SS-ovi - prethodne verzije

[Sir Aleš]

 

MINI UPDATE

 

Koji švedski tim če na jesen 2025 jedini predstavljati tu zemlju u grupni fazi nekog takmičenja, bilo to LŠ ili EL?

Jeste, to je debitant u eurokupovima; tim, koji je u tri kola u Evropi još neporažen; tim, koji je svoje tri protivnike (na papiru za klasu bolje od njega) milo rečeno ponižao, i to sva tri puta na gostujočim terenima. Gentu i Vejleu smo zabili četiri, a Rosenborgu neverovatnih pet golova.

 

Zbog neprimernosti našeg stadiona (kapacitet slabih 4.000), dosadađnje tri europske utakmice igrali smo na stadionu Rambargsvallen. Kako kaže Wikipedia, u stvarnom životu je to bio stadion Hackena, sa kapacitetom 7.000, koji je baš u 2013. bio demoliran, i izgrađen novi, Bravida Arena, na kojem u realnosti igra Hacken. Ulazak u grupnu fazu znači igranje na još večem stadionu, največem u Geteborgu, Ullevi, sa kapacitetom od 42.000, gde čemo ugostiti Tottenham, Glasgow Rangerse i Anži Mahačkalu.

 

Kraj sezone če biti paklen, igranje EL itekako ima utecaj na igre u šampionatu, gde je repriza prošlogodišnjeg plasmana nerealna, biče se teško čak plasirati u EL za sledeču godinu. 

[Sir Aleš]

 

(SKORO) KRAJ SEZONE 2025

 

Prvenstvo je završeno, u 2025. nas čekaju još samo dva europska meča. Updejt sezone sam napravio več sad, pošto nas do Spursa i Rangersa deli još mesec dana, i tad ču verovatno več razmišljati o transferima.

Euforija oko plasmana u grupu EL je brzo nestala, pošto smo u najvažnijem takmičenju privremeno zaboraviti igrati fudbal i ušli u niz od par utakmica bez pobede i izgubili veči dio samopouzdanja. Zbog europskih noči, puno prvenstvenih utakmica smo imali odgođenih, pa smo zato bili još u večem bodovnom zaostatku. Dodatna briga nastala je zbog još jedne moje gluposti oko izlaznih klauzula, iako sam mislio, da imam sve pod kontrolom, za smešnih 170k eura smo izgubili daleko našega najboljeg desnog beka iz Belgije. Njegova zamena, Stanišić iz Partizana do sad nije previše ulivao poverenja, do kraja sezone se iskazalo, da ga je nadmudrio naš produkt Jonas Oscarsson*. Uprkos njemu, osnovni problem naše formacije 4-1-2-1-2 su bekovi, koji nemaju pojma o centaršutima i to če biti prvi zadatak za sledeču sezonu. U finišu prelaznog roka smo na pozajmicu doveli norveškog 32-godišnjeg veterana Skogha (DL), dok je neki drugi član strućnog štaba bio odgovoran za dolazak "odličnog" francuskog vezista, sa kojim se ispogajao za enormnih 3,5 mil. eura izlazne klauzule.

Prelomni trenutak je bila pobeda nad Siriusom i prvi bod u grupi EL, kada smo proti Škota nadoknadili dva gola minusa. Zaključak sezone je bio u znaku čudne serije paketa prvo gostovanj, a onda domačih mečeva. Ovde se več osečala nervoza, toliko mi poznata iz obilice sejvova u FM 13, kombinirana i sa nekoliko povreda. Počeli smo igrati na rezultat, dosadan fudbal, kojeg nam zameraju i navijači, ali glavno je, da smo taktički u glavnom nadmudrili protivnike, pogotovo Elfsborg. Kapiten na golu, Johanson, je nakon moje kritike zaklenio vrata, što je značilo, da ne trebamo postignuti puno golova. Na žalost u dvomeču protiv Rusa nismo pogodili ni jednom; u Rusiji smo imali bod u rukama sve do samog kraja meča. Ipak, još imamo šanse čak za drugo mesto.

 

 

Ako čemo naš grad Kungalv smatrati kao "dio" Geteborga, taj grad je trenutno fudbalski centar Švedske. Geteborg je ubedljivo osvojio naslov, četvrti put zaredom i time ponovio uspeh Elfsborga, koji je vezao isto toliko titula pre njega. Elfsborg je poslednje tri sezone završio kao drugi, a sad je to mesto zauzeo Malmo. Ta trojica je bila pola klase ispred svih i to je realna slika švedskog klubskog fudbala. Lane je za treče mesto bilo dovoljno 57 bodova. Kalmar je iznenađenje sezone, dok smo mi završili kao peti. Ne znam, da li je bug ili što-uprava je očekivala plasman u Evropu, i zadovoljna je, što smo ga ostvorili, dok koliko ja znam, peto mesto ne donosi Evrope...

 

Prvi tim. Mujezinović se do kraja sezone ohladio...

 

... a u neobično slaboj formi bio je francuski vezist, koji se očigledno uplašio pritiska.

 

Najbolje ocenjen igrač lige.

 

O nastavku i ciljevima za napred možda drugi put. Finansijska situacija se mnogo poboljšala, pre svega zbog igranja u EL. Grupnu fazu EL igramo na največem stadionu u Geteborgu. Protiv Rangersa nas je došlo gledati dobrih 8.000, dok je protiv Rusa ta brojka prestigla 10.000. Ne sumnjamo, da če rekord po broju gledatelja i zaradi od karata pasti na sledečem meču protiv Tottenhama.

 

EDIT: Europska bajka se nastavlja

Posle minimalnog domačeg poraza od Spursa morali smo pobediti Policajce u Glasgowu, po mogučnosti za najmanje dva gola i nadati se. da če Tottenham ostati 100% proti Rusa. Zaigrali smo u formaciji 4-1-2-3, sa tri špica, dvojicom targetmena, Petersonom i Mujezinovićem, a u sredini poacher Grbović. Rezultat: posle Rosenborga najbolja europska partija, i zaslužena pobeda od 3:0, u kojoj je Mujezinović* (još nema reprezentativnog nastupa za člane - može igrati ili za Švedsku ili za BiH), zvanično naj igrač Allsvenskana 2025, prekinuo strelski post, a najbolji meč karijere imao je gore kritikovani francuski vezista. U trikutu mi, Anji i Rangers, na kraju smo mi ispali najbolji i obezbedili plasman u 1/16 finala EL, gde čemo igrati sa Villarealom.

Granicu je pomerila i moja nova glupost, nevajena igrati u Skandinaviji; na sreču nije imala utjecaja na Evropu. Ubog isteka ugovora na sredini novembra na Škote i Engleze išli smo bez prvog golmana Johansona, ali je rezervni golman Andersen odlično obavio posao...

Dobrih vesti oko napredka tima (o transferima drugi put) nema kraja:

 - nov sponzorski ugovor, 2x više para;

 - proširenje stadiona za 1.008 mesta (naš stadion trenutno prima 3.842 ljudi), koje če biti završeno u julu 2026;

 - neograničen skauting;

slabih 700k budžeta za transfere i oko 185 eur/mesec ukupnog budžeta za plate, što je otprilike 10k više; rezerve imamo još dobrih 35k.

Edited August 14, 2021 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

 

Več sam u toku sezone 2027, trenutno imam letni odmor, pa sam umesto opširnog pisanja raje vreme potrošio na FM.

EDIT: dodana još 3 SS-a (Wessman 2+Forstrom)

 

Sezona 2026

Pre početka sezone smo dva put izboljšali rekordni transfer. Iz Kalmara je doveden golman Nemrud Wahlberg, koji če postati broj 1 pošto je prvom čuvaru mreže, ne-regenu, Lucasu Hagg Johansonu istekao ugovor. On je doveden za 130k eura, a za 30k više je iz Siriusa doveden ne-regen, iskusni 29-godišnjak Anton Jonsson Saletros. Za budučnost su dovedena još 2 mlada AMC-a, jedan Šved i jedan Norvežanin,a  za »odmah« još jedan AMC, 22-godišnji Bugar Vihar Nenćev. Kao bekap za levog beka Ndillea iz Kameruna doveden je, smatrao sam, buduča zvezda, 17-godišnji Danac Jens Lilleso, naj mladi igrač danske lige.

 

U prvenstvu smo startali odlično i u prvom kolu pobedili kuči šampiona iz Geteborga sa 3:1. Stopostotni smo bili i u kupu, dok smo pre toga nudili odličan otpor Villarealu u 1/16 finala EL (0:2, 1:2). Nakon tri kola, u kojima smo bili 100%, je sledio prvi remi 0:0 te prva kriza. Prvo neočekivani poraz u četvrtfinalu kupa od AIK-a (1:2), gde smo pobedili sami sebe, a na slični način izgubili i prvi meč u šampionatu. Sledeči period je ipak bio uspešniji, pobeda, pa tri uzastopni remiji pa pobeda, remi i tri pobede. Največe iznenađenje prvog dela sezone je bio Kalmar, koji je dobio prvih sedam utakmica. Dio mojeg mozga je več počeo misliti o mogučoj bitki za naslov sa njima, i kad su me novinari pitali o budučem šampionu sezone, rekao sam jim, da če šampion biti Kalmar.

Da li je nešto bilo u mojim rečima ne znam, ali od tad dalje se Kalmar zaustavio, a eksplodirao je Elfsborg, a važnije za nas- mi smo se odjednom skoro raspali, pošto smo iz ljubog mira izgubili sledečih pet utakmica. Borba za titulu je bila za nas gotova, preostala nama je samo borba za Evropu. Suviše nekonstantne predstave, kameleonsko promenljiva forma večine igrača, od kojih su se neki izpostavili kao potpuni transfer promašaj (danski LB) nisu bile sve; usred sezone smo izgubili i napadača Grbovića, za kojeg je Vejle/Kolding slao 650k eura-izlazna klauzula. Zato smo na hitnu pozajmicu doveli brazilca Luciana Francisca, koji je eksplodirao i postigao šest golova u četiri meča-dok se i on nije pokvario.

Na kraju smo, iako smatram, da smo igrali lošije nego prošle sezone, nekako uspeli doči do 4. mesta, što ide zahvaliti i lošem Malmeju. Titula se nakon pet godina seli u Elfsborg, zabivši 84 golova, 10 više od drugoplasiranog Kalmara, a treči je bio Geteborg, prvak u poslednje četiri sezone. Najsvetlija tačka kod nas je bio ponovo Zlatan iz Kungalva, Semir Mujezinović,  najbolji strelac tima, koji je konačno debitivao za švedsku reprezentaciju, i to na mundijalu 2026. Na žalost, posle njega, švedski selektor ga ne zove više.

 

Sezona 2027

Uprava se je i drugi put odlučila za proširenje stadiona (koji če imati sad dobrih 6.000 mesta), zato nama je smanjila budžet za plače. Balans od Evrope ispred dobre godine je več zaboravljen.

Na kraju sezone 2026 nisam produžio ugovor pojedincima, za koje sam smatrao, da plate ne odgovaraju njihovim predstavama. U prvom timu je to značilo dva švedska (=HG status) štopera manje, sa time, da sam kasnije ugotovio, da sam možda kod jednog pogrešio, pa sam ga doveo nazad. Odrekao sam se i eks Partizanovcu Stanišiću (DR), a pre svega iz celog tima večine golmana iz vlastite škole. To sam kasnije obžalovao, kad sam na sve snage tražio nekog rezervnog golmana, pod zahtevom, da bude u HG kvoti pošto sam ostao samo sa dvojicom, prvim golmanom i 18-godišnjakom sa pola zvezdice. Nijedan normalni čuvar mreže nije htio doči na pozajmicu, pa sam zato doveo jednog ispod prosjeka  iz Bragea (2. liga), dok sad gledam mojeg eks, koji sad brani u Helsingborgu i smije se mi…

Dovođenje xy golmana + ponovno dovođenje iz free transfera igrača, kojemu je na leto kod mene istekao ugovor i priznanje greške? Nije to baš zgled za neki prelazni period. Ali to smo ispravili, dovevši još:

 - ogromna pojačanja na bekovskim pozicijama, Yassine Amrani (DL) i Felipe (DR), koje smatram ključne za još veču efikasnost u formaciji 4-1-2-1-2;

 - pojačanja na stoperskim pozicijama (pored Wiklunda, Kuttnera i našeg Oscarssona*), 30-godišnjaka iz Lillestroma i 25-godišnjaka iz Elfsborga (22k);

 - napadača Juniora (doveo ga direktor);

 - DMC-a Alexa, koji je ponovno pozajmljen.

 

Uz te igrače imamo još dve "novajlije". Prvi je igrač naše škole Wessman*, na kojeg do sad nisam baš obratio pažnje. Ali pošto tražim dobre bekove (nikako, da dobijem domače bekove sa Crossingom barem 10), nešto mi je zapalo u oko.

 

Ide za igrača tipa MRC, ali sa dobrim defanzivnim i mentalnim karakteristikama. Prošlu sezonu je proveo na pozajmici kod Hackena, a na početku sezone sam odlučio, da ga natreniram na DR. Iako je trenutno još na crvenom, Wessmanove ocene nisu slabije od Felipeovih…. Sa trenutnim 8 atributom za tackling (kojeg poboljšava na treningu), to izgleda:

 

Drugo pojačanje je dovedeno greškom povodom moje nervoze gubitkom boda protiv Geteborga, sa kojim smo se ponovo sreli u prvom kolu kod nas (3:3-sa igračem više). Taj dan je bio i poslednji dan prelaznog roka,a pošto imam nastavljeno, da mi transfere traži i direktor, kod jednog sam stisnuo pogrešni odgovor, pa čemo sad do kraja sezone imati na pozajmici štopera Henriqueja (1.400 eur/mesec)…

Kako sezona ide, zaboravio sam na još "treče" pojačanje, koje isto ima svoju priču. Igrač dole je kod nas doveden več pre dve godine, iz tima 4. ranga (Forward BK). Na početku te sezone je od mene zatražio igranje u prvom timu. Na strpljiv način sam mu objasnio, da to tako brzo ne ide, i sa mnom je prekinuo svu komunikaciju. Dečak je onda dobio priliku, prvo zbog povrede Maurinha. A zatim još jednu. I još jednu. I još  jednu. Ispljen do sad: 4 gola i 5 asistencija i prvo ime tima. Dete dobilo statkiše, nakon svake utakmice je dobilo posebnu pohvalu; samo sad da ne zaboravim, da mu kraj leta istekne ugovor.

 

Nakon sedam kola nove sezone smo na drugom mestu (skor 4-2-1), dva boda izza Elfsborga, koji nas je izbacio u polufinalu kupa. Jedini izgubljeni meč je do sad kod AIK-a, koji je opet pronašao recept protiv nas.

Pošto u finalu kupa igraju (zeeeeah, dosadno, ko drugi nego) Elfsborg i Geteborg, to znači, da nama 4. mesto iz prošle sezone garantuje EL na jesen. A evo i prikaza dominacije gornjeg dua u švedskom fudbalu u tom sejvu. Protiv njih se može pobediti, a izgubiti od Brommapojkarne i Jonkoping Sodre. Samo- oni imaju i pare i tu konstantnost, koje mi nemamo. 

 

 

 

 

 

Edited August 18, 2021 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

 

Sezona 2027

 

Kraj dobar, sve dobro, mogli bi reči nakon zaista ubitačnog finiša sezone, nakon kojega možemo žaliti za (opet) dva ili tri obdobja mini krize, gde ili nije valjalo ništa ili naša dobra igra nije bila nagrađena bodovima ili smo izgubili dobljene mečeve, gde je suprotni trener u slačionici napravio čudo nakon našeg vodstva (poraz 1:2 od AIK-a i 2:3 od Hackena nakon vodstva 1-odnosno 2:0 na poluvremenu). Najgore razdoblje je došlo usred juna nakon pobede protiv Landskrone; tima, koji osim još 1-2, igra formaciju 4-5-1, sa petoricom igrača u veznoj liniji. Nakon 0:0 na poluvremenu našu 4-1-2-1-2 promenuo sam u 3-5-2, što nama je donelo pobedu od 3:0. Ali očigledno je ta formacija bila previše riskantna za bolje timove odnosno timove sa boljim centarforima, što je iskoristio Varnamo, djelomično Sirius, a pomogao  nama nije ni paket gostovanja protiv dvojice švedskih vladara u poslednjoj deceniji, Elfsborga i Hackena. 

Trebalo nama je vremena, da se vratimo ka proverenoj formaciji i da igrači dobiju nazad samopouzdanje. Postalo nama je više ili manje jasno, da od napada na titulu nema ništa, ali smo tim slabim rezultatima pali na samu sredinu tabele, gde smo bili veči dio nastavka sezone zabetonirani. Razlike na tabeli su od 2. do 8. mesta bile minimalne, ali su se nama konkurenti počeli odmicati, pre svega posle domačeg poraza protiv Kalmara 0:1 i neuspeha protiv poslednjeplasiranog Helsingborga i neverovatnog poraza od Hackena 2:3. Posle trečeg kriznog sastanka u sezoni i promena u odbrani -pre svega više igralnih minuta za štopera Oscarssona*, proradili smo u svim fazama tima i sezonu završili sa izvanrednom serijom pobeda. U poslednjem kolu je pao i novi stari šampion Elfsborg 2:0. Njegov manager Klas Ingeson je pre meča provocirao u vezi našeg slabog terena, a ja sam mu rekao, da mu čestitam na naslovu, lako je osvojiti naslov sa tolikim parama - budžet za plate u timu iz Borasa je 2x veči od našeg.

Nakon vladavine Geteborga, Elfsborg je osvojio titulu drugi put zaredom, a iznenađenje te sezone je Norkopping, kojeg je do drugog mesta praktično sam doveo lokalni turski napadač domače škole, kojemu kraj godine isteče ugovor. 

Naše četvrto mesto te sezone je repriza prošlogodišnjeg plasmana, što znači, da če o našem učestvovanju u Evropi u 2028. ponovo odlučivati završnica švedskog kupa. U 2027 nas je ta obradovala, pa smo drugi put u istoriji izborili nastupanje u EL, a prvi put se, protiv MTK-a, desilo, da igramo europski meč na vlastitom stadionu, koji je proširen na dobrih 6.000 mesta. Na žalost, to je bio slučaj samo za taj meč, pošto smo preostala dva opet igrali u Geteborgu. Nismo ponovili uspeh ispred dve godine, Young Boysi su sve odlučili več u prvom meču.

 

 

Najjači dio tima je vezni red (prvi u ligi po 4. kriterija), gde su centralni veznjaci poput Forsstroma, mladog Bugara i Brazilca Maurinha, zabijali i asistirali. Mujezinović* nije bio ni blizu 20 golova na sezonu, ali je sad več legenda tima. Gledajte Key headers i videčete ko je prvi štoperski par, kojemu se približao i Oscarsson*. Kouttner je inače Nemac, ali je dobio švedsko državljanstvo i zastupače tu zemlju na Euru 2028.

 

 

 

 

[Sir Aleš]

Preporođen Zlatan iz Kungälva, u Ytterbyju strahuju od nove godine

(maj 2028)

 

Kako god stvari stoje u Ytterbyju, zemlja se fudbalski počela vrteti, otkad je, posle Jima Westina, crveno-beli prvi put obukao najsvetliji produkt fudbalske škole iz Kungälva, po novom rekorder po broju ligaških golova tima.

 

Možda je upravo pritisak, da prestigne do sad neprikosnovenog Roberta Vilahamna (realnog igrača), doprineseo ka do nedavno najjačeg pada forme 25-godišnjeg privremenog švedskog reprezentativca bošnjačkog porekla. Jeste početak sezone dočekao povređen, kao i dvojica važnih ofanzivaca, Forsstrom te bugarski turbo, dok se za Maurinha zna, da je iz stakla, ali ne može se sakriti, da je u neko vreme zajedno sa svojim uparenim kolegom Soderbergom bio najslabija karika na terenu – dok su druge faze izgledale dobro.

Na papiru lak početak sezone, ali u praksi tri remija u prva tri kola. To su malo prekrile dve pobede nad ove sezone neobično slabim Kalmarom, pre svega ona u četvrtfinalu kupa, koja je crveno-bele u polufinalu donela na megdan Geteborgu, dotadašnjem osvajaču kupa. Startovao je Mujezinović u napadu zajedno sa Soderbergom-uprkos tome, da se iz aviona videlo, da su dvojica izvan forme. Domači su na poluvremenu vodili 1:0, dok je kasnije trener Ytterbyja uvideo, koliko je sat i u jednom šusu promenio napadački duel. I pogodio. Junior u drugom poluvremenu te Henrik Petterson u 4. minutu drugog produžetka doneli su pobedu gostiju od 2:1 i zakazali Ytterbyju drugi kup finale u istoriji.

Pre četiri godine Sirius iz Uppsale je posle 2:2 bio bolji nakon izvođenja penala; sad je jedina prepreka do prvog trofeja u 81-godišnjoj istoriji za Ytterby bio samo još Malmo. Tim, koji je par dana pre finala u Stockholmu poražen (samo) od 0:1.

Opet bez Mujezinovićevog doprinosa, ali trener crveno-belih ga je uporno nastavio stavljati u prvih 11. Tako je bio i u Stockholmu i imao zapamčenu ulogu. Ali tragičnu. Ytterby je nadzorovao igru, ali ga je več u 3. minutu presekao gol Bloma. Osam minuta kasnije su imali priliku za zasluženo izjednačenje-iz penala, ali je-Mujezinović-promašio. Do kraja meča nije bilo promene rezultata uprkos napadu za napadom Ytterbyja, koji je do kraja meča čak tri puta pogodio stativu. Opet ništa od trofeja, uteha je ponovno osiguranje Evrope.

 

Dodatnu sol na ranu za Mujezinoviča (šest nastupa, još bez gola za Švedsku) doneo je konačni spisak švedskog selektora za Euro, na kojem ga nije bilo. »Največe razočaranje u karijeri«, bile so njegove reči, a nije bio usamljen.

 

PREPOROD

Tu energiju je očigledno pretvorio u mini preporod, kojemu je pripomogla i promena formacije. Trener tima  iz Kungälva napadački duo pretvorio je u tri (4-2-1-3), gde u špicu igraju Petterson (TMs), Soderberg (P) i Mujezinović, ne više kao TM, nego kao CFa. Napadačka renesansa za sad radi, u poslednja kola zabijenih je šest golova. Mujezinović jih je zabio pola; protiv Jonkopingsu Sodri (3:0) je sa dva gola prvo izjednačio a posle prestigao Roberta Vilahamna i postao zvanično najbolji ligaški strelac u povijesti Ytterbyja.

 

 

KAKO NAPRED?

»Borba za titulu? Za sad nije realna, Elfsborg je nenormalan ove sezone. I on če gubiti bodove, ali ima igrački kadar za konsistentne utakmice. Mi moramo gledati nas, ako gledam naš početak, izgubili smo več dosta bodova, ali idemo dalje. Sad nas čeka još meč protiv Goteborga, pa onda pauza«, zaključio je trener trenutno trečeplasiranog tima na tabeli Allsvenskana, ali njegov i spanac navijača kratiče ponovo prerođeni napadač, kojemu krajem novembra sledeče godine isteče ugovor.

 

»O tome još nismo govorili, ima još vremena. Semir je trade brand Kungälva, i želeo bi, da ostane još dugo vreme, ali nemoguče je prognozirati«, kaže prvi šef struke Ytterbyja, dok nezvanične informacije prvog švedskog insajdera, poznatog novinara Fredrika de Marklunda, 25-godišnjaka več sele u Francusku, a neče to biti jedini odlazak.

Ne da li, samo pitanje je kad, kaže Marklund. I počinje detaljnijom analizom kluba, koji je pre 16 godina igrao u 4. rangu.

»Ytterby je tim, koji se relativno brzo konsolidirao u top 5, to kažu u podatki o godišnjem budžetu za plate igrača, ali do top špice, Elfsborga, Goteborga, mu treba najmanje dvaput toliko koliko daje do sad. Videlo se, koliko je Ytterby profitirao igranjem u grupnoj fazi EL pre tri godine, pre svega igranjem na večem stadionu od Goteborga, gde ga je protiv Spursa bodrilo skoro 20.000 navijača. Ne može se inače zanašati samo na Evropu, Ytterbyju inače fali drug kanal priliva novaca, to je prodaja. Neke od kvalitetnih igrača jednostavno puste, da jim istekne ugovor, to je postala praksa. Iznimak je recimo Grbović, koji jima je doneo dobrih 600k eura.«

Da se Ytterby trenutno, ne računajuči rezultate na terenu, nalazi u jednoj velikoj prekretnici, potvrđuje i de Marklund, koji tvrdi, da Mujezinović neče biti više dugo član crveno-belih.

»Mujezinoviću isteče ugovor kraj novembra 2029., znam njegovog agenta, i njegove uslove, i ako sklepamo po njima, Ytterby nema ni procent šansi, da finansijsko zadovolji obojicu a ne verujem, da če sami finansijsko ugroziti budučnost kluba buduči, da imaju več sad skoro popunjen budžet za plate. Najbolje za tim bi bilo, da se dogovore o prodaji, ali tek na kraju sezone u Švedskoj; ali u slučaju dobre ponude čak usred nje. Največa katastrofa za tim bi bila, da Mujezinović ode sledeče godine bez odštete, zato bi trebalo uložiti sve napore u prodaju.«

 

Koliko bi trebao klub zaraditi onda, verovatno rekordni transfer?

»Igračeva vrednost jeste oko 400k eura, ali pada. Ipak, ne sumnjam, da če ga Ytterby prodati za rekordnu sumu, zapravo trebali bi insistirati na najmanje duploj ceni i doči do cca milijuna eura, minimum 900k«.

I ko če biti njegova zamena? De Marklund odgovara, da je to samo jedan od problema, ali ne največi.

»Ytterby ima četiri napadača, od toga imaju trojica HG status; od te trojice je Mujezinović produkt vlastite škole. Ytterby prave zamene iz vlastite škole u napadu nema, što znači, da če morati potražiti nekog domačeg napadača. Može i stranog, ali u tom slučaju mora popaziti na HG kvote za švedsko prvenstvo, da o Evropi ne pričam. Soderbergu na kraju sezone isteče ugovor, a razgovori još nisu počeli, dok je Junior več na meti par ekipa i ako bi još njega prodali za jednih 600k, bi njegovu zamenu lakše potražili.  Poanta je u tome: ako želiš nekog igrača za par godina kupiti za milijun eura, moraš tu sumu i zaraditi negde.«

 

 

Edited September 3, 2021 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

Sezona 2028: slatko-grenki finiš uz najbolju sezonu u istoriji; promocija vlastite škole nikad veča

 

"Nečemo uloviti Elfsborga, predaleko je"; "Zadovoljan bi bio ulaskom u top 3", su bile moje misli nakon prve trečine sezone.

Sad, kad ju je skoro kraj (preostanu nama samo još dva skoro nebitna europska meča pošto dva kola pre kraja u grupi za 2.  mestom zaostajemo za 6 bodova), razbijam si glavu - sa neverovatno promašenih pet bodova više mi bi bili prvaci.

Ali kako je do tega došlo?

U razvoju jedne FM karijere dođe trenutak, kad znaš, da neke stvari radiš dobro i kad ti sve klikne. Team talk protiv Goteborga u polufinalu kupa recimo. Dobra morala u timu sa malo rotacije i verovatno ključni razlog-promena do sad tako značilne i karakteristične formacije 4-1-2-1-2 u formaciju 4-1-2-3 sa tri špica. Razlogi za tu promenu su bili sledeči:

 

 - možda glavni: gubitak Bugarina Nenčeva (MC/AMC; 575k izlazna klauzula). Da, imamo dovoljno centralnih ofanzivnih vezista, ali neki poput Kristensena, kojega smo vratili iz pozajmice, su još pre-zeleni;

 - u prvom timu imamo čak četiri napadača;

 - u rezervama i vlastiti školi imamo par solidnih (1.5.-2* PA) napadača, u skoro svakom YI dobijemo barem jednog TM-a i greh bi bilo  jih ne sprobati:

 - tri špica nude barem malo veču širinu u napadu, a svako od naše četvorice ST-a može igrati i spoljnije (iako te pozicije nisam koristio, dakle samo 3x ST)

 

Protiv koga je Elfsborg doživeo prvi poraz? Pogodili ste-protiv nas. Kombinacije uloga te napadačke trojice bile su različite, ali najviše se prijela ona sa Pettersonom (igračem, koji je u jesen 2024. došao kao slobodan igrač iz Kalmara) kao TM-om, Mujezinovićem kao CF (A) pošto poseduje i brzinu i jednim još brzim napadačem poput Soderberga ili Juniora. A kad sam forsirao vlastite klince, igrali smo čak sa P- AF(A)-CF(A).

 

U našem nizu bez poraza nismo bili bez problema, ali smo poraze iz proteklih sezona pretvorili u remije, a remije u pobede. Tako je polako postalo više ili manje jasno, da čemo završiti u top pet, a polako smo stvorili razliku i u odnosu na četvrtoplasirani tim. Postali smo dio ekskluzive, dva velikana Elfsborg (koji je malo posustao), Goteborg i mi. Ali pošto smo tako dobro igrali, postalo je jasno, da se nečemo zadovoljiti reprizom 3. mesta ispred 4 godine (najbolji plasman u istoriji). I-nakon pobede od 4:0 nad Goteborgom na početku oktobra, postali smo čak pretendent za naslov prvaka. 

Kod 27 odigranih kola Elfsborg je bio na 68, a mi sa 2 odigranih mečeva, na 61. Elfsborg je u prošlom kolu remizirao kod Landskrone i dočekao nas u derbiju sezone na svom stadionu. Ali bili smo prevruči i golom Mujezinovića* sedam minuta pre kraja upisali još drugu pobedu nad njima te sezone - 2:1 i zaostanak pretopili na samo 4. Samo par dana kasnije čekao nas je zaostali meč protiv Brageja, 12. plasiranog tima, koji je u nizu od četiri poraza i remija; a mi smo taj meč igrali bez naj asistenta, Maurinha (14), koji se povredio. 

FM je uradio svoje. Brage nas je ponizio sa 3:0, time, da je hattrick postigao igrač sa Finishingom 9- naravno postigao je prvence te sezone!

Ali dobro, postoje još šanse, gostovanje kot Norkopinga; vodstvo od 1:0 sve dok nisam zbog kondicije napravio zamenu na desnom beku, Felipeja za Wessmana*. 

Naše dete je par minuta kasnije zakompliciralo situaciju pred golom i skrivilo penal.

Konačni rezultat, 1:1. 

I Elfsborg je remizirao. Njihov pad forme je bio evidentan, možda i zbog igranja u grupama LŠ, ali dovoljno je bilo. Za njihov treči naslov prvaka zaredom; dosade još nema kraja. 

 

Na kraju smo u te dve utakmice prosuli 5 bodova; ako bi pobedili oba puta, imali bi 73. Nas je Evropa manje pogodila, pošto smo u EL igrali sa potpuno drugim timom. 

 

Ovako je izgledao naš prvi tim; sezona zvanično nije još gotova, ali pored rekorda asistencija (14-Maurinho), rekordni ispljen postigao je i Mujezinović*, koji je nadmašio 23 golova iz sezone 2024. Ali največu eksploziju doživeo je Henrik Petterson; od 23 je 15 golova postigao u prvenstvu; u prošloj sezoni u ligi nije zabio ni jedan put u 15 navrata.

 

 

EVROPA

Evropa te sezone je sinonim za našu domaču školu-napadače, koji na prvi pogled ne izgledaju nešto posebno. Glavni cilj je bio ulazak u grupu EL i teško prigarane pare od Evrope, gde sam  namerno igrao sa što više mladih igrača. Počeli smo ju od 1. pretkola i največi skalp skinuli Nizozemcima. Ali pored toga najviše čemo se sečati 8:0 u Litvaniji i 2x hattrick dvojice igrača iz naše akademije, Ramberga* i Stromberga*.

 

 

Pamtičemo i novo gostovanje na Ibroxu, gde je trojicu špiceva tvorio trio Mujezinović*-Stromberg*-Wikstrom*. Šta je lepše od pobede u 90.?

 

 

I štoperski duo je bio iz naše škole: Karl Oscarsson*  - Jacob Prytz*.

 

 

U našom U19 timu imamo čak sedam napadača, njihova produkcija u našoj školi ne pojenja. Rekao sam jednom več, da smo u 2012. ili 2013. imali dva odlična TM-a, ali sta oba več u penziji. Imali smo i jednog turskog poachera, koji je isto več obesio kopačke na klin.

Evo šta smo recimo između ostalih dobili u YI 2028. Je Regner kopija Mujezinovića*?

 

 

 

 

Ali nemamo samo napadača...

 

Što se budučnosti tiče, toliko opevana situacija sa Mujezinovićem* došla je u crnu rupu. Za igrača nismo do sad dobili nijedne zvanične ponude, igrač odbija razgovarati sa nama o novom ugovoru (koji mu isteče za godinu dana). Nije pomoglo ni znižanje cene na 800k. Ugovor inače na leto isteče Soderbergu (napadaču), kojega mu verovatno nečemo produžiti uprkos tome, da smo imali za 2029. čak tri napadačke mete iz Švedske, ali su svaki put pregovori u tipični FM 13 maniri-propali zbog nenormalnih zahteva igrača i agenta.

Finansijski smo se ogromno poboljšali; protiv Fenera nas je u Goteborgu došlo gledati više od 20.000 ljudi, što znači, da smo od karata kasirali dobar milijun eura. U toj sezoni Evropu igramo čak na tri lokacija: našom stadionu (prva dva pretkola), na jednom od manjih stadiona u Goteborgu (7.000, poslednja dva pretkola), dok grupnu fazu EL kao pre tri godine igramo na Gamla Ulleviju (42.000).

 

Edited September 12, 2021 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

V međuvremenu sam malo stavio FM 07 na pauzu i vratio se malo mojem tajnom sejvu sa Partizanom u FM 2012. Taj sejv ima dugu istoriju, pokrenut je u stvarnom životu več marta 2015. Nakon odigranih oko 5 mečeva, taj sejv je otišao na 4 godine dugu pauzu, do aprila 2019, kad se zbog crash dumpa činilo, da je FM 2007 sejv otišao u zaborav. Odigrao sam pre te 3 godine još dve sezone, vratio se FM 2007 (i 2013), a pre par dana završio još jednu sezonu ovde (2012), tako, da sam sad na kraju 2014/2015. Pošto sam na poslu i dosadno je, za sad (ako kad?) neče biti slika. Samo nešto malo, da se napiše.

Neki su imali težak prelaz iz 2012 na 2013, ali kod mene je suprotno, pošto sam 2012. igrao veoma malo. 

 

PRVENSTVA (2012-15)

Od četiri šampionata, kod čak tri smo videli neočekivane drame za naslov. U prvom (2011/12) Partizan je tri kola pre kraja prokockao pet bodova prednosti ispred Zvezde i na kraju završio sa bodom manje od nje! Zvezde od tad dalje nema više u vrhu. Partizanov pretendent za titulu u narednoj sezoni bio je Borac. U poslednjem kolu te sezone i Partizan i Borac su remizirali (0:0), sezonu završili sa istim brojem bodova, ali je naslov ovaj put uzeo Partizan zbog boljeg međusobnog skora. Sezona 2013/14 je jedina, gde je titula uzela na dominantan način, 15 bodova prednosti ispred ovaj put Romantičara, a najteža borba za naslov se odvila u sezoni 2014/15-protiv največeg iznenađenja lige.

Jokanovićeva Voša-povratnik iz Prve lige-je veči dio sezone imala sve  u svojim rukama; predviđena formacijom 4-1-3-2 sa odličnim Vukeljom i Grabežem i neprobojnom odbranom. Imala je Voša oko 10 kola pre kraja plus pet uoči domačeg derbija sa crno-belima, gde bi mogla otiči na plus 8, ali je Partizan pobedio u Novom Sadu sa 1:0. Dva kola pre kraja Voša je imala plus 3, ali je uspela samo dvaput remizirati, dok je Partizan bio u seriji od pet pobeda zaredom. Pobedom u Kraljevu protiv najslabijeg tima lige (Vuk Rašović) sa 2:0 i remijem Voše u Zrenjaninu obezbeđena je prva dupla kruna u tom sejvu.

Zvezda se za dva boda spasila baraža za opstanak.

 

KUP

Do te sezone je bilo šteta trošiti reči, ispalo se u ranim fazama poput Bumbarevog Brda, Srema. Dok je u toj sezoni prvi put osvojeni taj trofej, pobedom od 2:0 u Kragujevcu protiv Borca.

 

EVROPA

2011/12: Plasman u LŠ, gde se uspelo čak pobediti Milan sa 1:0. U grupi se osvojilo treče mesto; u LE je u 1/16 finala bio bolji Ajax.

2012/13: Katastrofa u LE i poraz u 3. ili 4. pretkolu od Šahtora Soligorska (3:1, 0:4)

2013/14: Ponovo ulazak u LŠ, u grupu sa Bayernom, Milanom i Koebenhavnom. Protiv Talijana i Nemaca smo bili kanta za nabijanje (u Humskoj čak 0:7), pa je tako o 3. mestu odlučivao međusobni duel protiv Danaca-koje smo dobili 3:1 kuči, a poraženi 0:3 u Danskoj, i završili sezonu več na jesen.

2014/15: Copy-paste, sa time, da smo u grupi pored Danaca imali još jedanput Bavarce te Olimpik Marseille. Ovaj put smo protiv favorita bili respektabilniji (ali svejedno bez ikakve šanse za kakav bod), dok smo protiv istih Danaca ponovili vaju magarca. U Humskoj smo slavili 4:1, a u Danskoj u poslednjem kolu postigli baš takav rezultat, kojeg si nismo smeli priuštiti (0:3) i ponovo ostali bez europskog prolječa.

 

Tim:

(4-2-3-1 ili 4-4-2)

GK: Stojković/Živković

DR: Rnić/Miljković

DC: Nešić* (regen iz vlastite škole)/Sylla – Tosun (regen)/Kosanović

DL: Volkov/Leković / Joksimović

 

MCL (CMd): S. Marković/Govedarica* (regen iz vlastite škole)

MCR (DLPs ili APs): Brašanac/ M. Stanojević

 

AMR: Diallo (regen) / N. Tomić/ Bures (regen)

AML: F. Kostić / Ninković /L. Marković

AMC: N. Lukić/Ninković

ST: L. Marković (23 golova u prošloj sezoni) / F. Ferreyra / Ščepović

Edited March 19, 2022 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

Evo i malo slika sa početka sezone 2015/16, SS-si igrača su iskljućivo izabrani regeni.

 

Dosadašnji transferi. Najviše para (po mišljenju Klinčarskog previše!) išlo je za Maslaća, ali u njemu sam video dva igrača u jednom. Pre svega-brži je od Kosanovića i zato bi mogao igrati i na desnom boku. Ostala trojica su regeni, Grka nečete videte, dok ima ostala dvojica profil dole. 

 

Nije se ponovila 2011; Šamrok je ubedljivo savladan ukupnih 11:0. U sledečem pretkolu videčemo još jednu reprizu iz Lige Evrope, iz 2006.; Partizan ide na Maribor.

A sad slike izdvojenih regena.

Doveden u 2012/13 iz  Feyenoord Fetteh ganske akademije. Prvi izbor na desnom krilu, u prošloj sezoni 14 golova uz 8 asistencija.

 

Doveden u januaru 2014. iz Banika, u glavnom do sad igrao u mladom timu.

 

Doveden na leto 2015 iz istog kluba!

 

Doveden iz Teleoptika, gde se kao regen stvorio več u 2011. Zanimljivo, da ima kao AMC slab passing-kao i najzvučniji produkt našeg YI iz marta 2015 (njegov SS čete videti niže dole).

 

U prošloj sezoni pozajmljen iz Augsburga, ali na leto 2015. smo ga otkupili bez odštete. Več u prvom timu.

 

Naredni igrači su isključivo produkt Partizanove školem gde se posebno istekla 2012. godina (prvi youth intejk):

Največa "regenska" Zvezda Partizana, najzvučniji produkt prvog youth intejka (YI) u 2012. Več  treču sezonu je član prvog tima, nezamenljiv levi štoper, koji je u prošloj sezoni odigrao skoro sve utakmice (45).

 

Isti YI kao Nešić (2012), dio članskog tima več u prošloj sezoni, pokazao se čak bolji od Saše Markovića.

 

Siniša Miletić, sa nickom, da ide za AF tipa igrača. 2012 YI.

 

Draško Tintor alias 2,03 m i 101 kg teška zver. Dobio priliku protiv Šamroka i zabio dvaput, naravno glavom. 

 

 

Još jedan član klase "2012", ali do sad nije dobivao puno prilika, buduči kakvu konkurenciju ima na levom krilu.

 

Rezime 2012. intejka: 16 igrača, od kojih je aktivnih 10. Šestorica je več završila karijeru.

 

2013. intejk je doveo isto 16 igrača, ali od tih je aktivna samo šestorica. Za izdvojiti jesu samo dvojica:

Jovan Dukanac-igrač tipa Anchorman (A). Definitivno prvo ime tog intejka. 

 

Vladan Naglić. Za razliku od 2 metra visokog Tintora je niži (1,89m) i lakši (86 kg) odnosno okretniji. Do sad najmlađi strelac Partizana (septembar 2014 u kupu protiv Bumbarevog Brda).

 

Još "slabiji" je bio YI 2014. Od ukupno 16 igrača, samo četvorica jih je još aktivnih. Ovaj put izdvajam dva branića:

 

 

Krivulja je išla dole godinu kasnije; u poslednjem (2015) "draftu" potpisali smo ugovor samo sa trojicom igrača (od 16), ali kad sam video profil navodno prve zvezde tog intejka, zabolelo me za svih preostalih 15.

 

 

Nikola Maksić alias Model Professional. Iznenadio me Passing samo 10, ali to čemo popraviti. Prvo če malo popraviti brzinu, onda agility, pa tek onda Passing. Sa 15 godina i 310 dana je 4.4. 2015 debitovao u prvom timu-ali u domačem porazu protiv Kuljana (koji se na kraju nije pokazao kao koban).

 

 

Nikola Cvitkovac možda ne izgleda dobro na prvo pogled ali to je zato, jer u prošloj sezoni (ko zna zašto) praktično nije igrao. Biče drukčije ove sezone, pošto je u19 tim za skoro dvaput manji.

Ako uđemo ponovo u LŠ, od Đurića ču prvi put zatražiti bolje uslove za trening + za mlade igrače-iako se za sad ne mogu previše buniti...

Edited March 19, 2022 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

Nije još sasvim gotova polusezona 2015/2016, ali za sad moramo reči, da ide veoma dobro, iako smo u to isto vreme pre godinu dana bili aktivni u sva tri takmičenja; sad smo "samo" u dva, pošto smo več ispali u kupu od Borca, u četvrtfinalu na penale.

Nije se međutim slutio takav zaključak jeseni, pogotovo nakon novog europskog "kraha". Ti postaju sve češči:

2011/12: 1:5 protiv Šahtara u gostima (grupa LŠ);

2012/13:: 0:4 u Humskoj protiv Šahtara ali onog iz Soligorska u EL;

2013/14: 0:7 u Humskoj protiv Bayerna;

2014/15: 0:3 protiv Koebenhavna u 6. kolu grupe LŠ (kad nismo smeli izgubiti za tri gola za 3. mesto u grupi)

2015/16:

 

Isti rezultat kao posle nepunih 40 godina, ali na Poljudu; rezultat, koji je crno-bele koštao LŠ. I ta generacija je doživela svoj "Dinamo" ili "Tikvu", šta god poželite. Bilo je gusto u slačionici, pale su teške reči i kazne. 

Ali to je bio poslednji koliko toliko slab trenutak u sezoni (ako izuzmemo jedan poraz u grupi EL protiv Espanyola uz dobru igru). Od tad dalje Parni valjak je ušao u pobednički niz. Posle 15 kola vodilni je tim šampionata, sa 41 bodova, 10 više od drugog Banata. Posobno su pale u oči gostujuče pobede kod OFK Beograda (3:2) i kod Jokanove tiki-taka Voše (4:1).  U prvom delu jeseni su bili rezultati bolji od igre, a suparnicima smo bili trn u peti i zbog navodno povoljnijih sudijskih odluka-nije praktično bilo kola, da se nije pričalo o penalima. Situacije dole su iz 3., 4., 5., i 8. kola + kup utakmice protiv Kuljana!

 

 

 

 

 

 

Zlobni jeziki su prvo govorili, da Partizan ima pomoč i u Evropi (2. kolo, pobeda nad Bragom od 3:0-slikana telefonom)

 

Ali kad je i Partizan navodno bio oštečen, promenili su ploču (Espanyol-Partizan 3:1), kao da sad se vidi, gde je mesto Partizanu, kad je suđenje pošteno.

 

 

U svojoj grupi EL Partizan je kolo pre kraja obezbedio europsko prolječe. Dva put je slavio protiv Lech Poznana, jedan put protiv Brage (tamo igra i poslednji meč u grupi), dok je protiv Espanyola izgubio u Barceloni, a kuči pobedio 2:1 zahvaljujuči našem najboljem štoperu, koji je dvaput zabio glavom iz prekida.

 

Edited March 23, 2022 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

Završena je sezona 2015/16; za najmanje godinu dana poslavlja se prvenstveni večiti derbi!

 

 

U Evropi smo napravili največi uspeh do sad; u poslednjem kolu naše grupe smo slavili u Bragi i obezbedili prvo mesto. U 1/16 finala su goli Nešića i bomba Aksentijevića usred Genoe doneli kapitalnu prednost za revanš, ali Gasperinijevi puleni nisu se dali. Partizan je sa igračem manje strahovao sve do kraja, kad je grešku Freya u poslednjem minutu iskoristio Diallo drugim golom (2:2). U osmini finala dalje od Toulousa nije išlo, ne toliko zbog slabe igre koliko zbog obrambenih grešaka. 

 

Druga priča bilo je prvenstvo, u kojem smo izdominirali i osvojili ga sa 21 bodova prednosti ispred Rada. Nismo bili ko zna kako efikasni, nismo izgledali možda tako lepo za oko kao prošle sezone, ali smo zato postigli moj osnovni cilj, to je-ogromni napredak u odbrani, koja je primila daleko najmanje golova. 

Glavne promene su bile u štoperskom redu, gde su pored Nešića* rotirali Tosun i Maslać, dok se na poziciji DR skoro zabetonirao Aksentijević. Od tu dalje postoji nebroj taktičnih variacija, koje sam u drugom delu sezone menjao, pošto još nisam siguran, koja je zapravo naša osnovna formacija. Počeo sam sa 4-2-3-1, nastavio sa 4-4-2, dok se kao poslednja i uspešna izkazala i 4-3-3, sa dva krila i jednim napadačem. Ove sezone, kao u mojem FM 2007 sejvu, između strelce se upisao skoro čitav tim; i nijedan od napadača nije prešao granice 20 golova. Najbliže ti granici su bili Lazar Marković (35 mečeva, 15 golova), i M. Ščepović (29 mečeva, 12 golova). Največi broj asistencija upisao je Diallo (18). 

Zbog več spominjenih regena u predprošlom reportu ideje o 4-2-3-1 nisam opustio, ali su mi bili skoro svi igrači na AMC poziciji do sad veoma nekonsistentni. Kao i napadač Facundo Ferreyra- 9 golova na 19 utakmicama. Na leto mu isteče ugovor i kao stvari stoje neču ga obnoviti, tako da če se otvoriti mesto za jednog napadača, gde isto postoji gomila opcija. 

Na kraju sezone svu pozornost tog sejva uzeo je naš večiti rival, zato što se Partizana tiče samo još reč o youth intejku 2016, koji je bio milo rečeno katastrofalan. Potpisali smo ugovore sa šestoricom igrača, ali samo, da popune rupe u u19 timu, dok je največi potencial 2016. serije na ovome napadaču- jedna zvezdica.

 

 

Za kraj reporta več obećana senzacionalna vest!

 

Tako je, u petoj sezoni ni treči trener nije uspeo ustaviti Zvezdinog kolapsa-ovaj put desilo se (ne)očekivano.

 

Dole možete videti, kako je Zvezda (nesigurne financije) u tom sejvu strmo išla od raja do pakla uz njeno majstorsko poslovanje. 

 

Sezona 2011/12: 1.  mesto (62 bodova)

 

Sezona 2012/13: 5.  mesto (51 bodova)

 

Sezona 2013/14: 6.  mesto (44 bodova)

 

Sezona 2014/15: 13. mesto (31 bodova)

 

Sezona 2015/16: 15. mesto (27 bodova)

 

 

[Sir Aleš]

Partizan eksperimentalni sejv (dok se ne vratim na FM 2007)-polusezona 2016/17

 

Več na polusezoni dogodilo se toliko stvari, da jednostavno to treba izliti na papir, i sa puno slika, a zanimljivo je i to, što se ponavljaju neke usporednice sa FM 2007 sejvom. 

Započnimo sa nagradama za sezonu 2015/16. Po tradiciji, iako je Partizan izdominirao ligu, nagrade za pojedince zaobišle su Humsku.

 

U prvom timu lige samo su dva pojedinca, dok je Lazar Marković dobio čast, da sedi na klupi!

 

Uteha: nagrada za Fer plej, što smo naravno bučno proslavili.

 

Šala. Za nas su bitnije ove nagrade:

 

 

 

Za srpsku reprezentaciju sa novim selektorom započinje i nova doba.

 

Sve bolja je i finansijska situacija u Partizanu i pre novog ulaska u LŠ. Ipak, predsednik Djurić se odlučio za intervenciju, o kojoj ja zvanično nemam pojma. Odakle te pare (i zašto-pošto nismo u minusu??) i odakle taj kredit, pošto ga na glavnoj stranici nigde nema? Hmmm..

 

 

O transferima nešto kasnije, ajde, da vidimo, kako je išla polusezona:

 

 

Još par usporednica sa FM 2007 sejvom:

- prosječan broj golova po utakmici blizu 2;

 - trdna odbrana;

 - u defanzivi skoro konstantno blistanje pojedinca (Nešić*), dok su u ofanzivi brojke, pre svega golovi, podeljeni skoro pojednako; skoro svako može postignuti gol, dok če verovatno brojka 20 golova po sezoni opet ostati nedostignuta.

 

 

Prednost na polusezoni je možda varljiva i postignuta je upravo u poslednjem ludom jesenskom kolu, kad je snežna oluja pogodila Srbiju, pa je tako bilo odgođenih čak pet od osam utakmica.

 

 

U Humskoj se igralo, u snegu, gde smo golom Ninkovića pobedili upravo Vošu (1:0), koja je na drugom mestu nadomestila inače veoma konstantni Borac. Pre Čačana smo kraj oktobra imali več plus pet, ali su uspeli iskoristiti naše jedine slabe trenutke, što se prvenstva tiče. Na Banjici sam posle prestrogo dosuđenog penala žestoko reagirao. Čini se, kao da su se sudije ovaj put okrenule protiv nas! Uspeli smo spasiti bod, ali smo onda bez mene na klupi izgubili u Humskoj protiv Spartaka, gde nama je u 91. minutu poništen regularan gol. Na klupu sam se vratio u Kraljevu, gde smo zabili dva put, ali su nam i tamo razveljavili dva pogotka. Pa treba malo zabave, pošto je naš večiti rival u Prvoj ligi. Prvi put u životu igram neku sezonu, u kojoj neče biti večitog derbija, i moram reči-pusta je.

 

Europska sezona se završila odlično, sa malo grenkog priokusa ipak, no, usporedivši ju sa prošlima, napredak je očitan. Ali nije nam bilo lako, zapravo najteži dio se odvio na leto.

 

Dobro, savladali smo albanski tim, za kojeg sam prvič čuo, i to igrajuči na igralištu sa kapacitetom 500 ljudi. U trečem pretkolu nas je čekao FK Sarajevo, sa timom sivih igrača. Odlučio sam se ponovo dati šansu nekoliko klincima, koji su me nagradili sa porazom od 0:2. Bili smo nadomak novog europskog debakla. U Humskoj smo od 59. minute igrali sa igračem manje. Češki winger Bures je zabio u 20., onda još u 68. I kad se sve činilo, da čemo pratiti produžetke, iz bliskovite kontre smo uprizorili blitzkrieg, u kojem je naš Mohamed Ali, Makedonac sa srpskim pasošem, Muhamed Aliu* (YI 2013), postigao diamantan gol za 3:0 i prolazak dalje u poslednje pretkolo kvalifikacija. Tamo se nama nasmešila sreča u oblici kiparske Omonie, koja je savladana teže od očekivanja (1:1, 1:0).

 

Zapali smo u grupu sa Interom, Man Cityjem i Dinamom iz Bukarešte. U prvom kolu senzacija u Humskoj. U prvi tim se vratio Filip Kostić, koji na jesen nije puno igrao, pre svega zbog mog slepog poverenja u AML regena, kojeg smo kupili na leto, Jagodića. Kostić se je zahvalio. U bunkeraškom fudbalu smo Interu (Mark Hughes) omejili šuteve (5:14, ali 2:2 u okvir) i pogodili iz jedine prave prilike, u 59. minutu, a strelac je bio upravo Kostić. U sledečem kolu smo na Etihadu sličnom taktikom držali nulu do 50. minuta, onda su eksplodirali Milner, Džeko i Modrić 2x. U dvomeču protiv Rumuna odlučivala se naš europski put; barem jedan meč smo trebali dobiti, a to nama je uspelo čak dva put, ubedljivim predstavama, i u Rumunjskoj, kada je više ili manje postalo jasno, da če se europska sezona nastaviti i na prolječe. Ali gde? U petom kolu išli smo na Meazzu protiv za mene "prosječnog" Intera, koji ponovo nije oduševio, ali je zabio dva put (2:0-Ighalo) i time nas praktično eliminirao iz LŠ. 

Poraz Intera u Rumunjskoj i naša pobeda protiv Cityja (8:0 protiv Dinama u 5. kolu) bila je naša nada za drugo mesto. Inter se nije izneverio, dok smo mi uprozorili novi europski spektakl. Golom Jagodića smo poveli 1:0 u 20. minutu; sedam minuta posle što je Živković odbranio penal Džeku. U 33. minutu izjednačio je Tevez. Naša napadačka igra konačno nas je nagradila u 71. minutu, gde je pobednički gol zabio Lazar Marković, koji je veči dio jeseni propustio zbog povrede. Na kraju je trojica timova završila grupu sa 12 bodova.

 

TRANSFERI

Od glavnih igrača smo se (ponovo) rastali sa Nenadom Lukićem. Njegov drugi mandat u Humskoj trajao je dve sezone, sad je član Toulousa, koji nama je platio dobra 2 mil. eura.

 

Dovedena je trojica igrača:

Doveden iz OFK Beograda za milijun eura. Zamena za Lekovića na DL. Učinak na poluezoni 12 utakmica (7.20), prazna statistika.

 

Što mi se sviđa u FM 2012 napram 2007? 

U Teleoptik je pre inače stigao iz OFK Beograda. Odmah na početku mandata u Humskoj forsirao sam ga na račun Ninkovića i Kostića, ali je prikazivao prosječne predstave. Kad se Kostić vratio u prvi tim, poslao sam ga u rezerve, i ponovno je dobio priliku u prvom timu čini mi se tek u meču protiv Cityja, gde je postigao gol!

 

Igrač (180 K), kojeg sam pratio skoro dve godine. Igrao je za Proleter, gde je u tri sezone zabio 32 golova u 68 nastupa. Nakon potpisa sa nama bio je ushičen, pošto preprosto voli Partizan. Nije trinkijeri sa istetoviranim grbom, rekao je, uz to, šepnuo nama je, da je njegov uzornik bio veliki Pierre Boya. Po atributima inače ne odstupa, skauti kažu, da je njegova najbolja uloga Trequartista, dok ništa slabije nije igrao ni kao AF ili DLF, zavisi od uloge wingera.

 

VIZIJA, TAKTIKA, MLADI TIM

U trenutnom Partizanu sve više dolaze do izraza klinci iz našeg YI 2012 i 2013, koji več sa 20 godina postaju nosioci igre. U toj sezoni sam u prvi tim ukomponirao još Dukanca* i Miletića*, pre svega drugi važi za največe iznenađenje polusezone.

 

 

Pola godine nazad Miletićeva sudbina bila je nepoznata. Iz mladog tima su me više oduševljavali (kao, da če dobiti priliku) ili obojica targetmana (Naglić / Tintor) ili mali Aliu. Makedonac sa srpskim pasošem je bio najbolji strelac mladog tima u prošloj sezoni (26 golova) i sve je kazalo, da če biti na nagradu biti prekomandovan u prvi tim. Njegov gol protiv Sarajeva bio je šlag na torti. 

Miletić (mentalni atributi su mu užas) je bio programiran za neku pozajmicu. Mislio sam, ajde, oglasiče se jedan Prvoligaš, ako bi bio Superligaš, super. Dajem ga na LOAN status, par sati kasnije stiže ponuda.

Nurnberga iz Bundeslige.

Vidim, očigledno oni vide nešto, što ja ne. Daju opciju COVER za prvi tim prihvatim, skautima kažem, da ga prate. Lik dobije šansu u kupu, zabije dva gola, ja u sedmim nebesima. 

A onda ništa.

Idem u roster Nemaca, vidim, da čovek uopšte nije registriran za Bundesligu.

Vratim ga nazad i nadam se nekoj drugoj boljoj pozajmici, kad se ponovo javi neki tim, zaboravio sam odakle, ali ovo je FM 2012. Dobio sam obavest, da je igrač ove sezone več igrao za dva različita tima i da više do januara ne može biti registriran za treči klub.

Miletić je spakovao kofere i vratio se u Humsku i-postao registrovan igrač za Superligu.

Pola godine kasnije Miletić je sa 8 postignutih golova najbolji strelac tima.

 

Što se tiče taktike, važna vest. Sve verovatnije je, da če 4-2-3-1 otiči u zaborav. U defanzivi je jednostavno preslaba. Jesmo u toj formaciji pružili odlične i efikasne partije pre dve sezone, kad je bio Lazar u top formi, ali su došli i 0-4 protiv Pazara itd. Zato če naša glavna formacija biti: 4-3-3, odnosno 4-1-4-1, a druga 4-2-2-2. Svejedno neče biti to laka odluka, pre svega zbog ovog igrača, koji je zbog svoje ofanzivne uloge, na papiru još veča "zvezda" od Nešića.

 

 

Tog igrača sam več pokazao par reporta gore, na početku YI-a, a sad vidite, koliko je napredovao, pre svega njegov Passing. Samo zbog njega mi je žao promene formacije, ali več duže vreme trenira MC, da je na njem več Natural. Pazite, za njega se več sa 16 godina zanimao Milan. 

 

Taj igrač je inače još dio mladog tima, koji te sezone neče odbraniti titule prvaka. Razlog je taj, što se pre početka sezone velik broj igrača zbog godina preselio u rezerve, a broj igrača u u19 timu do sad je najmanji pošto sam iz Youth intejka potpisivao ugovore sa oko polovinom svakogodišnjih igrača. Taj igrač uz neke ostale mora igrati svaku utakmicu i kod njega je skoro uvek nezgodna RST ikona, što znači, da ga moram svake toliko poslati na odmor.

Mladi tim zbog malog broja igrača dopunjuju još "sivi igrači", pa zato je njegov kvalitet manji. Iako neče odbraniti domače titule, zanimljivo je, da je u toj sezoni ponovo imao priliku igrati u Ligi prvaka do 19 godine. Do sad mladi crno-beli još nisu prošli grupe. U toj sezoni su u grupi igrali sa Portom, Barcelonom i Monakom i osvojili 4. mesto sa 6 bodova. Kuči su pobedili oba favorita, Porto i čak Barcelonu sa 3:0. 

[Sir Aleš]

CRNO-NA BELOM #2-KRAJ SEZONE 2016/2017

 

Krajem februara nakon dugog zimskog odmora čekao nas je prvo dvomeč u 1/16 finala EL. O tome, da li čemo moči napraviti korak dalje u odnosu na prošlu sezonu, ili izjednačiti uspeh od lani-osmina finala, je odlučio več decembarski žreb.

 

 

 

Pa nama tako nije preostalo druge, da se spustimo u duel sa Ancelottijevim drim timom, koji je (samo oni znaju kako) ispao iz LŠ. 

 

 

 

Minila su vremena, nadamo se, kad smo bili kanta za nabijanje, iako je na Camp Nouu nakon prvog poluvremena izgledalo užasno. Ali-u drugom smo proradili i dugnuli se iz pepela, postigavši dva pogotka. Iako smo do kraja primili još jednom, pre spektakla u Humskoj imali smo aktivni rezultat. Sve do završnice meča bili smo u igri, a onda je Dani Alves ubitačnim slobodnjakom (dobro-Stojke je morao tu bolje) i onda Messi kontrom ipak doveo pobedu Kataloncima; ali o ovom duelu če se još pisati. 

 

Do kraja sezone ostala nama je još bitka za duplu krunu - da li smo opravdali očekivanja?

 

 

U prošlom reportu sam zaboravio spomenuti, da smo pre početka sezone ostali bez Facunda Ferreyre, koji je bez odštete otišao u Fenerbahče. Na račun opet odlične odbrane (primljen gol više kao u prošloj sezoni) smo lako odbranili titulu. Zabili smo tri gola  manje nego u 2015/16, ali ne zbog odlazka Ferreyre, nego zbog očigledno mojeg stila vodenja-sa puno rotacije. Igra večinoma nije bila lepa za oko, ali je bila efikasna, više ličimo na Mourinha, nego na Guardiolu. 

Taj stil igre daje prednost timu ispred pojedinaca. Kad nisu mogli zabiti gol napadači, tu su bila ili krila ili veznjaki, ili neki štoper iz prekida. Očigledno ni u FM 2012 ne mogu stvoriti igrača sa 30+ golova po utakmici. Najekstremniji primer je finale kupa, u kojem je hattrick postigao sve bolji i bolji-Darko Brašanac!

 

 

Opet, kad gledamo recimo individualnu statistiku šampionata, podaci su prosto neverovatni:

1. strelac lige: Rodoljub Marjanović-18 (Rad); kod Partizana si 10. mesto deli Žika Nešić (štoper)- 7 golova.

1. asistent lige: Slobodan Pejović (Sloboda); kod Partizana si 6. mesto deli Nikola Leković (DL)- 6 asistencija.

Streli u okvir (uspešnost): 1. mesto: Nemanja Josipović (Borca)-62%, kod Partizana-Taku Kameni na 37. mestu-39%!

 

Ipak, negde su Partizanovci morali dominirati, a to je:

% paseva: Dukanac/Marković/Govedarica (89%)

Driblinga/meč: FIlip Kostić- 3.08

Mečevi bez primljenog gola: Živko Živković-11

Igrač utakmice: Žika Nešić- 7 puta

Prosj. ocena: 1. Nikola Leković 7.60, 2. Žika Nešić 7.41

 

A par podataka u kategorijama, gde je Partizan blizu vrha:

Ključne asistencije: 1. Nikon El Maestro (Banat)-23; 6. Darko Brašanac-20

Ključni udarci glavom: 1.  Miloš Bokić (Banat)-88, 2. Žika Nešić-82

Intercepcije: 1. Dušan Brković (Smederevo)-191; 18. Žika Nešić-143.

 

Evo i ukupne statistike (Nisu pokazani svi igrači, ali niko ozbiljan nije izostavljen); u finišu sezone su nas pogodile povrede, pa smo igrali bez Buresa i Dialloja na AMR i verovatno bi postigli koji gol više.

 

BUDUČNOST

Od naših mladih nada me najviše zaboli za Maksića*. Talentovani veznjak je bio u drugom delu sezone prebačen odmah u prvi tim, ali je doživeo više mesečnu povredu i do kraja sezone nije više  nastupio. 

 

Najočekivaniji dan u sejvu, novi youth intake je stigao. Nije bio baš katastrofa, ali moglo bi to puno bolje. Pre svega bodu u oči u glavnom slabi Determination-i. 

 

 

 

 

 

Pre kontrolnog meča te grupe protiv U19 tima sam več odlučio, da ču potpisati ugovor sa gornjim trojicom; od te je samo Bučković* več dobio par prilika u prvom timu zbog brojnih povreda na desnom krilu i pokazao solidne predstave. Da mladi tim ne bude podhranjen, sam nakon kontrolnog meča potpisao ugovor sa još par pojedincima. Kontrolni meč je inače iznenađujuče dobila U19 ekipa sa 2:1, a naj igrač meča bio je Zoran Mirković*, koji če morati raditi pre svega na fizičkoj snagi.

 

Edited April 10, 2022 by Sir Aleš

[Sir Aleš]

FM 2007

Posle crasha mog generacijskog sejva u Partizanu u FM 2007 ubijam dosadu, ako ko čita ... Opet je posla o FM 2007 i opet se trenutno radi o Partizanu (2. mandat). Taj sejv je inače započet skoro pre deset godina i igrao se veoma sporadično. Trenutno nemam dostupa do kompjutera sa FM 2007, zato neče biti ovde SS-a, samo tekst. O ovom sejvu sam pisao več na tom podforumu, a zadnji post je iz 30.8.2015. 🤣

 

PARTIZAN 2006-2011

Napravili smo šampionski Partizan, koji je uvek uzeo domaču titulu, dok smo u Evropi napravili največi uspeh u sezonama 2008/09 odnosno 2010/11, kad smo došli do polufinala (Newcastle) odnosno finala (Sevilla) kupa UEFA. Igrači, koji su ostavili največi trag: Predrag Pavlović, Cristian Abarca, Amr Bazhiev, Simon Vukčević, Edgaras Cesnauskis i neprikosnoveni - Pierre Boya. Jedan i jedinstveni.

 

NANTES  (2012-2013)

Nakon tih uspeha, pošto imam uključenih više liga, rešio sam, da napustim crno-bele. Na zimu 2012. otišao sam u Nantes, gde sam upoznao nenormalni kvalitet igrača domače škole u svim ekipama Francuske. Sa njima smo u prvoj sezoni završili u zoni Evrope. U sledečoj smo završili kao vicešampioni ispod snažnog PSG-a, dok se u Evropi nismo proslavili - u poslednjem meču grupne faze kupa UEFA smo gostovali kod  - Partizana -  i izgubili 1:3, Pierre Boya nas je uništio. 

 

INTER (2013-2017)

Kao Partizanovac i Milanista (!) sam odlučio, da se nakon duže vreme isprobam u Italiji, gde mi je bio asistent "zvezdaš", na žalost več pokojni "Miha". U četiri sezone osvojili smo tri skudeta, tri kupa i tri superkupa. Nismo briljirali u Evropi, gde smo največi uspeh doživeli u mojoj poslednjoj sezoni, gde smo u finalu LŠ izgubili od Juventusa na penale (nakon smo se jedva plasirali iz grupe, gde smo 2x izgubili protiv Nantesa (!) i 1x od Seville). Ta pobeda je Zebri obezbedila igranje u LŠ i u sledečoj; a do finala ne bi došli, da nas ne bi pobedili u poslednjem kolu prošle sezone 1:0, kad su si zagotovili četvrto mesto. Italije sam se onda malo zasitio, pre svega zbog nedostatka dobrih igrača iz domače škole; u četiri sezone u prvi tim nije se uspeo plasirati ni jedan igrač!

 

PARTIZAN (2017-)

Na kraju sezone 2016/17 se je preko granica odigrala drama; šokantni pogled na tabelu Superlige je kazao na to, da je Partizan ispao iz lige. Partizan, koji je i nakon mog odlaska uspeo, da bude pod Vukotićem 2x šampion, a u Evropi je skoro bez iznimka igrao proleče, pod vodstvom Ratka Dostanića je doživeo dno. Ali bila je još  jedna stvar, koja če zvućiti nestvarna: u tom sejvu su, verovatno zbog buga u db-u, napravljena dva Ratka Dostanića, i da to ne bi bilo dovoljno, "drugi" Ratko Dostanić je predvodio - Zvezdu, koja je u toj sezoni postala šampion.

Autoštopom sam dospeo do Beograda, gde sam zapazio katastrofalni roster te više od 100 igrača na plačilnoj listi, od toga 3/4 u Teleoptiku. Izazov, kojeg neče biti nikad više. Napravljen je bio tek početak čistke. U toj sezoni u Prvoj ligi, bili su još neki povratnici ala Predrag Pavlović, ali pre svega tu je bio sve vreme - Pierre Boya. I pre mog dolaska su bili dogovoreni neki transferi, a u oči je pao dolazak regena Milana Ristića (Finishing 20). 

U Prvoj ligi nismo imali konkurencije, 97 bodova uz 1 poraz i gol razliku 101:20 smo se sa +32 vratili u elitu, a taj "uspeh" smo krunali neobičnom duplom krunom; osvajanjem kupa. Na putu do finala smo pobedili i Zvezdu i OFK Beograd (vicešampion), u gostima, a u finalu smo igrali protiv Čuke, koja je isto igrala u Prvoj ligi, te bila deklasirana sa 3:0 (hattrick Ristića). 

U sezoni 2018/19 smo (ne) očekivano ponovili uspeh Kaiserslauterna iz 1997/98; odmah nakon promocije, postali smo, nakon četiri godine, prvaci, u dominantnoj "kampanji" smo jedinog pravog protivnika imali u Voši, koja je ostala svetlostne godine nazad. Osvojili smo i kup, i ponovo protiv Čuke, sa time, da smo jih ovaj put razvalili sa 6:0 ili 6:1 (ne sečam se) uz još jedan hattrick jednog igrača. U Evropi smo došli do četvrtfinala kupa UEFA, gde nas je eliminirala Zaragoza (trenutno prvi tim Španije), a highlight je bio u osmini, gde smo na krilima Pierra Boye i životne predstave poljskog regena na golu (1:1, 1:0) uništili Barcu na Camp Nou-u.

U 2019/20 smo imali teži posao; Zvezda nam je disala skoro do poslednjeg trenutka i nakon naših par uzastopnih pobeda u mom drugom mandatu naučila se, kako se pobedi i kod nas. U kupu nas je izbacio Borac na penale, dok smo u Evropi došli još korak dalje, do polufinala kupa UEFA, gde smo do kraja disali za vrat Real Madridu.

U 2020/21 imamo u šampionatu opet dirku sa dva konja, mi i Zvezda, koju još predvodi jedan od Dostanića, i trenutno par kola pre kraja rednog dela imamo +5. U LŠ smo kao drugoplasirani u grupi iza PSG-a u osmini finala u prvom meču savladali Werder sa 4:1 i sad čekamo revanš; Zvezda je inače uspela pobediti Inter sa 2:1. Još smo aktivni i u kupu. A generalno? Finansijska situacija je naravno sve bolja, stadion je povečan na 48.900 mesta, dok u smislu reputacije još nisam zadovoljan. Večina igrača (napram Zvezdi, gde je u prvom timu 99% domačih) je stranaca, koji se ne žele dugo zadržati ovde (iznimak je 37-godišnja legenda BOYAAAAAA, koji je faktor X i nenormalan pre svega u Evropi). Naš skauting je još uvek ograničen samo na Evropu, iznimak su igrači iz naše južnoafričke filijale Santos FC. 

Što se igrača naše škole tiče, stanje je "malo bolje" nego u Interu, "čak jedan" tovrstni igrač igra u prvom timu, ukrajinski regen MR, koji ima prosečno najslabije atribute od svih igrača prvog tima, ali je u igri nenormalan, u prošloj sezoni je zabio čak 12 ili 13 golova (kako i zašto, nemam pojma, samo sam bio otvorenih očiju).

Ne znam, koliko če ovo potrajati, ali eto, da se malo nešto napiše, možda stavim i koji SS. 😀