre toga je dvaput remizirao bez golova protiv Belorusije i Grčke.