FK Partizan Beograd (FM 07) by ales_pfc: Crno na belom

Sir Aleš · April 21, 2013

Hvala. :-) Vratila se želja, sad igram sa novim profilom, jer mi u starom ne broji više hall of fame bodove. A i realnije je, plus sad ču moči, da kad preuzmem i SRB repku.

Fergie · April 21, 2013

kupujem tvoj poster i kacim ga preko frizidera! ti si moj idol, svaka ti cast! nisam prije pratio starije karijere, sad sam tvoju vidio i odusevio se! svaka cast jos jednom!

crozzerinho · April 21, 2013

Svaka cast na karijeri,masina si !

Samo naprijed!

Sir Aleš · April 27, 2013

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/thumb/c/cd/FK_Partizan_-_newest_logo_PNG.png/150px-FK_Partizan_-_newest_logo_PNG.png

U sezoni 2096/97 Partizan pod vodstvom Marića uspeo, da prekine neke tradicije, ali ne samo negativne

KO JE VEČ REKAO, DA OBRANI NE TREBA POJAČANJE?

Crno-beli ipak ubedljivo prvi u Srbiji, istorijska dupla kruna - Drugi dio sezone obeležile povrede i taktički eksperimenti - U finalu EL OFK korak do senzacije

U poslednjem prvenstvenom kolu Lulzim Muca je u 83. minutu iz bele tačke postigao gol za konačnih 2:0 protiv Čukaričkog. To je bio ukupno (tek) 57. gol za Partizan u JSL 96/97 (nakon prvih 22 kola na kontu jih je bilo 44); 15. gol Albanca u sezoni (najbolji strijelac) te jubilarni 100. gol za Partizan odkad ga je pre godinu dana preuzeo strateg, Petar Marič.

http://i.imgur.com/XxV1EVX.jpg

I način, na kakvog je Partizan došao do več 17. uzastopnog naslova prvaka, nije bio dramatičan. To se desilo četiri kola pre kraja u Novom Sadu (2:0), kad je u jednom trenutku na terenu bilo osam igrača, uzgojenih u Partizanovoj školi. Tad je svoj prvi gol za članski tim lepim lobom postigao Igor Srečković, 17-godišnja svetla budučnost kluba iz Humske. Ali rezultat(i) zakriva(ju) igru(e) u

prolječu 2097. To, zašto je došlo to jasnog pada u igri, če biti jedan od zadatak stručnog štaba za sledeču sezonu. Na početku izgovor može biti slab teren, kasnije ne. Tako je bilo u prvom kolu nastavka sezone, kad smo bili priča mučenju kod CSK-a (2:1), a sledilo je samo 0:0 u Humskoj protiv Sajkasa. To, da se razlika na tabeli u ovo doba nije smanjila; nego se čak povečala na +9, rezultat je kiksa Javora, a pre svega Zvezde, koja je upala u krizu te na prvu pobedu u JSL u novoj godini čekala čak do 24. kola (!). Tako je Partizan vodio mini-rat sa samim sobom, gde je pokušao sakriti neke slabosti... neuspešno. Slaba forma Ajdovca na golu te pogotovo prvog igrača tima, Djokovića, koji odjednom nije uspeo sastaviti dva pass-a; neefikasnost napadača... U Humskoj crno-beli su se mučili protiv outsidera, a protiv rivala dva put zaredom su se spasili u završnici meča (Mladost 1:0-Vukajlović u 90.; Zvezda 1:0-Luca u 91; Javor 2:1-Rehak autogol u 88. minutu).

Ajmo i Mladost Apatin uzeti kao rivala, iako se igralo na JNA...

No, čini se ipak, da je prelomni trenutak sezone došao 2. marta 2097 u meču protiv Mladosti. Tad je prvi i jedini desni bek, Zoran Stojanović završio sezonu zbog povrede gležnja. Na njegovom mestu dobio je priliku Lopez, nekoliko puta čak i Duško Djordjević iz mladinskog tima. Ali paradoksalno:Partizan time nije izgubio na obrani (95/96-17 primljenih pogodaka; 96/97-22, dakle samo 5 više), nego u napadu. Činjenica je, da je na poziciji DR Partizan ostao bez desničara, koji bi dobrim centaršutem znao zaposliti napadačke igrače. I zbog toga-ali ne prvenstveno zbog toga-kako smo več rekli na početku, u ovoj sezoni zabijenih je samo 57 golova na 32 utakmicama. Uz to, malo je falilo, da Partizan plejof faze ne završi sa negativnom gol-razlikom...

I naredna tri poraza do kraja sezone nisu iznenađenje; ali tu opet paradoks: sad ne boli igra, nego sam rezultat. Dobro, protiv Srema (0:1) videli smo reprizu na jeseni, gde je odlučila jedna prava prilika; ali debakli u Ivanjici (0:3) i pre svega na

Marakani (1:5)? Partizan je tako na 508. večitom okršaju doživeo drugi najviši poraz (8. marta 2009 bilo je 5:0), i prvi put nakon tog datuma na Marakani primio petardu. Susret tradicija, jedna prekinuta, a druga nastavljena, kako smo več napisali u jednom od predhodnim postova, Partizan na prvenstvenu pobedu na Marakani u mesecu maju čeka više od 11 godina.

U Lav kupu je situacija nešto bolja, ali samo največi fanatiki su se, dve godine nakon drame po 11-m, nadali novom El-Classicu u finalu. Oboji su sa odlikom odradili svoj posao, i čekao se 8. maj. Za oba tima je bila prilikom razmera to utakmica sezone, i opet smo videli susret tradicija. Partizan je (kao uvek) igrao "u gostima"; Partizan je osim toga igrao; ne igrao; borio se protiv jednog od največih uroka finala večitih derbija u kupu u svojoj istoriji. Nisi trebao biti prerok, da pogodiš ovogodišnjeg pobednika.

http://i.imgur.com/oOsXPTh.jpg

No...

http://i.imgur.com/RGlpgkW.jpg

Petar Marić je uspeo i srušio proklestvo finala protiv Zvezde na Marakani.

Sad se tradicija piše na novo.

A šta reči o europskom Partizanu? Tradicija? Da i ne. Sevilla je bila na papiru "dobar" protivnik. Do sad su protiv crno-belih upisali samo jednu pobedu u LŠ (polufinale 2028) i jednu u super kupu godinu pre toga. Prvaci Europe su bili favoriti.

Ili ipak ne?

U dve utakmice, razigrani Španci su Partizanu očitali lekciju fudbala; lekciju, kao nitko u poslednje vreme, ako uzmemo u obzir samo europske mečeve. U Sevilli bilo je "samo"

4:3; u napad orientirani domači, predvođeni sijajnima Luisom Aznarom te Oscarom Garcio Jimenezom u zadnjoj liniji ostavljali su previše prostora. Ali sva njihova snaga bila je vidna u revanšu u Beogradu; njihov triumf od 3:0 bio je čist kao suza; ukupno bilo je čak 7:3. Činilo se, da kad god su domači krenuli u napad, da če gosti zabiti gol. Kako se naglašava, poslednji tim, koji je tako suvereno "ponizio" crno-bele na njihovem terenu, bio je madridski Real sa Johnom Terryjem na klupi; u aprilu 2038. godine u četvrtfinalu bilo je isto 0:3.

Sevillu je tek u polufinalu zaustavio Bayern, koji je kasnije u nemačkom finalu pobedio Werder sa 3:1 i osvojio pobednički pehar nakon 13 godina. Europsku senzaciju priredili su inače fudbaleri

OFK Beograda, koji su izborili finale Europske lige i samo nakon penala u Atini klonili protiv favorita iz Milana! Na svojem putu do finala u fazama na izbacivanje eliminirali su: Basel (i revanširali se jim za poraz u 3. kolu kvalifikacija za LŠ), Napoli, Bordeaux i Monaco. Za Romantičare je bio to treči europski finale (pobednici LE u 2030 te LŠ u 2041), a time su očigledno popravili rezime sezone, u kojoj nisu uspeli izboriti ligu za prvaka, ali če kao najbolje plasirani tim lige za obstanak, zaigrati u kupu Intertoto.

http://i.imgur.com/6LbJ912.jpg

Foto nedelje: Dušan Mitrović, nekadašnji član OFK Beograda i trenutni član NK Domžale u Sloveniji; kluba, koji je samo za godinu dana prešao put od junaka do "budale". Još prvaci Slovenije iz prošle sezone, u sezoni 2096/97 su osvojili pola manje bodova i time završili na-poslednjem mestu na tabeli i sele se u drugu ligu! Da li če 23-godišnjak karijeru nastaviti u Srbiji, tačnije u Partizanu, gde nije tajna, da se traži baš ovakav tip igrača?

Edited April 27, 2013 by Sir Aleš

Sir Aleš · May 5, 2013

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/thumb/c/cd/FK_Partizan_-_newest_logo_PNG.png/150px-FK_Partizan_-_newest_logo_PNG.png

Crno-beli sa dva trofeja priveli kraju jednu od poslednjih sezona ovog stolječa

Leva ruka dovoljna za Evropu, desna skoro premalo za šampionat

Prvenstvo odlučeno rek u poslednjem kolu – Altamiranov jedini, ali najvažniji– Kritikovana forma nekoliko ključnih prvotimaca

13, 22, 21, 18, 10, 24, 24, 21... To nije loto, nego prednost, koju je Partizan (pojačan samo Mitrovićem, desnim bekom iz Domžal, te Aleksandrom Mladenovićem, štoperom, vračenom iz pozajmice) imao na superligaški tabeli u proteklim sezonama. Ni u ovoj sezoni prognoza nije bila drukčija, i nakon trečine prvenstva crno-beli su najbližim protivnicima bežali za oko osam do deset bodova. No, onda se prednost polako počela topiti; utakmicu za utakmicom je stručni štab Partizana doživljavao infarkte u oblici neverovatnih promašaja napadača tipa Muca, Luca, Malahov, dok su suparnici iz 2-3 pokušaja zabili najmanje jedan gol. Neugodna tradicija nije pojenjala na terenima kod Čukaričkog i u Apatinu, gde je Partizan izbačen iz kupa (2:4 nakon penala; nakon šest godina bez finala), a nule su sledile još na drugom večitom derbiju na Marakani (1:2). Tako je štafetu, ne samo za 2. mesto, nego čak za borbu za naslov prvaka preuzeo hit 2/3 prvenstva, OFK Beograd, koji je protiv crno-belih u 16. kolu na Karaburmi (ne prvi put) na krilima hat-tricka Stefanovića potpuno preokrenio razvoj utakmice te pobedio 3:2 nakon 0:2 nakon prvih 45 minuta.

Uoči ulazka u plejof, Romantičari su zaostajali na tabeli samo za 3 boda. Izjednačena borba bila se i za obstanak. Nakon 22 kola Hajduk iz Kule kao poslednjeplasirani osvojio je 19 bodova; taj broj bi nekad bio dovoljan za 9.-10. poziciju. »Mali« su se ove godine specializirali za velike, pa su tako i Zvezda (0:5) i OFK (1:5) doživeli petarde u Čelarevu odnosno u Kuli...

Partizan je inače u nastavku počeo, da gubi bodove i u Humskoj. Alarm je zaigrao posle poraza od Javora od 0:2. Crno-beli su tad več igrali bez jednog od stuba obrambe, Srdjana Ilića, koji se povredio na početku marta protiv

Milana. U najgore moguče vreme Marićev sastav nanizao je šest utakmica bez pobede, da bi u poslednjem kolu protiv Srema sam odlučivao u svojoj sudbini. Još šest kola pre kraja recimo Partizan je OFK-u bežao na +7... Ali plavo-belima je drugu poziciju speljao voz; niz remija i poraza; sad je bila druga Zvezda (pobedivši dvaput Romantičare u plejofu), koja je bila kolo pre kraja samo na -2, i gostovala u Novom Sadu. Ipak, čudo se nije dogodilo, u Humskoj je pao Srem sa 2:0 i novi naslov prvaka slavi Partizan. 60 bodova, 17 pobeda, 9 remija i 6 poraza, gol razlika 57:25 i najmanja razlika na tabeli nakon 11 godina.

http://i.imgur.com/svgMplb.jpg

Lav kup, finale: Javor – Srem 3:0.

http://dc260.4shared.com/img/yzAmPIvo/s3/UEFA_Champions_League.gif

Billy Ward pati od Partizanitisa, a Partizanovom strategu Bavarci su suđeni

Uvod u evropsku avanturu bio je na razini simptoma iz prvenstva. 0:0 u Rimu zapravo trebalo bi biti 4 ili 5:0, ali naravno, jedan od častnih gostiju večera bio je ko drugi nego suparnički čuvar mreže. Ipak do kraja Partizan je ubedljivo osvojio prvo mesto, nanizajuči pet pobeda u nizu. Levom rukom. Odnosno nogom. U ovakvim slučajevima žreb obično »kazni« prvoplasirani tim, ali Milan u narednoj fazi nije bio ni bau bau niti outsider. Lagano, kao da je to neki drugi svet, Talijani su pokleknuli več na San Siru (1:0). Lyon u četvrtfinalu čekao je prvu pobedu nad Partizanom u istoriji, ali Francuzima bi teoretično odgovarala i dva remija (ko se ne seča čuvenih 5:5 ispred 7 godina?). Ali još če čekati: 3:1 (Luca 2x, Djoković) u Beogradu i 0:0 na Gerlandu za nagradu nije donelo Man Utd u polufinalu, nego Benficu! Portugalci su još jednom polužili oružje (2:0, 1:1), da bi se u finalu u Marseillu sastali dva ubedljivo najbolja tima Evrope proteklih godina.

http://img.skysports.com/football/badges/128/left_cl/530.pnghttp://img16.imageshack.us/img16/9835/partizan2.png

I Partizan i Bayern u ovoj sezoni još nisu utrpeli poraza. Na jednoj strani crno-beli, finalisti 2095. i prvaci 2096; na drugoj aktualni prvaci Evrope te pobednici Europske lige 2096. Partizan u finalnim duelima LŠ vodi sa 2:1 (pobeda 2039 2:1 te 2074 3:0, a poraz 2069 0:3); tri puta su se tima srela i u superkupu starog kontinenta, gde inače Nemci vode sa 2:1. BayernNa čelu Partizana mr. Petar Marić, na čelu Bavaraca mr. Billy Ward, naš poznati junak debakla sa Engleskom reprezentacijom na SP-u protiv Libije, zatim finala sa Portom protiv Partizana (0:5, 2087). Ali naš tragičar pretvorio se u junaka Bavarske; jer sa tim gigantom jurio je na svoj i njihov treči evropski trofej zaredom. Nije do sad gospodin Ward imao uspeha protiv crno-belih, ni, kad je vodio Liverpool i Milan.

Događaji u Partizanovom taboru u vreme uoči finala dajali su vodu na mlin Nemcima. Ni najstariji navijači ne pamte, kad su sa tolikim pesimizmom očekivali početni sudijin žvižduk. Nemalo koji očekivali su slični debakl kao pre skoro 30 godina u Portu (0:3). Crno-beli u nizu bez pobede, sa krizom igre i slabom formom nekih igrača; u prvom planu kapiten Zoran Govedarica, na kojeg je letelo najviše kritik. Statistici su izračunali, da je u sezoni čak tri puta zbog njegovih pogrešaka Partizan primio gol; a to se desilo baš u poslednja dva meča u Novom Sadu i na Karaburmi. Ni do sad tolerantni šef Partizana nije ostao hladan, pa se odlučio, da kapitena u najvažnijem okršaju sezone postavi na klupu, a da kapitensku vrpcu preuzme najiskusniji, 32-godišnji Daniel Altamirano, lider obrane. Manje očekivan potez bio je stavljenje Nenada Jovanovića, inače defenzivnog napadača, u centralni vezni red, zajedno sa Djokovićem; još više, na levom krilu umesto Fabiana ili odličnog Vranješa, prvi put nakon 11. decembra u prvih 11 je Dejan Runje.

Ali taj Partizan konačno je igrao. Videlo se, da imaju svoj dan, i samo čekalo se taj trenutak... koji je došao u 41. minutu. Apariciov ubačaj iz kornera Altamirano, kapiten, koji to ne bi bio, ako bi Govedarica igrao, glavom iskoristi slabo postavljene obrambene igrače Bayerna za 1:0, za konačnih 1:0, i za njegov prvi i jedini gol sezone. Golman Partizana praktički nije imao posla.

Petar Marić, trener crno-belih podignuo je na kraju pobednički pehar. Pre 24 godina kao igrač Partizana protiv Bayerna na istom stadionu (3:0) osvojio je svoj prvi europski naslov. Pre dve godine svoj prvi europski naslov kao trener osvojio je u europskom superkupu - protiv Bayerna, a dve godine kasnije ko drugi nego ponos Nemačke pokleknuo je za njegov prvenac u najelitnijem fudbalskom takmičenju.

http://i.imgur.com/VPnBDxx.jpg

Štoperski par Altamirano (prestigao 300 nastupa za Partizan)-Mladenović izabran je za najbolji igrački par LŠ; uz njih još trojica je u timu snova: Vukajlović, Gurbanov i Vranješ. 22-godišnjak iz Bečeja bio je prvo ime Partizana ove sezone, sa 13 golova i 10 asistencija. Ostali izdvojeni strelci: Aparicio i Luca po 11 te Malahov po 10 golova.

http://i.imgur.com/grB8CPG.jpg

Sve utakmice sezone 2097/98

PLANOVI ZA NAPRED

Luca, Gaxhaj, Runje Djalović, kako sve kaže, neče produžiti ugovor sa Partizanom; o Gonzalesu se priča, da je na transfer listi, no više nego to, navijače zanima, kakav je status Govedarice nakon »sukoba« sa Marićem. Kapiten crno-belih bio je u prvih 11 u mečevima u Ivanjici i protiv Srema, i očito su se oba lika pomirili. »Zoran ne samo, da je naš igrač, on ostaje kapiten, ja u tome uopče ne vidim problema. Svaki igrač ima pravo, da kad nije u formi, da pravi greške, ali imam i ja pravo da odlučujem, da li če igrati ili ne. U ono vreme je bilo previše nervoze. Neigranje u finalu nije bila kazna zanj, zna to i on sam.« A kako trener Partizana komentira kritike, da ga ponekad stavlja na štopersku poziciju? »On je dobar vezni igrač, a u nekim momentima bio nam je potreban i kao centralni branič. Ne vidim problema, zaista. To je moderni fudbal, svaki igrač jednostavno mora pokrivati barem dve pozicije.«

http://i.imgur.com/wIQsPe6.jpg

Edited May 14, 2013 by Sir Aleš

Sir Aleš · May 19, 2013

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/thumb/c/cd/FK_Partizan_-_newest_logo_PNG.png/150px-FK_Partizan_-_newest_logo_PNG.png

Polusezona 2098/99, 10. decembar 2098

Partizan 16 poena te (9.000 km) daleko iznad svih, ali na Zemlji biju se bitke za život

Nakon utakmice sa Palermom crno-beli direktno u Yokohamu, teorije zavjere još uvek ne prestaju – Schneider, predsednik Werdera: „Ovo je totalno sr***je!“ - I policija šuti, ne komentira sms-a

U trenutku kad to čitate, Partizanov kontingent upravo bi trebao ulaziti u avion, koji če ga doneti u deželu uzhajajučeg sunca, gde če Partizanov trener Marić napadati poslednji trofej, koji mu nedostaje u njegovoj kolekciji. Prva prepreka za crno-bele biče novozelandski Auckland City (11.30, prenos na Arena 1) a pobednika očekuje bolji iz drugog finala između brazilskog Corinthiansa te južnoafričkog Ajax CT-a (8.00, Arena 3).

No sve dobre strane Partizana u poslednjem mesecu ove godine nekako su postavljene u drugi plan. U drugom planu je Partizanova dominacija u prvenstvu, odnosno:

gigantskih +16 na polusezoni,
odlična obrana na čelu sa fenomenalnim Tanasićem (produkt domače škole), koja je primila samo četiri gola, od toga samo jedan u gostima, gde crno-beli u sedam navrata imaju 100% učinak (izdvojivši: Javor, Zvezdu...)
sve bolja forma upornog Malahova (11 golova), koji želi otiči iz kluba, ne dolazi na treninge, a na terenu daje sve od sebe, bilo to u prvih 11, da o joker ulogama ne pričamo (protiv Valencie u super kupu trener Partizana proslavio je mali jubilej),
odlične igre jedinog pojačanja (11 mil, Dortmund), te solidne igre novih prvotimca iz domače škole (Srečković, Avramović),
broj igrača, koji su otišli (Cesar-Bielefeld; Djalović-Roma; Muca-Tottenham; Gahxaj-Čukarički; Vasić-Celta);
utisak, da su rezultati kad i bolji od igara (Javor, Zvezda) te da crno-beli po novom loptu više prepuštaju protivniku...
prolazak u četvrtfinale kupa (Pirot 3:1, OFK 3:2); u četvrtfinalu nakon dolazaka iz Japana čeka jih još jedan derbi, finale pre finala u Sremskoj Mitrovici;
jedna od najviših pobeda u istoriji LŠ, kad je u grupi istorijskih prvaka Evrope Partizanov večiti rival sa 4 igrača više ponizioSteauu i kao drugoplasirani završio u grupi, za Portom te ispred Barcelone.

http://i.imgur.com/vEmBkE2.jpg

Ne, sve to sad nije toliko važno, koliko je važna Evropa. Mariću su očigledno Nemci suđeni, pogotovo Bayern i Werder. Kad su kuglice u Ligi šampiona dolučile, da če zeleno-beli igrati zajedno za crno-belima (uz Palermo i Šahtar), odmah se mozak fudbalskih analitika preselio skoro tri decenije nazad ka poznatom Twitopoli škandalu, kojeg smo se setili par postova gore.

FESTIVAL FILMA

Biče puno kandidata za oskara za režiju grupne faze LŠ 98/99... Partizan je u prvom kolu savladao Šahtar (2:0), u drugom jedva Palermo (2:1) uz autogol domačeg igrača. U 3. kolu na Weseru do 84. minuta imao je prednost od 1:0, da bi onda domači (iz ništa) preokrenuli rezultat i slavili sa 2:1. U revanšu Nemci su ponovili sudbinu Šahtara (0:2). Kolo pre kraja crno-beli su u mešanom sastavu izašli na „zelencu“ (sneg i -4 stupnjeva C) i Marićevo

taktiziranje bi moglo skupo, da košta crno-bele. No, ako promašiš toliko prilika, plus dva penala, ne zaslužiš si pobede, možda bod. Tablica pre 6. kola (Partizan-Palermo, Werder-Šahtar) za Hitchcocka: Partizan 10, Palermo 9 (5:3), Werder 6 (3:5), Šahtar 4. Pošto u slučaju jednakog broja bodova odlučuju međusobni susreti, a i tu su Nemci i Siciljanci bili poravnani, drugi faktor bila je gol razlika, koja je bila na strani Palerma. Nemci su tako morali razvaliti Ukrajince i čekati dobre vesti iz Beograda te očekivani poraz Palerma (zanje bi bio dovoljan i bod), po mogučnosti sa što višom razlikom.

Mile Vranješ je na sredini prvog poluvremena povisio vodstvo Partizana na 2:0, u istom trenutku Werder je imao 3:0 protiv Šahtara (na kraju 6:0). A onda je u ospredje stupio najiskusniji kod Partizana, vice-kapiten Daniel Altamirano. Prvo je u 35. minutu Tanasiću

servirao nemoguču loptu nazad, a to je iskorostio spretni Nizozemac Eijenbroek. U 58. minutu Argentinac je požuteo zbog prekršaja nad Marinom, a Steur je slobodnjakom poravnao na 2:2 za velik bod Palerma.

http://i.imgur.com/43EYIXO.jpg

Nakon meča u taboru Werdera naravno, da su poludeli. Najglasniji, predsednik Mattias Schneider, nije birao reči: „Ovo je čisto sr***nje! Ne mogu, da verujem, da smo na ovakav način izpadli. Očito neko nije hteo pobediti, a zašto?

... ajde, da pomislimo. Ovo je bruka za celu organizaciju, kako, da ne vide? Kad če spregledati? Naravno, nikome ništa, treba šuteti do kraja!“ Trener Partizana na press konferenciji nakon meča još nije znao za te reči, sasvim miran: „Čestitam gostima za borbu. Namučili su nas i na Renzi Barberi. Daniel je imao slab večer, i to se može dogoditi, ali za vreme završnice on če biti opet oni stari.“

NAMA BOD, TEBI ŽIVOT, JASNO?

http://i.imgur.com/SsmcylD.jpg

Ni par dana nije prošlo, kad su reči meso postale... Partizanov štoper je od prekojuče pod reflektorima i zbog policijske istrage, koju su pokrenuli upravo Nemci i koja je u temeljiti akciji navodno pronašla sumljiv sms, koji bi trebao potvrditi, da za rezultatom 6. kola LŠ u Beogradu stoji siciljanska mafija. Svi igrači zavili su se u molk, a jedinu izjavu dao je kapiten Govedarica: „Daniela podržavamo stopostotno. Ovakve laži nečemo komentirati, jer su pod nivojem.“ Policija 24 sati čuva i Argentinčevu suprugu Christinu (27) te hčerku Gabrielu (7). Altamirano neče putovati u Japan. Marić: „Želimo mir u timu, za njega i za sve nas je najbolje, da se odmori od naporne polusezone.“

http://i.imgur.com/JUuU6ww.jpg

Na nizak nivo spustio se žuti tisk. Christina Altamirano več sprema tožbu zoper neimenovani vir, koji je objavio „njene reči“, češ da ima njen muž u poslednje vreme puno problema sa spavanjem, da ima nočne more, da se „boji, da če ga Cosa nostra uništiti, da su tamo neki opasni plačenici“, zato ima sve više problema sa alkoholom (domačom rakijicom) i da ima „svega dosta“. Druga, još „gora informacija“ priču o sms-u pojašnjava (u imenu njegovog brata Erica) tako: „Daniel je uzoran igrač, ali nema problema ni sa alkoholom, nego sa obsesijom sa Football Managerom 99, znate, ona igrica. Ne zanima vas to... ah, zaista? Znam, on se kad zabarikadira za komp i nema ga par sati. Jednostavno pre tog čuvenog meča protiv Palerma, u toj igrici mu nije išlo. Znate, može se igrati i online, u timu. No on je član nekog tima, mnogo ima slučajno baš talijanska imena, njegov počinje čini mi se na A... Ajmoragazzo ili nešto slično, to je staro takmičenje, postoji več 85 godina. Ima i Cose Nostre, i Plačenika i Rakije, da to je ime klana, tima. Zaboravite na ime klan. Zvuči opasno, em, mislim, ružno. Tim, da tim. Evo, pokazati ču vam, samo uđite. Dakle igrali su svetsko klansko, i

katastrofa, pogledajte, ko je pobedio. Brazil, Engleska, Poljska out več nakon grupa, Španija se nije ni kvalificirala. On je bio besan, jer je prvo insistirao, da se igra sa Argentinom, a onda su spušili protiv Čeha kao u 2050. Ali tad su igrali u finalu, znate? Eto to je to, ako je zaista postojao neki sms, to je bilo samo u vezi FM-a. To je to. Granica između realnog i virtualnog više ne postoji“.

Ima pravo.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

http://i.imgur.com/ns0QFm9.jpg

Dobrodošli u našu novu (inače ne stalnu) rubriku, nazvanu RL@FM. U njoj čemo uspoređivati događaje u realnom životu (RL) sa onima iz FM-a. Poznati sudionici FM života (regeni) iz ovog sejva, komentirati če fudbalske novosti u stvarnom životu.

Naša prva epizoda je posneta unapred, zato u njej još nema aktualnih dešavanja u vezi Altamirana.

Ona če inače biti u znaku dvoje finala. Svi znamo, na kakav način je Benfica izgubila finale Europske lige prošlu sredu; a ne samo to; nekoliko dana pre toga na isti način bez bodova je ostala i u največem portugalskom derbiju protiv Porta, koji če ju (verovatno) koštati naslova prvaka. Kako se tek morao osečati Jorge Jesus?

http://i.imgur.com/OtrJUYc.jpg

Fudbaleri Partizana nisu imali „takve“ sezone 2012/13. Ipak su u sezoni 2052/53 ipak su osvojili jedan trofej. No, dve utakmice Parnom valjku psihički su nanele velik bol. Četiri dana pre velikog finala LŠ protiv Arsenala, Partizanov niz nepobedljivosti (i efikasnosti!) na Marakani na večitom derbiju prekinula je Crvena Zvezda (2:1); a četiri dana kasnije još Arsenal u sudačkoj nadoknadi. Igrao se 93. minut meča...

Jorgeu Jesusu i Benfici dogodilo se to u 2013, ali sa malo simpatije nadajmo se, da se jim neče dogoditi to, što se crno-belima u naredne dve sezone. U 2054/55 sledio je još infarktniji dvomeč protiv Man Utd-a u četvrtfinalu i izpad. Na JNA crno-beli su lovili zaostatak od 0:1; u 90. minutu slavili gol za 3:1, ali su Englezi več u sledečem napadu postigli gol za 2:3.

U sezoni 2054/55 Partizan je opet izborio finale... Protiv Milana je poražen 1:2. Partizanova zvezda Piotr Kowalski tad je več imao spreman ugovor sa Milanom za sledeču sezonu. Kako se on seča tog finala, pa i onog iz 2053? Da li je moguče potegnuti usporednicu i sa finalom LŠ ove godine Bayern-Borussia, gde se za jednog igrača (Gotze)več zna, da če u julu zameniti žuti dres za crvenog? Danas 74-godišnji poljski Messi, kojeg reprezentacija je (tragikomično) največe uspehe u povijesti ostvarila tek nakon što je završio karijeru (2060), danas se živo seča svojih godina u Beogradu (2042-55). Ali počeo je sa...

„Žao mi je za Benficu. Stvarno su igrali lepše, ali premalo konkretno. Ne znam, koliko je poraz u portugalskom klasiku utecao na njih, ali je sigurno, da to nije ostalo zaboravljeno. 2053? Uf... Poraz protiv Zvezde je bio kao pljusak iz neba. Nikog nismo podcenjivali, ali smo se do ovog trenutka osečali nepobedljivi. Zabijali smo po pet i više golova na utakmici. Derbi je derbi, i finale je finale. Sve, što si do tad uradio, ne znači ništa. To ti je, kao, da odjednom promeniš klimu. Jedan poraz u 20 utakmica može biti više presudan nego recimo dva u deset. Sruši se ti sistem... fudbal ipak igraju ljudi. I ne, četiri dana kasnije u Švedskoj u finalu LŠ nismo bili pravi. Ako bi se utakmica igrala 100 minuta, verovatno bi oni opet zabili taj gol. Za nas, koji smo pre toga več osvajali evropski naslov, bilo je posle malo laže. Ali samo malo, kažem. Međutim za one, koji još nisu, ovakvi porazi mogu voditi u depresiju. Imaš osečaj, da nikad nečeš osvojiti tog trofeja. Izgubiš jedan finale, da, ali onda još jednog... Nikad ne bi nikome priuštio ovakvog scenarija.“

2055... „Obeležavala se 100-godišnjica Kupa prvaka; 100-godišnjica prvog meča u tom takmičenju uopče, a Partizan je bio jedan od dvojice na toj premieri... lepo bi bilo pobediti Milan. Na žalost Milan je bio tad več moja sledeča stanica, ali samo na papiru. Neki su tvrdili, da se zato nisam trudio. Upravo suprotno, htio sam se jima dokazati, a možda sam pregoreo u prevelikoj želji. Iako mi toga nije bilo treba, dokazao sam se ja dobrim igrama u crno-belom dresu. Ipak ne mogu sakriti, da sam se na tom meču osečajo čudno. Kad smo si pre meča segli u ruke... Ne znam, kako če to utecati na Gotzeja 25. maja. Da, najlakše je reči, fudbaleri su profesionalci, sine, ali to su živa biča. Samo jedan nervozan fudbaler, samo jedno novinarsko pitanje može rezultirati u tornado. Ali, da ne preterujem. Očekivam zanimiv finale, a navijati ču za Borussiu. Ipak Bavarci su favoriti. Ne samo zbog rezultata u Bundesligi, ne samo zbog ponižanja Barce. Nego zbog toga, što su u kratko vreme (2010, 2012) dvaput izgubili finale. A zna se, šta kažu, u treče ide rado. I Partizan je morao izgubiti dva finala (2020, 2021), da bi osvojio prvi (2023), a i mi, naša generacija, smo nakon Milana triumfirali u 2056. i 2057.“

SlobaGrobar · May 19, 2013

Odličan UpDate Aleš (kao i uvek uostalom).

Zanimaju me dva skrina, ako ih je moguće uzeti, naravno. SS istorija duela sa zvezdom, istorija duela sa Vojvodinom i recimo nekim iz Evrope. Sa kim si igrao jako velik broj utakmica.

Sir Aleš · May 19, 2013

Evo SS-a istorije duela protiv nekih europskih rivala te Zvezde+Vojvodine:

http://i.imgur.com/6OPmVUV.jpg

Protiv Reala je veoma tesno, a protiv Chelseaja se samo 2 ili 3 puta desilo, da je pobednički tim pobedio sa više nego sa golom razlike. Protiv njih i protiv Arsenala sam igrao jedno 5-6 puta finale LŠ, i su moj najteži protivnik.

Protiv Zvezde i Vojvodine igrano je toliko mečeva, da je FM poludio, pa nije više mogao brojiti... Protiv Zvezde dakle odigranih je (od 2006/07) 388 duela, Partizan ima 228 pobeda, 95 je remija, a poraza 65. Gol razlika valja. Protiv Vojvodine igrali smo 323 puta, pobedili smo 224x, 61x remizirali i 38x izgubili.

Sir Aleš · May 24, 2013

Istorijski preokret Partizana na Emiratesu sa igračem manje (2:1); crno-beli prvi put napreduju posle poraza kod kuče

PRE PET GODINA NIJE USPELO, SAD JESTE-PRESUDILI HRABROST I ODBITKI

Sad s Interom; drugi polufinale Liverpool-Valencia

6. aprila 2094 fudbaleri Partizana su u drugom četvrtfinalnom meču Lige Šampiona u Londonu imali težak zadatak. Topničari (tad najbolji tim Evrope) su več na prvom okršaju u Srbiji obezbedili važnu pobedu od 2:1. Ništa nije kazalo na preokret, kad je semafor nakon prvih 17 minuta kazao več 2:0 za domače. Ali zatim-blitzkrieg. U samo 15 minuta Kovalev, Ratković i Muca preokrenuli su rezultat za 3:2 za goste; ako bi tako ostalo, u polufinale bi išao crno-beli kontingent. Ali je u 64. minutu sve nade poništio Davis za konačnih 3:3. Šutevi na gol 18:13 (13:6) za Partizan.

8. aprila 2099 fudbaleri Partizana su u drugom četvrtfinalnom meču Lige Šampiona u Londonu imali težak zadatak. Topničari su več u Humskoj obezbedili važnu pobedu od 1:0. Ništa nije kazalo na preokret, kad je semafor nakon 26 minuta kazao 1:0 za domače.

Igor Ajdovec kod prvog gola nije se proslavio. Pogrešno je procenio centaršut iz kornera i Carminati je glavom razveselio domače navijače. Zdesetkani gosti, koje ove sezone muči proklestvo povreda, sad su morali napasti. I napadali su. Domači vratar Olivier Kone več u Beogradu je imao svoju večer. Malahov je šutirao, šutirao, i ništa... sve dok nije došao 27. minut susreta. U akciji Aparicia i Jovanovića, Kone je loptu samo odbio do Rusa, koji je konačno pogodio i dao crno-belima još nade. Partizan je na klizavom terenu izgledao bolje, a domači su svoje akcije usmerjali pre svega na desnu stranu Partizana, gde je po sili razmera svoj debi u LŠ doživeo Duško Djordjević (inače štoper), vračen iz pozajmice kod Sajkasa.

Crno-beli su u drugo poluvreme ušli sa slabijom izhodiščnom pozicijom nego pre pet godina, ali po drugoj strani napadati se je puno laže nego braniti. Fabiano je na levom krilu menjao Runjea. Živci su bili napeti, a Brazilac je bio jedna od tih žrtava, kad je u 68. minutu bez lopte udario Wattsa. Naravno, da je time završio meč. Sad se Partizan znašao u godlji, ali trener se nije predao. U 70. minutu je umesto Djordjeviča ubacio još četvrtog ofenzivnig igrača (Vranješa), tako je na papiru izgledala tad otpisana formacija Partizana... sve do 78. minuta. Ajdovec je dugom loptom izvajao gol aut, Timo Busse je izgubio zračni duel sa Apariciom. Peruanac je krenuo skoro sam napred, našao se jedan na jedan ispred Konea, šutirao direktno u njega, a odbitu loptu je Jovanović poslednjim gibom spravio u mrežu za 2:1 za Partizan! Kako se sad vratio de-ja-vu osečaj, kao, da smo se vratili u 2094... u godinu, kad su na klupi sedeli legendarni 118-godišnji strateg i Muha Savić kao pomočni trener, za kojeg je to bila poslednja sezona na poslu. Arsenal je stavio sve u napad, da li čemo izdržati? Tad nismo... Još malo zadržati loptu, tako je, bravo Rodolfo, Nenad... U korner... Još tri minuta, slobodni udarac... za naše. I... KRAJ! Kraj! Uspelo je to, što nama nije nikad u skoro 100 godina, ali zasluženo: šutevi 18:11 (10:3) za Partizan.

http://i.imgur.com/edtIm11.jpg

"Zaslužena pobeda, iako domači tvrde drukčije. Sve se činilo, da če se ponoviti 2094., ali pobedio je naš karakter. Uz brojne povređene igrače uspeli smo, da izbacimo dva premijer ligaša (Man Utd u 1/8 finala, 1:1,

2:0) i sad imamo veoma dobre šanse za napred, do finala i više.Ovu pobedu posvečamo Danielu. On je bio prošle godine uz nas, kad smo ga najviše trebali, ali sad moramo mi biti uz njega." Reči Nenada Jovanovića, napadača crno-belih.

NAKON JAPANA CRNO-BELE NAPAO VIRUS POVREDA; DANIEL ALTAMIRANO ZAVRŠIO SEZONU, DALI I KARIERU? TEORIJAMA ZAVERA NEMA KRAJA

http://i.imgur.com/ptq9KIg.jpg

Uoči meča 19. kola JSL u Kovilju (1:1) Partizan nije mogao računati na sledeče igrače: Vranješ, Gurbanov, Gonzales, Stankovič, Ilić, Djordjević, Srečković, Altamirano (povrede); Aparicio, Lopez (suspenz). Najviše ipak bole dve: Gurbanovova druga dugotrajna povreda u tri godine te Altamiranov završetak sezone. Vojvodina je Partizanu dva kola pre nanela prvi poraz sezone (1:0), a pred nastavkom plejofa, prednost se smanjila na +10. Partizan je tako bio primoran dva igrača vratiti iz pozajmice, sva originirata iz domače škole: Duško Djordjevic te Abdulaye Diakhite, vezni igrač iz Malija.

Najviše prašine se još uvek diže oko Partizanovog vice-kapetana, o kojem se na početku nove godine pojavila gornja vest. Kako smo več rekli, on zbog več nekih ne baš fudbalskih razloga nije putovao u Japan, i nije učestvovao u slavju oko osvojenog svetskog klubskog kupa, kojeg je začinila

rekordno visoka pobeda u polufinalu (do sad je bila prva ona iz 2051, kad je singapurski Home United pao sa "samo" 14:0) te finalna pobeda nad Ajaxom CT 2:0. Svoj prvenac zabio je 17-godišnji Šveđanin sportskog prezimena, Henrik Forsberg.

U bolnicu, gde smo hteli snimiti pogovor sa Argentincem, nisu nam dozvolili. Iz Partizanove medicinske službe su potvrdili zvaničnu diagnozu, ali to je i bilo i sve uz to, da su "igrači redovno sa njim u kontaktu". Ovu informaciju čemo na sve načine proveriti. Odbili su i to, da nam kao dokaz toga pošalju barem jednu njegovu sliku.

Dali ima ovaj slučaj veze sa pretposlednjim danom prošle godine, kad je policija u pojedinačnim akcijama u Londonu aretirala šestoricu ljudi, dva iz Singapura, dva iz Italije te po jednog iz Nemačke te Indonezije? Obtužuju jih nameštanja sportskih rezultata uz hekerstvo. Ipak se čini, da se čelnici europskog te pogotovo svetskog fudbalskog saveza (predsedujučeg Švicarca Selfa Blatzera) na to odzivaju veoma sporo. Do kad če dozvoljavati, da kriminalne združbe (ako je to istina, šta dolazi od raznih nezvaničnih vira) nadziraju fudbalere i njihov život? I onda su besni na medije, kojima ne preostaje drugo, nego špekulacije? Palermo je samo vrh ledene gore, sad su u pitanju još poslednja dva mondiala, koja su (iznenađujuče ili ne) osvojili: Švica i Južna Koreja.

http://i.imgur.com/b7yc4Rn.jpg

Sir Aleš · June 1, 2013

http://rocketcs.files.wordpress.com/2012/05/screen-shot-2012-04-24-at-13-42-53.jpg

22. 5. 2099

Stadion Dragao, Porto

http://i789.photobucket.com/albums/yy178/rivaldo22/parvval.jpg

Gost: Vladimir Adamović

Poštovani gledatelji,

pre tačno 30 godina, 22. maja 2069, ova emisija je išla u živo na forum FMB. Tad smo bili tužni. Bayern je potukao crno-bele sa 3:0, bio je to isti stadion, kao danas, Dragao u Portu.

Uvod u večerašnji finale, drugi uopče između Partizana i Valencie, prokomentirati čemo zajedno za čovekom, zbog kojeg če meč te dvojice ekipa zauvek ostati u njegovem, a i našim uspomenama. Sa nama je Vladimir Adamović (46), nekadašnji napadač, legenda Partizana iz 70-ih godina 21. stolječa, koga če istorija možda najviše pamtiti po golu, kojeg je postigao protiv »netopira« u polufinalu LŠ 2072/73. Zbog tog gola, Partizan je otišao u finale; zbog njega nije propustio Ligu Šampiona u prošloj sezoni. Sledi prilog iz našeg arhiva.

Pisala se druga polovina 60. godina 21. stolječa. Muhamed Savić otplesao je časni krug i time Partizanu nanio medvedju uslugu. Za klub iz Humske sledilo je teško razdoblje traženja vrhunskog napadača. Mistra 20+golova. Upravo tad je u mlađim kategorijama izstupao golobradi Vladimir Adamović. Mediji su pograbili priliku i »novi Muha Savić« bio je rođen.

Znani sportski koluminst ovako je napisao: Adamović je imao sreču u nesreči ili nesreču u sreči. Nesreču zbog toga, što je igrao u za Partizan u najturbulentnijim vremenima u poslednjih nekoliko decenija i tad se nije znao nositi pritiskom. U prvoj sezoni igranja u prvom timu (2069/70) upisao je jedan nastup, ali baš u toj sezoni Srem je prekinuo 31 godina Partizanove dominacije u prvenstvu. A zašto govoriti o sreči? Zato što je Partizan u to vreme, u prvi polovini 70-ih imao veoma prosječne napadače. Adamović? On je bio najmanje slab u odnosu na njih.

No, Adamović se ipak iskristalizirao. Dugo se ga čekalo, skoro predugo. Samo u sezonama 2075-78 broj golova na sezonu bio je viši od 10 i tad je bio na vrhuncu karijere. Konstantnost forme još uvek je trpela, ali je to nadoknadio odlučivanjem nekoliko važnih, pogotovo europskih utakmica. U sezoni 2076/77 tako je odlučio finale LŠ protiv Werdera, ali on sam, navijači Partizana i sva Europa do kraja života če pamtiti njegov odlučujuči gol u drugom meču polufinala protiv Valencie maja 2073.

Crno-beli su u toj sezoni igrali katastrofalno. Znalo se več, da če naslov prvaka osvojiti Srem, ali sol na ranu pridodala je velika prednost Zvezde na drugoj poziciji, koja znači kvalifikacije za LŠ. Partizanu je jedina nada bila osvajanje tog takmičenja, ali nakon nedostatka sreče na prvom polufinalnom meču na Mestalli, retki su verovali u spas. Partizan je sa četvrtim vratarom primio četiri komada (1:4); u glavnoj ulozi Rus Čadov i meksički golman Zermeno. U revanšu u Humskoj svi su spominjali QPR, ali samo do kraja prvih 45 minuta, kad je pisalo 0:0. U nastavku domači su išli na sve ili ništa, neraspoloženog i besnog Aksića zamenio je 20-godišnji rezervist, jedan od (od tog trenutka dalje) četvorice... Morales i Caicedo konačno su savladali Zermena, ali Partizanu je trebao još jedan gol. U 91. minutu jedna od poslednjih šansi... centaršut Stojanova pronašao je Adamovića, koji se prvim i poslednjim golom sezone pobrinuo za možda največi delirij na tribinama u istoriji Partizana; Partizana, koji je onda u finalu još na sretniji način pobedio Chelsea i osigurao jedini trofej u sezoni, a i himnu LŠ!

Poslednji meč za Partizan Adamović je odigrao u šampionskoj sezoni 2081/82. Dve sezone dobro je proveo na pozajmici (PSG, Le Mans), a jednu u Teleoptiku. Ukupno za upisao je 275 nastupa i zabio 109 golova. Za reprezentaciju Srbije ima 39 nastupa, zabivši gol 4 puta.

Vladimire, dobrodošli u studio. Teško bi mogli za ovakav meč pronači boljeg gosta. Da li je u ovom prilogu nešto, što smo zaboravili, i što vas do sad niko nije pitao u vezi tog čuvenog gola?

Dobro veče, hvala na povabilu. Uff... Da, sad je prošlo več 26 godina, a kao da je bilo juče. Znam, da nikad neču zaboraviti tog trenutka, jednostavno ponudila se nama poslednja prilika i ovo je moralo u gol. Sretan sam bio najviše zbog suigrača. Svi smo se trudili te sezone, ali nije nam išlo u domačim takmičenjima. Ali zato smo osvojili onaj, najneočekivaniji trofej. Nikad neču zaboraviti smrtne tišine u slačionici, kad smo četiri dana pre izgubili meč na Marakani (0:2) i kad je nama svima postalo jasno, da čemo teško prestiči Zvezdu na drugoj poziciji. Sedeli smo tako tiho, a onda je pomočni trener Muha Savić rekao: momci, nemojte biti tužni, budite besni, i taj bes izlijte u sredu navečer. Ne izgubite strpljenja. Mi smo ga slušali, iako nam u prvom poluvremenu nije išlo, ali smo u drugom još pritisnuli i isplatilo nama se.

Kakva je istina o razbijenoj šipi u garderobi pre početka drugog poluvremena? Aksić navodno nije prihvatio zamene. Ali vi ste zajedno sa Stojanovom bili zlatna zamena, upravo on vam je asistrao za treči gol.

Velimir je velik igrač, hteo je sve najbolje, naravno, da je, da kažem, pop****o. Mi smo tad morali iči na sve ili ništa. Trener je tako procenio. Možda, da nismo zabili tri gola, bilo bi drukčije. Stojanov, uf, odličan dečko. Pre nego smo išli, rekli smo drug drugomu, ajmo rasturati. Dajali smo hrabrost jedan drugomu. Rezultat vidite (smeh).

Mnogi za onaj tim iz početka 70-ih kažu, da je podcenjivao domaču ligu. I, kako ste vi osobno doživljavali usporedbe sa Muhamedom Savićem?

To nije istina. Daleko od toga, da smo koga podcenjivali, jednostavno ništa se nama nije poklopilo i sudeči po igrama zaslužili smo bolje rezultate. Ali tad smo doživeli, miks neprilika, od povreda, do neefikasnosti, do kad slabih pass-a, pa i, to moram, da kažem, slabih taktičkih eksperimenta, i sve to je pridonelo visokom zaostatku več na početku sezone. Sigurno je teže igrati protiv suparnika, koji te poznaje u kosti, sa kojim igraš četiri puta u sezoni. Što se tiče usporedba sa Savićem, nikad nisam bio njihov favorit. Zna se, ko je on išta je uradio za klub, i on je bio moj uzornik. Ipak sam ja bio drukčiji tip napadača od njega.

Kraj karijere? Ste očekivali više?

Ne, trener Partizana je bio korektan, rekao mi je tamo na početku 80-ih, da če na mene manje računati, došlo je nekoliko novih napadača, tako, da nemam nekih zamera, sam profesionalac. Kad imaš 30 i više godina, kad si kažeš, da želiš probati nešto novo. Ja sam tad znao, da ni u Parizu neču igrati mnogo, ali sam razočaran, jer su neki ljudi prelomili svoja obečanja tamo.

Igrati u finalu LŠ? Utiski? Vi ste postigli gol protiv Bremena (2:1) 2077. Tad ste bili u finalu možda mali favoriti, slično kao sad. Preterujem?

Zabiti gol u finalima LŠ je nešto najlepše u životu, ali pod uslovima, da tvoj tim pobedi. Tad smo pobedili Werder, osvojili smo trostruku krunu, ali smo zatim bili pod velikim pritiskom u prvenstvu. Upravo u toj sezoni gledali smo najdramatičniju završnicu. Mi smo tad bili prvaci u poslednjem kolu, kad smo pobedili Čukarički sa 1:0. U ovoj sezoni je drukčije. Partizan je več osigurao naslov i može igrati bez pritiska. Partizan nije favorit, šanse su 50:50, ipak ne treba zaboraviti, da je Valencia još aktualni branitelj trofeja LE, i da nas očekuje težak meč.

Partizan i Valencia u poslednjem stolječu odigrali su 31 službenih utakmica. Crno-beli upisali su 14, a netopiri pola manje (7) pobeda. Uz finale (2035), kojeg je tad Partizan dobio sa 3:0, igrala su se i dva super kupa Evrope: 2056 (Valencia 2:1) i 2098. Tad je pobedio Partizan golom Malahova dva minuta pre kraja.

Da, to je bio težak meč; ipak je Partizan zaslužio, da ga dobije sa više od gola razlike, ali očito se u super kupovima retko dešavaju velike pobede.

Kod Valencie nastupaju stari znanci Partizana: Holub (2085-94), Vidojević (2085-91), i Miroslav Boženko je stari znanac srbskih timova.

Neče to nikako utjecati na nas, u odnosu, da bi se morali njih bojati. Ovaj Partizan je snažan. Močan po karakteru. To možda nije bio slučaj recimo na početku 90-ih, kad je Partizan puno puta prokockao prednost, koju je stvario. Taj Partizan, ti momci, koje gledam u poslednje 4-5 godina su remek delo.Dobro, dogodili su se Rangersi tad u finalu 2095., ali nakon toga... Pogledajte ovogodišnji preokret protiv Arsenala.

Upravo to, kad se čini, da Partizan igra levom nogom, i dobije utakmicu. Inter u dva polufinalna duela (0:3, 0:1) nije mogao ništa...

Eto. Recimo na golu imamo dva mladiča, od kojih se ne zna, ko je bolji. Igor Ajdovec nema ni 25 godina, a osvojio je sve, što se osvojiti može. Imamo Tanasića, koji če biti zvezda i reprezentacije. Imamo najbolji stoperski par u Evropi, imamo odličan vezni red sa Govedaricom i Djokovićem. Možda je koje rezerve kod napadača, ali njihova prednost je, da mogu igrati i na drugim pozicijama. Jovanović može igrati kao vezni, Vranješ kao krilo. Jedino to-previše šuta jim treba za gol. Ali svi su veoma brzi, atletski. I imaju strpljenja.

Partizan je novi stari prvak, 19. put zaredom. Javor je u unapred odigranom meču 30. kola izgubio kod Srema. Ali.. pre tog meča Partizan ipak je u maloj strelskoj krizi, u poslednje dve utakmice imaju bod (0:0) i poraz kod Javora, tek drugi u šampionatu. Več je poznata priča o famoznoj 2053. i porazu na Marakani, pre toga je Partizan kidao sve zaredom. Pa i vi ste na europsko finale otišli popračeni nulom. Dali to može presuditi?

Može, ali ne sme. Europa je drugo, nego šampionat, je borba za drug trofej. Jeste, brine slaba igra u napadu. Napadači nisu došli do lopte. Ali biti prvak svoje zemlje baš pre finala LŠ... To je luksuz! Motivacije neče nedostajati. Trofej Evrope je najviše, što se može postiči u fudbalu. Mene više brine to, što čemo igrati bez Ilića i Altamirana. To znači, da če Govedarica biti štoper. Ništa, imali smo tri močne utakmice pre finala i sad smo spremni. Mi smo se pre 26 godina borili ne samo za trofej, nego, da preživimo u LŠ. Ovi momci sad nemaju takvog pritiska.

Evo, poznatih je početnih 11. Iznenađenje? (Ajdovec; Mitrović, Govedarica, Mladenović, Vukajlović; Aparicio, Djoković, Marfil, Fabiano; Jovanović, Luca. Klupa: Tanasić, Stojanović, Lopez, Stojanović, Diakhite, Malahov, Stanković).

Nešto ja a nešto ne. U vratima je priliku dobio iskusniji Ajdovec, sredina najbolja, što je mogla. Možda me iznenađuje Mitrović na desnom boku, ali on če puno sudelovati u napadu. Jovanović če igrati malo povučenije, dok je u napadu prednost ispred Malahova dobio Luca, koji je u lošijoj formi nego Rus. Hm... Na klupi Diakhite umesto Avramovića, zanimiv potez.

Početak meča če biti...

U znaku Partizana. On, ako želi pobediti, to mora napraviti u 90 minuta. Inače, ako dođemo do penala... znate, šta mislim. Jedino penali možejo spasiti »netopire«.

Prvo poluvreme (0:1, Boženko 27.)

Na žalost Partizan je primio prepoceni gol iz kontre, odbitu loptu nakon centaršuta iz desne Boženko, lisac, je promenio u gol. Na terenu stojimo statično, treba se više otkrivati. Napadači... očekujem zamenu na poluvremenu. (I zaista, Malahov menja Jovanovića). Nije bio takvog početka, kakvog smo zamišljali, ali nadajmo se preokretu.

50. minut, Valencia sa igračem manje (Millan 2. žuti)

53. minut isključen Mladenović (Partizan).

54. minut, sa golove crte Partizana jedva spašava Vukajlović.

Izmene: Stanković umesto Aparicia (46.); Srečković umesto Luce (70)

Kraj.

http://i.imgur.com/XycoiSj.jpg

Šta reči, nespametno isključenje Mladenoviča, iako uopče nismo videli, igrali smo bez štopera. Luca je promašio 2-3 prilike, ali sa 3 braniča mogli smo i mi primiti koji gol. Šteta, igrali smo presporo, bez kreacije. Njihovi bekovi su nas zatvorili. Valencia je to iskoristila. Čestitke njima. Na žalost nije se ponovio scenarij ispred 26 godina, ni onaj pre šest decenija.

Evo, na rubu igrišča, trener Partizana, Petar Marić. Prvo izgubljeno finale Lige Šampiona za vas. Neču vas pitati, kako se oseč...

Valencia je zasluženo pobedila, iskoristila je jednu od prilika, koje je imala. Mi smo igrali u grču, oddaja lopte je bila porazna, napadači još jednom nisu uspeli doči do nekih izglednih prilika. To je treba popraviti za sledeču sezonu. Osečaj? Naravno, da sam razočaran, ali to je dio fudbala, treba to prihvatiti. Poraz u Ivanjici nije uzrok... No... Nadam se, da za sledeče finale nečete pripraviti ovakvu emisiju, jer smo nakon 30 godina izgubili i drugi put (šalim se). Barem tako sam čuo. Nisam video uopče trenutka, kad je Mladenović bio isključen. Igrali smo sa najboljim napadom-obranom, a sad smo ostali i bez trečeg štopera.

http://i789.photobucket.com/albums/yy178/rivaldo22/images-2.jpg

http://i.imgur.com/kyjIV6U.jpg

Gol razlika Partizana (kaže svoje): 50:10 u 32 utakmica. U prosjeku crno-beli zabijaju 20-25 golova manje nego obično.

FAKTI:

- najbolji igrač: Aleksandar Mladenović (7.46); naj igrač LŠ

- naj strijelci: Malahov (14), Luca (12), Vranješ (11), Srečković (8)

- Lav Kup: Zvezda-Mladost 3:0

Edited June 1, 2013 by Sir Aleš

Sir Aleš · July 4, 2013

Završena i poslednja sezona ovog stolječa (2099/2100)

Marić traži lek za Špance; za Zvezdu ga skoro ne treba – Transferi mešanih osečaja – Altamiranov boj sa povredama: kraj karijere? – Srbija nakon osam godina na EP; trostruki duel sa "tulipanima" u 2100

http://i789.photobucket.com/albums/yy178/rivaldo22/images-2.jpg

Pobedom za gledaoce, 4:3 protiv Srema na stadionu JNA, crno-beli su kraju priveli još jednu pobedničku sezonu. Iako titula nikad nije bila u pitanju, sa dva uzastopna poraza u derbijima u Ivanjici i na Marakani, ta se teoretički proslavila tek u 30. kolu u pobedi 4:1 protiv iznenađenja prvenstva, Mladosti iz Apatina.

Do negde predposlednjeg kola rednog dela, kad je Partizan utrpeo prvi poraz sezone u Čačku, crno-belima je sve višu prednost na tabeli donosila pre svega konstantnost u rezultatima (manje u igri). Kad su »veliki« Zvezda, Javor, Srem i ostali u međusobnim i ostalim susretima gubili bodove; kad se kad nije znalo, ko pije, ko plača; i kad je tranzicijski dvojac OFK i Vojvodina dogurao samo do lige za obstanak, onda zapravo do titule niti nije bio težak put. Nakon jesenskog dela Partizan je bežao na samo +1; nakon 22 kola razlika je bila več +11. Europske utakmice, umor, nekoliko povreda, sve to je naravno sprečilo neporaženost Partizana. A neki od rivala upravo zbog Evrope dobili su veče samopouzdanje.

http://s15.postimg.org/sk4mdk4q3/tabbb.jpg

Pored Partizana Zvezda je »največi« pobednik ovoj prolječa. Crveno-beli su u prvenstvu dugo viseli na granici 6. pozicije, ali su onda iskoristili širok igrački kadar i dogurali do kvalifikacija za Ligu Šampiona. Imali su lepu priliku za osvajanje kupa, a u Evropi prvo plakali za samo 3. mestom u »eliti« (grupa sa prvacima Evrope Valenciom i prvacima LE, Sportingom), a onda za izgubljenim finalom LE. Bojan Bošnjak, koji se naziva za moguče pojačanje Partizana, u drugom meču na Marakani protiv Rome u produžecima je postigao autogol... Upravo tu Romu, usred Olimpica (0:1) pobedila je recimo Mladost iz Apatina, a glavna zvezda (sezone) je bio 20-godišnji golman Djordje Ivanović. Apatinci su ispali u 1/16 finala protiv Tuluza, tamo je bio kraj i za Sremce (Liverpool), Javor je došao do sledeče faze, gde naravno, da protiv Manchester Uniteda nije mogao ništa. Upravo krvniki srbskih klubova pomerili su se u finalu: Liverpool 1:0 Roma.

Nezadovoljstvo nekih igrača, slabija forma nekoliko prvotimaca, povrede... sve to je ipak bilo dovoljno za titulu i za... nešto... ali za Evropu ne.

http://www.shrani.si/f/25/p4/4hFCWy6H/1/lavkuplogo.jpg

Do ovog desetlječa na večiti derbi u finalu kupa čekalo se čak 20 godina, posle toga (2090) večiti rivali čak četiri puta odlučuju o tom trofeju. Petar Marić je pre tri godine prekinuo proklestvo formule »2 pobede za mene, 2 za tebe«; ona se poslednji put formulirala u krutom finalu 2095., kad su crveno-beli pobedili nakon lutrije. Tako, da zapravo niko nije znao, šta očekivati u ovom finalu. Zvezda je do finala došla neomadeževana, sa četiri pobede nakon 90 minuta; a Partizan je čak dva put morao izvoditi jedanajsterce, i to pred svojom publikom! Čudo neviđeno, ali pobedio je i u četvrtfinalu protiv Novog Sada i u polufinalu (Mladost), da bi na Marakanu došao sa gol razlikom od 5:0 (Zvezda 8:2).

http://www.dodirnime.com/sport/wp-content/uploads/2011/03/partizan-zvezda.jpg

Za Zvezdu motiva nije trebalo: protiv Partizana ove sezone imala je več tri nule iz šampionata. Niz se ipak prekinuo dve nedelje kasnije; ovde ne. Partizan je zabio gol u svakom poluvremenu, imao još nekoliko prilika i na kraju zasluženo slavio sa 2:0, istim rezultatom kao pre tri godine.

http://s15.postimg.org/sy5yd5otn/lav_up.jpg

Zvezda je utehu pronašla dakle u JSL: gde je pet kola pre kraja prvi put u sezoni pobedila sa 2:1 i time niz neporaženosti protiv crno-belih, gde se u obzir uzimaju samo »marakanske« utakmice JSL u mesecu maju, produžila na 14 godina. Ipak, to je bio tek treči poraz crno-belih u 18. večitim derbijima, odkad je na klupi Partizana 46-godišnji stručnjak. Ukupna bilanca još: 11 utakmica i 4 remija. Prvi večiti derbi pod njegovim vodstvom Partizan je na Marakani dobio (13.10.96; 2:0), a onda je doživeo dva poraza, od kojih se pamti pogotovo ona petarda iz maja 2097 (1:5). Listopada iste godine bilo je 1:2, a posle je sledio niz od deset meča bez poraza, koji se prekinuo ove sezone. Ovde su ušteta i oba slavja u kupu.

Nakon finala statistici su Petru Mariću predočili još jedan

rekord, za kojeg ipak nije zaslužen samo on; to jeste 37 utakmica bez poraza u kupu. Verovali ili ne, poslednji put, kad je Partizan izgubio meč u kupu nakon 90 minuta (znači, da nije bilo penala), bilo je 9.5.2091; u finalu protiv Čukaričkog (0:1). To znači, da uvek, kad nije osvojio ovog prestižnog trofeja, odlučila je lutrija; pogledajmo podrobno:

2091/92: 1. kolo (Hajduk Kula)

2094/95: finale (Zvezda)

2097/98: četvrtfinale (Mladost)

2098/99: četvrtfinale (Srem)

http://i789.photobucket.com/albums/yy178/rivaldo22/champions-league-logo1.jpg

Grupni dio LŠ ni, da spominjemo: 5 pobeda, remi u Pireju, prvo mesto sa gol razlikom 14:2 u narednoj fazi donelo je francuski Marseille. Nakon pobede u francuskoj luki od 0:1 u revanšu, pogotovo u prvom poluvremenu videli smo skoro kolaps sistema, gde su Francuzi poveli sa 1:0 i samo najoptimističniji navijači Partizana nisu očekivali dva do tri komada u domačoj mreži. Ako to kaže autor ovog teksta, onda znate, kako je Partizan bio podrejen... No, u nastavku mini-čudo; specialist za LŠ Luca i Jovanović iz ništa doneli su ukupni prolazak od 3:1.

Da če morati protiv Valencie, koja je Partizan savladala u prošlogodišnjem finalu, igrati puno puno bolje, znali su očigledno retki. Nakon prvih 45 minuta na JNA Partizan je imao vodstvo od 2:0, a na kraju bilo je

samo 2:2. Gosti se nisu uplašili atmosfere i izjednačili u trenutku, kad su domači zbog povrede Fabiana na terenu imali igrača manje. Trener Partizana se tukao po glavi... več drugu sezonu zaredom u skoro isto vreme ostaje bez prvog muža obrambene linije, Srdjana Ilića, koji je recimo propustio i finale 2099. To, da če morati na Mestalli zabiti puno golova, je bilo poznato, ili čak iči na visoki remi. Optimizam je ostao, u glavi nekima je još preokret protiv Topničara prošle sezone. I Valencia neka ne bi bila Arsenal... Ali takvi preokreti se ne događaju često... Možda svake treče prestopne godine. U Valencii napad je koliko toliko proradio, ali je utakmica mirisala na Marićev kolaps u debitantskoj sezoni protiv Seville. Golman Ajdovec (koji se otkupio u zadnjih nekoliko utakmica u JSL) a pogotovo brazilsko pojačanje pre ove sezone briljirali su u greškama; pogotovo Brazilac je na terenu delovao potpuno izgubljen. Zato su gosti sve vreme morali juriti rezultat; a za to jim je nestalo vremena.

Ako se Marić nekako proslavio protiv Zvezde, to ne možemo reči za duele protiv klubova iz Pirenejskog ostrva, koje je Partizan u ne tako davno vreme redovno izbacivao iz Evrope. U dva navrata protiv Seville te četiri protiv Valencie, Marić je upisao samo pobedu u superkupu pre dve godine, zabeležio jedan remi i četiri poraza. Obrana crno-belih kapitulirala je čak 13 puta.

NOVOSTI IZ TIMA: TRANSFERI TAKO TAKO; ALTAMIRANU ZELENO SVETLO ZA POVRATAK-NOVIM UGOVOROM!

http://www.sportal.rs/uploads/news/2012_15/images/00071917.jpg

Claudiu Luca je sa 18 golova najbolji strijelac sezone, u kojoj je Partizan nekoliko puta unatoč petim napadačima, insistirao u igri sa jednim. Nenada Jovanovića iz napada pomaknuo je na mesto polušpica, gde se bolje snađe, a suprotno je učinio sa Gurbanovom, koji je u poslednjim utakmicama zaigrao čak u špicu. Najbolje ocenjeni igrač je štoper Aleksandar Mladenović, dok su največe razočaranje sezone: Radoje Vukajlović (levi bek, na leto zbog »viših ambicija« odlazi u Arsenal), Goran Stojanović (desni bek, neče produžiti ugovora), a pogotovo Čedomir Djoković, nekad prvi muž veznog reda; kojeg polako izpodriva obetavni igrač iz Malija i produkt Partizanove škole, Abdoulaye Diakhite.

Pre sezone tim su napustili: Jevgenij Malahov (Benfica, 12 mil.), te Dejan Runje (Tottenham, free). Tek za nekoliko godina čemo moči presuditi, kakav nos za transfere je imao Petar Marić; nosioci tima su sad svi iz ere pre njega. Od sedmorice igrača, koje je doveo u tri godine u ukupnom iznosu 18.25 mil. eura, kao pravo pojačanje su se pokazali jedino Nemanja Stanković (koji je vredio više od pola te sume) i Dušan Mitrović... Ali dajmo jim priliku:

ruski levi bek iz Lokomotiva Moskve (975K). Dva igrača u jednom; ali je Rus imao nekoliko osobnih problema i nije iskoristio svojeg potenciala;
ruski napadač iz Torpeda (75K);
ukrajinski napadač (Tavria, 900K). O formi napadača je teško govoriti u ovo doba super branića, jer je prvi postigao sedam, a drugi šest pogodaka;
brazilski štoper iz Atletica Paranaensea (2.6 mil.). Doveden zbog povrede Altamirana. Kad je Argentinac sa srbskim pasošem (ponovo) zaključio sezonu, Partizan je obezbedio transfer sa novim štoperom iz Palerma za sledeču sezonu (više u novom reportu). Mnogi su se pitali, šta če Partizanu četiri štopera, ali kad se desio nesretni slučaj sa Ilićem i kad je Douglas »briljirao« na Mestalli, taj transfer više nije postao pitanje. Douglas je za sad tek u 4. planu...

http://s15.postimg.org/iqitn0d7v/alt_Copy.jpg

I u to isto vreme, navijači Partizana pišu pisma podpore svom miljeniku, kojemu sudbina ne da, da se vrati na teren. Najstariji, najiskusniji, 34-godišnji Daniel Altamirano bije

bitku za svoju karijeru. 15. septembra 2099, nakon 9 meseca pauze, nakon one strašne utakmice protiv Palerma u decembru 2098; aplauz 120 hiljada gledaoca ga ispratio na teren protiv Olympiakosa (2:0), gde je igrao čak svih 90 minuta. Ali više nije moglo, ponovile su se dugotrajne povrede na treninzima, kojih se ne može spasiti. Igrao je još na nekim pripremnim utakmicama na zimu, ali si je onda slomio još nogu. U najboljem primeru »Alti« če na teren opet stupiti na kasnu jesen sledeče sezone, ako če se to desiti, dio zasluga če imati i čelnici Partizana, koji su Argentincu unatoć situaciji, produžili ugovor do juna 2101.

Nakon svega, što je dao klubu, u kojem je od sezone 2086/87 i od svih igrača ima najviše ligaških nastupa (266), to zapravo nije bilo pitanje.

EURO 2100: Srbija kroz sever na Balkan; Hrvatski lakši posao

http://static.guim.co.uk/sys-images/Football/Pix/pictures/2012/6/14/1339683290485/Marco-van-Basten-005.jpg

Srbija je u uzvratu dodatnih kvalifikacija sa 2:0 savladala Finsku i time sa ukupnih 2:1 obezbedila prolaz na europsko prvenstvo u Grčkoj i nakon osam godina vrača se na velika takmičenja. Kao što se može videti ovde, »orlovi« su na kontinentalnim takmičenja izuzetno

nepredvidljiva reprezentacija, a da bi izborili barem četvrtfinale, verovatno če morati preko nizozemske prepreke i aktualnih šampiona Evrope, koja jim je u poslednje vreme suđena. Prvo su na prijateljskoj utakmici pre Eura od njih poraženi od 1:2, a sa »narančastima« če biti bitku i u kvalifikacijskoj grupi za SP 2102. Na EP-ima timova su međusobno igrali pet puta, od toga tri puta u grupi, i jedan put u četvrtfinalu odnosno polufinalu. Bilanca je: 1 pobeda u četvrtfinalu EP 2068, remi i 3 poraza.

Preostala dva suparnika su Turska (podprvaci 2028 i 2088; do sad Srbija i Turska još nisu igrali drug protiv drugome na EP) te Španija (prvaci 1964, 2060, 2084). Španija je u oba puta, kad je išla do kraja, igrala sa Srbijom: 2060. je pobedila 2:0 u polufinalu; a 2084. u grupi bilo je 0:0. Srbija ima jedinu pobedu-četvrtfinalnu iz zlatne Norveške 2024 (2:1).

Potencialni suparnik Srbije u četvrtfinalu mogla bi biti i Hrvatska, prvak ispred 12 godina! Kockasti su sa ukupnih 6:0 povozili Makedoniju u baražu; za nagradu jih čekaju: Poljska (3x prvak), Italija (3x prvaci, ali poslednji put ispred 88 godina; podprvaci 2092) i Češka (vice šampioni ispred 4 godine i prvaci 2032; trenutno najbolja reprezentacija na tabeli FIFE). Preostali sudionici : grupa A (Francuska, Grčka, Bugarska, Nemačka) i grupa B (Engleska, Švicarska, Portugalska, Danska).

Za kraj još zanimiva tabela FIFE:

http://s15.postimg.org/3khd9tckr/fifaaaa_Copy.jpg

Edited July 4, 2013 by Sir Aleš

dukearich · July 4, 2013

Pogledah godinu u kojoj se nalazis, duzinu apdejta, tekst, grafiku... I sad ja MORAM procitati 27 stranica... Ne znam kako nisam prije ovo vidio, a cesljao sam forum.

Tvoje pohvale na racun moje dvije karijerice sada dobijaju ogromnu tezinu

P.S. Stavio bih smajli, ali nema adekvatan da iskaze divljenje

Lord · July 4, 2013

Dobro bre jesi ti normalan? Koju pizdu materinu igraš još? lol Aj teraj do 3000 godine i možeš umrijet

Sir Aleš · July 6, 2013

http://s24.postimg.org/n6kusmkg5/LOGO.jpg

Srbija drugi put na tronu Evrope

REVANŠ ZA 100 GODINA NAZAD; NIZOZEMCI PADLI SEDAM MINUTA DO KRAJA

Vranješev prvenac vredan zlata – Granitna obrana u šest utakmica klonila samo jedanput – Djukanoviću zlata kopačka šampionata – Petković nasledniku ostavio težak zadatak

29 .6. 1998. Osmina finala svetskog prvenstva u Francuskoj. Nizozemska-SR Jugoslavija. »Plavi« u drugom poluvremenu promašuju penal; Edgar Davids to kaznuje i u sudačkoj nadoknadi postigne pogodak za 2:1 i prolaz dalje.

http://s24.postimg.org/uy1kr6olh/holland_yugoslavia.jpg

25. 6. 2000. Četvrtfinale Eura u Nizozemskoj. Narančasti u četvrtfinalnom susretu demoliraju Jugoslaviju sa 6:1.

23. 6 .2007. Finale EP-a do 21 godina: Nizozemska-Srbija 4:1.

4. 7. 2100. Finale Eura u Grčkoj. Pirej. Srbija-Nizozemska 1:0. Sedam minuta do kraja utakmice Partizanov igrač Mile Vranješ sa ruba šestnajsterca iznenađuje Vaessena i postigne svoj prvenac u dresu Srbije, u svom 12. nastupu. Revanš protiv Nizozemca (tačno dva meseca pre njihovog dolazka na Marakanu u sklopu kvalifikacija za SP) bio je i za odlučujuči poraz u 3. kolu grupne faze (0:1), zbog kojeg su »orlovi« završili kao drugi. Pre toga remizirali su sa Španijom i pobedili Tursku sa 2:0.

http://s12.postimg.org/bodeg84j1/00_finaleee.jpg

Druga titula, prva posle 76 godina, došla je na krilima Dejana Djukanovića, Lillovog napadača, koji je odlučio mečeve protiv Poljske i Portugala (1:0) i sa postignutih 4 pogodaka osvojio nagradu za naj strijelca šampionata. U obrani su bili prvo ime Djordje Radenković, igrač Palerma i nekadašnji igrač Srema i Zvezde; dok je naturalizirani slovenački golman Igor Ajdovec (Partizan) sa 25 godina dvojici naslova prvaka Evrope sa klubom dodao i reprezentativni triumf.

Nepredvidljivost ove

reprezentacije... Znali smo to svi, da če nekad doči to vreme.

Negde ob strani, u senci slavja, stoji Miloš Petković i prima čestitke sa svih strani. Znano je bilo več pre Eura, da danas 53-godišnji stručnjak nakon osam godina napušta krmilo »orlova«, sa kojim je igrao samo jedno veliko takmičenje, ali ovo je pobedio. Tipični čovek za reprezentacije, koji je u karijeri vodio samo dva klubova, i to Big Bull i Sajkaš, a proslavio se uspesima mlade reprezentacije do 21 godina (srebrna medalja 2095, zlatna 2097, četvrtfinale OI 2096).

»Ovo je neverovatno ali zasluženo. Nakon osam godina smo došli na veliko takmičenje i osvojili ga. Generacije su sanjale to, da ponove uspeh generacije iz dvadesetih, a mi smo to uspeli sa kolektivnom igrom, a i kvalitetom. Čestitke igračima. Ja svoje odluke ne preklicujem; osam godina je bilo dosta i osvojili smo sve, što možemo. Mojemu nasledniku, bilo ko to bio, želim, da nadgradi taj uspeh i napravi dobar rezultat i na svetskom prvenstvu,a pre toga i na kupu konfederacija za godinu dana.«

Fudbalski savez Srbije ime novog selektora če saopštiti za nekoliko dana, a nije tajna, da je glavni favorit za preuzimanje funkcije sadašnji trener Partizana, Petar Marić. Da li če u tom slučaju napustiti klub i kakve posledice bi to imalo zanj; to je sad samo pitanje. Neki viri nagađaju, da bi u tom slučaju Petković preuzeo klub iz Humske.

http://i.imgur.com/Ziwci.jpg

MARIĆ NOVI SELEKTOR SRBIJE; ALI OSTAJE U PARTIZANU!

»Nisam tu, da pravim konflikt; tu sam, da pravim rezultate«

http://s12.postimg.org/9fz7yvxf1/00_maric.jpg

Ime novog selektora je znano. Fudbalsku reprezentaciju Srbije u sledečem kvalifikacijskom ciklusu za odlazak na Mundijal, voditi če (sadašnji i buduči) trener prvaka iz Humske, Petar Marić. Usprkos brojnim pozivima nekih članova Fudbalskog saveza Srbije (FSS), da bi Marić morao zato prekinuti svoj rad u Partizanu, predsednik FSS-a Velimir Vasić odlučio se zanj.

»Ovo je najnehvaležniji potez, kojeg moramo napraviti. Iza sebe imamo velik triumf reprezentacije, i zahvaliti se moramo čoveku, koji je za to zaslužan. Na žalost on neče nastaviti priče. Ipak, treba gledati na budučnost. Pred nama su novi izazovi, nova takmičenja. U tom trenutku odlučili smo se za čoveka, koji je bio vrhunski igrač, koji je vrhunski trener i koji dobro pozna naše igrače. To, da če u međuvremenu ostati klubski trener, nema veze, i Guus Hiddink, nekadašnji trener iz zemlje europskih vicešampiona, to je radio tako.«

Petar Marić: »Pre svega želio bi se zahvaliti g. Vasiću za poverenje. Tu sam, da pravim rezultate, a ne konflikta. Ja veoma dobro znam moje dosadašnje izkustvo, to je, rad u klubu i jeste, tačan je podatak, da nikad nisam radio sa reprezentacijama. To je specifičan rad i uveren sem, da mogu uspeti u njem. Sramim se nekih nagađanja u medijima, recimo tih, da če biti reprezentacija testni poligon za igrače Partizana. U tome sam vrlo jasan: u reprezentaciji če igrati igrači, za koje ja smatram, da su najbolji za naš sistem igre. I ne oni, koji najviše vrede na Transfermarktu. Na vrata kucaju neki mladi igrači, a neki od starijih če morati to mesto prepustiti njima. To je taj profesionalizam, kojeg se neki očigledno boje. Ja se ga ne bojim, ako bi bilo suprotno, mene ne bi bilo ovde /.../

/.../ Naš cilj je svakako odlazak na Mundijal, a grupa nije ni malo laka, kad to kažem, mislim pre svega igranje u gostima. Pritisk je velik, to znam; kao šampione Evrope od nas se očekuje, da se plasiramo u Francusku. To moramo napraviti i moj cilj je prvo mesto u grupi. Ali svejedno kažem, da nama neče biti lako. Več u prvom kolu imamo Nizozemce kuči, poznajemo se do obisti. Crna Gora i Izrael su možda malo nazad, tamo nas čekaju paklenska gostovanja, a šetnje neče biti ni Litva, Armenija i Moldavija. Pobednik grupe če biti i onaj, koji če na tim gostovanjima ostati bez praske. /.../

/.../To, da čemo sve utakmice igrati na Marakani, mi ne smeta, jeste, voleo bi naravno, da se koji meč igra i u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Ivanjici, Karaburmi ali tako je (u sali čuje se velik smeh). Navijači neka podrže reprezentaciju i neka ne gledaju, ko je trener; on odgovara za rezultate a ne za podršku timu.«

Raspored Srbije u kvalifikacijama za SP (Grupa 4):

4.9.2100: Srbija – Nizozemska

8.9.2100: Armenija – Srbija

13.10.2100: Srbija – Crna Gora

13.11.2100: Izrael – Srbija

17.11.2100: Srbija – Moldavija

26.3.2101: Litva – Srbija

30.3.2101: Nizozemska – Srbija

4.6.2101: Srbija – Armenija

3.9.2101: Crna Gora – Srbija

7.9.2101: Srbija – Izrael

8.10.2101: Moldavija – Srbija

12.10.2101: Srbija –Litva

http://i.imgur.com/jmJwFa1.jpg

Pod službenim razlogom »pomlađivanja« Marić pravi Partisrbizan? U prvih jedanajst moglo bi se nači čak deset igrača, koji su u protekloj sezoni branili boje crno-belih

http://i.cubeupload.com/HMeT6W.jpg

Hteo je selektorsku poziciju, dobio ju je, ali u »nepravo vreme«. Za njega je Miloš Petković Jupp Heynckes, koji je nekad sa Bayernom osvojio trostruku krunu i svome nasledniku postavio nemoguč zadatak: ajde, da vidimo, možeš ti bolje. Sve od Eura 2092 Srbija je čekala povratak na veliku scenu, i dočekala ju triumfom; što ju je iz 29. mesta na Fifinoj tabeli dignulo 20 mesta više, a prvo mesto zauzela je Nizozemska.

Ipak, igračka i trenerska veličina nisu garant za dobrog selektora, a svemu se pridodaje i specifička navijačka atmosfera. Mile Vranješ je u kotlu Georgiosa Karaiskakisa u Pireju (Olympiakos je veliki prijatelj Crvene Zvezde) kao član Partizana doneo naslov prvaka, a to je sasvim druga stvar od ove: 4. septembra če Marićevi izabranci iztrčati na teren (pune?) Marakane; stadiona, gde u glavnom (osim u finalima Lav Kupa) čuje silovite žvižduke, uperene protiv njemu (i kao igrač i kao trener). I, kako bi trebala izgledati Srbija u narednim kvalifikacijama?

GOLMANI

Partizanov »teritorij« započinje i na prvom mestu obrane, a tu Marić nije ni kriv ne dužan. Pre svega treba zahvaliti slovenačkom selektoru, koji se branio pozvati Igora Ajdovca u svoju reprezentaciju, pa je danas 25-godišnjak iz slovenačkog primorja prvi golman »orlova« i relativno mlad iza sebe ima i dva naslova prvaka Evrope sa Partizanom. Kao broj 2 tu je Nemanja Tanasić (22), koji sa Ajdovcem tvori veliki golmanski duo u Humskoj. Broj tri je veliko pitanje. U Grčku je putovao Dejan Karisik (Zvezda), koji bi svoje mesto vrlo verovatno mogao prepustiti golmanu iz Apatina, koji je oduševio ove sezone, Ivanoviću.

ŠTOPERI

Mesto, gde če vladati ogromna konkurencija. Ako če biti Marić koliko toliko pametan, neče se dirati u naj stoperski par EP-a, kojeg su činili Saša

Djurić (Inter) i Djordje Radenković (Palermo), iako su obojica nekad nosili dres Zvezde (sa vidika trenera Part... pardon Srbije). Predstave, stručnost govore u njihov prid, a i godine (Djurić 29, Radenković 30); najbolje za štopera. Samo još Saša Čulum (33) je u Grčkoj mogao obavljati posle štopera, djelomično i Nemanja Tomić (33), a obojica se verovatno poslavlja od reprezentacije, što bi moglo vrata otvoriti najmanje dvojici igrača iz Partizana. Da li bi se Marič usudio odmah staviti Srdjana Ilića i Aleksandra Mladenovića (najbolji branič Partizana, 22 godina) u stoperski tandem?

Taj poker štopera bi mogao, da zastupa »orlove« na putu ka Francuskoj, ali u slučaju nekih izostanaka, Marić bi kao profesionalac (kako je obečao) morao pozvati barem Stevana

Barišića iz Zvezde, gde igra i Siniša Matijašević, a iz Javora se kao dobro rešenje predlaže Bratislav Jovanović. Večina igrača igra u našoj ligi, što je naravno za pohvaliti.

BEKOVI

Marić, nekad sam levi bek, dobro zna, kakve važnosti ima ta pozicija, i da je na njoj Srbija veoma jaka. Zato mu ne smemo prigovarati, ako če biti prvi izbor na tom mestu novi igrač Arsenala i ex-Partizanovac, Radoje Vukajlović, ofenzivni levi bek (po potrebi može igrati i na suprotnoj strani). Njegova zamena, a u slučaju, da če igrati na levom krilu, njegov suigrač, če morati da bude, iako Mariću nije ostao u lepim uspomenama, Valencijin Miroslav

Boženko, koji je netopirima protiv Partizana prošlu godinu ukrao naslov prvaka Evrope. Selektorsko mesto je kompromis... Na poziciji desnog beka Srbija, kao i Partizan nemaju tako ofenzivnih igrača, pa če tako izbor verovatno pasti na još jednog ex-Partizanovca, koji če sledeče sezone igrati u Barceloni (Goran Stojanović). Bojan Bošnjak (Partizan, ex-Zvezda) i Dušan Mitrović bi tako u ovom ciklusu mogli debitirati za reprezentaciju.

CENTRALNI VEZNI RED

Mesto največih variacija, največe kvalitete i največe konkurence. Srbija u Grčkoj nije igrala sa klasičnim zadnjim veznim, ali sve to može, da se promeni, ako če se Marić u »imenu svojeg programa« odreči

Rankoviću (ex-Srem), Karasu (Partizanovo dete) i Djaloviću (ex-Partizan pre par godina) i u reprezentaciju vratiti »svoje« Zorana Govedaricu, a pre svega Čedomira Djokovića, koji je za Srbiju igrao čak 82 puta, ali ga slaba forma u klubu verovatno stala nastupa na Euru. Očekujemo, da če od pre spominjene trojice »leteti« barem dvojica (Mozzart sport prognoza: Djalović i Ranković) i ako če se to desiti, od novog selektora je za zahtevati, da se timu priključe najmanje dva mlada talenta: to su Muhamed Borović (Vojvodina, na meti Partizana) i Marko Kalaba (Zvezda, ex- Mladost). Za ravnopravnost klubova: tu je i Vladimir Šušić iz Srema.

KRILA

Još jedno područje, koje zahteva čistke. Kisić i Vidojević (34 godina) spremaju kofere za odlazak. Jedno od krila sigurno je rezervirano za junaka Eura, Vranješa, bilo to desno ili levo. U slučaju, da bi igrao na desnoj strani, levu bi mogao zauzeti Boženko, ali ako bi igrao na levoj, tako gde igra u klubu, za desnu bi se moralo potražiti-najteže rešenje, jer je upravo ta pozicija rak rana ove reprezentacije. Na njoj je uspešno igrao Vladimir

Kišić (Mladost, 30), ali ne zna se, da li ima poverenje novog selektora. Pomlađivanje na toj poziciji ne bi smelo dolaziti u obzir (osim, ako ne ubaci 17-godišnjeg Bogojevića iz Partizana), pa nije znanstvena fantastika povratak Tošića i Radosavljeva.

Još jedno »crveno« rešenje za levu stranu je možda Nikola Rakić, ali samo ako neki nezvanični viri greše. Oni su se naime dokopali do nekih informacija, da bi Marić mogao pozvati čak naturaliziranog Argentinca Mariana

Gonzalesa, da zaigra za Srbiju! 26-godišnjak je bio prvo Marićevo pojačanje u Partizanu, ali se napadač, kojeg je Marić više (neuspešno) forsirao kao levo krilo, ove godine nakon četiri sezone, u kojima je upisao samo 57 nastupa i 12 pogodaka, vratio u matični Velez.

NAPADAČI

Poslavlja se Goran Radosavljević (76 nastupa, 47 golova). Dejan

Djukanović, junak Eura, prvo je ime reprezentacije, i tako če ostati, a njegov partner u napadu, ili iza njega, ako če igrati u formaciji 4-2-3-1, trebao bi biti Nenad Jovanović (Partizan). Nenad Mihajlović (Javor) sa 28 godina upisao je samo 7 nastupa, a navodno se »sprema za Marićev poziv«. Uroš Ivanović (Zvezda), Predrag Kacar? Ko zna. Konkurence ovde nije veliko, ali i izbor nije širok, tako da je za očekivati, da če ulogu napadača preuzeti krila.

ZAKLJUČAK

Marić kod izbora igrača, iako posedujemo kvalitetne igrače, neče imati lakog posla, jer če upravo zbog njegovog statusa u klubu, svaki njegov potez biti najavljen kao konflikt interesa. Zato se mu forsiranje Partizanovih igrača ne isplati, barem ne za svaku cenu; iako bi ovaj tim (u nekom drugom objektivnom univerzumu, gde bi se zaboravio, gde ko igra) izgledao spodobno: Ajdovec; Vukajlović-Ilič-Mladenović-Stojanović; Govedarica-Djoković-Vranješ-Gonzales; Jovanović-Djukanović. Od 11 igrača, 10 je nosilo crno-beli dres prošle sezone, a 8 ga nosi još sad.

Unatoč nedvojbenoj kvaliteti tih igrača, ovakav scenarij bi značio Marićevo selektorsko samoubistvo sa strane velikog broja navijača. Petković je, barem tako se čini, igrače podelio na dobre i slabe i kod toga imao je veliku autoritetu. Marićevi prvi zvanični potez biče imenovanje stručnog tima i nakon toga če se več videti, u koju smer ide njegov i naš voz.

KOMENTARI (14)

ajdin82: Kakav članak... čovek nije još ništa uradio, a vi ga več napadate... jao...

petar832: Zar je Mozzart sport neki Nostradamus?

Muha 8_PFC: Članak je veoma objektivan, ali nedostaje mi mišljenje: šta če imati Partizan od toga? Kako če sve to utjecati na naše rezultate?

petar832: ovo je tema Reprezentacija, idi u JSL, tamo imaš tvoj klub!

Muha 8_PFC: nisam ja kriv, što je Marić i SELEKTOR...

Panchev91: Čovek bi trebao napustiti mesto u klubu. Ne znam, kako mu je Vasić to dozvolio. Sam je kriv, da dozvoljava razne špekulacije. Lepo bi dao ostavku i opravljao samo posao selektora. Jer sad če biti kaos, jer če ceo Partizan baciti u reprezentaciju.

Muha 8_PFC: Ko je 20-struki prvak Srbije? I koga neka pozove? Strance? Ajde nabroji mi 11 igrača, dobrih 11 igrača iz inozemstva. A da nemaju više od 30 godina.

Panchev91: Zašto ne bi smeli imati više od 30 godina? Vidojević i ostali... Najavljiva se pomlađivanje, gde i sa kim? Govedarica i Djoković? Ilić? Nemoj me zaj.....ti... u kontradikcijama si sam sa sobom.

Muha 8_PFC: Ilić je jedan od najboljih braniča na svetu. A imamo i Mladenovića.

ADMIN: Neču tolerirati navijačke strasti ovde, smirite se.

OFK2041: Neču ništa reči o tome, ko bi iz našeg kluba morao, da igra, jer to nije point. Ipak, kad malo čitam ta članak, mi nekog velikog izbora igrača, osim veznjaka, i nemamo. Jedna, dve povrede, i tanki smo.

Panchev91: I ako se nama povrede igrači, koga če zvati Marić? Naravno one igrače, koje bolje pozna, a ti su iz njegovog vlastitog kluba.

Muha 8_PFC: Naravno, da ti bi zvao sve igrače, koje ne poznaješ? Sačekaj malo bre. Selektor nije još uradio ništa.

SremskiF: Članak je provokacija. Gonzales u repki? Hahaha. Čovek je bio kupljen kao pojačanje, onda je 4 sezone greo klupu i sad če za nagradu dobiti poziv u reprezentaciju? Ha?

NS_321: Zanima me, taj "sistem", o kojemu se toliko priča...

Sir Aleš · July 7, 2013

http://s23.postimg.org/pkwnip4cb/227640_mar1137_orig.jpg

Petar Marić nastavlja, da piše istoriju u Partizanu: posle 95 godina do titule stiže večiti rival a u smeče je očito bačeno i 50 milijuna eura za pojačanja

NIJE REPREZENTACIJA ŽRTAV PARTIZANA, NEGO JE PARTIZAN ŽRTAV REPREZENTACIJE?

Trener Partizana i selektor srbske reprezentacije u jednoj osobi obično se raduje odmora nakon završetka sezone; međutim stavimo glavu, da se u junu u prvoj godini novog stolječa raduje radu, koji ga za nekoliko dana čeka sa srbskom reprezentacijom, koja če nastupiti na generalki sledečeg SP-a u Francuskoj, gde bi, ako se neče dogoditi neka senzacija, trebali gledati i aktualne šampione Evrope.

Jer nekako če morati sakriti slabe osečaje nakon sezone, u kojoj su crno-beli napravili nekoliko koraka nazad. Jedina svetla tačka je novo osvajanje Lav kupa, ali ipak ovde se mora reči, da je Partizan poslužio sretan žreb (Mladenovac, Sloga, Novi Sad, FK Beograd). Repriza finala iz 2094., kad je Mladost ponizena sa 7:0 nije se mogla ponoviti; ipak Apatinci imaju novog reprezentativnog golmana, koji je bio savladan samo

jedanput, dovoljno za četvrti njihov poraz u finalima.

Sad možemo biti pametni, ali: koliko vas je očekivalo slabu sezonu več nakon katastrofalnog uvoda u nju?

http://s23.postimg.org/65lvplb23/jaoooo.jpg

Dvojica obrambenih »pojačanja«,

Bošnjak i Kaczorowski, verovatno če kandidirati za najgori debi u crno-belom dresu ikad. I tek sad se vidi, šta je značio Vukajović na levom boku, gde ga je neuspešno kopirao Lopez a kad i Romanenko. Ne, nije išlo za neefikasnost; to je bio u manji meri uzrok za » fail

«, za Partizan su bile kobne neverovatno slabe i »za povračati« igre u gostima, gde su neki od igrača (Aparicio, Vranješ) bili neprepoznatljivi. Zašto pisati pojedine rubrike, kad je sve bilo jednako? Jedino ta razlika je bila, da je u Ligi Šampiona to nekako bilo čak dovoljno za prvo mesto u grupi sa Juventusom, Lyonom i PAO-m; ali kad je Lyon 21. listopada 2100, to je 9 dana pre Marićevog rođendana, prvi put ikad savladao Partizan, znalo se, da to neče biti obična sezona. Da če biti to sezona, pre svega puna nervoze: na kraju Partizanovi igrači su zaradili čak 5 crvenih kartona, što jih plasira na 2. poziciju u ligi ispod Vojvodine!

Crno-beli su napad na -7, kojeg su jedanput več uspešno izveli, započeli sa novim pojačanjima; čak verovatno se nikad na zimu nije toliko trošilo, kao sad. 20 milijuna eura je potrošeno na novog »

Zanettija«; češkog ofenzivnog vezista; naslednika Govedarice i novog reprezentativca; mladog vezista iz OFK-a te levog beka iz Brazila. U međuvremenu Humsku su napustili Gurbanov (Schalke, 8.75) i Marfil (Benfica, 13 mil.), koji su ostvarili svoj san, to je prelazak iz JNA-ja. Uigranost tima za to kratko vreme nije bila baš slaba, ali to, što se dogodilo sa trojicom tih pojačanja, je za Guinessovu knjigu rekorda. Prohaska, Souza i Garin; Čeh, i dva Južnoamerikanca nisu se mogli naviknuti na život u Srbiji; i sve to u isto vreme. No, gledajuči zimski transfer market, crno-beli su ipak završili u plusu, ali svejedno. Po povratku Nenada Jovanovića i Luce je napad na naslov postao realnost i prednost Zvezde se stopila na -4. U međuvremenu Partizan je odpihnio Marseille ukupno 6:1 i čekao Lyon u narednoj fazi. Tad je još uvek imao sve u svojim rukama.

Međutim, sledio je nov mrk; prvo je Lyon drugi put Partizan zavio u crno, i to na JNA (2:0 posle 0:0 u Lyonu), a zatim je sledio i poraz u 24. kolu na Marakani (0:1). Tad je Zvezda pobegla na +6, i tako je ostalo i nakon dve postignute pobede protiv OFK-a i Javora, da bi onda u Sremskoj Mitrovici (1:3) doživeli novi, sad verovatno odlučujuči kolaps. Zvezda je bežala več na +9, i to pet kola pre kraja. Nada ipak nije bilo kraj; tu je bio i večiti derbi na stadionu Partizana; i tek tad se Partizan nekako počeo boriti; dajati neke znake života; zato je uspeo preokrenuti

rezultat i sprečiti najgore: da bi se gosti prve titule prvaka nakon 95 godina veselili u Humskoj! Opet je razlika pala na -6 tri kola pre kraja; Partizan je imao teži raspored, i na Karaburmi več vodio 2:0, dok je Zvezda neuspešno napadala pobedu protiv Javora. Ali »da li je to moguče« scenarij ove sezone se realizirao u potpunosti, kad su Romantičari u poslednjim sekundama uspeli izjednačiti na 2:2 i time je bilo snova o novoj tituli kraj. Sa sedam poraza ipak je u ovo doba teško biti prvak.

http://s23.postimg.org/uiethjvp7/sez_0001.jpg

O igračima nemamo reči. Ukrajinac Kokoev postigao je 13 pogodaka, a to je bilo više ili manje sve. Jovanovićeva povreda trajala je predugo. Bojan Bošnjak se do kraja puno popravio i u sledečoj sezoni bi trebao biti prvi izbor na poziciji DR. Souza več nakon polusezone napušta Beograd; i tek za nekoliko godina čemo saznati, koji je bio zapravo razlog tog transfera. Šta če biti sa ostalim pojačanjima, ne zna niko; šta če biti sa zaboravljenim Altamiranom, koji ove sezone uprkos novom ugovoru nije odigrao ni sekunde za članski tim, več nekoliko utakmica za Teleoptik?

REPREZENTATIVNE NOVOSTI: KUP KONFEDERACIJA

Za Srbiju prvi pravi test; za čelnike FSS prilika, da izaberu najugodnije hotele – niko ne sumnja, da če »orlovi« za godinu dana biti između 32 najboljih reprezentacija sveta

Utisci o Petru Mariću kao selektoru Srbije pre godinu dana bili su mješoviti; a trener Partizana nakon nekoliko utakmicama večini je zatvorio usta. Kako i ne bi: srbska reprezentacija više nego suvereno vodi u svojoj kvalifikacijskoj grupi, gde ima bod više uz utakmicu manje od Nizozemske, protiv kojih je ostvarila dva remija, 0:0 i 1:1 u Amsterdamu, a sve ostale timove milo rečeno deklasirala. Armenci su čak dva put, jednom od Srbije, i drugi put od Nizozemske, popili desetku. »Orlove« do kraja kvalifikacija čekaju još četiri susreti, između kojih če verovatno biti najteže gostovanje u Podgorici. Ali i ako Crna Gora Srbiji oduzme koji bod, srbski tim če i u slučaju, da završi kao drugoplasirani, imati lepe šanse za izravni plasma u Francusku.

I tako su nestali i neki pomisleki o »Partizanovoj« reprezentaciji, koji su bili naglasniji pre dvomeča sa Litvom i Nizozemskom; ali objektivno gledano, svoj posao je do sad odradio stručno.

http://s23.postimg.org/eb8j1hoor/kritika.jpg

Kadar reprezentacije je razširio na neke igrače iz domače lige. Reprezentativni debi, neki i golovima, su dočekali mladi igrači poput Muhameda Borovića (Vojvodina), Djordjea Ivankovića (Mladost), Nikole Rakića (Zvezda), Petra Lukića (Srem), Marka Radanovića (koji kao pozajmljen igrač Srema igra u Valjevu). I neki stariji igrači uspeli su zabiti svoj prvenac. Posebna prića je naturalizirani igrać; igrač, koji je nakon četiri neuspešne sezone u Partizanu, vratio u Velez... Mariano Gonzales je ipak dokazao, da je njegovo mesto u napadu; njegova bilanca je pet golova na isto toliko utakmica. Njegova brzina i driblingi su, iako je igrao za Partizan, oduševili i Marakanu. Na žalost zbog povrede neče učestvovati na kupu konfederacija, gde če Srbija nastupiti u grupi A, zajedno sa domačinom, Meksikom i Australijom. Umesto njega nastupiti če junak Zvezde, 31-godišnji Uroš Ivanović.

Spisak 22 igrača za kup konfederacija:

http://s23.postimg.org/hyjott7i3/pisake.jpg

Kvalifikacije za SP, rezultati

Srbija – Nizozemska 0:0

Armenija – Srbija 0:10 (0:5)

Borović (12, 55), Ilić (33, 48, 69, 73), Vranješ (34, 42), Gonzales (37), Rakić (63)

Srbija – Crna Gora 2:0 (1:0)

Tošić (40), Gonzales (62)

Izrael – Srbija 0:3 (0:3)

Azulay (6, AG), Lukić (13), Gonzales (34)

Srbija – Moldavija 6:0 (3:0)

Ivanović (6, 51), Gonzales (12, 61), Radanović (42), Kacar (77)

Litva – Srbija 0:2 (0:2)

Vranješ (9, 37)

Nizozemska – Srbija 1:1 (1:1)

Mladenović (10, AG); Jovanović (24)

Srbija – Armenija 6:0 (4:0)

Jovanović (7, 39), Radenković (14), Lukić (19), Rakić (50), Radanović (55)

POREDAK

http://s16.postimg.org/3xp95u0ol/poredak.jpg

Sir Aleš · July 19, 2013

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/thumb/c/cd/FK_Partizan_-_newest_logo_PNG.png/150px-FK_Partizan_-_newest_logo_PNG.png

Crno-beli trdno odlučeni vratiti naslov iz Ljutice Bogdana: suparnici padali po tekučem traku

POLUSEZONA ZA ISTORIJU

Svi smo očekivali drukčiji Partizan, nego prošle sezone. Poznato je, da kad je niz dugogodišnjih šampiona prekinut, onda u sledeči sezoni napadnu na sve i titulu sigurno vračaju u svoje redove. U poslednjih skoro 100 godina, Partizan samo šest puta nije bio prvak. I kako su se stvari razvile u sezonama, koje su sledile gubitku naslova?

2010/11: Prvak; +5 ispred Zvezde i +15 ispred OFK-a, prvaka 2010.

2038/39: Trostruka kruna; +13 ispred Vojvodine; +18 ispred OFK-a (prvaka 2038)

2070/71: Prvak, +15 ispred Srema, prvaka 2070.

2073/74: Trostruka kruna; +5 ispred Srema, prvaka iz 2073.

2080/81: Prvak; +21 ispred Srema, prvaka iz 2080.

2101/02: Polusezona, tabela

http://s16.postimg.org/qegsph3xx/TTTTTTTABBBB.jpg

2101/02: Utakmice

http://s16.postimg.org/l6vpl0ncl/TTEK.jpg

Šta reči? 26 službenih utakmica (15 liga, 3 kup, 8 LŠ), 25 pobeda i jedan poraz kod Srema, gde su crno-beli prvi put imali koliko toliko slab dan. Neverovatan niz je inače bio nekoliko puta na tomu, da se prekine, ali je na tim utakmicama Partizan, kao da je delovao sa pola moči, ipak postigao jedan pogodak za minimalnu pobedu od 1:0. To je bio slučaj recimo protiv OFK-a, Javora, a čak i Mladenovaca, jedinog pola-profesionalnog tima u ligu, koji je savladan i u kupu. Marićev prehod na 4-2-3-1 obrodio je sadove i Partizan pojačao u veznom redu: Nenad Jovanović, koji je u 4-4-2 igrao kao napadač, sad je pomaknjen na polušpicu, i tamo igra kao prerojen. Polušpic, neobstoječa pozicija crno-belih u poslednjim decenijama, tako je postala najjače oružje verovatno novog srbskog prvaka. A uloge u napadu su se potpuno promenile; Luca je sad tek 2.-3. napadač, u prednosti su trenutno Kokoev i Ageev (10 golova).

Odličnu polusezonu obeležio je i tim do 19 godina, gde mreže trese

16-godišnjak, moguča zvezda Partizana za par godina.

Zanimivo, da se slično, kao prošle sezone, kao mali problem ovog tima, pojavljuje (ne) disciplina. Partizan je do sad zaslužio več tri crvene kartone, pre svega zbog »borbenosti« Muhameda Borovića, koji je video crveno i u JSL i u kupu te zajedno odmarao čak pet utakmica.

Kup i Evropa su odrađeni bez praske: ponizen je i veliki Real sa 3:0, a Partizan u osmini finala očekuje Milan. Odlične predstave obeležila je i Zvezda, koja je pobednik grupe sa Bayernom (na Marakani petarda 5:0), Portom i Besiktasom i očekuje krvnika Partizana ispred godinu dana, Lyona.

http://s16.postimg.org/q2zccpnhx/LSLSL1020.jpg

TRANSFERI: Dobro, solidno, odlično

Kako drukčije izgleda taj Partizan; ne samo, da su isti igrači počeli igrati bolje, nego su tu i nova pojačanja, vredna 20 milijuna eura. Najviše, dobrih 11 milijuna, išlo je Javoru za

Ivana Bilića, reprezentativnog beka, koji može igrati na obe strane; u Partizanu igra večinoma na levi, i time je Partizan još povečao »svoj« broj reprezentativaca... Javor je za 4 mil. bogatiji i zbog toga, što su se (začuda) odrekli slovačkom vezistu, koji ipak nije bio prvi izbor za to mesto, ali nakon pet meseci Mariću nije žao. Poziciju levog beka za svaki slučaj ipak mora pojačati neko iz Južne Amerike (160k), takvo je nepisano pravilo. A poziciju desno na sredini preuzima izuzetno kvalitetni 21-godišnji Poljak iz Šahtara (5.25 mil.), koji je možda od svih najviše oduševio.

I upravo dan pre božiča, Partizanov tabor je doživeo novu lepu vest: odlični branič i ćeški ofenzivni veznjak, ubica (8 golova) na prolječe biti če još »jači«:

http://s16.postimg.org/zfqqpcchh/oba_sette.jpg

Klub su napustili: Lopez (Deportivo), Aparicio (Betis), Souza (Gil Vicente) i od prvotimaca još legendarni Daniel Altamirano.

SRBIJA NA KUPU KONFEDERACIJA: FRANCUZI NA KOLJENIMA ZA BRONZU

http://sinisa323.files.wordpress.com/2007/07/blogre.jpg?w=500

Stade de France:

Francuska – Srbija 1:1 (1:1)

Mahi (45); Jovanović (20)

Villeneuve D ̓ Ascq:

Srbija – Australija 3:0 (0:0)

Djukanović (46, 57); Novaković (90)

Stade de France:

Meksiko – Srbija 1:1 (0:1)

Larios (69); Tošič (9)

Crveni karton: Dominguez (35)

Polufinale, Marseille:

Argentina – Srbija 1:0

Cordoba (45)

Za 3. mesto, Marseille:

Srbija – Francuska 1:0 (1:0)

Djukanović (8)

Finale:

Nizozemska – Argentina 0:1 (0:0, 0:0)

Morales (112)

Kvalifikacije za SP:

Crna Gora – Srbija 0:0

Srbija – Izrael 1:0 (0:0)

Bošnjak (55)

Moldavija – Srbija 0:2 (0:2)

Radanović (18), Govedarica (37)

Srbija – Litva 3:0 (1:0)

Juska (35/ag), Stefanović (54, 90)

Poredak:

http://s16.postimg.org/ph5s2v31x/spppp.jpg

Sa odlikom, granitnom obranom (ispred Italije, koja je primila 2) i dobrim napadom, drugim najefikasnijim (Irska je postigla čak 43 golova, ali je imala u grupi Liechtenstein i Luksemburg), »orlovi« su zaključili uspešne kvalifikacije i nakon 12 godina vračaju se na mundial. I to sa dobrom popotnicom. Nije toliko uspeh treče mesto na kupu konfederacija, nego to, da su u borbi za treče mesto usred Francuske (tek 18. na Fifini tabeli) savladali domačina sledečeg SP-a, reprezentaciju, zbog koje je Srbija puno patila, izgubivši finale EP-a (2048) i SP-a (2062) protiv galskih petelina, ali jih je zato savladala u četvrtfinalu SP-a 2066.

Orlovi su kao 4. reprezentacija sveta u žrebu grupa za SP bili nositelj, a za suparnike su dobili: Dansku (24), Togo (30) i stare prijatelje, Australiju u grupi B. I Danci su povratnici na mundial, na to su čekali čak dvaput više nego Srbija (24 godina), a največi uspeh jim je 4. mesto iz 2026. Togo nikad nije prešao grupnu fazu mundijala; dva put su završili treči na afričkom prvenstvu. Australija ima »praktično« zagotovljen put na mundijal, jer če kenguruji na njemu učestvovati več 25. put zaredom. Najviše su dogurali do četvrtfinala (2x) i osmine finala (2x), poslednji put su prošli grupu pre 24 godina.

Grupa A, sa kojom se križa naša grupa, donosi Francusku, Španiju, Južnu Koreju (prvak ispred 4 godine) i Ekvador. Moguč je ponovan duel Srbije i Francuske, ali i ostali suparnici če biti izuzetno neugodni, pored Španije tu su nepredvidljivi Azijci te Ekvador, koji je sijajno odradio južnoameričke kvalifikacije te završio čak treči, ispred Brazila. Ovogodišnji mundial imati če dva velika povratnika: Norvešku (nakon 104 godine) i Peru (nakon 88 godina) sa Rodolfom Apariciom, ex-igračem Partizana.

BITKA ZA NAPADAČE U REPREZENTACIJI SE NASTAVLJA

Drugi dio sezone biče i u znaku nagađanja mogučeg sastava reprezentacije za Francusku i ako su neke pozicije več zabetonirane, barem za prvi tim, biče se velike bitke za rezervne pozicije. Najviše zanimanja če biti, koga če selektor pozvati za pozicije krila i dodatnih napadača. Dejan Djukanović, igrač sveta i Evrope 2100 i 2101, junak EP-a, biče prva violina i jedini je za sad napadač svetske klase (ako odmislimo Jovanovića kao napadača). U Sremu ima odličnu polusezonu debitant Miloš Stefanović (2 gola protiv Litve, 10 u Sremu, bombom presudio i Partizanu); u petardi protiv Bayerna proslavili su se Uroš Ivanović i Nikola Rakić. Upravo Stefanović se pre svega zbog partije protiv Partizana za sad čini siguran izbor na avion za Francusku, gde je u igri još Gonzales, koji na kupu konfederacija zbog povrede nije igrao.

Trojica golmana te cela obrambena linija verovatno neče doživeti nikakvih promena, osim ako se ne desi neki nesretni slučaj. U sredini je pitanje, da li če Marić u timu zadržati

Bojana Djordjevića (Porto), kojeg je isprobao na jesen, i kakav status ima član Man Utd-a, Aleksandar Djalović (u Srbiji igrao jedino za Partizan), koji u Marićevom mandatu nije pozvan u reprezentaciju, a nezvanični viri sigurno najavljivaju njegov povratak. Od ofenzivnih veznjaka biče bitka: Novaković (skoro pojačanje Partizana, ali su se ga crno-beli zbog njegovih povreda za sad odrekli) ili Kalaba? Špekuliramo i za desno krilo: ako je Vranješ levo, da li če selektor još računati na veterane Tošića i Kišića, ili če u ogenj baciti 20-godišnjeg igrača slavnog prezimena? Da li je to moguče?

RASPORED SRBIJE NA SP-U, GRUPA B:

10. jun, Nantes, 15.00:

Srbija - Togo

15. jun, Bordeaux, 19.00:

Danska - Srbija

20. jun, Stade de France, 15.00:

Australija - Srbija

Sir Aleš · July 21, 2013

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/thumb/c/cd/FK_Partizan_-_newest_logo_PNG.png/150px-FK_Partizan_-_newest_logo_PNG.png

Partizan nakon godinu dana vratio stvari na svoje mesto dvostrukom krunom

Prvenstvo, tabela:

http://s22.postimg.org/yjkbq7lbl/JSL_0101.jpg

Tabela rednog dela

Lav kup:

http://s22.postimg.org/fnen6djg1/lavvvvvvv.jpg

O naslovu prvaka ove godine nije bilo dileme i možda je bilo presudno več 1. kolo, kad je FK Beograd golom Srečkovića (bivšeg golgetera Partizana) uzeo sva tri boda na Marakani. U nastavku sezone Beograd je kuči šokirao i crno-bele sa 2:0. Bilo je nekoliko puta, kad su u gostima delovali slabo i kao bez ideje, zato i ovih nekoliko poraza, ali po drugoj strani, ostvarene su bile neke fantastične domače partije (

Zvezda 5:0, Mladenovac 9:0, Borac 6:0).

U kupu novo slavje, treče zaredom; i opet je ubedljivo pao Srem, koji je treči put zaredom nakon 2093. i 2096. popio tri komada i zbog toga je bio finale opet odlučen več nakon prvih 45 minuta. Sad je rezultat u finalnim pobedama krepko na strani Partizana (5:2).

U Europi ipak napravljen je korak nazad, što se napredovanja tiče. Partizan nije izgubio, ali je zbog višeg remija u Beogradu (

2:2) ispao iz osmine finala protiv Milana, protiv kojeg se je u prvom meču zahvaljujuči Tanasiću na golu jedva spasio (1:1). Dobre partije do tad nisu ostale nezapažene, pa je tako Zoran Govedarica, kapiten crno-belih izabran za najboljeg igrača LŠ, a na drugom mestu je češki eksekutor Prohaska-17 golova ove sezone. Treče mesto zauzima Zvezdin Siniša Matijašević. Finale: Chelsea - Man Utd 1:0.

Team snova LŠ 2101/02

Sve utakmice drugog dela sezone

Nakon objavljenog spiska 23 igrača za SP, Marić prezuzeo svu odgovornost

SENZACIJA SRBSKI WALCOTT; BEZ REKORDERA U FRANCUSKU!

http://www.novosti.rs/upload/images/2013//05/28n/sp-fudbal-reprezentacija.jpg

Nakon početnih kritika i nesoglasij, poverenje u "orlove" bilo je sve veče. Pre dve godine, mandat "orlova" bio je poveren treneru Partizana, koji je obečao, da če raditi profesionalno i, da reprezentacija neče biti poligon za igrače Partizana.

Ipak, ti su u nastavku činili skoro 50% sastava igrača; ako uzmemo u obzir i nekadašnje igrače, taj broj se približava 2/3. Ali Marić je svojim rezultatima utišao sve kritike. Srbija je ubedljivo kao neporažena završila kvalifikacije i nakon 12 godina plasirala se na SP, a na kupu konfederacija prošle godine završila kao treča. Marić je obečao pomlađivanje i obečanje ispunio te igrački kadar proširio. Ne može se mu očitati, da igračima nije ponudio prilika. Za Srbiju je 34 golova u kvalifikacijama (2 su bila autogola) postiglo čak 15 različitih fudbalera.

Ipak za ovakvo veliko takmičenje, očekivalo se, da če Marić pozvati igrače, na koje je računao u kvalifikacijama, a to se djelomično prelomilo, jer na avion za Pariz putuju čak dva debitanata. Zbog nešto loše forme Djordje Ivanovića (Mladost) u ulozi trečeg golmana zameniče Sremov Selaković, a potpuna senzacija je (bez obzira na to, da ide za igrača Partizana) 19-godišnjeg Bogojevića, koji nije odigrao ni sekunde za Partizanov seniorski tim.

Svoje drugo uzastopno veliko takmićenje (ne zna se, koja je veča seznacija) propustiti če i Čedomir Djoković, rekorder ove generacije po broju nastupa (85). Iako je imao solidnu sezonu za Partizan, SP če pratiti po TV-u, kao i povređeni Zoran Govedarica, koji bi sigurno bio nared za kasnije utakmice. Treče iznenađenje je povratak Aleksandra Djalovića u reprezentaciju; igrača, kojemu se je Marić u svom mandatu odrekao, a sad nakon dve godine biče prisutan čak na SP-u!

http://s22.postimg.org/9g3967nox/SRBIJA_SP.jpg

"Ovaj spisak temelji na moji procjeni, da je to najbolji tim, koji se uklapa u moj sistem. Na početku mandata sam jasno rekao, da če to biti moj cilj. Djurić se povredio, i nisam zvao dodatnog štopera, jer i Muhamed može igrati na toj poziciji. Za Goveraricu nisam riskirao, a što se Čedomira tiče, on je to prihvatio kao profesionalac. Naravno, da mu nije lako, ali za morebitan neuspeh ja ču preuzeti svu odgovornost. Bogojević? Nema razloga, da ga ne bi pozvao, isto vredi i za Djalovića. On nikad nije ispao iz reprezentacije."

Mišljenja o Marićevim izjavama su deljena. Videčemo, kako če to utjecati na odnose u trenutno (FIFA ranking) 2. reprezentaciji sveta, u kojem ima najviše predstavnika Partizan, a sledi mu Srem(!) sa trojicom, koja je ukupno sabrala 8(!) nastupa (?!!), ali Marića je očigledno još pod utiskom dva poraza od Srema... Partizanov večiti rival i objektivno gledano drugi najbolji tim u Srbiji, zastupan če biti samo Novakovićem (koji je na zimu prešao iz OFK-a). Zašto se Marić zahvalio za sudelovanje Zvezdinim Kalabi, Tošiću, Rakiću i Ivanoviću (verovatno najbolji napadač JSL i u prvih 11 Lige Šampiona!!), na koje je računao u kvalifikacijama, zna samo on; kao i to, da li če reprezentaciju voditi i u narednom ciklusu kvalifikacija za EP.

Edited July 21, 2013 by Sir Aleš

Sir Aleš · July 24, 2013

Reprezentacija Srbije se kuči vrača bronzom; na Fifini tabeli su šampioni Evrope prva reprezentacija sveta

Totalna kopija prvih 3 iz 2066. : ovaj put za finale kobni Gauči, koji su u finalu izgubili živce

http://s18.postimg.org/ngh4bbmyh/WC_2102_FINALE.jpg

U Evropi verovatno nema takvog fudbalskog fenomena. »Orlova« osam godina nije bilo na velikim takmičenjima. Kad su se pre dve godine vratili na Euro, osvojili su naslov, a ove su nakon dva propuštena muniala (2094, 2098) nakon 12 godina opet osetili tu takmičarsku napetost – osvojivši treče mesto i tako ponovili uspeh ispred 36 godina.

Nakon završetka predtakmičenja nije sve kazalo, da če ta generacija toliko podsečati na onu iz 60-ih godina 21. stolječa; onu, koja je 2062. igrala u finalu SP-a. Jer je več prva utakmica zavela. Pao je

Togo sa uverljivih 7:0 i tad se več očekivao svetski naslov. Ali... »naš (valja za ceo region« mentalitet je opet proradio, i protiv Danaca Srbija je bila potpuno nemočna, tako da je konačni rezultat nezaslužen; moralo bi biti 3-4 gola razlike. U poslednjem kolu tako se skoro morala pobediti Australija. Prvi dio Srbija je završila na 2. mesto iza Danske (7), što se tek kasnije izkazalo za dobro. Danci su išli na Španiju, a »orlovi« na Južnu Koreju, aktualnog svetskog šampiona. Domačin Francuska, Brazil, Italija i Portugal samo su neke od favorita, koji su senzacionalno ispali nakon predtakmičenja.

U meč protiv Azijca, Srbija je išla napadački, sa dvojicom napadača i polušpicom; što se izkazalo kao hrabar potez i prikazana je bila (druga) najbolja igra na turniru. Vodstvo od 2:0 bilo je sačuvano; jedan gol za Korejce nije bilo

dovoljan. I sad je u četvrtfinalu dolazio stari rival; rival iz kvalifikacija, a pre svega iz finala Eura 2100: Nizozemska! I to je bila utakmica, koja če se dugo pamtiti. Prvo je Verbeek »narančaste« poveo u vodstvo topovskim udarcem iz 40 metara, koji je oplazio Eijenbroeka ravno dovoljno, da je lopta prevarila Ajdovca. Vodstvo je trajalo samo pet minuta: Boženko nakon skupne akcije Djokovića i Vranješa poravnava na 1:1. Srbija je ovde prikazala najlepšu i najbolju utakmicu na mundijalu, a Nizozemci su (kao sve ostale reprezentacije, koje se hoču spasiti u produžetke) branili i dugovlačili. Vrhunski bunker je tek započeo, kad su ostali bez igrača manje. Sve je kazalo da produžetke, ali u trečom minutu sudačke nadoknade, Karas na meji šestnajsterca puca jedno od odbitaka, i gol, gol, 2:1. Edgar Davids, gde si sad??

U polufinalu Srbija-Argentina! Argentina je imala dobar tim, pobednik je kupa konfederacija, gde je upravo u polufinalu savladala Srbiju. Ta još uvek

nema oružja protiv Gauča; nakon toga sledio je psihološko najteži meč: meč za medalju. Norveške nije bilo na SP-ima sve od 1998., ali su se pokazali upornim i dobili večino zračnih duela. Mož odluke ovaj put: Radoje Vukajlović u produžetku iz slobodnog udarca. Za pobedu za kraj, za medalju; za poslednju Marićevu utakmicu na krmilu reprezentacije.

http://s18.postimg.org/hqwad9reh/DREOV.jpg

»Čestitke igračima. Ovo je bilo možda naš domet. Kvaliteta fudbala na šampionatu je bila očajna. Cilj večine reprezentacija je bio ne primiti gol, ako su ga dale, postavile su bunker sa 5 braniča. Bilo je kao, da vodim Partizan protiv Čukaričkog. Izuzetak su Argentina i Danska; pogotovo Danci su me impresionirali. Odlazak sa selektorske pozicije nije bila laka odluka, ali odlazim sa mirnim srcem. Mislim, da smo svi dobro radili, da je bio jedan kvalifikacijski ciklus dovoljno; da smo dali priliku širokom izboru igrača i da se za kvalitetu fudbala u Srbiji nije bati.«

NEKE OD NAGRADA SP-A

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/thumb/c/cd/FK_Partizan_-_newest_logo_PNG.png/150px-FK_Partizan_-_newest_logo_PNG.png

Iza šampiona Srbije je polusezona 2102/03, ali od sezone 2104/05 istorija crno-belog sveta če se pisati na novo

http://s12.postimg.org/9krjfc52l/Stadion_reduc.jpg

SVE JE RESNIČNO I SVE JE DOZVOLJENO: NAKON STO GODINA OBEČAVANJA PARTIZAN DOBIVA NOVI, NAJVEČI I NAJMODERNIJI STADION U EVROPI

Predsednik Aleksić: investicija 22. veka za nove generacije

http://s18.postimg.org/xnv29zjsp/STADION_2003_XX.jpg

(iz 2012.)

http://s12.postimg.org/ytcd90a0d/PFC_Team_Novi_stadion.jpg

8. jula 2104. Tako su rekli. Tad če stari stadion JNA, sa 120.500 sedišta iči u istoriju, a zameniti če ga ultrasodobna arena sa 144.548 sedišta. Crno-na belom, takav je i dogovor, po kojem če Partizan u tom projektu čak zaraditi 100 milijuna eura.

Sa time če biti zatvoreno i jedno od najpriželjkivanih poglavja Partizanove Nove ere.*

http://s18.postimg.org/4t4f3o8hl/14417_bgpartizan2_f.jpg

»Ovo je investicija za 22. vek. Pričali su mi dedovi, koliko su sve reči išle u prazno, kad se govorilo o novom stadionu i velika mi je čast, da sad, kao predsednik Partizana naglasim ovaj dogovor i isčekivanje. Svi smo uzhičeni; svi smo radostni i skoro neče biti lepšeg poklona za ceo Partizanov svet, kad čemo za skoro tri godine proslaviti naš 160. rođendan. Svako drvo ima svoje korenine, a sa novim stadionom mi jih nečemo zaboraviti; ni Manceja, Mijatovića, Kežmana, Ilića, Milića, Borisova, Savića, Kowalskog, i ostalih.«

Do tad su još dve godine; a kako su crno-beli završili polusezonu, u kojoj praktično nije bilo transfera**?

http://s18.postimg.org/4k29006bd/JSLP0203.jpg

Zrcalna slika prošle. Sa tom razlikom, da je iza Partizana več gostovanje u

vručoj Sremskoj Mitrovici, gde su lani prvi put izgubili, ali ovaj put jih je spasio sudija sa dva penala... Najbolja forma i igra prikazana je na kraju; kraj septembra i početak oktobra više smo gledali mučenje lopte i gubitak 4 bodova u 2 uzastopna domača okršaja. Jedini poraz sezone desio se u Londonu kod agresivnog Tottenhama, koji na kraju ipak nije uspeo prezimiti u LŠ! Razlika na tabeli mogla bi biti još viša, ako bi Partizan kod kuče osvojio koji bod više. Pored Bežanije i OFK Beograda, crno-beli su odigrali najviše partija na svojem stadionu (9), a zabeležili su »samo« 21 bodova, što je isto, kao Zvezda, koja ima čak 2 domače utakmice manje. Situacija je suprotna, kad uzmemo u obzir tabelu gostovanja: tamo Partizan suvereno vodi; iz 7 utakmica ima 100% rekord.

Ako je u proteklim sezonama bio iznenađenje, sad več nije: FK Beograd je iz Humske odneo bod, a kod kuče razvalio Zvezdu sa

4:0.Da li ide za novi centar snage u Beogradu? Zvezda je veoma daleko, ali u Evropi opet blistaju: u grupi LŠ u grupi sa Bayernom, Rangersi i Standardom čak 100% rekord sa gol razlikom 10:0! Tako je žreb podelio suparnike u prolječnom delu europskih takmičenja za srbske klubove: Partizan ide na šampiona Evrope!

http://s18.postimg.org/csddchczd/LSSSSS.jpg

Liga Šampiona, 1/8 finala:

Chelsea – Partizan

Atletico Madrid – Crvena Zvezda

Europska liga, 1/16 finala:

Piacenza – Javor

Mladost Apatin – Real Madrid

*tog sejva

** osim dovođenja

univerzalca iz Srema

UTAKMICE JESENI

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

http://forzaitalianfootball.com/wp-content/uploads/2012/08/kaka.jpg

U našoj rubrici za relaksaciju danas: Četiri fudbalera, četiri zanimljive priče i razvoj karijera: dokaz o tome, kako nepredvidljiv može biti fudbal

IGOR AJDOVEC

Šifra: rođen ispod srečne zvezde

Ko bi još pre sedam godina pomislio, da če slovenački golman sa 27 godina u svojoj zbirki trofeja imati skoro sve, što se može osvojiti?

Rođen u Izoli, a fudbalsko predan matičnom klubu Kopru, gde je bio član od 2092-95. U poslednjoj sezoni na Bonifiki sa Koprom se je veselio naslova prvaka Slovenije, prvog nakon 9 godina. I tad, sa 20 godina, ga zapazilo budno Partizanovo skautsko oko. I Igor i ceo Partizan je prihvatio izazov, i to kako! Možda najbolja debitanska sezona nekog golmana u Partizanu u Novi eri. I legende poput Matijevića, Galića i ostalih su trebale neko vreme, da se dokažu (Galić je bio neko vreme čak 3. golman), ali Ajdovec broja 1 nije ispustio iz ruku. Trostruka kruna u prvoj sezoni u Humskoj; tad, kad su reflektori nakon 120 minuta borbe u Manchesteru u finalu Lige Šampiona osvetlili njega i Liverpooloveg golmana i kad se znalo, da če penali opet odlučivati o europskom trofeju. Partizan je godinu pre zbog penala izgubio taj finale i finale Lav kupa... ali u 2096 morao ga je dobiti, zbog Igora. Tri obranjena penala su bila dovoljno, da se finale završi več nakon 3. serije.

Do danas u dresu Partizana (219 nastupa) osvojio je 16 lovorika: 6 naslova prvaka, 5 naslova u kupu, 2 naslova šampiona Evrope, 2 super kupa Evrope i 1 svetski klubski kup. Usporedno sa njegovom briljantnom ulogom u Partizanu pamti se največa glupost u istoriji slovenačkog fudbala: tamkajšnji selektor na Ajdovca je potpuno zaboravio, pa je zato prihvatio poziv selektora »orlova« i sad nastupa za selekciju Srbije (21 nastupa), sa kojom je bio evropski prvak te treči na svetskom prvenstvu i kupu konfederacija. U poslednje vreme sa Tanasićem bije borbu za prvi dres i u Partizanu i u reprezentaciji; tamo ga sreča (povreda Tanasića) poslužila na mundialu u Francuskoj, pa je branio sve utakmice na izbacivanje.

MARIANO GONZALES

Šifra: igranje na pogrešnoj poziciji u klubu; poprava greške u reprezentaciji

Argentinski brzonogi napadač je bio prvo pojačanje trenerja Marića u Partizanu, kad je augusta 2096 stigao u Humsku. U četiri sezone za crno-bele odigrao je 70 utakmica i postigao samo 12 golova; pre svega zbog Marićeve odluke, da Speedyja Gonzalesa postavi na levo krilo. Iako je postigao nekoliko lepih asistencija, to ipak nije bilo to, i Argentinac se vratio u svoj Velez na ljeto 2100. I tad preokret, vredan letalske karte za Surčin: Marić postaje srbski selektor i pokuša popraviti svoju odluku te Gonzalesa (sa srbskim pasošem) pozove u tim za kvalifikacije za SP! Početak odličan: 5 utakmica i 5 golova; nakon toga se mu malo zaustavilo, ali postao je standardni reprezentativac; koji je imao čak priliku igrati protiv svoje rodne zemlje: u polufinalu SP-a Srbija je poražena protiv Argentine, a »Marijan« je igrao poslednjih 15 minuta.

DUŠAN MITROVIĆ

Šifra: Od tragičara do spasa karijere

Njegov matični klub je OFK Beograd, ali tamo nije odigrao ni sekunda meča. Romantičari su napadačkog desnog beka slali na sve moguče pozajmice u Takovo, Kulo, Njegoš, sve dok ni pre početka sezone 2096/97 pojačao NK Domžale iz Slovenije, koje je vodio njegov sunarodnjak Dragan Sekulić. No u dve sezone u Domžalama, ovaj igrač doživeo je nešto, što je teško objasniti. U sezoni 2095/96 veselio se naslova prvaka; samo godinu dana kasnije on i suigrači su u ligi završili kao poslednji te ispali! Tragikomičnu situaciju dopunilo je i zanimanje Partizana zanj; crno-beli su na sve pretege tražili dobrog desnog beka i dobili ga (neki su se samo smijali) za 200.000 eura. Epilog? Mitrović se u dresu Partizana veoma dobro snašao, u sezoni 2097/98 postao je prvak Evrope. Iako se nije uspeo ustaliti kao prvotimac, do danas (6. sezona) je upisao 90 nastupa i postigao 2 gola.

MILORAD RADENKOVIĆ

Šifra: Zaton velikog talenta ili nesrečne okoline karijere

U julu 2095, sa 17 godina ispred Radenkovića bila je svetla budučnost, kad je kao veliki talent za pola milijuna eura potpisao ugovor sa Partizanom. Sedam godina kasnije, priča je sasvim drukčija i tužnija.

Nakon dve solidne sezone u mladinskom timu, svi smo čekali korak napred, ali nismo ga dobili. Crno-beli su ipak u napadu imali preveliku konkurenciju. Tako je bila njegova sudbina igranje u Teleoptiku te pozajmice u Sremu Jakovo (nekad filijala Partizana ali nakon finansijskih problema su onda ispali iz Prve lige) i OFK Nišu. Za prvi tim Partizana je u pet godina odigrao samo tri utakmice, od toga dve u kupu i postigao jedan gol. Nakon sezone 2099/2100 Partizan sa njim raskida ugovor i Radenković je četiri meseca bez kluba, da bi se u novembru vratio u Apatin. U lanskoj i predlanskoj sezoni je za Pivare igrao 27 puta i postigao jedan gol, da bi ga u ovoj sezoni Pivari poslali na pozajmicu u Radnički Sombor; gde je do sad u 25 utakmicama mrežu zatresao 12 puta.

Kakav če biti nastavak karijere tog dečka, nekad reprezentativca U-21?

Edited July 24, 2013 by Sir Aleš

TSO™ · July 24, 2013

Ja ti se divim,samo igraj dok uzivas

Sir Aleš · July 31, 2013

http://s10.postimg.org/ai1huwa1l/cbn.jpg

4. maj 2103
Intervju: Muhamed Savić

Današnji sugovornik je legendarni napadač Partizana i kasnije pomočni trener, koji je u aktivu iz Humske 1 ukupno bio aktivan skoro pet decenija. Zanj je postojao samo jedan tim. Po absolutnom broju nastupa za Partizan samo je Momčilo Vukotić ispred njega, a sam je rekorder po mnogočemu: broju prvenstvenih zgoditaka (215), broju europskih golova (112), broju golova u Ligi Šampiona u jednoj sezoni (18)... Stariji pratioci fudbala pamte, kako je lovio rekorde; za mlađe više je bio poznat kao druga ruka slovenačkog trenera i tandema Stare sablje. Sa fudbalskim radom je zvanično prekinuo pre devet godina; decembra če napuniti 74 godina.

Iako je to več treči intervju sa »Muhom« za naš portal (prvi u ulozi igrača, drugi u ulozi pomočnog trenera), kao »penzioner«, u ovome zaista nije imao dlake na jeziku. Otkrio nam je neke zanimive stvari, koje do sad nisu bile poznate ili se o njima samo špekuliralo. Kroz ovaj pogovor tako nije se samo risala njegova, več i Partizanova istorija kroz poslednjih 50 godina.

Crno-bela nostalgija: Gospodine Saviću, prvo hvala vam na gostoprimstvu i da ste se odlučili za taj pogovor.

Savić: Hvala vama i dobrodošli.

Crno-bela nostalgija: Neki kažu: 2029. je bila izvanredna godina, koja če se PAMtiti... Partizan je ove godine prvi put u istoriji osvojio trostruku krunu; mesec dana pre pratili smo lep astronomski fenomen, a u decembru ste se rodili vi.

Savić: (smeh). Pa, da stvarno, ali ja ni za jednu stvar nisam kriv; odgovaram samo za stvare posle 2029.

Crno-bela nostalgija: Dobro onda, preselimo se desetak godina kasnije. Sa 16 godina za vas je došao trenutak istine, zar ne?

Savić: Tako je. Fudbal sam odmah zavoleo. Igrao sam za juniorski tim Radnika Prilužje, Vučitrn, tamo sam rođen. Onda je došla ponuda Partizana za upis u njihovu akademiju. Šta, da radim drugo, prihvatio sam, ko ne bi? Pratio sam Partizan, kad je osvajao europske naslove, sve od 2039 dalje, iako se bežno ali zaista bežno sečam i onega iz 2037.

Crno-bela nostalgija:U timu do 19 godina ste blistali, svi su vas hvalili i samo pitanje vremena je bilo, kad čete preči u prvi tim. Fudbalsko ste bili korak ispred svih; sa 17 godina ste čak dobili priliku igrati protiv Reala.

Savić: Da. Tad je bila zaista čudna situacija, Partizan je igrao europski superkup protiv Madridžana, i zbog sukoba reprezentativnih i klubskih interesa, neki su »morali«, da igraju za nacionalni tim, pa su oba trenera bila u problemima. Igrali smo klinci, ja, Hugo (Isaula), Vladan (Brajović)... i tad sam več osetio, kakva je to ravan. Real nam je tam mogao uvaliti 3-4 komada, ali smo izdržali 120 minuta i nakon toga ipak izgubili nakon penala. Svaka čast Srdjanu (Ljubisavljeviću, golmanu).

Crno-bela nostalgija: Vaše vreme je ipak došlo »tek« na početku 50-ih; do tad ste strpljivo čekali i kad vam u prvom timu nije išlo. Svi su puno očekivali od vas, ali tad je bio glavni gazda u timu vaš mentor, Darko Zdravković. Podsetite nas malo u ta vremena.

Savić: Darko je bio moj i uzor mnogim. On je posle prestigao Cvetkovićev broj prvenstvenih pogodaka na 165. U klub je došao nakon potresa, nakon sezone 2037/38, kad je Partizan nakon skoro tri decenije predao titulu prvaka OFK Beogradu. U klubu je igrao 15 sezona i mnogo učinio zanj. Imao je više od 400 nastupa i postigao ukupno oko 200 golova.

No u medijima je bila potpuno druga priča. On nije nikad imao nikakvog kredita, čak je i meni bilo nezgodno, kad su me nakon slabe igre ocenili kao solidnog, a Darko je i nakon postignutog gola i asistencije, valjao za »prosjek«, bilo to sa 21 ili 31 godina. On sam mi je rekao, da je to verovatno zbog autogola protiv Škotske u kvalifikacijama za SP 2042, zbog kojeg je Škotska pobedila Srbiju sa 2:1 i plasirala se u Argentinu. I to mu očigledno nikad nije bilo oprošteno. Mediji su širili laži o njem i pokušali stvarati slabu atmosferu između Grobarima, ali to jim nije tako uspelo, kako su si zamislili. Da ne pričamo, šta sve je bilo izrečeno deset godina kasnije, kad smo igrali u Londonu protiv Arsenala, i kad je imao izglednu priliku za gol, ali je u situaciji 1 na 1 pogodio prečku.

Svi su mi govorili, da ču sigurno prestiči njegov rekord po broju ligaških pogodaka. Nagađali su, da ču zabiti 250-300 golova. Nikad neču zaboraviti utakmice u Novom Sadu februara 2062, kad sam zabio tri gola i time prestigao Darkov rekord. Ne zbog mene, več zbog njega. Nakon meča izjavio sam, da bez Darka to ne bi mogao učiniti, ali sledeči dan otvorim stranicu i tog dela nigde. To sam ponovio i nakon uspeha na SP-u i srebrnoj medalji, ali opet, kao da nisam ništa rekao.

Crno-bela nostalgija: Koji mediji su to bili?

Savić: Neču reči imena; a možete i sami, da pogodite, otvorite pet naključnih sportskih stranica, i videčete.

Crno-bela nostalgija: Onda je došlo vaše prvo zlatno razdoblje; postali ste reprezentativac i prvi strelac Partizana.

Savić: Da, to je bilo zaista fantastično razdoblje. U toj deceniji četiri puta smo bili prvaci Evrope i dvaput igrali u finalu. Bilo je nekih zaista fantastičnih mečeva, kao što je protiv Porta, kojemu smo zabili 10 komada, i sad ne mogu, da verujem. Ali bilo je i nekih dramatičnih ispada, pogotovo protiv Manchester Uniteda (2054/55) i finale protiv Arsenala (2053). Bili smo pravi tim: Kowalski, Blaha, brača Damjanović... Darko se polako opraštao. Igrao je finale protiv Reala 2051., kad smo pobedili 2:0, a sledeče godine u prvih 11 protiv Liverpoola (4:0) več sam dobio priliku u startnoj postavi i zabio gol.

Crno-bela nostalgija: O utakmici protiv Arsenalu te generalno protiv kluba iz Ostrva nekoliko kasnije. Vaš osobni i neverovatan uspeh: 18 golova u jednoj sezoni Lige Šampiona (2057) i najbolji igrač tri godine zaredom (2057-59).

Savić: Sve »dobitne« sezone iz 50-ih su bile fantastične, u tim finalima smo zaista razvalili suparnike. Tad sam se zaista osečao, kao da letim. U napadu sam imao tad najboljeg mogučeg partnera, Mowlyka, i kasnije u 60-ima i Dobosa. I Blaha je bio odličan, ali ne treba zaboraviti i na obranu, vezni red i golmana.

Crno-bela nostalgija: No, nakon toga, došao je za vas malo manje sveteo period. Politika rotacije trenera je jedno, ali kad prvi igrač sedne na klupu za duže vreme, nije baš prijatno.

Savić: Kraj petdesetih sam, neki kažu, bio na vrhuncu karijere. Imao sam 28, 29 godina i osvojio sve. Tad se je polako počela smena generacija. Neki od bivših suigrača su me zvali, kazali, »Muha, ajde traži drugi klub«, jer kad ču dopuniti 30. rođendan, ču biti napola več u penziji, jer trener neče računati na mene.

Dobro, ja sam profesionalac, rekao, sam, strpljiv sam bio uvek i čekaču na svoju priliku. Tad su u klub počeli dolaziti novi napadači, Djurovski, Mrkela, Marras, koji je vredio 20 milijuna eura. To su bili tamo 20, 21 godišnjaki, od kojih se očekivalo, da su več izkusni, da če odmah zabijati.

Treningi nisu bili kao nekad, kao da je nastao neki zid između nas, staroselaca, i tih novih napadača. Kao, da smo podeljeni u dve grupe. Trener je htio što brže i na silu uigrati te mladiče, što se mu je vratilo. Mowlik je u Partizanu završio sa 33 godina; ja sam imao tek 30 ali imao sam energije za igrati još 10 godina. Ako bi 2057. rekli nekome, da če Muhamed Savić igrati još toliko, ne bi mu poverovali. U glavnom, sezona 2060/61 nije počela po našem planu, pre svega u Evropi smo izgubili dva boda protiv Hajduka na JNA i posle smo završili tek 2. u grupi, za koju su svi očekivali 100& učinak. Marras je morao, da igra, da opravda svoj novac, zabio je i gol u Splitu, ali nekako to nije bilo to. I on je imao svoj trenutak patnje, bio je jedan od krivaca za najluđi poraz u mojoj karijeri, protiv Zvezda na JNA, kad smo sat vremena imali dva igrača više. Ali moje največe razočaranje u karijeri je 1:1 protiv večitog rivala u revanšu polufinala LŠ 2063, kad smo opet imali igrača više, ali ispali.

Na prolječe 2061 se trener odlučio, da ponovo postajem starter; iako sam več tad bio najbolji strijelac tima. Pojačanja kao da nije bilo. Na kraju smo čak uspeli osvojiti trostruku krunu. U finalu LŠ smo pobedili favoriziranu Barcu, a ja sam izvodio poslednji pobednički udarac. U finalu kupa smo pobedili Bežaniju, Mrkela je zabio iz slobodnjaka pet minuta pre kraja, svoj prvi gol sezone. Ja sam svi trojici rekao, ako žele neke savjete, neka se obrnu na mene, Janosa... ali si niko nije drznio.

Ali su oba dvojica, Djurovski i Mrkela brzo otišla, da bi posle skoro celu deceniju tresla mreže za Javor i Srem i to upravo protiv nas. Djurovski je posle napravio karijeru i u Fiorentini, Mrkela je u 31. godini zaigrao za Real!

http://s16.postimg.org/fqfo0bbud/s_barca.jpg
Muha #8 Savić pre izvođenja odlučujučeg jedanajsterca u finalu Lige Šampiona 2061 u Dortmundu

Crno-bela nostalgija: Zapravo, želite da kažete, da su bili vaši odnosi sa trenerom na niskoj ravni? Kako ste onda postali pomočni trener?

Savić: Ne. Odnos je bio uvek profesionalan. I u dobrom i u slabom. Ne želim, da se nešto hvalim, ali on sam mi je kasnije priznao, da je upravo zbog mene promenio mišljenje o igračima, starrih 30+. Do tog priznanja i poštenog pogovora je došlo malo kasnije; na početku 60-ih još su dolazili neki novi liki, koji se nisu snašli, ali su na treninzima dali sve od sebe. Recimo Mawena, koji je posle igrao u Chelseaju. Ali posle toga se iskristalizirao, da smo najjači napadački tandem, i to u poznim 60-ima, ja i Janos Dobos, koji smo igrali i pre 10 godina zajedno. Da ne govorim o pridodatku Miloša Radivojevića, plejmakera, koji sudi u top grupu zajedno sa Radivojevićem, Aksićem, Mowlikom... najbolji igrači, sa kojima sam ikad igrao.

http://s23.postimg.org/s3ggqipl7/savic_man1.jpg
Savićev prvi eurogol večeri: vodeči gol za Partizan na Old Traffordu, 30. mart 2066

Crno-bela nostalgija: Kad govorite o promeni mišljenja, verovatno mislite na vašu fenomenalnu sezonu 2065/66, kad ste zabili 23 golova, a bilo vam je 36 godina?

Savić: Da. Možda je to bila čak moja najbolja sezona u karijeri. Osvojili smo prvenstvo i drugi put u 3 godine u finalu LŠ pobedili Arsenal nakon produžetaka. Upravo protiv Arsenala sam odigrao poslednje evropsko finale; utakmica protiv njih u 2094. bila je i moja poslednja evropska kao pomočni trener.

Crno-bela nostalgija: Zaista, svakome lepom dolazi kraj. Kad ste se vi odlučili?

Savić: Imao sam u vidu odigrati još 1-2 godine, ugovor mi je istekao 2067. Ali nakon slabih predstava sam osetio, da je to to. Nisam bio više pravi, u kondicijskom smislu je počelo iči sve dole. Bio sam izmučen, to su svi osetili. Imao sam zagotovoljen posao u mom klubu, zato je bila odluka manje teška. To sam si govorio, ali kad vidiš na utakmici 100.000 ljudi, koji skandiraju tvoje ime... I na toj utakmici sam zabio svoj poslednji gol za Partizan nakon centaršuta Aksića; 215. u ligi. Lepšeg slovesa nije moglo biti.

Crno-bela nostalgija: Nakon toga sledilo je novo poglavje i za vas i za Partizan. Kakvi su bili vaši cilji i očekivanja za napred? Da li ste se kad nadali mestu prvog trenera?

Savić: Nakon mojeg odhoda svi su počeli, da traže mog naslednika. Svaki napadač bio je »novi Muha«. Morali smo ubraniti Partizan pred napadnima ostalih timova, pre svega Srema, koji je počeo, da nam diše za vrat. U mladom timu je igrao Adamović, u Partizan smo vratili Mrkelu, čudno, da je uopče hteo doči nazad. I tad sam video, tad sam počeo razlikovati, kako je, kad si igrač, i kako je, kad si trener i sad sam barem malo razumeo Šefove poteze za nazad. Ponovile su se greške iz prošlosti, to jeste gomilanje napadača, a sad sam bio i ja »unutra«. Kad gledam taj period, možda vam mogu na prste jedne ruke nabrojiti napadače, za koje ja mislim, da su bili kvalitetni u poslednjih 4-5 decenija. Imali smo par takvih, kojih pamtimo po jednom potezu, recimo gol Paula Renata protiv Chelseaja iz sredine terena; šest komada Roblesa protiv Basela. Da o golu Adamovića protiv Valencie ne govorim; no on je ipak druga priča. On je ipak ustvario neku karijeru o Partizanu. Kao i Morales, Michalik, Mirković, Mitić, Krunić i drugi.

Previše smo se bazirali na tehniku i premalo na brzinu, zato su nas drugi prehiteli. Srem je u 70-ima imao odličan tim i zbog toga su bili 3x prvaci; 2080. smo jim mi podarili naslov. Ako si 30 godina u vrhu, teško je sastupiti i bio je to za nas veliki šok. No ne slažem se sa nekima, koji kažu, da smo imali najslabiji tim ikad. U tom periodu smo recimo 2x igrali finale LŠ, 1x bili prvaci Evrope, ali jeste činjenica, da smo na novi naslov čekali sedam godina, to je najduže vreme, odkad Partizan osvaja te titule. U 2072/73 nas je kaznilo eksperimentiranje sa formacijom i neefikasnost. Pogledajte recimo utakmicu na JNA protiv Srema (1:3) i šuteve, pa čete videti, ko je bio bolji. Krizu igre smo imali u sezoni 2075/76 na jesen, kad je skoro otišao naš Šef, a tad su u timu bili 2 najbolja golmana sveta Matijević i Galić, napadač Michalik, sadašnji trener Partizana.

O mestu prvog trenera sam razmišljao, ali ne dosta. Dok je bio Šef na čelu, do te opcije nije moglo biti, a život je prekratak. Ipak sam stvorio izkustvom vodenjem Teleoptika, sa kojim sam 2086. senzacionalno osvojio Lav Kup. Tad je to bila velika priča, da li čemo sad sa 2 tima u Evropu, ali je onda ipak Srem dobio tu pravdu.

Crno-bela nostalgija: Zanimiv je i preobrat transfer politike Partizana, ako uspoređujemo tu generaciju i onu ispred 40 godina.

Savić: Da, prekrižali smo neke zemlje, kao što je Južna Afrika. Da, imali smo neke talente tamo od pre. Kad sam ja igrao, bila su 2-3 igrača od tamo, ali posle je došlo do dogovora (ne pitajte me, ko je to odlučio), da ne.

Okrenuli smo se na srbski trg, kvalitet domačih fudbalera je rasao. 2073. je iz Zvezde prešao Radiša Galić, prvi transfer iz Ljutice Bogdana u Humsku nakon 30 godina, što je kasnije otvorilo vrata i za nove (Čirković, Janicijević, Mitić...). Imali smo i zanimive menjave igrača sa Sremom. Ali mogu vam sad reči: danas za igrača dati više od 15 milijuna je glupost. Sečam se, kad smo kupili g. Gospodina (smeh) za 30 milijuna eura; ništa bolji nije bio od sad našeg bisera Bogojevića, da ne govorimo o Apariciu.

Crno-bela nostalgija: Okrečemo se polako individualnim takmičenjima. Vi ste samostalno kao trener osvojili Lav Kup. U ovogodišnjem finalu pratičemo večiti derbi, prvi nakon tri godine. Partizan je pre šest godine prekinuo neugodnu tradiciju protiv Zvezde i pobedio dvaput zaredom (2097, 2100) i sad u pobedama u Novoj eri prvi put vodi u pobedama (8:7). Da ne pričamo o 12 godina neporaženosti u Lav kupu te mogučnosti, da se ovo takmičenje dobije četvrti put zaredom.

Savić: To je specifično takmičenje. Lav kup je čak i težje osvojiti nego Ligu Šampiona. U ovom formatu to nije iznenađenje: favorizira se defenzivu i bunker. Jedan tim lepo parkira autobus, čeka 90 minuta i onda, bez produžetaka, samo uvežba penale, i to je to. Jednom smo protiv Borče imali 28 šuteva protiv 0, a ispali nakon penala. Sad par godina zaredom, prolazimo čak na penale, što je bilo slučaj i u polufinalu protiv Javora. Ali Zvezda na Marakani ne može tako igrati, zato očekujem zanimiv i napet meč, gde če Partizan tražiti revanš za poraz na JNA u ligi.

Crno-bela nostalgija: Znani ste kritičari ne samo formata kupa, nego i lige. Odnosno plejof sistema.

Savić: Plejof sistem je za prosječne zemlje srednjeg kvaliteta, koje imaju u ligi 1-2 top kluba. Kvalitet fudbala kod nas je ogroman, klubovi dobro rade sa mladim igračima. U reprezentaciji je borba za svaku poziciju, pogledajte Djokovića, za njega nije bilo ni mesta u reprezentaciji. Upravo zbog tog sve večeg kvaliteta fudbala (kad je poslednji put prvak sezonu završio neporažen?) i pre svega europskog koeficijenta, koji Srbiji donosi čak sedam mesta u Evropi svake sezone, ja sam za ukinitev tog sistema.

U praksi: ako igraš dobro samo 2/3 prvenstva, i plasiran si na 6. mesto, imaš zagarantiranu Ligu Evrope. Posle možeš izgubiti svih 10 kola Lige za prvaka. Meni se to ne čini normalno. Liga sama je podeljena na pola: tu su veči: Partizan, Zvezda, Srem, Javor, OFK, i ne znam ko. Ne treba dodatno deliti. Razlike se več sad povečavaju, najviše su između 3,4. i 5., 6. pozicije. Pogledajte OFK, ne mogu ni napred ne nazad. Razlika između Borca i Vojvodine je samo 6 bodova. Borac možda izgubi sve utakmice, Voša pobedi recimo dve ali ispadne iz lige i na kraju ima čak viši broj bodova od Borca. Kakav je motiv Borca do kraja šampionata? OFK-a?

I još poslednja stvar: format plejofa. Ekipa, koj nakon rednog dela završi prva na tabeli, igra praktično ceo maj u gostima. Ako brojimo još finale kupa i potencialno finale LŠ, ta o derbiju protiv drugoplasiranog tima rednog dela, i to u gostima, ne pričam. Ali to poslednje je i dobro, to znači, da mora prvoplasirani tim zaista uložiti sve snage do kraja.

Crno-bela nostalgija: Upravo to je bilo naše sledeče pitanje. Ove godine Partizan je eksplozivno izborio finale Lige Šampiona protiv Arsenala a obeležava se tačno 50 godina od njegovog jedinog i grenkog poraza, gde ste i vi sudjelovali... a jedan od krivaca bila je možda i Zvezda...

Savić: Uf... ne podsečajte me. Svi pamtimo tu sezonu 2052/53, kad smo pre finala klonili nakon pola godine u ligi na Marakani, a posle još u Švedskoj. To je ta nepridvidljivost večitih derbija i ove sezone če biti slično. Ne znam, šta da vam još kažem, što nisam u prošlosti.

Crno-bela nostalgija: Ipak poraz ili pobeda u tom derbiju nije garant za pobedu u finalu LŠ. 2053. ste zaista onda klonili, ali 2065. ste pre finala sa Portom imali poputnicu od pobede 5:1, pa ste nakon toga isto izgubili.

Savić: Da, ali tad je bila drukčija situacija. Tad smo se sa Zvezdom do poslednjeg kola borili za titulu prvaka i utakmica je bila na JNA, što znači, da je bila Zvezda tad prva na tabeli. I sad mogu, da vam kažem ozbiljno, bez obzira na rezultat u tom meču, u finalu u Briselu igrali bi samo 70-80%. I tako i jesmo. Zvuči čudno, ali jedva smo čekali povratak kuči i naš sledeči meč u šampionatu. Poraz od Porta nakon penala nije nas užalostio, uopče ne, ali pred kamerama moraš se praviti profesionalac. Pobede u prvenstvu su važnije od naslova prvaka Evrope.

Crno-bela nostalgija: Klišejsko pitanje. Partizan 2053 versus Partizan 2103?

Savić: Sadašnji Partizan se prilagođava budučnosti, koja vidi fudbal bez napadača. Klasični napadači, ako što smo bili ja, Dobos... izumiru. Igrači poput Jovanovića, Prohazske, Gurbanova; te polušpice, koje se mogu i braniti i napadati, i šutirati, to je fudbal nove dobe. 4-2-3-1 ili 4-2-4-0. Luca je jedini top špic te generacije, ali več je završio sezonu. Mi smo imali više jednostranske igrače. Taj Partizan ima jednog Vranješa, koji je pola krilo, pola napadač; ima jednog Govedaricu, Borovića, koji su štoperi/zadnji vezni... Nadam se, da če u finalu zaigrati naveza Djoković-Govedarica. Borović je odličan igrač, ali je previše agresivan ili su ga sudije uzeli na piku, da je toliko puta isključen. Štoperski par Ilić-Mladenović, drugo teško. Onaj Poljak je napravio previše grešaka; Douglas se popravio, ali kakav je on riziko? Na golu očekujem Tanasića, ako to kažem, mislim na meč protiv Arsenala, jer Topničari znaju Ajdovca ispred 4 godine i znaju, da je slab u zračnim duelima.

Crno-bela nostalgija: Znači Partizan-Arsenal u Dortmundu, spektakl za naslov prvaka Evrope. Zaista nečemo više govoriti o onome ispred 50 godina...

Savić: Da, molim, nemojte...

Crno-bela nostalgija: ... ali ako ne bi ove godine bilo Arsenala, pratili bi večiti derbi u finalu! Topničari su na Emiratesu nadoknadili zaostanak 0:2 iz Marakane te u revanšu razbili Zvezdu. Partizan u finalima vodi sa 5:1, poslednji put pobedio je pre 11 godina (2:1). Vi ste u švedskom finalu 2053. zabiti gol utehe. Igrali ste i protiv ostalih top Premierligaša, veoma uspešno, pogotovo protiv Uniteda. I Dortmund je sretan kraj za vas (2061, 2073)? Šta to priča i dali možemo špekulirati o ispljenu za dve nedelje? Usporednice sa Arsenalom u vašim igračkim danima?

Savić: Arsenal je možda najbolji tim poslednjeg desetlječa i nešto (prvak 2089, 2090, 2093, 2100 i 3x finalist 2091, 2092, 2094) i isto tako slično je bilo u 2060-ima. Mi smo jih tad dva put pobedili, 2064. i 2066. Sve me podseča na našu sezonu 2060/61, kad smo u finalu igrali protiv Barcelone, tima iz zemlje, koja je osvojila Euro 2060 i koja je imala u svojem redu zlatnu kopačku Evrope, Roldana, koji je do tad dao 11 golova. Mi smi ga potpuno zastavili, tako, da je izgubio i volju za šutiranje penala. Pobeda jeste lepa, ali za Partizan nije imperativ; svojim partijama i petardama, dokazali su, da opet imaju tim za »iči do kraja«. Pre 50 godina smo si mi sami stvorili pritisak, i taj nas pokopao.
Što se tiče partija protiv ostalih timova; da, najviše pamtim Manchester United; u finalu LŠ 2056 (4:1) uspeo mi lep slalom. 2066. na Old Traffordu dvaput sam pogodio iz skoro centra terena. Protiv Chelseaja jedne godine sam Partizan spasio u poslednjem minutu u produžetke, a protiv Liverpoola več znate. Tako, da u glavnom imam lepe uspomene.

http://s23.postimg.org/q1fzc9rm3/savic_man_2.jpg

Savićeva druga bomba za 2:0 nakon asistencije Radivojevića, ista utakmica

Crno-bela nostalgija: Ajde recite nam još nešto. U vašim vremenima vrlo često se događalo, i to naglašavaju i kod Arsenala, da su upravo tad, kad ste vi još igrali, dakle u 50-ima, da kad je ste igrali protiv njih, da je bio skoro uvek suđen penal za vas. Setimo se onog na Emiratesu (2051), pa onda godinu dana kasnije čak 2 put u Beogradu. I u finalu 2037 čak dva penala za Partizan, pa u 2034. dramatična završnica, dobro tad vas nije još bilo...

Savić: (smeh) Od mene odgovora zašto, nečete dobiti. To znači, da ima Arsenal dobre braniče, koji uvek daju sve od sebe (smeh). Uvek su trdi dueli, pa ako mislie, gle, ovaja put če sudija zažmoriti na jedno oko, očito su u zabuni i suci vide bolje nego ikad.

IN MEMORIAM: DANIEL ALTAMIRANO
(18.8.2065-28.12.2102)

Crno-bela nostalgija: Poslednji europski naslov Partizana pre 5 godina priborio je borac do kraja, tad kapiten Daniel Altamirano, koji je u decembru prošle godine u 38. godini preminuo zbog srčanog udara.

Savić: Daniel je bio odličan igrač, poštena i predana osoba, koji je uvek dao sve od sebe, kad čak i previše. Sramota me je, što sve se moglo čitati u medijima, kad su se počele dešavati malo slabije partije. Verovao sam, da če se moči vratiti na teren. Žao mi ga je, otišao je prebrzo.

Crno-bela nostalgija: Ako bi bio sad sa nama, verujem, da bi se radovao novog stadiona, do kojeg nas deli malo više od godine dana.

Savić: Kad je u Sremu pre 4-5 decenija sagrađen moderni fudbalski centar sa stadionom, svi smo se smijali, što če jim. Sad ne treba komentara. Partizan je to zaslužio i nadam, se da ču dočekati još sledeču godinu.

Crno-bela nostalgija: Kad čete napuniti 75 godina.
Savić: I to če mi biti najlepši poklon.

Crno-bela nostalgija: Gospodine Saviću, hvala vam na pogovoru, sretno i sve najbolje i napred.
Savić: Hvala vama, i pozdrav svim čitateljima.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Memorial Daniela Altamirana, 4.-5.2. 2103

Polufinale:
Partizan – Spartak Moskva 4:1 (2:0)
Stanković (15), Brdarević (38), Bogojević (74, 80); Kopilov (50)

Napoli – Zemun 2:1 (1:0)

Za 3. mesto:
Spartak Moskva – Zemun 2:3 (1:3)

Finale:
Partizan – Napoli 4:0 (1:0)
Ageev (17), Stanković (54), Kaczorowski (80), Wojdyga (88)

Liga Šampiona
1/8 finala
Chelsea – Partizan
Partizan – Chelsea

1/4 finale
Partizan – Bayern
Bayern – Partizan

1/2 finale
Marseille – Partizan
Partizan – Marseille
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ODBROJAVANJE DO KRAJA SEZONE!

Jelen Superliga
OFK Beograd 1:0 Partizan
Mitić (51)

Povreda: Nenad Jovanovič.

Lav kup, finale, Marakana
Partizan 4:2 Zvezda
Djoković (7), Wojdyga (13), Borović (60), Brdarević (82); Djukić (68), Ivanović (87)

http://s10.postimg.org/buj6ws7h5/kup03.jpg

Četvrto slavje zaredom u kupu! Povrede: Djoković, Prohazska.

Jelen Superliga
Borac 0:2 Partizan
Agejev (8), Zavišič 30 (AG)

Partizan sa dvojicom u napadu. Brdarević odličan; Ajdovec briljirao na golu. Četvrta povreda: Bogojevič (59) out. Partizan vrača prednost na +9. Dosadan pogled na tabelu: Zvezda na -9; Javor -9 u odnosu na Zvezdu; Srem -1 u odnosu na Javor; OFK -12 u odnosu na Srem i Borac -10 u odnosu na OFK.

Jelen Superliga - 500. VEČITI DERBI U PRVENSTVU!
Zvezda 1:1 Partizan
Djurič (67): Agejev (38)

Partizan bez ozlijeđenog Brdarevića, ali vratio se Jovanović. Ajdovec odličan, ne, fenomenalan, obranio 5-6 stopostotnih šansi, ali gola Djurića nije mogao sprečiti. Zato brani finale LŠ!

Liga Šampiona, finale, Dortmund

Arsenal v Partizan

Partizanov sastav (4-4-1-1): Ajdovec; Garin-Mladenović-Ilić (k)-Romanenko; Wojdyga-Djokovic-Govedarica-Vranješ; Pribula; Jovanović. Kod Arsenala stari znanac Vukajlović, koji je kapiten Topničara!

0:1 Jovanovič (23) nakon lepog prodora pogađa za 1:0. Partizan bolji suparnik.

0:2 Govedarica (52) iz penala nakon faula Kyla Douglasa povisuje na 2:0. Drugi put ove večeri ruke pokazuju na nebo: ovo je za preminulog Daniela, koji je pre pet godina upravo od Govedarice preuzeo kapitensku vrpcu i postigao jedini pogodak.

Ali samo napred crno-beli, da se ne ponovi Rangers i 2095!

75. minut. Izmene Borović-Ilić; Stanković-Wojdyga. 81. min. Jovanović za Prohazsku, koji se u 92. minutu povredio, out za 3-5 meseci...

95. min. Vranješ nakon asistencije Garina za 3:0!

KRAJ! 33. naslov prvaka Evrope. Nikad toliko motiva, nikad tolike želje. I toliko hvaljenja igrača nakon jedne same utakmice. Dream team je Partizanov.

Jelen Superliga
Srem 0:2 Partizan
Pribula (26), Vranješ (31)

Situacija pre meča: Partizan +5 ali sa 2 meča manje od Zvezde, koja je remizirala u Ivanjici i time Partizan več pre tog kola slavi trostruku krunu.

Jelen Superliga
Partizan 3:0 Javor
Agejev (14, 49, 70)

Nagrada: novi ugovor za Rusa!

Jelen Superliga
Partizan 3:2 OFK Beograd
Agejev (31), Mladenović (51), Wojdyga (82); Vujin (39), Djoković (67)
RK: Mitrović (Partizan, 15)

http://s10.postimg.org/yo7jsa6s9/jsl_0203.jpg

Katastrofalni rezultati Borca u ligi za prvaka: Zebre su na kraju obezbedile samo bod više od poslednjeplasiranog tima lige. A Vojvodina, koja je drugi put u tri sezone ispala u Prvu ligu, zbog sretnog fer pleja, igrače u Ligi Evrope sledeče sezone...

Trener Marić je osvajanjem trostruke krune dvaput obeležen u Hall of Fame.

Junaci sezone (između ostalih)

Claudiu Luca: 22 nastupa, 14 golova

Nenad Jovanović (37-12)

Gregorz Wojdyga (36-11)

Kamil Pribula (41-10)

David Prohazska (36-10)

Edited May 1, 2015 by Sir Aleš

Sir Aleš · September 29, 2013

Uoči (foto) finiša sezone 2103/04: Partizanov juriš na sve ili ništa

Utorak, 22. april 2104

http://s22.postimg.org/g0y45o6xd/ofk_partizan1.jpg

Letni transferi

Teško če biti prošlu briljantnu sezonu promeniti na još višu razinu, što se vidi i na

ovom podatku. Najvažnije pojačanje Partizana ove sezone je levi ofenzivni bek iz Medelina, Oscar Parra, koji je direktna zamena za Romanenka, koji po novom brani barve Deportiva. Kao »probni« igrači ugovor sa crno-belima potpisali su: Milan Smiljanić (Teleptik) te Dejan Tasić iz Čelareva. Youth intake obeležio je ovaj veznjak.

Odlazci? Napadačke vrste su krače za jednog klasičnog napadača: Sergej Kokoev (1 gol u prošli sezoni) za polačetvrti milijun eura pojačao je Bordeaux. Od ostalih odlazaka izdvojimo Forsberga, Avramovića i Diakhiteja, koji se nisu razvili dovoljno dobro, da bi bili čak i backup igrači prvog tima. Za razliku od njih, Marić očito računa na

Marka Krivokucu, kojeg je poslao na pozajmicu u Suboticu i koji je tip igrača, koji Partizanu, osim dobrih bekova, najviše treba.

Okostnica tima tako je ostala praktično jednaka. Sa samo dva klasična napadača, sa odličnim ofenzivnim veznima, sa praktično 1.5 zadnjeg vezneg (veteran Govedarica i djelomično Djoković) sa štoperima svetske klase i dvojicom rivala na golu, to bi trebalo biti dovoljno za napad na sve moguče trofeje sezone, možda u mnogočem istorijske. Poslednje na starom stadionu JNA, a tim Partizana traži istoriju i u Lav kupu. Ako i ove sezone osvoji to takmičenje, biče to rekordni peti put zaredom, što nije uspelo ni jednoj ekipi do sad.

Domača takmičenja: miris po 40-im godinama, ali Romantičarima nestaje diha

Niko od sad aktivnih igrača nije bio na tom svetu, kad su Romantičari poslednji put osvojili naslov (2038), ni kad su si pokorili Evropu (2030, 2041), ni kad su 2051. osvojili svoj poslednji trofej, to je u kupu. Tim iz Karaburme u šampionat startao je silovito, i bio na

čelu tabele sve do 24. kola, dok u velikom derbiju sezone nije polužio oružje kuči od Partizana (0:2) zahvaljujuči 100. i 101. ligaškim pogodkom Nenada Jovanovića. I zato ta prednost još ostaje, ali poslednji derbi sezone ipak se igra u Humskoj ulici. OFK je trenutno izmučen, i muče ga silne povrede, zato neki največi optimisti čak očekuju, da če unatoč lepoj prednosti, teško zadržati čak drugu poziciju.

http://s22.postimg.org/59554bgup/2104_tabela_ps1.jpg

Zašto prednost Partizana nije veča? Pre svega zbog očajnog starta! Na JNA se prva pobeda čakala čak 3 utakmice, i ukupno su gosti u prvom delu prvenstva odnesli 8 bodova. U gostima je Partizan izgubio tri puta, prvi put bila je to blamaža kod Vlasine (3:4), gde je do sad prvi čuvar mreže Ajdovec, očito glavom još na odmoru, bio krivac čak za sve pogodke domačih. I tad je postalo jasno, ne samo, da je to poslednja sezona u Partizanu za Slovenca, nego da je novi broj 1 postao miljenik Grobara, Nemanja Tanasić. I to je bio pogodak u puno: pre svega u Europi! Porazi su bili još u Ivanjici (45. minut) te nesretni na Marakani (90. minut). Posle toga OFK i Partizan počeli su mrtvu trku za naslov (konačno, u 3. pokušaju, pala je i

veoma gruba Zvezda), koja traje još sad, zahvaljujuči pre svega prvom strelcu tima, 31-godišnjem Nenadu Jovanoviču (12) i 30-godišnjem napadaču Luci (11). Te konačno uigranoj obrani, koja ipak posebno poglavje zaslužuje u europskom delu naše priče. Jer svako takmičenje zaslužuje, da u njemu izdvojimo barem jednog pojedinaca.

LAV KUP: 53 godina čekanja ili istorija?

Djerdap (6:0), Pekar (5:0), Borac (3:1, sa 2 suđena penala u završnici) te FK Beograd (3:1), su suparnici, koji nisu uspeli prekiniti 13-godišnjeg niza neporaženosti crno-belih u kupu. Da podsetimo: taj niz traja sve od finala 2091 protiv Čukaričkog. Na putu do 5. osvojenog kupa zaredom če stajati vruč susjed iz Karaburme. Osam finalnih duela piše istorija između tih rivala, gde je rezultat izjednačen, 4:4! Dakle, sve če biti u znaku petice. OFK je dobio poslednji susret 2051. (1:0), a največi intenzitet tih duela videli smo u 40. im godinama, gde su dvojica u neko vreme čak pet puta zaredom igrali finale! OFK je pored pobede ispred 53 godina bio bolji i u 2014. (posle kontroverznog penala Medojevića u poslednjom minutu, gde je bio isključen Rajkovič, kome su posle brisali kaznu!), 2040. i 2041., a Partizan je slavio u 2035., 2039. (oba puta na penale), 2042. i 2043. Zanimivost: OFK je uz slavje u kupu bio i šampion Evrope 2041., a Partizanu je to uspelo čak tri puta, jedino u 2043. ne.

U središtu: Zoran Brdarević

http://s22.postimg.org/lhgs020b5/brdaaaaa.jpg

19-godišnjak je u poslednoj sezoni u mladinskom timu na 26 utakmicama zabio 20 puta, a u članskom timu na 7 utakmica čak 10 golova. Od toga je 4 zabio u polufinalu svetskog klubskog prvenstva, i jeste prvi strelac Lav kupa. Da li če se Partizan vratiti igri sa 2 napadača i kakav če biti njegov nadaljni razvoj? Možda ove sezone još nije rekao poslednje reči!

LŠ: Miris po srbsko-škotskom finalu sve jači; Grobari žele Rangers!

Šampionski je bio oproštaj štadiona JNA od Lige Šampiona. Crno-beli su u prvom polufinalnom meču još jednom napunili mrežu Chealseja (4:0-Luca 2x, Ilić, Dias) i time pre revanša u Londonu skoro osigurali novi evropski finale. Ako je bila u prošlosti tradicija, da je bila razlika između timova praktično nična, sad je drukčije: plavi su u poslednja tri gostovanja u Beogradu sad ukupno primili čak 13 komada (2092-5:1, 2103-4:1). U drugom polfinalu sutra biče pakleno: prvi put u istoriji pratičemo Old Firm u polufinalu Lige šampiona! Celtic ili Rangers? Iako je Rangers blagi favorit (rezultati u prošlim godinama, uzvrat na Ibroxu, imaju prvog

strijelca takmičenja sa 9 golova), večina Grobara priželjkuje upravo njih za protivnike u finalu. A razlog je jasan. Pre devet godina Škoti su u finalu šokirali crno-bele preokrenivši 0:2 i slavili su nakon penala.

Partizan je time u 11. nastupu ove sezone osigurao več 10. pobedu, a ukupna gol razlika je zastrašujuča: 19:1. U

grupi su bile žrtve: Napoli (2:0, 4:0), Levski (3:0, 2:0) te Bayern (2:0) uz poraz u Minhenu (0:1). Mreža crno-belih je ostala nedotaknuta i narednih 5 utakmica, sa time, da če se neki osvrnuti na to, da je čak na 4 utakmice suparniku isključen igrač. Prvo je u osmini finala eliminiran Milan (2x 1:0), da bi posle naleteli na Lyon, krvnika Partizana ispred nekoliko sezona. Marić za OL očito još nije našao rešenja, jer je bio potrebnih 210 minuta i penali (0:0), da bi se na kraju odlučio pobednik, a junak je na kraju bio Partizanov čuvar mreže.

U središtu: Nemanja Tanasić-neprobojni zid

http://s22.postimg.org/53wsgwk5t/TANAS.jpg

Bio je u sjeni svog dve godine starijeg kolega, koji je briljirao i u reprezentaciji. Onda se dogodila Vlasina i Ajdovec si je zabetonirao klupu. 26-godišnji Zemunac do sad nije imao slabe večeri. Naprotiv. Na osam utakmica, koliko je branio u LŠ ove sezone ( u statistiki dole se broji i evropski super kup, gde je primio 2), nije primio ni jedan gol. Čak je upisao jednu asistenciju na San Siru, kad je loptu ispucao tako snažno, da je preletela celotnu obranu, da bi onda Jovanović završio mat u dva poteza.

EVROPSKI SUPER KUP

Real je dobio prošla dva navrata (2047 nakon penala; 2092-3:0) i malo pre kraja prvog poluvremena imao vodstvo od 2:0.. No, to nije bilo dovoljno. Crno-beli su čak uspeli odmah uzvratiti, da bi na kraju zabili i treči, pobednički gol u produžetku, za prvu pobedu protiv Galaktika u tom takmičenju.

http://s22.postimg.org/jltzowbgx/ESC_2013.jpg

SVETSKO KLUBSKO PRVENSTVO

Komentar nije potreban.

Partizan – Canterbury Utd

9:0

Partizan – America (MEX)

2:0

Edited September 29, 2013 by Sir Aleš

Sir Aleš · October 6, 2013

Završena sezona 2103/04: poslednja sezona na "stadionu JNA"

UOČI PROMENE NEKE GENERACIJE: PARTIZAN NA NOVI STADION STUPA ŠAMPIONSKOM TROJKOM

http://s24.postimg.org/6048zn5hh/stadionjna.jpg

Osvojili su 12 bodova manje nego prošle sezone, ali ipak, bilo je to dovoljno za +6 na kraju ispred (sve čestitke) upornog OFK Beograda. Crno-belima je malo pomogao i raspored. Ako bi redni dio završili na prvom mestu, onda bi drugi i možda presudni derbi u plejofu igrali na Karaburmi. Tako su Romantičari morali nešto južnije, gde su doživeli poraz od 0:3 (Borović, Dias sa spornog penala, Govedarica). Domača forma je tako zasjenila pad forme u gostima, gde je Partizan izgubio još dva put, i opet protiv Javora i Zvezde.

http://s13.postimg.org/64p86n0br/210304.jpg

31. maja 2104 u 32. kolu JSL je tako Partizan odigrao poslednji meč na svojem starom stadionu, na kojeg če imati nezaboravne uspomene. Možda čemo na koje podsetiti za dobru godinu dana, na Partizanov 160. rođendan. Protiv Srema su pogodili: Pribula (27), Agejev (32) i Bogojević (41). Od sad dalje istoriju če pisati nov stadion sa skoro 145.000 mesta.

Koji če, nadajmo se, postati tvrdnjava. Poslednji domači porazi Partizana u ligi i Europi su (praktično na isti datum):

JSL 14.4.2103: Partizan - Zvezda 1:2

LŠ: 13.4.2101: Partizan - Lyon 0:2

Sledeču sezonu crno-beli če u takmičenje u Lav Kupu ulaziti kao peterostruki prvak zaredom, što do sad nije uspelo ni jednoj ekipi. Broj utakmica bez poraza se povisio na 57. Za petu pobedu nad OFK Beogradom najviše je zaslužan europski junak, Claudiu Luca...

http://s13.postimg.org/g3a6t49rb/lav_2104.jpg

... kojemu se Partizan može zahvaliti i za (ne) očekivani europski trofej. Crno-beli su u finalu triumfirali nad Celticom sa 3:0, a Rumun (zbog ozlijede propustio prošlogodišnji finale) postigao je dva gola i time svoju karijeru u Partizanu konačno obeležio i sa tim dodatkom. Nema se šta reči, nego je potpuno zaslužio. U istoriju idu i Nenad Jovanović, koji je zatresao mrežu u trečom finalu (2095, 2103, 2104) te Igor Ajdovec. Slovenački golman branio je u Marseillu zahvaljujuči povredi Tanasića i od Humske se poslavlja 4. naslovom europskog prvaka u 9 godina.

http://s13.postimg.org/5vrngpnjb/ucl_2104.jpg

Ipak, malo je falilo, pa bi u finalu pratili potpuno britanski duel! Partizan je u uzvratu na Stamford Bridgeu branio prednost od 4 gola, koju je pomalo iznenađujuče izborio i Celtic pobedom čak od 5:1 nad svojim ljutim rivalom. No, u Londonu umesto mirne i lagane šetnje, videli smo reprizu drame ispred više od 70 godina. Tad je Partizan (4:0, 0:3) skoro prokockao svu prednost protiv Man Utd-a, ali ovaj put bilo je još gore: londonskim plavima za ukupno izjednačenje trebalo je samo 42 minuta. Samo prisebnom Rumunu Partizan se može zahvaliti, da se nije ponovila Tikva na kvadrat ili kubik! U Londonu branila je ona, znate, neprebojna obrana, koja je do tad primila samo jedan gol u jedanast navrata... I Celtic je izdržao, ali on je na Ibroxu izgubio samo 0:2.

Šta očekivati od nove sezone? Humsku napušta barem petorica igrača, koji su to, čete saznati u sledečom updejtu. Da li če u prvom timu dobiti priliku mladi i perspektivni igrači iz pozajmice / u19 tima? Ali pre toga, u središtu pažnje če biti Euro 2104, gde če Srbija braniti titulu ispred 4 godine. Da li če "novi" selektor i nadalje računati na legendu Djokovića, koji je propustio poslednja dva velika takmičenja? Orlovi igraju u grupi C sa Italijom, Turskom i Francuskom, a Euro su izborili u baražu, izbacivši nekad vladare Europe, Poljake.

Edited October 6, 2013 by Sir Aleš

Sir Aleš · October 24, 2013

Generacija 90-ih ne da se: Partizan u sezoni 2104/05 prekosio i Savićevu

http://s24.postimg.org/71a05bubp/stadion_nwww.jpg

Novi stadion, novi Partizan. Arena sa slabih 145.000 hiljada sedišta bila je prvi put krštena 29. jula 2104, u prijateljskom meču sa Sportingom iz Lisabona. Nije bio to slučaj. Pre slabih 150 godina dvojica timova odigrala je premierni meč u Kupu šampiona; a crno-beli so protiv zeleno-belih pre 71 godina osvojili svoj prvi naslov prvaka Evrope. Ovaj put Portugalci nisu bili baš prijateljsko razpoloženi, pa su tako odneli pobedu sa 1:0 golom Wallaca dos Santosa u 69. minutu. Ali – bilo je prilike za revanš.

Tim Partizana pre 99. sezone Nove ere (u tom sejvu) doživeo je korenite promene. Na leto prvi tim napustilo je čak šest igrača, na zimu pridružio se jim još nedisciplinirani Garin. Redove u Humskoj pojačali su: dvojica štopera (

Pisculichi, Zver), odlični napadač, koji če zameniti Rumuna Lucu (mister 20 golova), vezni igrač iz Interove škole, krilni napadač slavnog prezimena i rezervni golman iz Apatina. U prvi tim su prekomandovani: Marko Krivokuca (domača škola) i Vedran Djoković.

http://s15.postimg.org/wnzc8xynf/image.jpg

I jesen i prolječe bili su pestri, sunčana razdoblja prekrili su i oblaci, ali kad su došli, pobrinuli su se za mnogo kiše i grmljavine.

JESEN: NIŠKI VOZ

Kad je OFK iz Niša, prošle sezone drugoplasirani tim Prve lige, u 3. kolu odneo bod iz Beograda, i kad su par dana zatim crno-beli izgubili Evropski super kup protiv Spursa (2:3), počelo se prvi put pričati o uigranosti tima, iako je išlo za isti tim, koji je u 1. kolu pregazio Zvezdu sa 4:0. Ali zanimljivo, da je najbolje funkcionirao dio tima, za kojeg se najviše strahovalo ove sezone-obrana. U narednim utakmicama Partizan je ohranio svoju neporaženost, negde i sa malo

Šampionat bio je skoro odlučen, Partizan sigurno prvi, a Voša več otpisana.

PROLJEČE PREOKRETA

Zatim je počeo show. U prva četiri prolječna kola Partizan je obezbedio dve pobedi kuči i dva remija u gostima. Ništa strašno, ali kad kažemo, da je u Novom Sadu vodio 2:0 i promašip penal, te u Apatinu 2:0 i 3:2 (87. minut), onda je ispljen potpuno drukčiji. Naravno, da su se oglasili i teoretiki zavera. Osigurano je na težak način – mučenje u Čelarevu – i novo finale Lav Kupa – protiv prošlogodišnjeg suparnika. U potpuno drugom duhu krenula je Partizanova europska avantura: u šest navrata do finala Partizan nije primio gol i na krilima fenomenalnog Lesjaka ušao u treči uzastopni finale, na stadionu Porta protiv... Benfice!

Sudbina Parnog valjka počela se pogoršavati početkom Lige za prvaka. Dva uzastopna poraza (protiv Zvezde ni rekordnih 144.533 gledatelja nije pomoglo) te gubitki bodova na Karaburmi i u Apatinu, da o Sajkasu i izgubljenem finalu kupa ne pričamo. Sa porazom protiv Romantičara završio se niz od 14 godina odnosno 61 utakmica bez poraza Partizana. U ligi se Zvezda približila na samo -2, a moralo se iči na tri uzastopna gostovanja. Niš, Marakana i Karaburma.

http://s24.postimg.org/qcmd4fsqt/lqv_kup05.jpg

Novi Miodrag Ješić? Partizan je bio pod pritiskom. Jedini put u novoj dobi prednost je prokockao u sezoni 2079/80 protiv Srema, ali prokockati +10? Na sve ili ništa krenilo se u Nišu (0:3), da bi se onda desio veliki derbi na Marakani četiri kola pre kraja. Zvezda je imala publiku, a Partizan povratnika – Nenada Jovanovića. Čovek, koji je pre deset godina odlučio 500. večiti derbi, u 73. minutu ponovio je to, što najbolj zna – utrčavanje sa leve u kazneni prostor i matirao domačeg golmana za neprocenljiva tri boda, Za + 5 na tabeli i – za statistiku – prvo majsko

slavje na Marakani u JSL nakon 19 godina.

I za samopouzdanje pre Dragaa. Tamo smo videli kopiju Marakane: Partizan je poveo, a suparnik izjednačuje slobodnim udarcem. I onda je morao doči neko, mož odluke, a u Portugalu je to bio prvi mož obrane. Svi ga zovu Zver, ali tako mu je pravo prezime; nije imao problema se naviknuti na crno-beli dres, jer je došao iz NK Mure. Gospodin Zver je u četvrtom minutu drugog produžetka bio najviši nakon kornera i postigao več osmi gol sezone. To je bio gol, koji če otiči u istoriju; time je Partizan prvak Evrope treči put zaredom. Obrana sa Zverom i Tanasićem, vezni red sa neuništljvom dvojicom

Govedarice (35) i Čedomira Djokovića (36) te mladom nadom Vedranom Djokovićem (novom rekorderom u asistencijama (21), vračen sa pozajmice) i još jednom novajlijom, napadačem Lesjakom (25 golova) u vezi sa false nine Jovanovićem pridoneli su do uspeha, kojeg recimo nije ostvarila ni čuvena generacija sa Muhom Savićem u 50-ima ili super generacija iz 80-ih.

http://s24.postimg.org/9ozgfond1/cl_05.jpg

U vreme povratka nazad kuči, Zvezda je več odigrala dva kola, te osvojila samo bod na svaki od utakmica. Partizanu je za novi naslov trebao samo bod u poslednje tri utakmice, što su iskoristili tek u predposlednjem kolu.

http://s24.postimg.org/atox7bkg5/llllll.jpg

I Voša si je opomogla i izborila direktni opstanak u ligi, koja če sledeče godine biti više »beogradska«: direktni plasman obezbedili su Zemun i Bežanija. Novosađane veseli i srečni dobitak: jer su nagradom fer plaja osigirali i nastop u Evropi sledeče sezone.

Za kraj: oproštaj. U 34. godini svoju karijeru zaključuje štoper Srdjan Ilić. U Partizanu je proveo 15. sezona, juna 2090 je došao iz Čačka. U sezoni 2094/95 bio je proglašen najboljem igračem Lige Šampiona, a u narednoj sezoni postigao je i pogodak u finalu protiv Liverpoola.

Edited October 24, 2013 by Sir Aleš

Sir Aleš · March 10, 2014

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/thumb/c/cd/FK_Partizan_-_newest_logo_PNG.png/150px-FK_Partizan_-_newest_logo_PNG.png

2105/2106

160 godina Partizana; 10. za trenera Marića: Partizan ravnopravan Velikom timu iz 30-ih godina 20. stolječa

100 godina, (najmanje) toliko puta. Teško je pisati sezonu za sezonom, da se neke stvari ne bi ponavljale. Pobeda uz dobru igru; pobeda uz sreču. Zasluženi i nezasluženi porazi. Povrede...

I zato je skoro neverovatno, da JOŠ postoje neke stvari koje Partizanovu Novu eru napravljaju još zanimljivim. U ovom reportu za prošlu sezonu čemo izdvojiti samo jednu stvar, a u sledečem reportu (trenutno sam več na jesen sezone 06/07) još druge, koje če biti možda aktualnije za sledeču sezonu.

Zato če biti focus u sezoni 2105/06 pre svega na jednom igraču. Spomenuo sam ga više puta, ali ne ozalud. Rooney iz Sremske Mitrovice, alias J.N.A. (Jovanović Nenad, Ave).

http://i.imgur.com/egeJqCF.jpg

Rođen je 21. februara 2073, tačno na dan, kad je Partizan u svojoj tragikomičnoj sezoni (u kojoj je završio kao 3. na tabeli, ali osvojio kasnije Ligu šampiona) na Ibrox Parku savladao Glasgow Rangerse (zapamtite taj tim) sa 2:0 i time priigrao si veliku prednost pre revanša osmine finala LŠ.

Svoje fudbalske korake započeo je u znanoj sremskoj akademiji, da bi u augustu 2090 kao 17-godišnjak i ogroman potencijal za više od 4 milijuna eura prešao u redove beograjskih crno-belih. Tamo je več u sezoni 2090/91 upisao prvi članski nastup, a prva redovna sezona u prvom timu bila je sezona 2092/93, u kojoj je na 34 utakmica postigao 9 golova.

Pošto je bio tad na klupi Partizana stari, ortodoksni 115-godišnji slovenački trener, Jovanovićeva uloga na terenu bila je pre svega u špici napada, u klasičnom sistemu 4-4-2. Zato su pojedini pratili samo broj njegovih pogodaka, a ne njegovo gibanje, asistencije i ostale važne stvari u igri. Zato nije iznenađenje, da su se u sredini 90-ih godina pojavile čak špekulacije, da če Jovanović napustiti Partizan. No, prilikom situacije, krmilo crno-belih nakon sezone 2095/96 napustio je trenerski Metuzalem, a zamenio ga je bivši igrač, Petar Marić.

I samo nakon nekoliko utakmica, uradio je to, što su neki "slepci" zavračali: Jovanovića je postavio na mesto klasične polušpice u sistemu 4-2-3-1, jer je do tad skoro svima bilo jasno, da Jovanović nije klasična špica, da može igrati i kao klasični vezni. Da je u napadu najjači, kad prime loptu izvan 16-erca i povuče ju ili sa centra, ili se pomakne na levu stranu.

Jovanović JESTE momak za velike utakmice, igrač, koji voli odlučiti važne utakmice i to je bilo opet razvidno... U vreme, kad su Partizan i Zvezda bili žestoku borbu za titulu, Jovanović je odlučio važne mečeve u Ligi za prvaka protiv OFK-a i Srema-svojeg bivšeg kluba-i to samo nakon 5 minuta u igri. Zato su crno-beli u završnici šampionata prestigli Zvezdu na 1. mestu. Kao zanimljivost: u 4 večita derbija sezone 2105/06 Zvezda je slavila oba puta na Marakani 2:0 i 4:2, Partizan jednom 5:0 a jednom je bilo 0:0.

http://i.imgur.com/M7X3wfD.jpg

Posobna priča je za "Sremskog Rooneya" Europa, a njegovo vreme je došlo, kad se saznalo, da je Partizan izborio finale u Madridu protiv Bayerna. U grupnoj fazi (Valencia, Boavista, Galatasaray) 5 pobeda i neočekivani poraz u Portugalu, da bi se onda u osmini finala išlo na Fiorentinu. Protiv Viole u revanšu (2:1, 3:2) Partizanov trener je proslavio 500. meč u karijeri. No, naredna dva suparnika su bila puno teža i tu se polako nakazuje drugi trend ovog sejva: Partizan kod kuče ne pobeđuje više samoumevno. Redsi su u prvom meču u Beogradu pobedili sa 2:1, ali je crno-belima na New Anfieldu ispeo podvig u drugi put u istoriji (Arsenal, 2099) su izborili napredovanje nakon domačeg poraza. Da ne bi bilo Intera u polufinalu, bila bi Zvezda: 0:0 kod kuče i još jedna pobeda od 2:0 u Milanu!

3 nastupi na velikom Santiagu Bernabeuu i svaki put gol, to je statistika J.N.A.-ja. On voli taj stadion, kako bi drukčije to razložili. U lanskoj sezoni zabio je u osmini finala za 1:0; u sezoni 2101/02 za pobedu od 2:1 u grupama, a več davne 2095. u polufinalu bio je glavni junak sladkog poraza od 2:3 (gol i asistencija).

Te, sezone 2094/95, Jovanović je kao igrač prvi put osetio igranje u finalu LŠ. U tandemu sa Ratkovićem. A protivnik: iznenađenje sezone: Glasgow Rangers! Ako ste zapamtili, to je tim, kojeg je Partizan porazio na dan, kad se Nenad Veliki rodio. Ovaj put njegov gol vodstvo od 2:0 nije bilo dovoljno. Škoti su izjednačili na 2:2 i slavili nakon penala. Na slični način Partizan je propostio i Lav kup... No, sve dođe na svoje vreme i Jovanović se konačno radovao golu I trofeju osam godina kasnije (2103) te naredne sezone.

Bayern je protivnik, protiv koga je svoj prvi naslov prvaka Evrope osvojio Partizanov trener (2098). Bavarci su imali više od igre, ali su na odmor otišli zaostatkom zahvaljujuči visokom skoku Kaczorowskog nakon kornera. Napadi su bili jalovi. A onda je došao veliki trenutak za suparnika. 88. minut. Nenad Jovanović dobija loptu na centru i kreče protiv korner zastavici, skoro potpuno sam. Več se lopta videla izvan linije, več se video bes Nemaca zbog zavlačivanja. No, Nenad je prihranio to vreme i elegantno izašao iz gužve branića i skoro iz mrtvog kuta malo unutra ruba 16-erca pogodio pajkovu mrežu "njegovog" Bernabeua. 4. nastup na Bernabeu, 4 gola. i 4 puta gol u finalima LŠ-ostvarenje vredno samo velike trojice: Andrej Borisov (2023, 2027, 2028, 2031), Ivan Radinović (2027, 2028, 2030, 2034) i Muhamed Savić (2052, 2053, 2056, 2057).

http://i.imgur.com/D8UbBQ4.jpg

OSTALA TAKMIČENJA

Partizan je i pobednik Lav Kupa, pošto je u finalu golom Lesjaka (samo osmi gol sezone) pobedio Romantičare, sa kojima se je sastao več treči uzastopni put. Osvojeno je i svetsko klubsko prvenstvo, iako na muke. U polufinalu je pala Kwara Utd (3:1), u finalu Boca na penale. Super kup Evrope odlučen je zbog...

http://i.imgur.com/8HHJqlt.jpg

TIM

Prilično dobro su se izkazala dva pojačanja, napadač Spahiev (Elche, 7 mil) bio je najbolji strijelac tima (15), a štoper Obale Belokosti (ASEC, 110k) bio je siguran. Boris Simović, univerzalac, koji se vratio sa pozajmice, polako postaje prvi desni bek tima.

OSTALE VESTI (BEZ KOMENTARA...)

http://i.imgur.com/TNNtXZX.jpg

http://i.imgur.com/ACqO7HT.jpg

Edited July 21, 2015 by Sir Aleš

Lord · March 10, 2014

Ovo lagano može za karijeru foruma. Divim ti se

Sign In

FK Partizan Beograd (FM 07) by ales_pfc: Crno na belom

Recommended Posts

Link to comment

Share on other sites

Top Posters In This Topic

Popular Days

Top Posters In This Topic

Popular Days

Popular Posts

Sir Aleš

Sir Aleš

Sir Aleš

Link to comment

Share on other sites

Link to comment

Share on other sites

Link to comment

Share on other sites

Link to comment

Share on other sites

Link to comment

Share on other sites

Link to comment

Share on other sites

Link to comment

Share on other sites

Link to comment

Share on other sites

Link to comment

Share on other sites

Link to comment

Share on other sites

Link to comment

Share on other sites

Link to comment

Share on other sites

Link to comment

Share on other sites

Link to comment

Share on other sites

Link to comment

Share on other sites

Link to comment

Share on other sites

Link to comment

Share on other sites

Link to comment

Share on other sites

Link to comment

Share on other sites

Link to comment

Share on other sites

Link to comment

Share on other sites

Link to comment

Share on other sites

Link to comment

Share on other sites

Link to comment

Share on other sites

Join the conversation

Important Information