Goku Posted July 7, 2012 Share Posted July 7, 2012 Danas nije igrala Zvezda! Danas sam ja bio njen gost, ali opet, kako i jedno Zvezdino dete može biti gost, u svojoj kući. Nedostajala je gužva od Autokomande. Nije se čulo ono naše Zvezda, Zvezda… Dok smo se penjali na Autokomandu, pred nama se otvarao prizor, koji ni po čemu nije ukazivao da tu, na brdu iznad, živi jedno veliko ime.Svoju dužnost sam ispunio, i članarinu odavno produžio, ali sam za godišnju prešao kilometre ljubavi. Posle dugo godina, na nagovor, odlučio sam da upoznam ono što svi mi koji volimo Zvezdu smatramo svojom kućom. Moj put je počeo “kod zelene kapije“. Tamo gde smrtnici na dan utakmice ne ulaze, jer tu koračaju noge onih koji su gradili istoriju velikog kluba, jednog velikog naroda! Odmah je u oči upao tunel, i svetlost na kraju njega. Iako smo na kratko obišli zgradu sportskog društva, sve je bilo okrenuto iščekivanju ulaska u tunel, i onome što nas je na kraju njega čekalo. http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/07/IMG_0160-300x225.jpgIzlaz iz tunela ispod Severa Pre nego što je ljubazni domaćin podsetio na čuvenu izjavu Siniše Mihajlovića, pred revanš utakmicu sa Bajernom iz Minhena, 1991. godine, prislonio sam ruku na beli zid tunela. Još podrhtava. Još se trese. Zatvorim oči, i samo sanjama budan, kako se oseća čovek, koji mora da prođe tim tunelom, koji se trese, tutnji. Pesma odjekuje, petarde padaju, 14 hiljada ljudi, samo na toj tribini iznad, naizmenično skače, iz svega glasa peva o ljubavi, a jedan, samo čovek, treba da prođe kroz jednu takvu psihičku torturu, da se suoči sa krajem tunela, koji je za njega samo jedna reč, strah. Strah od toga šta ga čeka na ostale tri tribine, kad ova “gori“ i pulsira. A to je sve samo otkucaj srca, krvotok jednog sistema, koji svoj vrhunac doživljava pod svetlima reflektora, gde preko 50 hiljada ljudi peva “Nema dana, a da ne mislim na tebe“…. Dok se trudim da pojmim strah jednog stranca, shvatam, da majka ne plaši svoje dete, i da biti deo nečega, ne znači biti samo fizički prisutan, to znači voleti je, svaki dan, na svoj način.Ostavljam za sobom misli o uplašenim licima igrača koji su padali, braneći boje velikih klubova Evrope. Korak napred, pa još jedan….. Zeleno ispred nas je pozdravljalo! Pozdravlja nas je Zvezda. Skrenusmo levo, pa uz stepenice. Stigli smo kući. Okreneš se oko sebe, prazne tribine, a ja znam kako je meni bilo mnogo puta, na jednoj od stolica Severa, kad grmi. Hvata čoveka jeza, kad samo pomisli, da se sav taj huk slije u jednu tačku, ledi se krv u žilama na pomisao o energiji i želji koja izvire iz nas koji je volimo. Ostavili smo pelcer, u našoj kući, pa i kada nismo tu, na sred terena, stojim sa strahopoštovanjem. Slike se pred očima menjaju neverovatnom brzinom, dok istovremeno pokušavam da napravim sliku, za neke, svoje anale.Vidić skače i daje gol protiv Odenzea, Đorđić lobuje istog tog golmana, Žigić obara Romu na kolena, Lekić ruši Dinamo, Mihajlović u sredinu…. Spomenik, jedno veliko istorijsko mesto, ime po kom nas prepoznaju, i to je Crvena Zvezda. http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/07/IMG_0207-300x225.jpgSeverna tribina (pogled sa zapada) Možda rođen u pogrešno vreme, stigao sam da gledam Bari, bar na kaseti. Godine razaranja, nemaštine, egzistiranja i “prečih stvari“, načinile su nas izgnanicima. Tako izgnani iz svoje kuće, doživeli smo da nam deca “navijaju“ za klubove koje nikada nisu osetili, raduju se igračima koje nikada neće videti, pravili su sebi idole. Godine za nama nisu srušile ono crveno-belo u nama. Ono što se inati, što izađe pred nekog evropskog giganta u veri da će pobediti. I na kraju pobedi. Mnogi su sumnjičavo odmahivali glavom, a mnogi i danas to rade, a ja vam kažem da su ovo godine Zvezdine “renesanse“, i da sam ja, kao verujem i svi oni koji su ikada zajedno sa mnom kročili na tribine, ponosni na to. Deo smo jedne velike priče, koju će neko drugi, za mnogo godina, pričati nekim novim Zvezdašima.Put nas je sa terena odveo do dela za novinare, i mesta gde se održavaju konferencije za štampu. Posle toga, stiglo je mesto koje pored same Marakane, stoji nemo, kao najveći dokaz veličine jednog kluba. Crveno na belo. Sve pred nama. Sa ponosom sam slušao imena koja danas zovemo velikanima. Svako je ugradio deo sebe u Zvezdu, i postao besmrtan. Od čika Rajka Mitića, pa na ovamo, sve gigant do giganta. Za oko je odmah zapala i slika na koju je kustos muzeja i ukazao. To je bila slika jedne od trofejnih generacija, koja je proslavljala svoj trofej noseći ga ulicama Beograda, dok je narod sa strane otpozdravljao svojim junacima. Jednako antologijska slika, kao i ona kada se reke ljudi slivaju na Marakanu, a na čelu, crveno-beli barjak. http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/07/IMG_01501-300x225.jpgRestriktivni prostor kod ulaza u tunel Broj pehara se nisam trudio da pamtim, pošto će se on stalno menjati, ali sam zapazio jedan, koji mi se pored “ušatog“, veoma dopao. Pehar je osvojen posle pobede nad Barselonom na jednom turniru, a mogu i upućeniji da me dopune. Prva asocijacija je bila: “To je naše društvo, naš nivo“. Posle tog pehara, ređali su se i pehari na trunirima gde su padale ekipe širom sveta, počev od Reala iz Madrida, Rome, Sportinga i mnogih drugih. U delu gde su predmeti od neprocenjive vrednosti, stoji uredno spakovan dres sa potpisom Dragana Džajića, legende kluba. Sledi dokaz i da je Ivo Andrić bio član kluba, kao vi ili ja. Tu su i potpisi Bezbijevih beba, koji su u smrt otišli posle utakmice odigrane u Beogradu. Nestala je tada, jedna velika generacija evropskog fudbala. U toj utakmici Mančester je vodio 3:0, ali je Zvezda stigla na 3:3 i imala priliku da povede. Dan posle utakmice, vezao je dva kluba, zauvek. http://www.mojacrvenazvezda.net/wp-content/uploads/2011/07/12-e1310230428399-225x300.jpgPehar turnira osvojen pobedom protiv Barse Dok koračam kroz istoriju jednog kluba, vidim samo veličinu istog. U vremenima u kojima nam je nametnuto da je novac sve, i gde se sve vrti oko toga, prestali smo da pravimo Zvezdine Zvezde, jer su mnogi veliki igrači odlazili da obezbede sebi egzistenciju van granica naše zemlje. Odjednom su Rim i Madrid postali bliži nego Beograd, ali ne, ja ne želim da im zamerim. Ja samo znam da je nas 13-14 danas, po nesnosnom suncu, upijalo svaki deo onoga što je samo iskrena ljubav izgradila i održala u godinama u kojima su nestali svi sistemi vrednosti. Zvezdina deca, ako su i odlazila, danas su tu, da kad je najteže pomognu da se podigne, i zasija, ponovo. Najjači smo, jer mi mislimo srcem. Nema tu razuma, kad neko skače i peva 90 minuta, pravi vatrenu dobrodošlicu uglađenoj evropskoj eliti, i dok se sav u čudu, presednik tog istog evropskog velikana osvrće u strahu, zbog onog našeg, huka, znajte da sa Severa ide ono: Zvezda, ooooooooo, Zvezda ooooooooo. 3 Link to comment Share on other sites More sharing options...
simik Posted July 7, 2012 Share Posted July 7, 2012 Sjajan početak,sjajna priča Nadam se da ćeš je pisati duže vrijeme... Link to comment Share on other sites More sharing options...
Goku Posted July 7, 2012 Author Share Posted July 7, 2012 Hvala, hvala ... Za nekih 15-ak minuta ide update price ... Link to comment Share on other sites More sharing options...
Flekica™ Posted July 7, 2012 Share Posted July 7, 2012 Dobar početak,klub je odličan,pratim te Link to comment Share on other sites More sharing options...
Goku Posted July 7, 2012 Author Share Posted July 7, 2012 (edited) Odrastaš uz nove titule, pobede, legende, dostignuća… Doživiš prvu utakmicu Kaiserslautern i Barsu, Odenze i Romu, Tbilisi i osećanje koje nije ravno ni prvom poljupcu ili poljupcu sa devojkom na koju se ložiš kroz detinjstvo, celu osnovnu skolu – naježiš se ceo, erupcija oduševljenja u tebi od kojeg ne možeš da prestaneš da skačeš, da se raduješ, a u glavi i očima samo jedna slika – najveće moguće srce i u njemu Crvena Zvezda!3:0 na „armijskom pašnjaku“ i još maltretiranja na našoj „Mari“. Gledaš iznova i iznova, Piksijev gol iz kornera, Robijevu bombu sa 30 metara, Krupnijeve makazice, Mitkov gol u 90. minutu u 100. derbiju, Dejov gol “ kroz uši “ Omeroviću i driblinge koje su izluđivali Fergusonov Mančester, gol Nemanje Velikog Odenzeu u 93. minutu sa čalmom na glavi, Žige sa 30 metara Romi.Slušaš neprestano i diviš se Džajinim utakmicama, driblinzima i asistencijama, Duletovim golovima, Pižonu, Šekiju, Šestiću, Piksiju, o 110.000 ljudi na našoj „Mari“ protiv Ferencvaroša, padanju Arsenala, Liverpula, Reala pred moćnom Zvezdom. Sanjaš o nekom novom Bariju, „Enfildu“, „Hajberiju“, „Nou Kampu“, Tokiju. U ušima i dalje odzvanja neprevaziđena legenda Milojko Pantić i „Crvena Zvezda je Šampion Evrope. Darko, Darko, Darko zlatna kopačka Crvene Zvezde“! I tome nema kraja. Steta, nisam bio na svim dogadjajima koje sam nabrojao, ali po pricama koje mi je cale pricao, shvatio sam, Zvezdastvo nije samo voleti Crvenu Zvezdu, Zvezdastvo, to je karakterna osobina. U ocima se pojavi bistra tecnost kada cujes pricu o Milanu na nasoj Marakani, 100 000 hiljada ljudi, svi u transu, cekaju pocetak utakmice, i spiker kaze "Postoji mogucnost da se utakmica odlozi zbog magle". Na stadionu neverica, pesma krece sa Severa koju ceo stadion peva. I konacno pocetak utakmice, Zvezda u polufinalu Kupa Evropskih Sampiona, erupcija odusevljenja. Najezim se kad pomislim na te stvari i kad cale zapeva "Nek na Bog da srece, da se vrate dani, slvni dani nase proslosti". Odrastao sam, i spreman da pomognem Zvezdi vise nego pre i da je vratim na put iz '91.5 godina bez titule prvaka drzave, nesto mora ad se promeni! Javnost je uzburkana zbog cinjenice da je Prosinecki dobio otkaz. Celnici Crvena Zvezde traze novog trenera. Odlucio sam se da se prijavim na upraznjeno mesto, nisam se nadao previse, al' sam verovao.3 dana kasnije, neko zovni na vrata, 11 sati, otvaram vrata,i vidim nikog drugog nego Djurica, predsednika Crvene Zvezde. Zaprepascen, u bunilu, nisam znao sta da kazem, a on je samo rekao dobrodosao u nas tim! Neverica, radost, sreca, sve u jednom trenutku. Prozborio je i jos da sutra idem na upoznavanje sa igracima i upravom.Zatecen, ostao sam da stojim na vratima, a gospodin Djuric je otisao. Edited July 7, 2012 by Goku 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Flekica™ Posted July 7, 2012 Share Posted July 7, 2012 Odlična priča,sve mi se svidja,da osvojiš titulu već u prvoj sezoni :: Link to comment Share on other sites More sharing options...
Goku Posted July 7, 2012 Author Share Posted July 7, 2012 Hvala, nadam se da hocu Link to comment Share on other sites More sharing options...
Goku Posted July 7, 2012 Author Share Posted July 7, 2012 Osvanuo je i taj dan, dan kada se pise moja trenerska prica. Kada sam stao pred igrace, pokusao sam da glumim neki autoritet, stvarno ne znam da li je to bilo smesno ili ne, al' je svakako uticalo na njih. Sto se tice uprave i trenera tu sam imao vecu tremu. Kada sam se upoznao sa svima i kada su mi pokazali detaljno objekat, vratio sam se kuci i sabirao utiske. Imao sam na umu koga treba prodati a koga otpustiti. Takodje sam imao u glavu da treba da odigram par prijateljskih utakmica da znam na cemu sam. Prijateljske utakmice su prosle sasvim zadovoljavajuce. Od 5 utakmica na 4 sam izlazio kao pobednik a na jednoj nije bilo pobednika, i posle tih utakmica sam znao na koga mogu 100% da racunam. http://www.dodaj.rs/f/10/be/3hSjtok0/prijateljske-1.png Kada su u pitanju transferi bazirao sam se na dovodjenju mladih a sto jeftinijih igraca. http://www.dodaj.rs/f/D/xn/1j7m4HU8/red-star-transfers-histo.png Otputovao sam na "odmor" u rodno mesto Sabac. Kada sam tamo stigao ljudi su me obasuli pohvalama i molili da nesto napravim od nase Zvezde, dok se sa moje strane samo culo "Hvala, potrudicemo se ..." Kada sam stigao pred kuci, zastao sam, i pogledao je, bila je lepsa nego pre, nedostajala mi je, ali imam cilj u zivotu i moram da ga ostvarim. Kada sam presao vrata praga u zagrljaj mi je pala sestra. Sestra: Bato, bato hoces li da me upoznas sa Bajkovicem, mooolim te bato.Ja: Samo sam se osmehnuo i rekao da hocu. Mama ko mama, uvek brine, i gusi smojim ucestalim pitanjima: " Sine jesi li gladan tamo, da l' imas tamo sta da jedes, nemoj jesti samo brzu hranu, jedi malo i kuvanu..." Dok je tata, ponosan stao pred mene, ja jos ponosniji pred njega, suza mu se videla u oku, ali je nije pustio i rekao mi: "Idi tamo i napravi nesto od Crvene Zvezde" U medjuvremenu parovi za Ligu Evrope su izvuceni i nama je pao komsija Zeljecnicar, zadovoljan sam ali oprezan. Jedva cekam taj mec. Prvu utakmicu igramo u gostima preko Drine. Kada sam stigao tamo, imao sam tremu kao nikad do tad, noge su mi se odsekle. I eto ga prvi zvizduk utakmica je pocela. Napadamo, to mi se svidelo i eto ga GOOOL! Radost, sreca, kad me slog ne strefi. Utakmica se zahuktala obadve ekipe stvaraju sanse iiii 0:2 za Zvezduuu! Neopisiv osecaj srece. Tako se utakmica i zavrsila. Otisli smo kuci spremajuci se za revans znajuci da je ovo samo "prvo poluvreme". I eto ga, dan odluke, dan kada cu pasti u ocima mnogih ili porasti za duplo. Igraci su istrcali u grotlo Marakane. Sever, Istok i Zapad krcati. Rekao sam sebi: "Hocu da ih pobedim sa 0" GOOOOL, GOL, GOL ... 1:0 Zvezda vodi erkupcija odusevljenjaa56 minut u toku jos uvek 1:0 i eto gaa! 2:0 ... Stadion gori, sa tribina se cuje pesma " Svuda grmi okolo "78 minut LUKA MILIVOJEVICCC! 3:0 89 minut hladan tus za mene 3:1 .. Ipak smo primili gol, ali svakako prolazimo, brzo sam taj gol zabrovaio i poceo da slavim! Najbolji strelac u ovom dvomecu je Luka Milivojevic sa postignuta 2 gola! 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Goku Posted July 18, 2012 Author Share Posted July 18, 2012 Nemojte lock temu, nastavlja se sutra ... Link to comment Share on other sites More sharing options...
SlobaGrobar Posted July 19, 2012 Share Posted July 19, 2012 Lepo pišeš, ali sam ti pronašao lapsus. 3 dana kasnije, neko zovni na vrata, 11 sati, otvaram vrata,i vidim nikog drugog nego Djurica, predsednika Crvene Zvezde. Inače sviđa mi se kako pišeš jako je lepo. Transferi mi se ne sviđaju oni dolazni ali ok... Srećno u nastavku. Link to comment Share on other sites More sharing options...
simik Posted July 19, 2012 Share Posted July 19, 2012 Sviđa mi se kako pišeš.Imaš neki svoj poseban stil koji se razlikuje od drugih.I meni je prvi pisanju najvažnija ta originalnost po kojoj te ljudi prepoznaju.Imam samo jednu malu zamjerku,po meni doveo si previše stranaca.Bilo bi lijepo kada bi igrao sa više srpskih igrača. 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Flekica™ Posted July 19, 2012 Share Posted July 19, 2012 Svidja mi se pisanje,ima nešto posebno Transferi nisu loši,jedino bi trebao strance malo manje dovoditi,dobri rezultati Link to comment Share on other sites More sharing options...
Recommended Posts