Sir Aleš

FM 2007 Posle crasha mog generacijskog sejva u Partizanu u FM 2007 ubijam dosadu, ako ko čita ... Opet je posla o FM 2007 i opet se trenutno radi o Partizanu (2. mandat). Taj sejv je inače započet skoro pre deset godina i igrao se veoma sporadično. Trenutno nemam dostupa do kompjutera sa FM 2007, zato neče biti ovde SS-a, samo tekst. O ovom sejvu sam pisao več na tom podforumu, a zadnji post je iz 30.8.2015. 🤣 PARTIZAN 2006-2011 Napravili smo šampionski Partizan, koji je uvek uzeo domaču titulu, dok smo u Evropi napravili največi uspeh u sezonama 2008/09 odnosno 2010/11, kad smo došli do polufinala (Newcastle) odnosno finala (Sevilla) kupa UEFA. Igrači, koji su ostavili največi trag: Predrag Pavlović, Cristian Abarca, Amr Bazhiev, Simon Vukčević, Edgaras Cesnauskis i neprikosnoveni - Pierre Boya. Jedan i jedinstveni. NANTES (2012-2013) Nakon tih uspeha, pošto imam uključenih više liga, rešio sam, da napustim crno-bele. Na zimu 2012. otišao sam u Nantes, gde sam upoznao nenormalni kvalitet igrača domače škole u svim ekipama Francuske. Sa njima smo u prvoj sezoni završili u zoni Evrope. U sledečoj smo završili kao vicešampioni ispod snažnog PSG-a, dok se u Evropi nismo proslavili - u poslednjem meču grupne faze kupa UEFA smo gostovali kod - Partizana - i izgubili 1:3, Pierre Boya nas je uništio. INTER (2013-2017) Kao Partizanovac i Milanista (!) sam odlučio, da se nakon duže vreme isprobam u Italiji, gde mi je bio asistent "zvezdaš", na žalost več pokojni "Miha". U četiri sezone osvojili smo tri skudeta, tri kupa i tri superkupa. Nismo briljirali u Evropi, gde smo največi uspeh doživeli u mojoj poslednjoj sezoni, gde smo u finalu LŠ izgubili od Juventusa na penale (nakon smo se jedva plasirali iz grupe, gde smo 2x izgubili protiv Nantesa (!) i 1x od Seville). Ta pobeda je Zebri obezbedila igranje u LŠ i u sledečoj; a do finala ne bi došli, da nas ne bi pobedili u poslednjem kolu prošle sezone 1:0, kad su si zagotovili četvrto mesto. Italije sam se onda malo zasitio, pre svega zbog nedostatka dobrih igrača iz domače škole; u četiri sezone u prvi tim nije se uspeo plasirati ni jedan igrač! PARTIZAN (2017-) Na kraju sezone 2016/17 se je preko granica odigrala drama; šokantni pogled na tabelu Superlige je kazao na to, da je Partizan ispao iz lige. Partizan, koji je i nakon mog odlaska uspeo, da bude pod Vukotićem 2x šampion, a u Evropi je skoro bez iznimka igrao proleče, pod vodstvom Ratka Dostanića je doživeo dno. Ali bila je još jedna stvar, koja če zvućiti nestvarna: u tom sejvu su, verovatno zbog buga u db-u, napravljena dva Ratka Dostanića, i da to ne bi bilo dovoljno, "drugi" Ratko Dostanić je predvodio - Zvezdu, koja je u toj sezoni postala šampion. Autoštopom sam dospeo do Beograda, gde sam zapazio katastrofalni roster te više od 100 igrača na plačilnoj listi, od toga 3/4 u Teleoptiku. Izazov, kojeg neče biti nikad više. Napravljen je bio tek početak čistke. U toj sezoni u Prvoj ligi, bili su još neki povratnici ala Predrag Pavlović, ali pre svega tu je bio sve vreme - Pierre Boya. I pre mog dolaska su bili dogovoreni neki transferi, a u oči je pao dolazak regena Milana Ristića (Finishing 20). U Prvoj ligi nismo imali konkurencije, 97 bodova uz 1 poraz i gol razliku 101:20 smo se sa +32 vratili u elitu, a taj "uspeh" smo krunali neobičnom duplom krunom; osvajanjem kupa. Na putu do finala smo pobedili i Zvezdu i OFK Beograd (vicešampion), u gostima, a u finalu smo igrali protiv Čuke, koja je isto igrala u Prvoj ligi, te bila deklasirana sa 3:0 (hattrick Ristića). U sezoni 2018/19 smo (ne) očekivano ponovili uspeh Kaiserslauterna iz 1997/98; odmah nakon promocije, postali smo, nakon četiri godine, prvaci, u dominantnoj "kampanji" smo jedinog pravog protivnika imali u Voši, koja je ostala svetlostne godine nazad. Osvojili smo i kup, i ponovo protiv Čuke, sa time, da smo jih ovaj put razvalili sa 6:0 ili 6:1 (ne sečam se) uz još jedan hattrick jednog igrača. U Evropi smo došli do četvrtfinala kupa UEFA, gde nas je eliminirala Zaragoza (trenutno prvi tim Španije), a highlight je bio u osmini, gde smo na krilima Pierra Boye i životne predstave poljskog regena na golu (1:1, 1:0) uništili Barcu na Camp Nou-u. U 2019/20 smo imali teži posao; Zvezda nam je disala skoro do poslednjeg trenutka i nakon naših par uzastopnih pobeda u mom drugom mandatu naučila se, kako se pobedi i kod nas. U kupu nas je izbacio Borac na penale, dok smo u Evropi došli još korak dalje, do polufinala kupa UEFA, gde smo do kraja disali za vrat Real Madridu. U 2020/21 imamo u šampionatu opet dirku sa dva konja, mi i Zvezda, koju još predvodi jedan od Dostanića, i trenutno par kola pre kraja rednog dela imamo +5. U LŠ smo kao drugoplasirani u grupi iza PSG-a u osmini finala u prvom meču savladali Werder sa 4:1 i sad čekamo revanš; Zvezda je inače uspela pobediti Inter sa 2:1. Još smo aktivni i u kupu. A generalno? Finansijska situacija je naravno sve bolja, stadion je povečan na 48.900 mesta, dok u smislu reputacije još nisam zadovoljan. Večina igrača (napram Zvezdi, gde je u prvom timu 99% domačih) je stranaca, koji se ne žele dugo zadržati ovde (iznimak je 37-godišnja legenda BOYAAAAAA, koji je faktor X i nenormalan pre svega u Evropi). Naš skauting je još uvek ograničen samo na Evropu, iznimak su igrači iz naše južnoafričke filijale Santos FC. Što se igrača naše škole tiče, stanje je "malo bolje" nego u Interu, "čak jedan" tovrstni igrač igra u prvom timu, ukrajinski regen MR, koji ima prosečno najslabije atribute od svih igrača prvog tima, ali je u igri nenormalan, u prošloj sezoni je zabio čak 12 ili 13 golova (kako i zašto, nemam pojma, samo sam bio otvorenih očiju). Ne znam, koliko če ovo potrajati, ali eto, da se malo nešto napiše, možda stavim i koji SS. 😀

Hvala za lep komentar i sretno i tebi. Zapravo taj sejv je bio prvenstveni, zbog kojeg sam (bio) "aktivan" ovde; bilo je dokumentiranje (i njegovo planiranje) na neki način čak lepše nego samo igranje. Čak se sad sečam, da su me neki, kojih nema više ovde, "naterali", da počinjem, da pišem priču, davne 2010., kad sam navršio več 30 sezona.

Navodno je Rim pao 29. maja 1453, dok je Partizanov imperij izgleda pao skoro tačno 800 godina kasnije. Nakon 29. juna 2253 virtualni svet; u kojem je provedeno 247 sezona, i u kojeg sam se uključio još kao 25-godišnjak, a danas sam 40, prestaje raditi te izbaci me iz igre. Znao sam to več na poslednji dan nove godine, kad sam hteo nastaviti sejv, ali do sad nisam imao volje to priznati. Eventuelno bi mogao uraditi isto što sam pre 77 sezona (isti error, ali u kompresiranom sejvu), pronači neki stariji sejv i testirati, ako prođe taj datum, ali opet bi se izbrisao važan dio istorije, zato u tom trenutku to odpade. Teško nešto zaključim, ali možda je to zaista kraj nekog putovanja, gde smo očigledno testirali fizičke i psihičke mogučnosti sveta, u kojem je između ostalog- dozvoljeno "samo" 127 titula nekog takmičenja. A možda je to i znak, da nakon 13 godina kupim novi laptop ili proverim neke druge prioritete u životu.

Pregled Partizanove omladinske škole – jun 2253 Šta radiš, kad si osvojio sve? Člani treble, a omladinci U19 prvenstvo te kup? Da li je to slučajno ili su se samo zvezde poklopile? Dolaskom Zvonka Miloševića za pomočnog trenera Partizana na leto 2241 počela je renesansa Partizanove omladinske škole. Ali, neki su oprezniji. Previše klišeja, previše optimizma? Zato-podaci. Trenutno je u prvom timu (25 igrača) zacementirana devetorica (uslovni bi bila desetorica, ali Karanovića više nema u timu). Od te devetorice, sedam igrača je poniklo u razdoblju od 2241. dalje, a dvojica veterana več pre; dok je zanimljivo pre svega to, da je od devet, pet igrača bilo na početku svog dolaska u akademiju Partizana (youth intake-YI), bilo proglašenih kao »prvi« izbor asistenta (*), dok se je preostala četvorica uspešno razvila tek naknadno. Mi smo napravili mini retrospektivu, koju smo več dvaput, ali sad je trenutak za novu. Da li su se neke od prognoza ostvarile? Prvo slede 2 SS veterana, a onda tabela sa godinom YI, »navodno glavnog« igrača, prognozom asistenta, pozicijom igrača, njegov trenutni status, a u desnoj koloni i ime(na) igrača, koji su se kasnije razvili ili jim mi tako predviđamo, da možda bude nešto od njih. YI 2236 – Dragan Rajić Prvo ime desne obrambene pozicije crno-belih te sa smanjenom ulogom sledečeg igrača na SS, i njegov kapiten. Pored imena nema zvezdice-u YI 2236 kao naj igrač generacije bio je proglašen još jedan obrambeni igrač-hibrid DR/DC-Dejan Karanović*, koji je u potpunosti opravdao očekivanje bivšeg asistenta. Trenutno je član Porta. YI 2237 – Nemanja Petrović* (otpao, nije više u timu) Danas 32-godišnjak (AMLC) igra kod OFK Niša, dok u Humskoj, to smo več kazali, nije ostvario nikakvog utiska. Kao i Slaviša Vasović (AMR/ST-Pekar), dok je u toj godini najzanimljiviji primer golmana Nenada Marića, koji trave u Humskoj nije ni pomirisao. Iz pozajmica u Obrenovcu je njegov put krenuo za Vrbovec (sa kojem je pre deset godina igrao LŠ), sad brani u Nemačkoj za FCK, dok je največa senzacija njegovih šest nastupa za Orlove (prve tri golmanske atribute ima 8, ni jednog večeg od 15, a jedan čak iznosi 3). YI 2238 – Jure Šnurer* 71 nastupa za reprezentaciju Slovenije znači sve. Pre deset godina je bio najmlađi u društvu zvezda Ristovića, Marinkovića, Cavaleira, a danas je mentor mnogima. Njegova uloga se ipak polako smanjuje. Iz tog intejka nije se istekao nijedan drugi igrač. YI 2239, 2240 Slaba YI. U timu nema više ni Thea Valka ni Vladana Damjanovića (Takovo). YI 2241 – Dragan Lovrić* Danas 28-godišnji levi bek je slomom noge zvanično završio karijeru u Partizanu, gde nije napravio nikakvog utiska. YI 2242 – Heinz Gensler* Švajcarac, golman, je odličnim predstavama došao i do dresa svoje reprezentacije. Ali-nije bitan član prvog tima več koliko … pet godina? YI 2243 – Dragan Vučičević* + Zoran Vidovič Sa Vučičevićem je počela zlatna doba 40-ih. Dobiti kvalitetnog napadača iz vlastite škole je retki dobitak, to se obično desilo na svakih 50 godina. Pre deset godina Humsku je osim te pretresla još senzacija u vezi njegove rođene zemlje. Vučičević sa reprezentacijom na žalost ili na sreču nema puno posla, jer nemaju šanse ni za glavni dio kvalifikacija za svetsko prvenstvo. Vučićević iza sebe ima najbolju sezonu u karijeri, a znao je i odlučiti finale LŠ. U toj je sudelovao čak kod 34 golova svog tima. Iz tog YI se razvio još slovenački golman, član i reprezentacije. Nekad prvi, a nekad drugi golman crno-belih, gde rotira zajedno sa Andreom. YI 2244 - Nebojša Živković* Kod sve konkurencije u veznom redu, dugo je kazalo, da za Živkovića neče biti prostora u prvom timu, ni u 25-orici, sledile su pozajmice u Obrenovac, Kulu i Železničar Beograd. Ipak, pre tri sezone, Nebojša je stavljen u prvi tim i od tad dalje je neprikosnoveni dio. Ne samo veznog reda, nego iznenađujuče i napada. Ne trenira te pozicije, ali se čini, da skoro svaku put, kad zaigra tamo, postigne gol; zbog njega (i ostalih , npr. Geldera) je Vučičević morao da glumi MC-a. Ali nije se branio. YI 2245 – Ivan Miladinović* Dve godine nakon Vučičevića, crno-beli dobijaju novog »diamanta generacije« u liku Ivana Miladinovića. Brži od Vučičevića, i prognoziralo se puno postignutih golova. Ali. Miladinović je od svih Partizanovih napadača zapravo najslabiji, promašuje puno prilika. Njegov prosjek u poslednje sezone je gol tek na svakoj 8. utakmici! Ali-ko zna, kad dolazi njegovo vreme? Svi ostali su več eskplodirali. YI 2246 – Dragan Gvozdenović* + Dejan Krnjinac I kao da orga… pardon šokova nema još kraj, godina kasnije je stvorila monstruma-drugu sezonu zaredom i treči put u četiri godine-napadača. Napadača, koji je kombinacija Vučičevića i Miladinovića, i verovatno najboljeg Partizanovog napadača iz vlastite škole u poslednjih, može se reči sto godina; koji na tržištu vredi več skoro 25 mil. eura. Prošla sezona je pokazala, zašto. Iz tog YI je u prvom timu još štoper, kojemu se je uprkos mešanim pogledima, postopno davala šansa u prvom timu. Rezultat? YI 2247 – Fabrice Billong* + Miloš Tanasić YI 2247 se smatrao prvo katastrofom – kamerunski čuvar mreže je več završio karijeru pošto u Humskoj nije dobio prilike, ali je taj intejk spasio Tanasić, praktično jedini pravi zadnji vezni. U prošloj sezoni je sakupio več 34 nastupa u prvom timu. Od sledečih YI-a još nema prvotimaca, ajmo prognozirati. YI 2248 – Sladjan Pavlović* Za crno-bele odigrao dve utakmice u kupu na jesen, na prolječe slan u pozajmicu u češku filijalu. Njegova slabost je igranje na osetljivoj poziciji, gde ima več konkurenciju barem trojice igrača. Možda mu fali još par utakmica u prvom timu, da se ga dokonačno oseti, da li je kalibar za prvi tim; motivacija neka nama i njemu bude Krnjinac. YI 2249 – Jeffrey van Gelder Nizozemac je bio do sad skoro otpisan u rezervama. Onda je u prošloj sezoni dobio priliku na desnom krilu, koju je u potpunosti iskoristio, 8 utakmica, 3 golova, 2 asistencije. Na toj poziciji je delovao kao druga osoba nego na MC/DM, a zbog Vučićevića je zaboravio na svoj stav, da uvek ostane pozadi. Njegova smola? Da ima na desnom krilu konkurenciju najmanje trojice igrača! Potencial – Vladimir Gavrilović? Sledeči YI su vezani još na U 19 igrače, ali kao zanimljivost neka stavimo prvo tabelu najskupljih igrača iz U19 tima. Napomena: Oršag je kupljen iz Srema i jedini je, koji nije iz naše škole. YI 2250 – Georgi Atanasov* Bugarin je isto tako dobio priliku u kupu, ali je za razliku od Pavlovića ostavio slabiji utisak, iako na tržištu vredi oko 200k više. U sledečoj sezoni 100% ide na neku pozajmicu. Iz tog intejka imamo i Gorana Bukovca te Zorana Kolarevića, obojica več visoko kotira na trgu. Bukovec je prošle jeseni odigrao več niz mečeva u prvom timu, dok Kolarević još ne, a da bi bila stvar još zanimljivija, jima konkurenciju delaju još najmanje dva mlađa MC-a, Distin (YI 2251) te Roganović, kojeg zbog passinga 12 mislim, da nema šta tražiti u timu. YI 2251 – Aleksandar Radić* Nema dovoljno igrača na AMR? Pored Radića je u tom intejku izrasao i Sani Avbelj, koji je več igrao za prvi tim na jesen, i trenutno je najvredniji igrač U19. YI 2252 – Siniša Jovanović* (prerano za prognozu)

KRAJ SEZONE 2252/53: NIKAD VEČI SIJAJ PARTIZANOVE ŠKOLE Rekordna pobeda u istoriji; Partizan ili Penaltizan te Borčevo »u 4. ide rado« KRAJ JESENI Potek sledečeg meča si nitko nije mogao zamišljati, osim moguče rezultata; a utakmicu če najviše pamtiti sremsko »pojačanje« iz Humske. Madžarski štoper je uspeo skriviti prvi te treči od ukupno čak četiri (!) dosuđena penala za crno-bele, koji su uspeli promašiti čak polovinu njih. Dodatni peh za Ferencza je bila povreda stopala u LŠ samo par dana kasnije, zbog koje je več završio polusezonu. Sremci su uprkos porazu (njihov trener se nije žalio na nijedan penal!) na kraju jeseni ubedljivo držali poziciju broj 2. A navijači Partizana si nisu mogli misliti, šta če dočekati u Humskoj u razmaku od deset dana. Poznala se odsutnost prvog imena jeseni (a i sezone) Gvozdenovića u remijima kod Borca i OFK Beograda. Onda je u Humsku stigao Železničar, jedina poluprofesionalna ekipa lige, i sledila je eksplozija. Ako bi crno-beli pogodili još iz penala, izjednačili bi največu ligašku pobedu, 12:0 iz februara 2151 protiv Metalca iz Kraljeva. Bez praske su srpski šampioni nastavili i u Evropi, gde su izbojevali dve teške pobede protiv Šahtara i Rome. Na Olimpicu su bili nadigrani kao dugo ne (Andre je na golu držao desetku, na kraju devetku), a odlučio je povratnik nakon povrede, Gvozdenović sa dva pogotka. A onda je-10 dana nakon 11:0 protiv Železničara-u Humsku stigao švedski tim za slovo od europske jeseni. Pobeda od 17:0 (mogla bi biti još veča, da opet nije promašen penal) največa je ne samo u istoriji LŠ nego i u klubskoj istoriji Partizana. Uspela je nadmašiti 16:0 protiv Auckland Cityja iz polufinala svetskog klubskog kupa iz decembra 2098. To je napravilo na kraju nadrealne brojke, koje su zvale, da poruše neke rekorde ispred 200 godina. 32:3 gol razlika u grupnoj fazi (rekord po broju postignutih golova u jednoj sezoni LŠ je 48); 10 golova Gvozdenovića (ukupno čak 17 na 14 utakmica) u LŠ (ukupni rekord je 18 iz sezone 2056/57). Ipak, najslađe je bilo to, što je svih pet strelaca produkt vlastite škole. ZIMSKI TRANSFERI Morali su lideri tabele Superlige reagirati, kako se to čudno zvuči, ali iz bizarnih razloga. Finansijski balans se je opasno približao ka broju 3 milijarde, odakle sledi bankrot (FM bug), pa je tako donirao masovne pare Zemunu za kupovinu dvojice igrača, od kojih nitko neče imati važnu ulogu. Nastavila se inače mizerija Javora. Prvo je Ivanjicu napustio levokrilni igrač Branislav Mitrović (11.5 mil.), a zanje su doveli visokoleteču projektiranu zamenu, srpskog igrača, rođenog u Milanovoj školi, Voju Simića. Simić je bio tad igrač Metza, za Ivanjičane je bez konkretnog učinka odigrao dva meča, a zatim se povredio do kraja sezone. PRVENSTVO Do kraja prvenstva Partizan (11 dosuđenih penala) je suvereno krmario ka 23. tituli zaredom, usput doživeo dva nebitna poraza, testirao formacije i u vatru stavio još neke mlade igrače, od kojih se za razliku od jeseni najviše istekao Nizozemac van Gelder. Nije jedini, koji se umesto na svojoj prirodnoj poziciji, najbolje snalazi na sekundarnoj/terciarnoj (…), gde ima puno konkurencije, pa je tako odlično iskoristio minute na poziciji desnog krila. Iako je Javor na početku prolječa savladao Srem i OFK Beograd te privremeno skočio na 6. mesto, zatim je izgubio od Partizana, a zatim nije uspeo pobediti nijednog od rivala, koji če se-zajedno sa njima-boriti u doljnoj coni, za mesta 7-12. To za prvake ispred 120 godina u poslednje vreme nije ništa novo. U top 6 se je tako na njegov račun prebio Palić (prvak Prve lige prošle sezone), koji je pokazao pre svega, da je strup za Zvezdu. Njoj je ponovo uzeo dragocene bodove, i zbog njih tim iz Ljutice Bogdana propušta LŠ, kamo idu još OFK, Srem i Borac. Srem je na kraju sasvim popustio, ali zbog boljeg plasmana nakon 22. kola je več smešten u grupni dio LŠ. KUP U kupu smo nakon deset godina ponovo ispratili večiti derbi, koji se je desio samo tri dana nakon eksperimentalne postave crno-belih te porazu od 1:2. Ali ovaj put je igrao-Gvozdenović. EVROPA Kad pobediš 17:0, onda ne samo, da se od tebe očekuje osvajanje LŠ, nego osvajanje sa dominacijom. Bilo je tako i ispred 200 godina, kad su crno-beli u četvrtfinalu napunili mrežu Porta (10:0), a zatim u finalu izgubili od Arsenala golom u poslednjem minutu. Ova sezona je za razliku od one bila-do kraja rutina. Lyon je pao prvo sa 2:0; jedine atome straha crno-beli su doživeli u revanšu, gde su ipak uspeli ostati neporaženi. Protiv Valencie se na prvom meču istekao igrač, koji ni pod razno nije napadač, ali skoro uvek, kad se ga stavi na to mesto, zabije gol. U revanšu laganih 2:0; ovde je počelo brojanje Gvozdenovića, koji je od tad dalje zabio gol na četiri meča zaredom; rezultatsko je Liverpool »ponovio« Valenciu (1:0, 2:0), da bi se u Atini došlo na megdan Benfici. Ta je do finala došla na drukčiji način, prvo na mlin preokreta protiv Hajduka (0:3, 4:0), a zatim protiv Bayerna na svom terenu (2:1), dok su protiv Intera (2:0, 0:1) ipak trepetali za prolazak. Ali protiv silnog Gvozdenovića se nije moglo. On je baš pre isteka sudijske nadoknade u prvom poluvremenu nakon centaršuta Jančuka sa leve glavom pogodio za 1:0, a posao su iz prekida nastavili i drugari u drugom poluvremenu. Gvozdenovićevih 15 golova iz samo 10 utakmica je najbolji individualni »skor« nekog igrača u LŠ posle tačno 190 sezona. U sezoni 2062/63 je takav skor imao-Partizanov napadač Janos Dobos, ali zanimljivo, tad je Partizan ispao več u polufinalu, i to protiv Zvezde, koja je tad osvojila jedinu titulu prvaka Evrope posle 1991. I u kupu UEFA se plesalo po srpskim notama, čak šestorica je »nastavila« takmičenje u 1/16 finala, a i dalje; največa senzacija je bila Pekarova eliminacija Milana. Zbog toga, do kraja smo pratili brojne srpsko-srpske derbije (osmina, četvrtfinale, polufinale), žalimo za Sremom, koji je propustio 3:0 protiv Man Utd-a- Upravo crveni vragovi su predstavljali u finalu poslednju prepreku za-Borac, koji je u sva tri preostala evropska finala ostao praznih ruku. Ali ne i ovaj put. TIM Pored obojice neprikosnovenih golmana (koji su se u prolječnom delu nenormalno često povređivali na mečevima), odbrane, itd., glavnu reč ove sezone ima srpsko-bocvanski duo, produkt naše škole, koji je iskoristio nešto »slabije« individualne brojke preostalih centarfora. Gvozdenovićevih 26/26 je nadrealnih, a šta onda reči za srpskog Bocvanca, kojemu prognoze nikad nisu dale šanse, da dođe do brojke 20. Uz to, Vučičević, koji je u Partizanovu akademiju stigao pre deset godina, se iskazao i kao odličan plejmejker,kad zaigravši i na MC ili ML, asistiravši čak 14 puta.

NA PUTU KA EURU 2252 U DANSKOJ: BiH ČEKALA 120 GODINA, HRVATSKA 12 Ko bi pomislio, ali zaslužili su. Fudbaleri BiH-a su prvi od reprezentacija iz regiona prečkali ciljnu crtu-kad su u pretposlednjem meču kvalifikacija sa 3:1 pobedili u San Marinu i time obezbedili pobedu u svojoj grupi. Sa skorom 7-2-1 i 23 bodova, za 4 su prestigli Rumunjsku i Rusiju, zatim Belgiju (15), Azerbajdžan i San Marino. Time su prvi put posle 38 i SP-a 2214. obezbedili nastup na nekom velikom takmičenju, ali na plasman na EURO su čekali punih 120 godina. Kako je to daleko-u 2132. godini je Zvezda osvojila svoj poslednji naslov prvaka Srbije … Bosancima su u vezi direktnog plasmana sledili još Srbija i Hrvatska, ali sve se to rešavalo u poslednjem kolu. Orlovi su si u pretposlednjem meču zakomplicirali situaciju. Izgubili su na Marakani od Češke 0:1 pogotkom iz slobodnjaka u drugom minutu sudijske nadoknade. Ali Češka je svoje več uradila, Srbija (na kraju 15 bodova) je popravni ispit opravila odlikom, pobedivši direktnog konkurenta Severnu Irsku sa 3:0, a Čehe je iz baraža izbacila Švedska (13) pobedom nad Maltom sa 6:0 zbog boljeg međusobnog skora. Još dramatičnije je bilo u hrvatskoj skupini. Vatreni su velikom pobedom od 1:0 3. septembra Gordon Albion-vicešampione Evrope-eliminirali iz utrke za Dansku. Onda su u pretposlednjem kolu na Maksimiru remizirali protiv Austrije. Time su pre poslednjeg kola još uvek zaostajali za dva boda za njima. Obojica su morali još na Ostrvo. Hrvatska je svoj posao obavila u Walesu, golom Mirka Miletića, dok je Marvin Mills u 32. minutu meča u Londonu »savladao« Austrijance sa 1:0 i time Hrvatima-prvi put u toku takmičenja-častio prvo mesto u grupi i nakon 12 godina posta prvo ušešče na Eurima. Četvrti predstavnik iz regiona, Slovenija, nije imao šansi protiv svetskih prvaka Turaka u baražu (0:2, 2:2). Preostala četvorica kvalifikanata su još Austrija, Poljska, Irska i Rumunjska. EURO 2252 Plasirali su se prvi od trojice »Balkanaca«. Fudbaleri BiH-a po tržni vrednosti zaostaju za večinu reprezentacija, ali tu su golman Liverpoola, veznjak Lensa te najbolji strelac BiH-a u kvalifikacijama, Ognjen Bajramović. Puno više se naravno očekivalo od Hrvatske i Srbije. Post prvih na Eurima je trajao 12 godina. Tako zvana zlatna generacija napadača na čelu sa Miletićem (27 golova za repku) i Petrićem (47) če imati verovatno jednu od poslednjih šansi, da nešto postignu. Na drugoj strani Orlovi u uporedbi sa Vatrenima imaju zanimljiv kontrast-u napadu, gde su Vatreni »previše« iskusni, tu su Orlovi prenovljeni. Nije daleko period, kad se pričalo, da srpski elitni klubovi zbog stranaca nemaju pravih srpskih napadača. I zbog Partizana, to je sad druga prića-slatka briga. Miladinović, a pre svega Radulović i Gvozdenović su uprkos mladosti več renomirani eksekutori, drug ekstrem je Milićević (25 golova za reprezentaciju), a pre svega golman Jokićević, koji če se sa 38 godina nakon Eura penzionisati, a trenutno ima čak 112 nastupa za dres Orlova. A stigao je do 115. Orlovi su se istrošili. Najbolje (šutevi 10:3) su odigrali premieru protiv Nemačke, gde je u deset minuta, od 21. do 31., palo tri gola, a odlučio je slobodnjak Tauntehahna. U meču protiv Italije mreže su mirovale, ali u meču odluke protiv Rumunjske doživelo se pravi kolaps u svim elementima igre (0:3), gde je blistao jedan od zvezda Milana, Cicocirlan. I BiH i Hrvatska su takmičenje startovali porazom; dok su Bosanci zasluženo poraženi od Španije od 2:1, jedini meč u okvir gola Irske presudio je Hrvatskoj. Ali Vatreni su uzvratili sa dve pobede, prvo spektaklom protiv Španije 3:0, a zatim u meču odluke još protiv BiH-a (3:2), da bi se plasirali u četvrtfinale, gde bi jih golom wonderkida Onura izbacila Turska, prvak sveta. A ta Turska je otišla sve do kraja te uzela komplet! Do finala su postigli gol na svakoj utakmici (!); u finalu je odlučio gol napadača HSV-a. To je druga titula kontinentalnog šampiona za Tursku i prva posle 2104. Kraj Eura je značio i kraj posla za menadžera i Hrvatske i Srbije, dok je zanimljiva promena u Nemačkoj, novi selektor biče »Turčin«, Serdar Meier! 2252/53 LETNA PJACA LIČILA NA NBA: PARTIZANOV SREMSKI DEAL, A ROMANTIČARI BILI SPREMNI PRODATI DUŠU Od četiri pojačanja na leto, samo jedno je sezonu započelo u prvom timu. Naravno, nakon par sezona, moralo se opet pogledati u zlatnu jamu za Humsku alias split-Luka Knežević je iz hrvatskog državnog i kup šampiona doveden za 26 mil. eura i biče konkurencija svome sunarodnjaku Petriću na poziciji desnog krila. Elvis Vukoje je doveden iz Niša, ali če sezonu provesti na pozajmici u Takovu; Peroviću je istekao ugovor sa Čukaričkom, pa če sezonu drugu sezonu provesti na pozajmici; posle Dorčola ide u Požarevac. Iz Srema, iz gde se po nepisanem pravilu ne krađe mladiče, doveden je Bogdan Oršag, koji je krajem jula napunio tek 17 godina. Mora da bude nešto na njem; momak se našao na skauting skrinu u prvih 10. Dozvolili so si to u Humskoj, jer su Sremcima napravili lepu uslugu-prodali jima otpisanog štopere Ferencza i time jih stvorili za najozbiljnijeg kandidata za t… broj 2. Pored njega, od poznatih, Partizan su napustili Jovanović (Valencia), Georgiev (Levski), Burjak (HSV), Melnikov, Bogdanovič … Sremci su doveli brzog ukrajinskog napadača Bondarčuka – oni su u koledarskoj godini ukupno doveli čak sedmoricu igrača za skoro 44 mil, eura! Romantičari su veči dio budžeta sprskali na desno krilo Javora Dragana Ivančevića, dok su uspeli dovesti jednu od najtraženijih roba na leto, 19-godišnjeg Draška Lazića (D/MRC) iz Niša. Ipak, Lazić može da se sakrije pred Krnjincem. Partizanov štoper je bio vruč več prošlog leta, dok je sad nakon prve full sezone u Humskoj tako uzburio snubce, a pogotovo tim iz Karaburme, da je Partizanu za njegovo dovođenje osim novca bio spreman ponuditi – upravo dovođenog Lazića (!) te kasnije još jednog igrača. Zvezda je na leto ostala bez Likara (AML-Newcastle), dok je Borac osvežio vezni red dovođenjem Mladenovića iz Rada. Update 28.10.2252 UOČI DERBIJA, KOJI MOŽE VEČ ODLUČITI PRVENSTVO: TRENER PARTIZANA VEČ PIŠE TEKST ZA NOVINARE NAKON MEČA Bio je neobično nervozan početak sezone u Humskoj! Možda i zbog napornog leta za reprezentativne selekcije. Seniorska je igrala na Euru, zatim je u19 sa samim pobedama ponovo pokorila Evropu, a za kraj je sledilo i ušešče na olimpijskim igarama, gde su Orliči nakon 100% isplena u grupi ispali u četvrtfinalu protiv Amerike. Ispada se najviše radovao Partizan, pre svega prihoda Gvozdenovića. Srpski šampion je uz Borac bio najviše opterečen odsutnostima igrača. Ali i bez njih igra na početku sezone mogla bi biti bolja. Rezultati tega ne kažu: crno-beli su delovali sporo, u kontaktima redovito gubili loptu, a u napadu po mišljenju sudija pravili neobično puno faulova u napadu. To je naravno povečavalo nervozu i na terenu i na klupi. Zapravo najmanje nervoze bilo je nakon do sad jedinog poraza sezone kod trenutno još neporaženog Srema (0:1). Odlučio je-po mišljenju novinara-najgore pojačanje u Superligi prošle sezone-Stevan Davidović golom iz slobodnjaka osam minuta pre kraja; meč kojeg je Partizan zaključio bez šuta u okvir gola! Paradoksalno-Davidović je član tima, koji je još drugi na tabeli, dok je za najbolje pojačanje prošle sezone bio proglašen Javorov Nikola Lazović-koji igra u timu, koji bi, ako bi se sezona završila sad-ispao iz lige. Crno-bele ubijaju i povrede, kojih je neobično dosta u odnosu na prošle sezone; redovno je Partizan na vrhu Injury table lige. Međutim-čini se, da je odsustvo tih igrača zapravo probudilo tim. Partizan je imao rezultate, ali je još škripalo u igri, a do preokreta u tom smislu je došlo nakon preokreta u Ivanjici (2:1). Od tog meča dalje Partizan je nanizao šest mečeva bez primljenog gola, slavio i na Marakani (Vukomanović), i Sremcima zbog obilice remija pre derbija pobegao na plus 7. Probudio se i Vučićević, zabijati je počeo Miladinović (koji je isključen u kupu protiv Svrljiga), na krilima je proradio Petrić, dok je trener Partizana u vatru neočekivano ubacio dve mlade nade vlastite škole, Bukovca (18)* i Avbelja (17)*. Stariji Slovenac je do sad upisao več pet nastupa za prvi tim, koliko i godinu mlađi winger, koji se proslavio u kupu protiv Rada, gde je postigao prvenac, za 2:0. Svoje zvezdne trenutke je kronao več dan kasnije (!), kad je odigrao ceo meč u19 večitog derbija, u kojem je postigao dva gola. Dobra forma Petrića te i Postulke bitna če biti i za nastavak sezone, gde čekamo i eskploziju Kneževića, a posobno Maleke. Južnoafrikanac je, što se početka sezone tiče, još u prostom padu, koji se vleče več iz prošle sezone. Derbi u Humskoj biče prilika u vidu broja 10. Ako Partizan pobedi, pobeči če Sremcima na plus 10 te doči do 10. pobede u nizu. Ipak, nije trener Partizana mogao iz svoje kože na press konferenciji nakon kup uspeha protiv Rada, gde se dotakao i predstoječeg meča protiv drugoplasiranog tima na tabeli. Išlo mu je u nos, a i mnogim navijačima neobična medijska »gonja«, možete reči u igrici… a rečičemo "u medijima" nakon pojedinih mečeva. Tako je bio nakon pobede protiv Pekara (3:0) za igrača meča proglašen Partizanov golman; umesto pobeda crno-belih hvalilo se suparnike. Jeste-nisu nadigrali ni Zvezdu ni Javor, ali ni oni nisu igrali u kolicama. »Sve osim pobede od 4-0 biče razočaranje. Ipak ide za tim, koji je u 11 kola primio samo dva gola«, bio je sarkastičan trener Partizana. »Odsustvo Davidovića? Biče zapravo Srem bolji u tim elementu, ipak ide za zvanično najgoreg igrača prošle sezone. Srem ima puno igrača, koji mogu zapuniti njegovu poziciju.« »Imam spremna več dva teksta za posle meča. Ako ne pobedimo, biče to dokaz, da nismo više tako dobri i dominantni, liga nam je u usponu. Ako pobedimo i odemo na plus deset, biče to zbog toga, jer nam je liga slaba. Imačete sve to spremno, da se ne trudite«. Nišlije su u 3. pretkolu izbacile Larisu, dok je osmoljenec bio OFK Beograd, koji je ispao protiv slovenačkog prvaka iz Celja. Največe iznenađenje, zapravo senzacija je Čakovec; hrvatski vicešampion je eliminirao Arsenal.

Sezona 2251/52: Ah taj Niš (kao nekad Sombor), Zvezda na korak od duple krune, Davidovićeva kriza srednjih godina LETNI TRANSFER PERIOD Kako »poboljšati« več super tim, pokriven na svim pozicijama? Tako, da se razmišlja plansko te se odrekne pardon zameni neke od igrača, koji su na vrhuncu karijere. Sezona nakon trujne krune činila se prava za to. Prvi u vrsti su neki obrambeni igrači. Burjak je več prošle sezone bio stavljen na skoro stranski tir. Prvi štoperski par tvorio je duo Barlečaj-Vukomanović, ali se kod 30-godišnjeg hrvatskog reprezentativca več videlo, da iz sezone u sezonu koči u brzini. Zato se odlučilo, da se ga na vrhuncu karijere-eks igrača Hajduka-proda u Porto, gde če imati društvo dva bivša suigrača, Ristovića i Kumera. Poslednju liniju su osvežila dva pojačanja. Prvo iz Real Madrida, drugo iz Dinama Bukarešta, a u prvi tim je prekomandovan možda nova buduča zvezda omladinske škole, Dejan Krnjinac*(YI 2246), koja inače u toj generaciji nije bila spomenjena u prvom planu asistenta. Levo krilo je dobilo dodatnu konkurenciju u češkom wingeru (Slavija), a i desno u povratku iz splitske pozajmice Hrvojea Petrića. Sve to je uzrukovalo selitbi dvojice igrača u rezerve na početku sezone- Antonia (novopečenog brazilskog reprezentativca) te veznjaka Saše Radonjića, koji je gundžao zbog male minutaže več prošle sezone. Od poznatih igrača su klub na leto napustili Kone (Roma), Mandić (Stuttgart), kao i prvi »pik« YI 2247, kamerunski golman Fabrice Billong. Od 15 igrača slanih na pozajmice, izdvojimo u poplavi napadača zaboravljenog Nikolu Stojanovića (OFK Beograd). Na Marakani te u Čačku nije bilo puno prometa; nazanimljivija je činjenica, da je novi član Zvezde postao nekadašnji igrač Partizana Miloš Savić (33, DRL). Ali je zato vrelo u preostaloj velikoj trojici. OFK Beograd se pojačao dvojicom iz Srema- golmanom iz Bugarske te verovatno prvim levim krilom lige Damjanovićem, dok je iz Niša doveo napadača Žarka Šunjevarića. U Sremu su bili ozbiljno oštečeni, posle gubitka te dvojice, Javor jima je uzeo centralnog veznog Dragićevića, dok je Nowak za skoro 15 mil. eura pojačao Benficu. To je nateralo sremskog trenera za akciju-Dragičevića su »nadomestili« Javorovim (!) Bogićevićem, a na glas su razmišljali još o pojačanju iz Partizana. Iako se roster što se centralnih veznih nije baš razlikovao od Javorovog, razlika u mentaliteti trenera na početku sezone bila je- ogromna! U Ivanjici su se ponovo pojačali napadačem-iz Dinama su doveli sad vam več poznatog Nikolu Lazovića. PRVENSTVO Imali su crno-beli priliku, da sezonu u prvenstvu završe neporaženi. Zadnja moguča caka je bilo zadnje gostovanje sezone u Nišu kod iznenađenja ove sezone. Ispostavilo se, da to nije bilo slučaj. Malo pre kraja prvog poluvremena Jančuk je u kaznenom prostoru srušio domačeg igrača-ne prvi put u važnim utakmicama, da ima suparnik penal. Mladen Stupar je to pretvorio u vodstvo, koje je tako ostalo do kraja. Niš-tim, koji se prošle sezone u elitu vratio preko baraža protiv beograjskog Železničara-time je samo potvrdio mesto, koje ga nakon skoro 40 godina odnosno sezone 2216/17 vrača u Ligu Šampiona. Njegov podvig protiv Partizana podseča na Radnički Sombor ispred skoro 100 godina, kad su Somborci inače u poslednjem prvenstvenom kolu te u Humskoj pobedom od 1:0 slično pokvarili učinak neporaženosti crno-belih. Partizan je tako primio več 23. gol u šampionatu. Prošle sezone ukupno samo 12. Ove sezone je postigao čak 10 golova više i osvojio isti broj bodova (83). Potez, da se odreče Barlečaju i u prvi tim gura Krnjinca*, pokazao se kao riskantan ali koristan. Sad 22-godišnji Mileševan je več na početku sezone počeo dobijati puno pohvala (odmah nakon te jeste postigao autogol …), na njegov (naš) račun su počele kucati i ponude ostalih Superligaša. Na njegov račun mrvice je dobivalo rumunjsko pojačanje, dok se na Madžara iz Reala sasvim zaboravilo. Bilo je i iluzorno očekivati, da če petorica napadača iz prošle sezone briljirati u takvoj formi. Pre svega Radulovića i na kraju sezone opet Vučičevića su ove sezone pestile povrede; one su celokupno najviše štete nanele našim krilnim igračima. Tabela polusezone sakriva važnu činjenicu-da je Srem osim Partizana (niz od 10 pobeda u nizu je prekinuo Borac) u prvoj polovini jeseni bio razred zase te je prvi poraz u ligi doživeo tek u osmom kolu kod Zvezde. Vicešampion Evrope se ove sezone neočekivano mučio-remijima. Ako mu je bio na početku sezone izgovor težak raspored, kako pojasniti činjenicu, da je pre došao do pobede nad Man Utd-om nego BPI Pekarom? Nišlije su bile na visokem četvrtom mestu, a činilo se, da je konačno svoj mir pronašao Javor-sa Davidovićem, skor 11 golova u 22 utakmica na jesen. TRANSFER PERIOD: NISMO NAVIKLI NA OVO Stevan Davidović je na polusezoni u Ivanjici uživao status kralja. Javor je bio još u igri za trofej u kupu, pa ako očete i u kupu UEFA, dok je u šampionatu trdno držao top 6. Ali kao da se u njemu nešto probudilo-nije valjda to več kriza srednjih godina-ali Davidović je na zimu zatražio odlazak iz Ivanjice. Nejeverna vest se kasnije pretvorila u realnost-Davidović je pojačao več opasan Sremov napad, koji je blistao pre svega na početku sezone, sa prvim strelcem Djalovićem, dok se Kalčić uprkos 6 golova preselio u rezerve. 6 golova je postigao i štoperDejan Djordjević! Ali to nije bilo sve-Sremci su iz Javora (treče pojačanje iz Ivanjice u pola godine) doveli i odličnog štopera Drobnjaka. Naravno, da je u Ivanjici puklo, ali nisu se odlučili nadomestiti ni ST ni DC, nego su iz Borca za neverovatnih 13. mil. eura doveli (=nakon dve godine vratili) levo krilo Branislava Mitrovića. Čačani su uzvratili udarac te iz OFK Beograda doveli Miloša Damjanovića. Talentirani AML je na Karaburmi proveo svega sedam meseci (!), upisavši 14 nastupa, gol i pet asistencija. PROLJEČE: ŽIVKOVIĆ KAO NAPADAČ?! Crno-beli nisu popustili. Ni nakon bolečeg europskog ispada. Statistika sezone toga neče pokazati, ali i Radulović i Gvozdenović su u nekim utakmicama krajem jeseni delovali neprepoznatljivi napram prošle sezone. Radulović je ka sebi došao u Japanu, dok je najviše konstantnosti pokazao provereni Makedonac Jakimovski. Ispad u četvrtfinalu LŠ je Partizanu doveo priliku, da isproba neke nove stvari u vezi formacije i taktike. Jedna od tih bila je forsiranje Nebojše Živkovića* (MC/AMC, niti pod razno ni žuti ST) u napadu, bez retreninga. Več bogata konkurencija centarfora očigledno se pojačala, jer je Živković na toj poziciji-briljirao, bez obzira, da li se igrao 4-4-2 ili čak 4-1-2-3. Na kraju je do drugog mesta stigao OFK Beograd, poslednji prvak kao ne-Partizan (2230). Drugo mesto (koje ipak donosi kvalifikacije za LŠ-izravno u nju ide Srem, drugi nakon 22 kola) je zanimljivo zbog činjenice, da je uspeo prehiteti Sremce. Tako se stvara pitanje-kakvo je zapravo zanje bilo pojačanje u vidu Stevana Davidovića, koji je opet zaribao i sadašnji i eks klub zbog nezmožnosti prolječnog igranja u Evropi. Njegov sremski isplen: 17 utakmica, 4 gola i 4 asistencije. Prosečna ocena 6.65. Ali imam osečaj, da Srem NEČE biti njegov poslednji klub u karijeri … U top 6 je neobično slab bio Borac (highlight 0:6 protiv Romantičara). KUP Žreb je dvojicu finalista prošle sezone upario več u osmini finala, u Ivanjici. Tamo je odlučio MIchalik i branioce titule »poslao kuči«. Ipak, Ivanjičani (tad več bez lovioca trofeja Davidovića) opet nisu mogli do kraja. Izgubili su četvrto finale zaredom; na konačni triumf čekaju 17 godina. EVROPA Ljubav izmeću Partizana i Hajduka ne prestaje. U Splitu je pogodak Bezjaka u prvom poluvremenu poništio joker Gvozdenović u drugom, dok je u Beogradu Partizan tek na kraju meča napunio mrežu gostiju, ali oba rivala su več tad imala zagarantovanu osminu finala-poslednje kolo su dočekala sa 11 bodova na kontu. Nakon pobede u superkupu Evrope, Partizan je Nantesu očitao lekciju i u osmini finala (3:1, 2:0). Malo je falilo, da njegov sledeči protivnik nije opet postao Hajduk, ali on je na golove u gostiju ispao protiv Milana. U Humskoj je nakon dobrih pola sata pisalo 3:0 za Partizan i rossonerima se pisala katastrofa. Šta se onda dešavalo u glavi domačina, nitko ne zna. Milan je prvo znižao pre isteka poluvremena, zatim je Williams skrivio penal nad Ortizom; isti igrač je osam minuta kasnije zabio i treči gol za nejevericu na tribinama. Domačin jeste u sudijskoj nadoknadi zabio gol za pobedu (4:3). Ali takvi propusti u odbrani moraju se kažnjavati. Na San Siru smo videli dominantnu predstavu domačina, koji je zasluženo slavio sa 2:0 uz i promašen penal. Šampion Evrope je na kraju postala Benfica, pobedivši Man Utd na penale. Možda če se uprkos europskom neuspehu crno-belih srpski ukupni koeficient čak poboljšati? Od četvorice Superligaša Borac je isto zaustavljen u četvrtfinalu protiv Crvenih vragova. U kupu UEFA je prolječe čekala petorica. U 1/16 finala je Rad zaustavljen od Sportinga, u osmini Mladenovac od Arsenala, u četvrtfinalu je Roma izbacila Javor, dok je Zvezda u srpskom okršaju eliminirala Sremce, i uspela se plasirati čak do finala. Duplu krunu zanju je sprečio finalist prošle godine u LŠ, Real Madrid. PRVI TIM Pored Vidovića (protiv Pekara čak upisao asistenciju) je u prvom timu nakon dve sezone zajetnu minutažu dobio Andre, koji je solidno opravio svoj posao, branio čak u Milanu u revanšu meča LŠ. U poslednjoj liniji nazire se prvi par Vukomanović-Iljuk. U nekim utakmicama finiša sezone konačno smo isprobali i Ferencza, ali se madžarski štoper po svemu sudečem i videčem seli odmah na transfer listu. Važna novost je i Hrvoje Petrić-hrvatski krilni igrač se pokazao više kao asistent nego strelac, ali je svoj prvi gol u karijeri za crno-bele zabio upravo protiv Hajduka, tima, koji ga je dve sezone »gojio«. U napadu se Miladinović pretvorio u standard format, dok je Jakimovski nakon dve sezone opet upisao double-double.

Kraj sezone 2250/51: PFC-ov kraljevski De-Lux vs. Javorov yugo PRVENSTVO Do europskog zaključka moračete malo sačekati. Prvo čemo obaviti više ili manje dosadne stvari u šampionatu, koji je bio rešen več do početka zime. Osim remija na Karaburmi krajem jeseni crno-belima su najviše problema stvorili neočekivani-Mladenovac i Radnički Pirot, koji če u samom finišu sezone postati ništa više od kante za nabijanje. Svi ostali rivali su na jesen ostali praznih ruku, mnogi če reči i zbog favorizovanja sudija. Na kraju 32. kola Partizan če biti ubedljivo vodeča ekipa po broju penala, neke se čak promašilo. U napadu crno-belih je blistao Radulović sa prosjekom od gola po meču, činilo se, da daje posebnu energiju i bilo kojem napadaču, koji je nastupao u paru sa njim. Ako se može spomenuti jedinu slabiju stranu-Kuznecov iako nije bio puno zaposlen, zadobio je određene osobne probleme, koji su se u njegovim predstavama manifestirali u večom delu u prolječu. Doljni dio tabele je zanimljiv zbog dve ekipe. Prvo zbog Železničara, koji je pre početka sezone prešao na poluprofesionalni status, a držao se neočekivano dobro. Drugo zbog kadrovsko podhranjenog Javora, gde se pokazalo, da je treče mesto iz prošle sezone samo lažna zora u senci velikih problema. Radenko Golubović i stručni štab su recimo nedostatak prvog levog beka Valčeva, koji je prešao u Barsu, kompenzirali sa dolaskom 33-godišnjeg sporog veterana iz Subotice, dok največa rupa zeva u napadu, gde Michalik ne može sve sam. Ta rečenica bila bi samo slaba šala, kad bi vam pokazao SS iz 12. kola, gde je Javor u lepotici šampionata sa 4:3 pobedio Srem. Ipak, največa šala če doči za sam kraj prelaznog roka. Gde se činilo, da če biti centralni vezisti kraljevi tog perioda. Srem je doveo Komara, a OFK Beograd Kekića iz Borca. Ipak, poslednji sat zimske pjace, bio je u znaku neočekivane transfer bombe. Neki bi rekli-konačno. Drugi su samo nejeverno zmajali glavom. Ali-konačno je došlo vreme za Javor! Ivanjičani su ispred nosa OFK Beogradu ukrali njihovo dete i zvezdu njegove generacije-srpskog Moratu-Stevana Davidovića (10.5 mil.). Poudarak je na srpskom Morati. Sad, taj transfer zvuči logično samo, što se Javora tiče. U Ivanjici su trebali napadača kao neko parizer, kao pustinja vodu. Ipak, pitamo se, zašto bi igrač, dete kluba, sa kojim je još u igri u LŠ, usred zime prešao u tim, koji če se u najboljem primeru boriti za top 6 odnosno kup UEFA; tim, koji još igra u LŠ, isto u osmini finala, ali za kojeg neče imati prava nastupa? Drugo je, da Davidović nije ni slučajno igrač za 20, pa ni 15 golova po sezoni, što kaže i njegova reprezentativna te ligaška statistika; ide zapravo za tehnički inferiornog igrača. A treče-u klub je došao povređen. Javor je prolječe počeo sa remijem protiv Železničara (1:1) i Rada (0:0). Sudbina je htela, da je Davidović debitovao za Ivanjičane upravo protiv bivšeg kluba, ali nije postigao gol (1:1), niti je odigrao 90 minuta. Svoj prvenac je postigao u pobedi protiv Piročanaca (2:1). Ta pobeda je Javor odmah uvrstila između kandidate za top 6, pre svega zbog katastrofalne forme ex tima, gde je trener Javora legenda. To je tim Mladenovac, kojeg je Golubović vodio 22 godina (2225-47), i tim, koji je postao glavni konkurent Ivanjičana za top 6; tim, koji je na jesen imao komotnu prednost, ali je u prolječnom delu startovao sa pet vezanih poraza. Zbog odlične forme se u tu borbu uključio i Železničar; u igri je bio i Rad. Ali se Javor probudio prekasno, uzalud su bile dve pobede do kraja rednog dela – Mladenovac je jedva odbranio 6. poziciju, osvojivši prvi bod u novoj godini- u 22. kolu-protiv Rada, 1:1, autogolom ex Partizanovca Elmira Radenkovića osam minuta pre kraja. Jedina razlika konačne tabele prvih 6 u odnosu na onu iz rednog dela je promena pozicija Borca i Srema. Vruča Zvezda je pre trečeg večitog derbija bila samo na minus deset, ali su ju crno-beli brzo ohladili. U Humskoj su si mogli priuštiti, da svaki put odmaraju po dva-tri napadače. Pa kad nije igrao Radulović, zablistao je Gvozdenović ili brzi Miladinović. Kraj sezone je inače bio u znaku Vučičevića, koji je stigao do najboljeg ispljena u karijeri, 16 golova. Uz velike razlike na tabeli, neka izdvojimo još poslednji večiti derbi, gde se trener Partizana ovaj put uspešno kockao. Zbog povrede Živkovića u 13. minutu je u igru uveo Williamsa (SWDRC), kojeg je postavio na mesto libera, pa je tako Partizan igrao bunker od 5-4-1. Time je očigledno uspavao Zvezdu, jer je Radmilo Dukić bombom u 75. minutu poveo goste u vodstvo. To je trajalo samo dva minuta, a minut posle toga strelac Partizana zarađuje izravni crveni. Ipak, u 84. minutu, Južnafrikanac copy-paste golom, dovodi Partizanu sva tri boda… Potpuno drukčija slika u vezi dinamike vladala je u drugoj polovini tabele. Dno su ubedljivo zauzimali Radnički Pirot i BPI Pekar; Pekari su bili čak najslabiji tim u prvih šest kola nastavka pošto su jedini izgubili svih šest mečeva. Prva tri kola plejouta otvorili su sa parom remija te porazom od Rada. Ali. Od tad dalje su pobedili-sve utakmice do kraja. I u poslednjem kolu Železničara (2:1) te ga time poslali u baraž za opstanak, dok je peh za slabu formu platio i tim iz Gornjeg Milanovca. Njih u ključnom dvomeču ne čeka nimalo lak posao, pošto če igrati ili protiv Palića ili protiv OFK Niša-Nišlije su veči dio šampionata proveli na vodečoj poziciji, ali su zatim pali na 3. mesto-izravnu promociju u elitu obezbedili su Spartak i Čukarički. Prelomnica i za Javor. Posle slabih rezultata (pobedivši samo 2x Piročance i 1x Rad) su se u neobičnom terminu-kolo pre kraja-razišli sa Golubovićem. Novi trener Javora postao je Vukašin Radanović, ex trener Kopaonika. Stevan Davidović? 16 utakmica, 4 golova i 5 asistencija. KUP Radenko Golubović nije imao sreče protiv Mladenovca u ligi, ali zato ga je pobedom 1:0 izbacio iz polufinala kupa i trasirao finale protiv Partizana. Javor je zapravo na Marakani igrao odlično, što priča i to, da je bio igrač meča Partizanov golman Vidovič, ali je presudilo prvih 15 minuta. EVROPA: KAKVE PROMENE BOJA! Na krcatom Poljudu se trener Partizana prvi put kockao-i zakockao se. Zaigrao u formaciji 4-3-3, sa trojicom više ili manje defanzivnih veznjaka, Šnurerom (MC), Iljukom (DC-MC-AMC) te Tanasićem (DM) te G. Jakimovskim na AMR, Miladinovićem (ST ) na AML te Radulovićem u špicu. To se mu vratilo kao bumerang, iako sa igračem manje na sredini, domačini su dominirali. No, u 10. minutu ta promena činila se kao doktorat-na asistenciju Radulovića Partizanovo otkriče prošle sezone zabio je gol za 1:0. Ali je slovenački napadač u Bilom dresu odmah uzvratio, Bezjak je celi meč terorizirao odbranu gostiju. Ali kao po tradiciji, u trenutku premoči domačih, Partizan je odmah obnovio vodstvo. Nakon odličnog Rajićeveg izvođenja auta, najbolji Partizanov strelac je drugi put uveče savladao Pinčića. Nije to bio još kraj. Najistvoreniji napadači domači duo Tokić-Bezjak bio je zaslužan-oba puta agresivno uzevši loptu-prvo za izjednačujuči, a zatim čak za vodeči gol Dalmatinaca 12 minuta pre kraja. Do tad- nijedan od dvojice golmana nije odbranio ni jedan šut protivnika! Do 82. minuta, kad je Partizan penalom imao priliku za izjednačenje, ali je Pinčić Tanasiću odbranio šut i prelevio se u junaka. Poljud je verovao u snove. Ovaj meč u Humskoj bio je preloman. Bio je početak kraja za Kuznecova, kojeg je na golu zamenio Vidovič, još jedno neočekivano otkriče Partizanove akademije, več iz minule sezone. U Humskoj se Partizan nije više kockao i tamo je delovao na razini, kakvoj se od njega očekuje. A tome je bistveno pripomogao i njegov bivši igrač odnosno junak utakmice na Poljudu, koji je upalio »Partizan mode«. Pinčić sam bio je izravni krivac za oba primljena gola na u prvom poluvremenu, prvo je slabo procenio korner, a zatim je pogrešno reagirao kod dodavanja Smolnikara i Jakimovskom omogučio laganih 2:0 – na kraju su i Srbin i Makedonac postigli još jedan gol za – finale protiv Reala. Tamo je bio na izgled lakše. Ali nije. Bez Vidovića, koji je najmanje tri puta odlično reagirao, bez Gvozdenovića… i ostalih… ne bi bilo ništa. Osvojena je Liga Šampiona – broj 110. PRVI TIM Miodrag Radulović je bio drugu sezonu zaredom naj strelac lige. Petorica napadača je sudelovala-svako-kod najmanje 20 golova, od toga je Radulović kod čak 32. To je trenutno največa snaga crno-belih, snaga, koja je čast i privilegij. Privilegij je imati i igrače vlastite škole poput Tanasića, koji je sakupio čak 30 nastupa, Vidoviča, da o Šnureru ne pričamo. Priču oko vlastite škole je malo pokvario u19 tim, koji je nakon osam sezona zaredom predao krunu Zvezdi; večita rivala imaju zaista žestoku borbu u poslednjih 15 godina. A na leto čemo se poslovite i od dvojice legenda. Andrej Novikov (75), skaut za Istočnu Evropu, nakon više od pola veka rada u Partizanu, odlazi u zasluženu mirovinu. Najbolji ukrajinski napadač ikad, kao igrač branio je crno-bele boje u periodu od 2194-2210, da bi onda četiri decenije radio kao skaut. U mirovinu odlazi i tri godine mlađi skaut iz Kameruna, Pierre N'Diefi, koji je imao bogatu igračku karijeru. Od jula 2219. je radio kao skaut.

SVETSKO PRVENSTVO: BRAZIL 2250 Povodom triumfa u Ligi šampiona odnosno kupu UEFA nepoučeni se naravno pitaju, kako daleko mogu na mundijalu u Južnoj Americi dogurati Srbija i Hrvatska. Odgovor: nikamo – pošto se nisu ni kvalificirali. Orlovi kao po običaju, »pobedili« su same sebe. U grupi sa Turskom, Slovenijom, Finskom, Islandom i Lihtenštajnom, zauzeli su drugo mesto, »samo« tri boda ispod Turske i dva iznad Slovenije. Konačna tabela ne kaže realnog stanja, pošto za prvo mesto nisu imali šanse. Turci su si prvo mesto izborili pre svega zbog furioznog početka, sa četiri vezane pobede odnosno sedam pobeda u osam kola, pa su na kraju mogli malo odmoriti i priuštiti si petardu u Beogradu (0:5) i nulu u Sloveniji (0:2). Baraž je Srbiji dodelio Dansku. Paradoksalno, u prvom meču na Parkenu (0:0), Orlovi su bili bolji uprskos isključenju Zorana Jovanovića u 34. minutu; dok su u revanšu (2:2) napravili previše grešaka. Još veča enigma nego Srbija je njezin »vatreni« rival, Hrvatska, koja je potpuno podbacila. U svojoj grupi (13) mnogo je zaostala-za Italijom (24), Bugarskom (21) pa čak Madžarskom (20). Tim sa verovatno čak boljim pojedincima od Srbije propustiče novo veliko takmičenje. Treče SP zaredom, a poslednje veliko takmičenje sa njenim učeščem, bilo je EP ispred deset godina. Da li neevropske reprezentacije mogu napraviti sličan podvig kao u Nemačkoj? Brazil je dobio jubilejnu organizaciju tog mundijala, obeležavajuči 300. godišnjicu čuvenog šampionata iz pradobe. Karioke su domači zadatak dočekali-hladni sa dva uzastopna šamara. Prvo iz domače (!) Cope Americe, gde jih je u četvrtfinalu izbacila Argentina, a na kraju je sve šokirao Peru, koji je trečim mestom na kupu konfederacija zapravo potvrdio, da je trenutno broj 1 u Južnoj Americi! Brazilci se u demo verziji SP-a nisu uspeli plasirati ni iz grupe; naslov su osvojili Englezi, koji su u finalu u reprizi finala prošlog EP-a pobedili Nemce. Od afričkih zemalja najviše nada naravno polagaju na aktualne šampione sveta, Bafanu Bafanu, koji su privremeno izgubili primat u Africi, pošto je na afričkom prvenstvu nakon 70 godina slavila reprezentacija Gane. RASPLET? Drugi naslov prvaka sveta za Tursku, posle onog iz 2082; slavila je ekipa, koju su Orlovi u kvalifikacijama pregazili sa 5:0! Unikum? Povratak europskog fudbala nagovestila je trojica između 4; hit prvenstva neočekivano bila je Zbornaja Komanda, koja do polufinala nije primila ni jedan gol! Treče mesto je Meksikancima zagotovio gol u sudijskoj nadoknadi. Proslavili se nisu Afrikanci-Bafana bafana je doživela pravi debakl. Sezona 2250/51: (za sad samo) evropski update – 10. april 2251 SPLITSKI AHIL VERSUS BEOGRAJSKA KORNJAČA: PETI PUT NA IZBACIVANJE ODNOSNO DRUGI PUT U POLUFINALU LIGE ŠAMPIONA TRANSFER PERIOD: U ČEKANJU ODLUKE U VEZI KAZNENE EKSPEDICIJE Tko od kažnjenih igrača u poslednjem večitom derbiju je stvarno odigrao poslednji meč za Partizan? Čitava grupa? Po kvaliteti slabiji dio grupe? Ili če trener Partizana sve prespavati i nikog od njih izbaciti? Bilo kakva odluka biče-izazvati če reakcije; bilo kakva odluka neče i biče iznenađenje. Bivši člani Partizana su na kraju postali prvo Marko Milivojević. Univerzalni veznjak (25) je na sezonu izbacio 5-10 a kad i 10+ asistencija, a to če sad morati ponoviti u Barsi. Največi šok inače je izazvala »prodaja« Portu daleko najboljeg centralnog vezista crno-belih i poslednjeg od super MC-a u 2240-ima (Jozwiak, Marinković, Cavaleiro). Sad 31-godišnji Djordje Ristović, pre sedam godina za 53 mil. eura kupljen od Benfice, iza sebe je imao odličnu sezonu, u kojoj je postigao čak deset golova. Njegov trenutni ispljen za reprezentaciju jeste 63 nastupa i 14 golova; isti ispljen golova sa dva nastupa manje na kontu za Vatrene ima napadač Josip Vukić, koji je član Partizana bio 11 sezona. Ali Vukić nije bio aktivan u Humskoj u poslednje vreme. Preostala trojica kaznenaca je ostala u Humskoj; Andre i Kone su prebačeni u rezerve, dok je status prvotimca zadržao Rajić*, pre svega zbog kvote domače dece u Humskoj. Od poznatijih imena je otišla još trojica-Andrija Nikolić u Saragozu, Bojan Pavlović (pre par godina kupljen od Lensa za slabih 40 mil.) u Werder, a DM/AMC Nowak biče još na našem radaru pošto je pojačao vicešampiona iz Sremske Mitrovice. Da li novodošli igrači predstavljaju njihove zamene? Iz Plovdiva je došao bugarski levokrilni defanzivac, koji na prvi pogled liči pre svega kao backup opcija za Jančuka. Na levom krilu, gde je Milivojević obično rotirao sa Malekom, biče kad i Bugar, jer se Zoran Jovanović u prošloj sezoni pokazao kao odlična opcija na suprotnoj poziciji, gde je Natural- MR. Dovedeni su igrači na pozicijama, gde nema manka. U godini dana u Humsku je stigao več četvrti bivši igrač Rada-Igor Djordjević je prošlu sezonu proveo na pozajmici u Velikoj Plani. Pokriti smo i na GK-ju, ali je novi član crno-belih MORAO postati ruski čuvar mreže Kuznecov, koji je odlično branio na SP-u. Eksplozivni napad če ove sezone biti bogatiji (bez minusa ni jedne pozajmice) več za petog napadača pošto se iz sremske pozajmice vratio Miodrag Radulović! Dok se napad kupa u konkurenciji, ne može se reči, da je pozicija MC-a nema, ali nedostatak 53 mil. eura vrednog igrača valjda se mora gde poznati. No-vodstvo crno-belih za tu poziciju nije seglo u džep, nego je promovisalo dvojicu igrača vlastite škole. Za Nebojšu Živkovića* (prvi pick YI 2244) je u 23. godini ipak konačno došlo vreme, da pokaže da li je vredan dresa u prvom timu. Medijsko manje opazniji je defanzivniji Tanasić* (YI 2247), koji je u puno manjem vremenu za prvi tim Partizana do te sezone sakupio isti broj nastupa kao njegov stariji suigrač-igrao je npr. lani i na Bernabeuu u grupi LŠ. CRNO-BELA MAŠINA Na jednoj strani rutina i 100% ispljen. Prvo u grupi sa Manisaporom, Palermom i Celticom, zatim u duelu sa Benficom (1:0, 2:1) i Man Cityjem (2:0, 3:0). Hobotnica iz Humske deluje zastrašujuče. Ne bez mana, ali kad god strepi, iskoči neko od igrača. Individualna kvaliteta pojedinaca iz Humske je takva, da praktično svaki od njih može rešiti meč. Smola Partizanovih protivnika je u toj sezoni takva, da u Humskoj možda raspolažu –po kvantiteti a po kvaliteti sa možda najjačim kadrom, što se samo ST-a tiče. Risto Jakimovski, makedonski turbo napadač i eks igrač Hajduka, u poslednje tri sezone je bio najbolji strelac Partizana. Nekoliko pre, to je četiri puta uspelo i Josipu Vukiću, koji je isto nosio splitski dres. U toj sezoni se do sad činilo, da če to postati debitant u crno-belom dresu, Miodrag Radulović, izza kojeg je nenormalna polusezona. 18 golova na 19 utakmicama. Ali zbog puno rotacija u nastavku trener Partizana mu je mogao priuštiti puno odmora, pa je tako na prolječe eksplodirao več bomba iz prošle sezone. Dragan Gvozdenović* je u 2251. zabio več sedam puta i trenutno je na kvoti 17 golova iz 21 nastupa. Ali Gvozdenović* je samo jedan od trojice blagoslovljenih Partizanovih napadača iz vlastite škole, koji su se stvorili u protekloj zlatnoj deceniji. Tu so još ne tako efikasni Dragan Vučičević*, koji če uskoro postati najbolji strelac Bocvane u istoriji, te Ivan Miladinović*. MARIN BEBEK I SPLIT SANJAJU FINALE To što je u Srbiji Partizan, koji drvi ka najmanje dupli kruni, to je u Hrvatskoj Hajduk, 47-struki prvak, koji pod krmilom 60-godišnjeg Marina Bebeka uživa jednu od najlepših priča u istoriji. Preuzeo je hrvatski stručnjak čelo Bilih u aprilu 2243, kad je sa njima stigao do trečeg mesta. A zatim, poezija i osvojenih čak devet trofeja. Osvojio je ligu pet puta (2244, 2245, 2248, 2249, 2250), a skoro sigurno če i šesti put, pošto osam kola pre kraja ima komotnu prednost od devet plus ispred večitog rivala iz Zagreba. Četiri puta je Hajduk slavio u hrvatskom superkupu, a prošle sezone su-treči put u istoriji-osvojili kup UEFA. Jedina Bebekova mana je hrvatski kup, za kojeg su u toj sezoni ipak još u igri. Sličnost Partizana i Hajduka je i u tome, pošto kad god se pomisli, da če jim faliti nedostatak nekog igrača, to kompenziraju sa dobrim kupovinama. Na leto su za pojačanja iskeširali 16 milijuna eura, od toga samo 10.5 (rekord) AZ-u za povratak deteta, DC/DM-a Nina Bogdana na Poljud. Bogdan je bio u 2245. prodat u Mosor, zatim je karijero nastavio u Osijeku, Rijeki, te Alkmaru. 4.2 mil. su platili Deportivu za štopera Anteja Škorića, 1.3 mil. Zadru za DM-a Mateja Furmana, 22k Metalurgu za Titova, 9k (!) Honvedu za napadača Davida Szaba II. (do sad 9 golova). Preostala pojačanja su dva golmana, dovedena besplatno. No osnova za taj europski Hajduk je bila postavljena barem tri godine nazad, dovođenjem između ostalih Igora Šimleše (DC/DM) iz Radnika Velike Gorice, Mata Pinčića (GK, Partizan), Luke Kneževića (AMRC, Osijek), Roka Smolnikara (DRC, Maribor), Branka Mazarekića (MC, Dinamo ZG), a pre svega Tadeja Bezjaka (ST, Koper, za 200k). 22-godišnji slovenački napadač je prvo ime tima te sezone. On je zabio Bayernu u sudijskoj nadoknadi za pobedu u prvom meču četvrtfinala 1:0. U revanšu je Šimleša u 10. iz slobodnjaka zabio za ukupnih 2:0; do kraja su Bavarci došli samo do pirove pobede od 2:1. Bezjak je zabio i za pobedu od 1:0 u revanšu osmine finala na Karaburmi protiv OFK Beogradu i time posle Čakovca, koji je čak pre grupa kupa UEFA eliminirao Zvezdu naneo rane u susedskim derbijima. Inače su se Splitčani i sa malo sreče plasirali iz grupe. Tako kako su u prošloj sezoni nesretno ispali (i takmičenje nastavili u kupu UEFA, kojeg su osvojili), sad su u poslednjem kolu kuči odbranili drugo mesto remijem 0:0 protiv Lyona, završeči sa istim brojem bodova kao oni, ali su jih prestigli zbog pobede na Gerlanu. Prvo mesto u grupi osvojio je- Bayern, koji je Hajduk savladao čak oba puta. AHIL I KORNJAČA (ne volim taj termin, pošto sam ga prvi put upotrebio nakon dramatične i za Partizan srečno-tužne sezone 2118/19 ... ) Da bi prošao crno-bele, Hajduk bi se mogao ugledati na dva tima, koja su u toj sezoni crno-belima stvorila najviše »problema«. Borac je nedavno drugu sezonu zaredom slavio u Humskoj (2:1-prvi poraz u sezoni za Partizan), dok Mladenovac nije slavio, ali je svojom upornoščom pokazao recept, kako treba igrati protiv super tima. Bebek je sa Hajdukom protiv Partizana vodio tri meča i sva tri izgubio. Najviše, što su u tim duelima protiv Partizana postigli njegovi prethodniki, su tri remija i jedna (pirova) pobeda-u polufinalu Lige Šampiona pre 11 godina. Tad je Hajduk u revanšu slavio sa 2:0, ali je prvi meč izgubio 0:3. Ipak, bez obzira na tri nule, svi se još sečamo ta tri duela, za prva dva več znate. U prošloj sezoni u grupama LŠ je Partizan u Humskoj slavio 1:0 golom par minuta pre kraja. U Splitu je Hajduk u prvom poluvremenu nadigrao goste (golman Andre je dobio ocenu 10), dok se u nastavku raspao i gostima dozvolio tri gole. Splitski Ahil je crno-bele u vajetima držao skoro i u poslednjem međusobnom europskom duelu, za kojeg još ne znate. Superkup Evrope. U 43. minutu je posle jedne od najlepših grupnih akcija u istoriji Partizana aktualni evropski šampion poveo golom Radulovića. Baš pre isteka poluvremana Bili su uzvratili, posle asistencije Tokića sa desne, rezultat je poravnao 34-godišnji veteran Marko Barać. U nastavku je Partizan imao jalovu nadmoč, u šutevima u okvir je bio u prednosti čak pobednik kupa UEFA. Ali onda se dogodilo poznato. Ulazak iz klupe, ovaj put ne Jakimovski, nego Gvozdenović, koji je prvo zabio u 89. a zatim iz kontre u 94. za konačnih 3:1 za crno-bele. Mato Pinčić nakon dolaska u Split iz Humske doživljava pravu bajku i biče poslednja prepreka za Partizanovu tešku artileriju. Gol razlika crno-belih u toj sezoni u Evropi: 27:3. Prvi stub odbrane Partizana je u Humsku stigao na leto 2242. - iz Hajduka. Inače je dete Pomorca. Godinu dana kasnije Partizan je iz Hajduka kupio ukrajinskog štopera. A u junu 2244. je dvojici iz Poljuda sledio još Makedonac. Petrić je u Partizan došao na leto 2246. iz Koprivnice. U Hajduku igra drugu sezonu zaredom na pozajmici. Nikola Lazović* je produkt Partizanove akademije (YI 2241), ali nije upisao ni minut igranja za prvi tim. U decembru 2245 je potpisao za Splitčane, gde je igrao promenljivo. U januaru 2250 je otišao u redove največeg rivala Dinama, gde je redovni prvotimac; u toj sezoni je na 21 nastupa postigao 10 golova. Josip Vukić danas u zatonu karijere. Dete Osijeka (YI 2233). U januaru 2236 je otišao u Segestu, gde se nije zadržao ni godinu dana. Otišao je u Split, gde je igrao do kraja sezone 2238/39. Vrhunac karijere je doživeo prelaskom u Partizan, gde je igrao aktivnih deset sezona. Nakon toga se u sezoni 2248/49 kao pozajmljen igrač crno-belih vratio na godinu dana na Poljud, gde je briljirao, postigavši 18 golova na 34 utakmica. Nakon povratka u Humsku očekivalo se, da če dobiti koji minut, ali je platio porez na krutu konkurenciju u napadu. Filip Cvetković* (YI 2223) je pre 11 godina postigao gol za 3:0 u pobedi crno-belih u prvom meču polufinala LŠ protiv Dalmatinaca. Partizan je poslednji europski predstavnik Srbije u toj sezoni. Bilo bi nelepo reči, da praktično sam drži Srbiju na kvoti 4 predstavnika u LŠ, ali u poslednjih par godina pridodatak nekih ostalih rivala iz Superlige očigledno nije dovoljan, pa je tako Srbija pala na poslednje mesto, koje još zagotavlja kvotu 4. U drugom polufinalu LŠ igraju Real i Arsenal, ali zato između osmerice u kupu UEFA ima čak trojica talijanskih timova, dva francuska, španska i jedan nemački. U toj sezoni se sva četvorica plasirala u osminu finala kupa UEFA, ali su i Srem (Real), Javor (Palermo) odnosno OFK Beograd (Hajduk) ispali u osmini finala. Srpsku čast u kupu UEFA su (ne) očekivano djelomično spasili Borac i - Takovo. Obojica su se na dramatični način plasirali u osminu finala. Borac je sa dva gola u finišu šokirao HSV (zatim ispao od Barce), dok je Takovo u europskoj premieri u 1/16 finala šokirao Rosenborg a zatim minimalno ispao od Milana, 0:0, 0:1.

Kraj sezone 2249/50: TREBLE, ALI KAO INGVER, UZ ŠOKANTNA DOGAĐANJA U PLEJOFU / PLEJOUTU TRANSFER PERIOD: MANDIĆ AL(I)A(S) BORJAN, RAD x3 I POVRATAK NAPADAČA? Osvojio je u bitnoj ulozi večinoma kao kapiten – šest naslova prvaka Evrope u devet provedenih sezona u Humskoj. Ali očigledno je njegovoj bitni ulozi došao kraj. Tragikomično, Kristjan Mandić (31) nije ni prvi čuvar mreže Vatrenih, koja če propustiti novo u nizu velikih takmičenja. Njegova »zamena« bila je dogovorena več na zimu; spoj brazilskih golmana i Partizana je kroz istoriju neverovatan, da li če biti takav Andre, videčemo. Njegov dolazak naime naleteo je na nervoznu atmosferu, pre svega kod Zorana Vidoviča*, čoveka, koji je u prošloj sezoni iz golmana broj 4 došao do broja 2, tako da – Slovenac samo neka čuti. Ipak, kao glavna »atrakcija« pokazalo se dvoje. Prvo-dovođenje trojice igrača iz propalog Rada, Saše Radonjića, Radmila Dukića i napadača Radulovića, koji je odmah nakon pozajmljen u Srem. A drugo-povratak dvojice napadačkih bisera iz vlastite škole, Gvozdenovića* i Miladinovića*. U timu su još ostali veteran Melnikov, a iz pozajmice u Hajduku se vratio Josip Vukić, tako da je Partizanov arzenal napadača (na zimu u prošloj sezoni doveden još Nikola Stojanović-pozajmica u INON) bio takav, da se razmišljalo čak o promeni formacije. Ostao je inače Partizan »slabiji« za drugog Stojanovića, Milana (Barsa), golmana Pinčića (Hajduk), veznjaka Gomesa (Toulouse) te, između ostalih Darka Ivića*, MC. koji če kasnije karijeru nastaviti kod Javora. PRVENSTVO: LUKSZUZ U NAPADU… Ovakav luksuz (i na početku riziko) na pozicijama ST mogu si prouštiti samo u Humskoj, misleči na to, kakvim napadačima su se odrekli u poslednje vreme (Kumer, Stojanović…). No, minljivost fudbalske profesije dočekali su i neki drugi. Pre par sezona plačen 37 milijuna eura, i posle junak finala LŠ, Bojan Pavlović, igra samo u rezervama … Više od 200 sezona, dakle od početka sejva, je minilo odkad je tim iz Humske u prvom timu imao čak trojicu napadača iz vlastite škole. Na prste jedne ruke možemo prešteti koliko vlastitih napadača je Partizan proizveo u tom sejvu, a da so imali koliko toliko bitnu ulogu. Zatim su došla 2240., i prvo Vučičević*, pa onda Gvozdenović* te Miladinović*. Uz Rista Jakimovskog, Melnikova, u Humskoj smo čak razmišljali o promeni formacije; zašto ne bi igrali čak sa trojicom ST-a? Takovo je bio prvi suparnik, idealan za 4-3-3, te za pobedu od 4:0. Ali ne i Borac, drugi uzastopni posetnik Humske, protiv kojeg je išlo sve naopako, pa su Zebre iz Humske odnele čitav plen (0:1). Uz povredu Gvozdenovića* u krah se stopila ideja u 3 ST-a, pa se tako vratilo na provereno 4-4-2. To je crno-bele vratilo ka pobedničkom nizu, kojeg je prekinuo novi domači šok-poraz u večitom derbiju od Zvezde (1:2), koja je tad još bila neporažena. U tom, osmom kolu je prvu pobedu u šampionatu osvojio do tad ispodprosječni Javor. Pre svega osveženi vezni red, a posobno napadači par Jakimovski-Gvozdenović (ukupno 24 golova na polusezoni), bio je zaslužan za lepu prednost Partizana na polusezoni, koju je nadgradio pre svega odlični niz u gostima. U 15 kola crno-beli su 9 puta gostovali, od toga 8(!) puta pobedili i remizirali u poslednjom jesenskom gostovanju kod Niša. U tom segmentu su zanimljivo, za čak 10 bodova, bili bolji od Zvezde, koja je imala isto toliko gostovanja. TAKOVSKA SENZACIJA U zimskom transfer periodu Humsku je pojačao špansko-brazilski ofanzivac, dok je Zvezda izgubila jednog od najboljih defanzivca, Savića, koji je otišao u Hertu. U preostalih sedam kola do kraja rednog dela Partizan je svoju efikasnost još povečao, zabivši čak 30 golova-toliko koliko jih je u čitavom jesenskom delu(!). Kraj rednog dela inače zaznamovali su-neočekivano-fudbaleri iz Gornjeg Milanovca, koji su se pre svega zbog slabe forme Borca i niza bez pobede, neočekivano umešali u plasman za top 6. Takovo se na prolječe našao u nizu dramatičnih utakmica.. Protiv OFK Beograda kuči (1:1) su primili gol dva minuta pre kraja meča, dok su u sudijskoj nadoknadi promašili penal za pobedu. 90.+ minut je bio zanje koban u Mladenovcu (3:4), ali je zatim bio i sretan zanje, pošto su pobedili direktnog konkurenta, Borac, sa 2:1. Umesto da bi tu pobedu nadgradili, zakockali su se protiv tad outsidera, Železničara iz prestonice (1:1), i pre 22. kola (Takovo, 27 b.-Srem; OFK Niš-Borac, 25 b.) još je bilo sve otvoreno. U trenutku za istoriju, Čačani nisu uspeli pobediti u Nišu (0:0), a Takovo je sa golom u 90. sa 3:2 savladao Srem. Time je tim iz Gornjeg Milanovca u tek drugoj sezoni u eliti ne samo obezbedio opstanak nego i premierno igranje u Evropi; i istorijsko postao drugi tim iz tog grada, kojemu je to uspeo. Iz arhiva podsetimo, da je u davnoj 2056/57 Evropu igrao i Metalac iz Gornjeg Milanovca; ta čast mu je pripala zbog plasmana u finale kupa Srbije sezonu ranije. Metalcu je tad uspeo podvig, pošto se preko West Hama plasirao u grupni dio kupa UEFA, gde je izgubio sva četiri meča-kuči proti Šalkeu i Celti te na strani od Benfice odnosno Middlesbrougha. PLEJOF: TAMNI MADEŽI U GOSTIMA Partizan na novu, 20. titulu zaredom, nije dugo čekao, i proslavio ju je u 26. kolu nakon prve (i poslednje) prvenstvene pobede nad večitom rivalom u sezoni. Ipak, mrlje na sve uspehe crno-belih u sezoni nastale su zbog neočekivano-sramnih predstava u gostima u plejofu. Čak četiri od pet gostovanja, crno-beli su izgubili, pre svega zbog neodgovornosti igrača u odbrani. Prvo je zatajio prvi levi bek Jančuk, kojeg je prvo zamenio Lovrić*, a posle Kone, što je bila največa greška sezone i hvala, bogu, da smo ju priveli kraju. U Ivanjici smo dva gola primili na sličan način-tako što je protivnički štoper nakon prekida dva put preskočio našeg višeg igrača. Ipak, vrhunac sramote se desio par dana nakon proslave osvajanja LŠ – najgori poraz u tom sejvu od večitog rivala. Pet igrača-i to najiskusnijih, je odigralo sramno, a više me boli reakcija- ni jedan se nije čutio odgovornog. Ne Rajić, ne Kone, ne Andre, ne Milivojević, ne Ristović*, koji je inače imao fantastičnu sezonu. Šta čemo uraditi sa njima? Andre je nov, vruče glave su prvo rekle, da če sva preostala četvorica dobiti ispisnicu, ali neka samo još malo prespavamo… Od preostalih rivala, Srem je na čelu sa Radulovićem (15 golova on i Djalović) zadržao broj 2 u Srbiji, OFK Beograd je kraj sezone dočekao sa novim trenerom Ivankovićem, dok za našu utehu-bez LŠ ostaje Zvezda. Između ostalih joj u poslednjem kolu (Javor 0:2) presudio i ex Partizanovac Ivić*. Ako je Takovo (MP 12), prvi kandidat za ispad, obezbedio Evropu, možda još veča senzacija se desila u ligi za opstanak. Tamo je Železničar (1 pobeda u 22 kola) u poslednjih deset kola sa čak 19 osvojenih bodova obezbedio čak direktan opstanak u ligi, gde su ispala dva »velikana«, Niš (sezonu završio sa šest poraza u nizu) i Spartak. LAV KUP Mrzitelji če reči, šta bi bilo, da se polufinalni večiti derbi odigrao na Marakani? Ipak, najvažnije-kup se nakon pet godina vrača u Humsku. U finalu je svih 90 minuta odigrao Sladjan Pavlović* (YI 2248), dok je Jeffrey van der Gelder* (YI 2250) odigrao čitavo drugo poluvreme. EVROPA: LAJTMOTIV PARTIZANA I HAJDUKA Nakon devet godina najtrofejniji duo regiona opet je-treči put u istoriji- odmerio snage u grupnoj fazi LŠ; i kao prvi put, septembra 2060, sa premierom u Humskoj. Nije našao oružje Partizan za goste, slično kao pre 189 godina (1:1); ipak, šest minuta pre kraja-12 minuta nakon je ušao u igru-Jakimovski, nekadašnji igrač Bilih, sad najbrži igrač Partizana, bio je prebrz za njihovu odbranu i crno-belima doneo sva tri boda. Sledio je velik bod u Madridu i dve očekivane pobede protiv Šveđana, koji su zanimljivo, jedini, koji su u grupnom delu uspeli zatresti mrežu Partizana. Hajduk je isto tako pobedio Šveđane, a u dvomeču protiv Reala, dva put je odigrao bez golova. Time je sve do kraja bio u igri čak za osminu finala LŠ, pa ne čudi, da je Poljud u 5. kolu pukao po šivovima. To je ponelo domače igrače, koji bi nakon prvih 45 minuta morali voditi sa par golova razlike; na poluvremenu za Partizanovog vratara neobična statistika i ocena 10! Gosti nisu menjali na poluvremenu, a Hajduk se očito upehao; dva gola Miladinovića i jedan Jakimovskog su utišali Poljud (3:0), no Real je šokantno kuči klonio protiv Skandinavaca (1:2). U poslednjem kolu bi Hajduk pobedom u Švedskoj i porazom Reala u Humskoj obezbedio osminu finala, ali se desio samo prvi scenarij, pobeda Partizana (1:0), dok su Bili još treči put u grupi igrali bez golova. Na kraju su završili sa šest bodova, isto kao Real, ali jih je pogodila slabija gol razlika, za koju je jedini odgovoran-Partizan, koji jih je 2x pobedio. Njun europski put je došao na raskrsnicu. Partizan je u LŠ prvo svoj zadatak obavio protiv Lazia, ali ne bez problema. U prvom meču je nadoknadio dva gola zaostatka, u drugom je ubedljivo slavio sa 4:1. Skoro suprotno se desilo u dvomeču protiv Galaktikosa, gde su domači izjednačili na samom kraju, ali crno-beli su imali gol u gostima. U Humskoj ponovo dominacija, ali se moralo čekati na surov kvalitet pojedinca. Ovaj put Maleke, koji je prvo udarcem iz 25 metara počistio pajčevinu uz levu stativu, a par minuta kasnije izveo snažan slobodan udarac, nakon kojeg je iz odbitka pogodio Jakimovski. Južnoafrikanac je postao centralna figura i prvog meča polufinala protiv Man Utd-a, koji se pokazao na kraju ključan za prolaz u finale. Do isključenja domačeg igrača, Vragovi su imali bolju igru i vodstvo od 1:0. Onda su u poslednjih 8 minuta primili tri gola, dva od njih je postigao Maleka, koji je u igru ušao u drugom poluvremenu (3:1). Ipak, Englezi se nisu predali. Ni nakon 0:2 nakon 13 minuta; kad je sve izgledalo prelako za Partizan-gosti su pokazali jednu od najboljih predstava ikad u Beogradu i pre istega poluvremena zabili dva gola; da bi barem malo prebudili tad več uspavani Partizan. Dominacija gostiju na terenu se nastavila, Partizan nije umeo, da se sastavi; činilo se, da je samo pitanje vremena, kad če gosti postiči treči gol, što bi donelo još veču paniku u domači tabor. Jesu na kraju to uspeli postiči-ali u vlastitu mrežu i time se meč konačno prelomio (3:2). Suparnik u finalu u Rotterdamu bio je neočekivan, ali berlinska Herta nije bila za podcenjivati iako su protiv crno-belih upisali samo jednu pobedu u 16 mečeva. Izbacili su Barcelonu, Valenciu i Arsenal te pre finala crno-belima iz Hajduka oteli moguče pojačanje. Srpski šampion je u finale ušao sa poputnicom poraza u Ivanjici, ali u finalu se mu smešio smešno lak autoput. Prelako. Nemci su inače brzog Jakimovskog redovno ujeli na ofsajde (na kraju 14:3 u tom segmentu), ispunili su cilj igrati bez golova na poluvremenu, pa su se u nastavku još zatvorili. Kazna je stigla samo dva minuta kasnije nakon makedonske naveze je Partizan zasluženo došao u vodstvo, ali umesto da bi do kraja dotukao Nemce, videli smo epski nastavak. 12 minuta kasnije je Herta izjednačila udarcem Hoffmana iz daljine; nije bila to bomba poput Malekinih, očigledno je lopta nekog pogodila, jer je uhvatila Andrea na krivoj nozi. Nastavila se onda igra na jedan gol, ali bez haska. 14 minuta pre kraja Gvozdenovića* menja Vučičević*. Srpski »Bocvanac« je imao težak kraj jeseni, pošto je sredinom oktobra slomio gležanj, bio je na stranskom tiru, ali je dočekao svoj trenutak. U 84. minutu je Gjoko Jakimovski drugom asistencijom zaposlio »Bocvanca«, koji je sa desne 1 na 1 ukanio protivničkog golmana za vodstvo, koje če valjda izdržati do kraja. U 94. minutu poslednja akcija Herte; na rubu kaznenog prostora su nešto kvačkali, dok crno-beli nisu uspeli izbiti lopte; Mirko Skeva-ex igrač Hajduka je sa ruba lepo šutirao i pogodio za 2:2 i produžetke. Po svim pravilima na kraju pobeda bi morala iči Nemcima, koji su samo čekali penale. Ali »Bocvančić« je ponovo proradio; slabih sedam godina nakon što se stvorio u Partizanovom YI, u pogrešnoj reprezentaciji-doživeo je san svakog Partizanovog klinca. Minut pre kraja drugog produžetka je iskoristio nespretnu reakciju protivničkog braniča i postigao pobedonosni gol (drugi na utakmici-drugi u Evropi te sezone!)- za 109. naslov prvaka Evrope. KUP UEFA U Rotterdamu je za Partizan pehar prvi podigao Oleg Burjak. 28-godišnji Ukrajinac je na leto, u kojem se stvorio Vučičević* (2243), u Beograd stigao iz-Hajduka, a pre imao zanimljiv put. Nedelju dana pre, u Madridu, Hajduk se isto veselio pehara-treči put u istoriji pobedio je u kupu UEFA. Nakon izbacivanja Malage, Celtica, Bešiktaša i Liverpoola, na red je došla Sevilja. Kod njih je prvi pehar podigao Ante Alajbeg. Igrač nema veze sa Partizanom, sa kojim itekako ima veze golman Mato Pinčić. Nakon deset godina »logora« u Humskoj i dve pozajmice u Vrbovec, pre početka sezone je promenio klub, za koga je u finali penal seriji protiv Andaluzijaca odbranio čak četiri penala! Hrvoje Petrić, AMRL na pozajmici u Splitu iz Partizana, postigao je asistenciju za vodeči gol. Splitčani su se na kraju veselili i trdo prigaranog domačeg naslova, nakon što su za bod bili bolji upravo od Vrbovca. UTAKMICE + 1.6.2250 OFK BEOGRAD 5:0 PRVI TIM Partizan je u toj sezoni postigao 81 golova, čak 23 više nego u prošloj. Dva igrača-oba napadača- su postigla double-double, što je precedens! Šta če tek biti, kad se timu pridoda još Radulović? I kakav je plan za kaznenu ekspediciju iz 1:6 protiv Zvezde?

Kraj sezone 2248/49: bez konkurencije, šarm (samo) po makedonsko, raspad Rada; na vidiku rošade PRELAZNI ROK: SLOVO »VEČITOG« FLOPA U MIRNOM MORU Da se za Grobare lepše čuje. U istini-ide za Partizanov flop. Odnosno, da li je zaista bio flop ili je »istorijski« transfer iz Ljutice Bogdana u Humsku ispred tri godine u Partizanu ispuhteo zbog premalo dane prilike? Tega nečemo znati, Timotej Kumer, slovenački napadač če u Portu sigurno oživiti svoju karijeru, posobno ako se neki put nađe protiv ex večitih. Od ukupno 12 sad več ex igrača, izdvajamo još dvojicu iz vlastite škole, koja če karijeru probati početi iznova-u Hrvatskoj. Zlatko Soldo*, hrvatski golman iz YI 2240, preselio se u Dinamo, dok je napadač Momčilo Milošević* (YI 2242) okrepio Rijeku. Ta pojačanja su tako dobili hrvatski vicešampion odnosno trečeplasirani tim protekle sezone, dok je največi »kup« uspeo prvaku Hajduku. U Humskoj smo se prvo nadali, da čemo veteranu Josipu Vukiću produžiti ugovor, što nama je uspelo, a onda je stigla ponudba Splitčana za pozajmicu. Buduči na količinu igrača, koje smo doveli od njih, ugodili smo jima, uz i opcijsku kupovinu od sledečeg leta za smešnih 170.000 eura. Biče to spoj iz snova, Vukić če zabiti 18 golova, a Hajduk če pokoriti celu HNL. Od igrača, na koje računamo u budučnosti, smo Miloša Vukomanovića (DC) ponovo poslali na pozajmicu u Javor; Ivanjičani če od zime dalje »razigravati« i Gvozdenovića, dok je Miladinović* pozajmljen u Niš. Pojačanja? Tehnično ni jedno-umesto Vukića računali smo, da če više minuta na terenu skupiti mladi Milan Stojanović (AM/FC). U YI ovaj put dobili smo »slabašnog« DC-a. Rekorder po iznosu za pojačanja ovog leta tako jeste bio-Borac. Čačani su imali tu sreču, da su več imali obezbeđen novac za grupu LŠ, pošto su redni dio sezone završili kao drugi, pa nije imalo veze što su posle pali na 4. mesto. Od dobrih 20 mil. eura jih je skoro 15 otpalo na veznjaka OFK Beograda Ivana Kekića. Romantičari na drugoj strani su ukupno ekonomsko profitirali za 17 mil. eura-jer su osim toga prodali još dvojicu desnih spoljnih igrača Javoru i Sremu, dok su na drugoj strani iz Javora doveli iskusnog ex Partizanovca Miloša Savića i bugarskog eksekutora iz Belasice, Ivana Jotova. PRVENSTVO: UNIKUM BORBA IZMEĐU BORCA I PARTIZANA… ALI SAMO PRVU ČETVRTINU ŠAMPIONATA; JESEN MINIMALACA Nakon šest odigranih utakmica (ne kola), Čačani su sa najboljim startom u istoriji imali 100% učinak! Njihova smola je bila onda povreda Dervišija (pet gola u četiri navrata) i copy paste start crno-belih, koji su ipak praktični celu zimu bili u manko od jednu do dve odgođene utakmice manje. Ako bi sudili samo po prvih šest odigranih mečeva, ne kola, Zebre su pokazale više, dok je crno-bele relativno lagani raspored prilično uspavao i rezultati su bili bolji od igre. No nakon povrede Borčevog Albanaca, krivulja Zebra išla je nizbrdo-Borac je zabeležio neverovatni niz od četiri remija bez golova, a taj niz bez gola prekinuo je u derbiju protiv Partizana, koji je prekinuo niz bez gubljenja bodova. Borac je do kraja rednog dela uspeo pobediti samo još triputa, na njegovom kontu je bilo više remija od pobeda, a Partizan je prvenstvo-kad je konačno odigrao sve odgođene mečeve, rešio več na zimu. Neatraktivan ali bodovno efikasan Partizan; na noge je gledaoce mogao dignuti samo jedan igrač-daleko najraspoloženiji igrač crno-belih ove sezone, napadač Risto Jakimovski, koji je jesen sklenio sa prosekom skoro gola po meču. Njegov tim je u ligi na jesen čak sedam put slavio sa minimalnih 1:0 (između ostalih, gol iz penala Melnikova doneo jima je sva tri boda u rođendanskom večitom derbiju protiv tad poslednjoj Zvezdi), a ukupno u svim takmičenjima taj broj se popeo na devet. Nadali smo se, da če Makedonac barem na prolječe imati pomoč nekih ostalih suigrača što se efikasnosti tiče i da če biti veznjaki aktivniji. Ali… PROLEČE Glavni hit prvog dela sezone (zanemarivši Spartak) bio je Mladenovac na visokom trečem mestu, ali u poslednjih šest kola njihov raspored bio je grozan: Srem (A), OFK Beograd (H), Javor (A), Partizan (H), Zvezda (A), Niš (H). Zaista-ispunile su se najcrnije prognoze; Mladenovac je izgubio svih šest mečeva (najkobniji je bio poraz na Marakani od direktnog konkurenta-1:2 u 93.) i na početku plejouta pao na deveto mesto. Zvezda, koja se dignula u formi, izgubila je poslednji meč 22. kola, ali je to uradio i Javor; Ivanjičani su drugi put zaredom promašili top 6; uzalud je bila i pobeda Nišlija. Spartak, koji je igrao odlično, prizadejao je Partizanu prvi prvenstveni poraz u šampionatu; na drugoj strani strm pad je doživeo Rad, koji je očekivano otpustio Miodraga Nikolića. U ligi za prvaka crno-beli, iako sa nekoliko manje motiva, sigurno su još povečavali svoju prednost, tako da je ta neko vreme bila i plus 30. 7. aprila 2249 se je u Humskoj odigrao jubilarni 1050. večiti derbi, koji je opet dobijen samo zahvaljujuči penalu (Maleka); a treba spomenuti i drugi večiti jubilej, to jeste 100 godina od prvog međusobnog europskog finala! Naslov vicešampiona je na kraju osvojio Srem, Borac je pao čak na 4. mesto, ali svejedno je to bilo daleko ispred Spartaka i Zvezde. KUP Postaje kup polako agonija za najtrofejniji tim u istoriji. Ovaj put smo ispali več u osmini finala; upario je žreb nas i večitog rivala i barem ovaj put slavili su oni pogotkom par minuta pre kraja iz slobodnjaka. Bio je to inače več sedmi uzastopni meč u kupu, odigran u gostima! Trofej je na kraju otišao u Čačak. EVROPA Nije bilo »eksplozije« ni u Evropi; ni protiv upornih Letonaca, ali glavno pitanje je bilo, ko če biti prvi, Partizan ili Liverpool. U Humskoj su minimalcem slavili domači, istekao se Mandić odbranjenim penalom. Na New Anfieldu se več znalo, ko če biti prvi u grupi, tad je prvi gol u 15. meču postigao i Stojanović, ali ukupno vodstvo 2:0 od 86. minute nije potrajalo, pošto su Redsi zabili dvaput u nadoknadi za nebitan bod. Laganici protiv Palerma (5:1, 1:0) sledio je ozbiljniji ispit protiv Arsenala. Na Emiratesima se več u 12. minutu povredio Rajić, što je, povodom nedostatka braniča na klupi, donelo do nesvakidašnje taktičke odluke. Maleka, levo krilo, se preselio na DL, Milivojević sa MC na ML, a na MC je ušao Šnurer. Malo nakon početka drugog dela Burjak je u akciji srušio domačeg napadača, koji je ostao ležati na terenu, a nakon nastavka akcije, Partizan je izludio penal. Njega južnoafrički branič (na leto osvojio i olimpijske igre) nije uspeo pretvoriti u gol, ali je nakon produžene akcije to uspelo Milivojeviću. Par minuta kasnije je sudbinu domačih zapečatio Jakimovski, a rezultat bi za domače mogao biti još goriji, da Williams još drugi put nije promašio penala. U revanšu, »talijanskih« 1:0. Kraj je došao protiv Benfice, koja je u Humskoj nezasluženo došla do važnog gola u gostima, a na Lužu iskoristila slab dan (večer) dotadašnjih šampiona Evrope. Nije jima međutim uspelo u finalu-Barsa je slavila sa 1:0. U kupu UEFA je niz iz snova imao Borac; u k.o. fazi je preko Celte, Niša, Celtica i Intera treči put u istoriji došao do prilike do premierne europske lovorike, ali jima ni u treče nije išlo rado. P R V I T I M Bila je to sezona bez dodane vrednosti, visoki standardi su možda krivični za neke kritične ocene, što se prvotimaca tiče. Kod golmana ne možemo mimo toga, da najiskusniji-kapiten-Mandić več neko vreme ne brani baš na nivoju. U superkupu Evrope recimo, bio je krivac za dva primljena gola, ali je zato bio junak u penal seriji. Gensler je napravio najmanje jednu kardinalnu grešku (Srem), zato smo priliku više puta ponudili Zoranu Vidoviču* (YI 2243), koji je zapravo od svih pokazao najviše. Na vidiku je kapitenov odlazak, jer na leto iz Brazilije stiže novi golman, a svi znamo, kakav spoj imaju oni sa Humskom. Na branilskim pozicijama je prve minute u prvom timu u finišu sezone dobio Dejan Krnjinac* (YI 2246), na sredini terena Miloš Tanasić* (YI 2247), na MR-u Vladan Marinković* (YI 2248) i neki drugi. Upravo je previše pasivan vezni red požeo najviše kritika, pre svega igre Gomesa i Nowaka, jer Ristović jednostavno ne može sve sam. Kao i Risto Jakimovski ne, jedini igrač sa dvocifrenim brojem pogodaka. Dok je potpuno podbacio Milan Stojanović (2 gola na 25 utakmica), koji se na leto seli na Camp Nou, dok če u prvom timu zaigrati barem jedan od bisera iz prošlih YI, Gvozdenović* i(li) Miladinović*.

KVALIFIKACIJE Dve grupe sa čak po osam ekipa, u preostalih bilo jih je sedam. Sa »samo« 14 slobodnih mesta prve dve pozicije u grupi vodile su direktno na Euro, bez baraža. Žreb se poigrao sa ex-YU zemljama, stvorivši jednu grupu sa čak četiri reprezentacije iz bivše države. Takva je bila pozicija u najzanimljivoj grupi uoči oktobarskog cikla-na predveče derbija za biti ili ne biti u Zagrebu. »Vatreni« su u svojom poslednjem meču očekivali Crnogorce, kojima je za plasman na Euro kolo pre kraja (i uoči domačeg meča sa BiH-om) odgovarao več bod. Domačini su za bilo kakve nade morali savladati Hrabre Sokolove sa 1:0 (i nadati se porazu ČG 4 dana kasnije) ili više (u tom slučaju ČG i bod ne bi bio dovoljan). Ali se Vatrenima ponovo nije izašlo-naturalizirani Čeh je za domače u 90. minutu promašio penal za pobedu! Tako zvana »zlatna generacija« koju predvodi skoro 40 mil, eura vredan napadač Milana Miho Petrić je ponovo zabluzila i propustiče več svoje četvrto veliko takmičenje zaredom-tako je to, kad uspeš izgubiti i od Azerbajdžana. Crnoj Gori če se na Euru pridružiti Srbija, pobednica svoje grupe, ali su se Orlovi ponovo sve do kraja poigravali sa živcima navijača. Sve do poslednjeg kola su-kao Partizan na jesen-redovno prosipali golove i bodove u gostima, izuzevši Andoru i San Marino. Prvo mesto su ipak potvrdili u poslednjem kolu sa tek trečom gostujučom pobedom (i prvom kod jedne ozbiljne ekipe); kao pre četiri godine ali na Marakani, sad je padla Litvanija sa 1:0. Makedonija je bila u grupi sa dva favorita (Englesku i Nemačku) skoro do kraja u igri za prve dve pozicije, ali se ispostavilo, da je presudio koji remi previše protiv Romuna i Slovaka. Uspeli su Makedonci jeseni kuči pobediti Pancere i remizirati protiv Gordon Albiona. Za sve sem jednog Partizanovca Euro se završio več nakon grupne faze! Paradoksalno se jedini plasirao dalje Valeri Popov sa svojom Bugarskom, ali defanzivac u prva tri meča (a ni kasnije) nije upisao ni sekund igre. Bugari su upisali po dve minimalne pobede protiv oba favorita grupe-kuči idu i dotadašnji aktualni šampioni Evrope Francuzi. U individualnom smislu je najviše pokazao Bojan Pavlović, jedini strelac za Crnu Goru ispod Alpa, ali to nije bilo dovoljno za prolazak. Njega nisu obezbedili ni Orlovi, koji su obeležavali 100. godišnjicu petog naslova prvaka Evrope odnosno zlatne dobe, gde su Euro osvajali čak tri puta zaredom (2144, 2148, 2152). Pre 100 godina su pokorili Evropu samim pobedama, a sad je išlo sve naopako, a krivci sadašnji i ex Partizanovci! Na uvodu su izgubili od uvek neugodnih Škota od 0:2, ali doživeli i dva peha-povredu Tatića i izravni crveni Ristovića. Prosto neverovatno jeste, kako se Partizanov Zidane u poslednje vreme transformisao u Gattusa. U prve dve sezone u crno-belom dresu Ristović nije zaradio ni jednog kartona u svim takmičenjima (uključujuči i reprezentaciju), dok je u poslednje tri »eksplodirao« - šest žutih u sezoni 2245/46, šest žutih i dva crvena u narednoj i sedam žutih te jedan crveni u »toj« sezoni; taj če ga koštati zabranu igranja na tri mečeva reprezentacije. Na sledečem meču protiv Nizozemske u 66. isključen je Miloš Mitić. U poslednjem kolu je i Srbima i Portugalcima trebala pobeda, ali samo ako preostala tima ne remiziraju. U reprizi finala ispred 100 godina slavili su Edilson i kompanija sa 2:1, ali to Navigatorima nije pomoglo, jer su Škoti i Nizozemci dogovorili prijateljski remi- 1:1. U finalu smo pratili prastari derbi. Nemačka versus Engleska. Dve reprezentacije su se izmeđusobno srele več u kvalifikacijama, gde su bili uspešniji Englezi, a oba tima su remijem bez golova i otvorili ovogodišnji šampionat. Na prošlom Euru u grupi slavili su Nemci sa 1:0. U 34 dosadašnjih mečeva u tom sejvu daleko uspešniji su bili Englezi sa čak 22 pobeda. U tom veku je to več treče njihovo međusobno finale- u 2216. su slavili Nemci sa 1:0, a 16 godina kasnije Englezi sa 2:0. Opet je prošlo 16 godina i sad je vreme došlo-na Nemce-koji do finala i 102. minuta produžetka uopče nisu primili gola! U dramatičnom finalu četiri gola u produžecima, Englezi se spasili dvaput. U penal seriji odlučili su promašaji igrača Werdera (!) i Liverpoola; Lowu je u prvom pokušaju penal ubranio njegov suigrač Topmoller! U sejvu sad Nemci imaju zabeleženih čak 9 naslova šampiona Evrope, ali igrica priznaje kao najtrofejniju ekipu još Francusku-sa 8. (?)

Sezona 2247/48: Partizan i OFK Beograd pokorili Evropu; Sremci se vratili ka vrhu, pad Javora 19. aprila 2248 novi predsednik Partizana (nakon nepune četiri godine) postao Zoran Mitić LETNI PRELAZNI ROK Uoči letnog prelaznog roka u Humskoj smo imali velika očekivanja, iako smo tehnički doveli samo jedno pojačanje i još to če proraditi (ako) za par godina. Uprkos što smo izgubili dvojicu obrambenih igrača, situacija u poslednjoj liniji je takva, da može skoro svako pokrivati bilo koju poziciju; uz to, na granici prvog tima je mladi Miloš Vukomanović (DC). Kao backup variantu smo probali oživiti karijeru Valeriju Popovu. Sad več 28-godišnji bugarski univerzalni bek je član crno-belih več šest godina, ali je za prvi tim u to vreme upisao samo 15 nastupa i večinoma tiho branio boje rezervnog tima. Slično je bilo kod ofanzivnog dela tima; u prvi tim smo nakon godinu dana iz pozajmice kod Man Cityja vratili Timoteja Kumera, za kojeg smo smatrali, da če uprkos relativnoj mladosti eksplodirati, dok u Teleoptiku na svoju šansu čeka Milan Stojanović. PRVENSTVO: UKLETA GOSTOVANJA Na žalost-zaboravio sam slikati tabelu na polusezoni! Ona je kazala, da je Partizan očekivano predvodio vrh tabele. Nakon 15 kola upisao je 9 pobeda i 6 remija. Ali. Dok je kuči ispljen bio 100%, u gostima su crno-beli slavili samo dvaput u osam navrata (prvi put tek u 8. kolu), nagomilavši si svih šest dotadašnjih remija. Zato je bila njihova prednost ispred drugoplasiranog Borca (iz glave pričam) samo pet bodova plusa. U glavnom je tad crno-beli pogon delovao na nagu Vučičevića (nakon devet mečeva upisao je sedam golova), pošto je Pavloviću trebalo par utakmica, da uopče prvi put zatrese mrežu. Postojali su i pojedinci, koji su delovali neprepoznatljivo napram prošle sezone poput Melnikova. Sve u svemu, iako neporažen, Partizan je delovao manje ubedljivo nego prošle sezone i samom srečom nije postojao (odnosno još ne postoji) tim, koji bi vezao više pobeda zaredom i uključio se u borbu za titulu. NAKON ZIME KONAČNO NA PUN POGON: ROŠADE I SLUČAJNA POJAČANJA Ne baš ubedljive predstave na jesen u šampionatu, a pogotovo novi izlazak iz kupa, stručni štab u Humskoj su naterali u rošade. Valerij Popov se nakon jesenskog dela vratio u rezerve, a dobili smo i odgovor, šta sa slovenačkim napadačem. I Timotej Kumer, kojeg smo pre dve godine dobili iz Zvezde na free, postao je višak, pre svega zbog uvek ne dovoljno dobre tehnike, zbog koje mu kamikaze protivnici redovno uzimaju loptu. Nema dileme, da če Kumer proraditi-jer za to ima potenciala-u nekom drugom top klubu, ali u takvoj za noge gladiatorskoj ligi, kao što je Superliga, zanj nema prostora. Dok smo razmišljali, da li če Vukomanović odnosno Stojanović, koji su na jesen u prvom timu dobijali samo mrtvice, postaju članovi seniorskog tima, dve vesti su potpuno promenile tok događaja zimske pjace u Humskoj. Prvo je bila vest, da je neko od klubova poslao zvaničnu ponudu za levog beka iz Dnipra-Partizanove filijale. Do sad od njih nismo imali koristi. Lista zanj interesiranih je obsegala i Bayern, zato smo brzo išli u akciju- i uspeli smo. Druga vest je rezultirala zbog skautinga Afričkog kupa nacija, kojeg su na kraju dobili aktualni prvaci sveta, Bafana Bafana. Iako imamo na poziciji več dva dobra leva krila, Južnafrikanac se u Humskoj prodružio svom sunarodnjaku Williamsu. U vazduhu se osetilo, da je stručni štab imao pravo. To se potvrdilo i u prvom prolječnom kolu, gde smo pratili verovatno najbolji debi ikad u crno-belom dresu. Južnoafrikanac je u demoliranju Borca zabio hattrick, od toga su drugi i treči gol bila iz slobodnjaka. Dolazak dvojice novajlija na zimu preporodio je crno-bele i ugasio sve brige oko gužve na pojedinim pozicijama. Junčuk se zacementirao na DL, a zbog toga je univerzalac Kone prestao igrati na toj poziciji i više bio koriščen kao DM/MC. A zbog igranja Maleke na ML, u glavnom se u centralni vezni red preselio Milivojević, što je značilo, da je glavna konkurencija Južnoafrikancu (odlučio drugi večiti derbi sezone) na krilu postao samo još Jovanović-imali smo i prilika, kad je Partizan zaigrao i sa Ristovićem i Milivojevićem na poziciji MC. Serijski šampion Srbije je u prolječnom delu zaigrao kako zna i serijskim pobedama rešio sva pitanja o tituli, koju je zvanično proslavio u 26. kolu nakon pobede nad Sremom-največim prijatnim iznenađenjem sezone. Puleni Mirka Savića (na krilima 35-godišnjeg Petra Vešovića, naj strelca lige) su uz kup uspeh uspeli, da savladaju crno-bele i u ligi, i to sa ubedljivih 4:1, čime su si zagotovili drugo mesto u prvenstvu-najbolji plasman nakon 12 godina. LŠ su uspeli uloviti još kod Zvezde i u Čačku, dok su kratkih ruku ponovo ostali na Banjici te na Karaburmi, ali tamo ima opravdanja-zbog duge europske odiseje. Negativno su nas iznenadili u Ivanjici, gde je ceh slabih rezultata i borbe za opstanak platio Srdjan Kalčić. Njegov naslednik je legenda Mladenovca, 53-godišnji Radenko Golubović, koji je Ivanjičane jedva uspeo ohraniti iznad vode. KUP 16 godina su Sremci čekali neki trofej, sve od osvajanja kupa UEFA 2232., a godinu pre su poslednji put osvojili kup. To su sad ponovili, ali protiv Borca, gde je muž odluke bio Zoran Dimitrijević, koji je u četvrtfinalu zabio i dva gola Partizanu u razmaku od minuta za 2:0, a pobedonosnih 3:2 tad je zabio Tanasijević u 90. minutu. EVROPA Konačno manje dosadnija grupa LŠ, gde se sve svelo na reprizu poslednjeg (dosadnog) finala. Za razliku od njega, dvomeč (koji če kasnije postati serija) ni bio ni malo dosadan, a Partizanovi braniči su upoznali »Cristiana Ronalda 23. veka«, 32-godišnjeg naturaliziranog Brazilca Edilsona sa strašnim fizičkim predispozicijama. Upoznali, jer je u finalu bio nevidan, dok se na New Anfieldu pretvorio (pardon, pretvara) u zver, kakva jeste u portugalskoj reprezentaciji. Golovima u 61. i 86. minutu odlučio je prvi meč (2:1). U Humskoj je Partizan slavio sa 3:0 i obezbedio prvo mesto u grupi. Laganica protiv Marseilla (2:0, 3:0) predstavljala je samo spušteni zastor pre ponovnim okršajem Partizana i Redsa, ovaj put u četvrtfinalu. Na prvi meč u Liverpoolu se išlo bez glavnog stuba odbrane, Barlečaja (povređen par dana pre u Ivanjici), a pošto se Burjak tek oporavljao od dugomesečne povrede, štoperski tandem činio je Iljuk zajedno sa Williamsom. Tu se naravno ništa nije moglo, dok se trener Partizana očigledno opasno kockao u veznom redu, ispustivši najboljeg centralnog veznjaka Ristovića, jer je bio pod kaznom kartona. »Ako ga stavim u prvih 11, stavim, da če dobiti žuti, da ne bi igrao revanša«, pod pritisak je spravio sudije strateg crno-belih. Sve to-nije donelo želenog rezultata. U 26. minutu su Garrido i Edilson izigrali zadnju liniju crno-belih, a Portugalac je fantastičnim lobom doneo Redse u vodstvo. To je duplirano samo tri minuta kasnije, kad je najbolji igrač meča van der Horst zahvaljujuči milom Gomesu bombom iz 30 metara počistio pajčevinu na golu Mandića. Katastrofa je došla u zenit u 73. minutu, kad je Partizanov Ukrajinac i treči put »zatresao« mrežu gostiju, ali je nadu Partizanu golom glavom iz kornera dao Južnoafrikanac-prvim golom u sezoni. Ristović je ipak ušao u igru, odmah nakon trečeg primljenog gola-Milivojević je bio karton oddaljen od isključenja... Za drugi meč su bile potrebne promene i desile su se. Ovaj put je na DC zaigrao Burjak, na DR se vratio Rajić. U ofanzivni vezni red se vratio Ristović, na ML je zaigrao u Evropi iskusniji Jovanović, dok je u napadu zajedno sa Makedoncem zaigrao Pavlović. Dvojica, koja nije igrala na prvom meču-Rajić i Jovanović-pobrinula se za dve asistenciji Jakimovskom – Partizanu je uspelo i nadoknadio je dva gola zaostatka, ali ne bez problema u završnici; agilni Edilson je uspeo više puta pobeči domači zadnjoj liniji, ali na sreču, bez uspeha. Hvala bogu golu u gostima. U polufinalu se prvi meč protiv Bayerna igrao kuči i nije bilo taktiziranja. Sa Ristovićem u prvom timu je lakše, crno-beli su pojedinim golom Makedonca i Crnogorca u Minhen odneli lepu prednost, ali bilo bi još lepše, da bi bio raspoložen još ko od napadača. Posobno, kad su u 22. minutu crno-beli zaostajali več 0:2, ali je pogodak spasa več pre kraja prvog poluvremena doneo brzonogi Makedonac, koji se na žalost zajedno sa njegovim sunarodnjakom i suprezimenjakom povredio-do kraja sezone! Drugi meč protiv Liverpoola u četvrtfinalu trasirao je kreiranje prvih 11 za finale protiv Čelsija (zbog nepoštenog finala superkupa Evrope, gde nama je falilo čak 16 igrača, priželjkivali smo Barsu)! Tačno se videlo u glavu igrača. Nije bilo iznenađenje što je u finalu priliku dobio lanski junak Melnikov, iako te sezone nije bio pravi; nije bilo iznenađenje što je umesto Vučkovića (poslednji gol u svim takmičenjima je zabio Marseillu 8. marta, a u šampionatu u februaru-Borcu!) dobio priliku Pavlović, na ML je umesto Maleke (neregistriran) zaigrao Jovanović. Taj je asistirao za prvi, a Ukrajinac za drugi gol Crnogorcu. Za 108. slavje u LŠ; drugo zaredom; četvrto u poslednjih pet odnosno osmo u poslednjih jedanajst sezona. Uprskos statistici na strani Plavih (u prvom poluvremenu posed lopte čak 41-59%). U augustu čemo gledati srpski super kup – pošto su Romantičari osvojili svoj peti kup UEFA u istoriji. Na putu su između ostalih u četvrtfinalu eliminirali Niš, a u polufinalu Dortmund i time jima naplatili za sve njihove i preostale eliminacije srpskih ekipa u poslednje vreme (sezona 45/46: Javor osmina finala i Borac u polufinalu; 44/45: Zvezda u polufinalu i Srem u finalu; 42/43: OFK Beograd 1/16 finala i Borac u finalu). PRVI TIM

Šta je donela sezona 2246/47? LETNA PIJACA: PARTIZANOVE (SLATKE) BRIGE U VEZI NAPADAČA! Humsku je na leto napustila trojica (nekad) više ili manje glavnih krilnih igrača bilo tu ofanzivi ili u defanzivi. Kao več rečeno u prošlom reportu, od tih je Tatić jedini, kojem nismo planirali odlaska, ali je uporno odbijao produženje novog ugovora. U doljnjem delu ekrana se nalazi i Miloš Savić, sa kojim se je pojačao Javor; to je tek jedan od čak trojice igrača, koje je dobio od nas-dvojicu još na pozajmicu. Glavno ime letne pijace za Partizan predstavljalo je dovođenje crnogorskog napadača, kojeg smo u Humskoj pazarili več prošlog leta, ali je Pavlović tad izabrao Lens, kamo je iz bugarskog CSKA-ja otišao bez odštete. Godinu dana kasnije, nakon samo 11 odigranih mečeva, na kojim je postigao šest puta, francuski tim, koji je pre 90 godina seznacionalno šokirao crno-bele u polufinalu LŠ, od njegove prodaje zaradio je čak 37 milijuna eura. Novi član Partizana postao je i madžarski krilni igrač. Višak centerfora u timu platio je Timotej Kumer. Slovenački napadač, koji je prošle sezone došao iz Zvezde, sezonu je proveo na pozajmici kod Man Cityja. U seniorski tim smo ove sezone promovirali dvojicu igrača naše škole; golmana i napadača, a imajuči u okviru i odlaske nekih, te ovogodišnji YI, možda je sad dobra prilika, da opet proverimo, kako su se ispunila očekivanja asistenta i nas u vezi »zvezda« Partizanove škole. Ta u poslednje vreme, pre svega u mandatu Zvonka Miloševića kao pomočnog trenera (od 2241.), doživljava neviđeno, to je bum napadača. Pregled čemo nastaviti tamo, gde smo (juna 2240) prošli put stali, tj. oko 2237 pa do 2243; iz klase 2236 več znate, da imamo dva beka, oba prvotimca, Karanovića* i Rajića. 2237. Nemanja Petrović (AMLC, 25 g.) je definitivno flop, ali dovoljno dobar je za prosjek. Poslednji put smo zapisali, da ne obečava baš. Decembra 2240 je postao član Rada, gde se do juna 2243 nije nadigrao, bio je čak poslan na pozajmicu u Rudar iz Kostolca. Karijeru je koliko toliko oživeo u Sremu, gde igra od sezone 2243/44 i jeste standardan, ali ima tu nesreču, da Srem ni zbilja nije konkurentan ne vrhu, a ni prvoj četvorici. 2238. Jure Šnurer (MC/AMC) se je prebio do statusa prvotimca i buduči na konkurenciju nekad i sad, njegova uloga u timu je sve veča. Na žalost iz tog intejka nema baš podršku, pošto su se »statisti«, koje smo napisali u desnom ogranku tabele, izjalovili. Darko Ivić (MC) je još član Partizana, odnosno Teleoptika i nikako se ne uspe plasirati u prvi tim. Igor Mazić (AMR) je nakon nebroja pozajmica završio u Bačincima, dok je Aleksandar Milović (DL) več četvrtu sezonu član Mladenovca. 2239. Milo rečeno, YI te godine ispostavio se katastrofalan – čak 8 od 11 novajlija več je završilo karijeru! Theo Valk (DC DM), Nizozemac sa srpskim pasošem, završio je u Heerenvenu, a drugu dvojicu treba spomenuti samo zbog utehe. Andrejs Baumanis (AML) igra za češku Viktoriu, a golman Mitja Kuzmanovič za FAP Priboj. 2240. Nije tako katastrofalan kao gornji, ali svejedno, očekivali smo više. Prva »zvezda« Vladan Damjanović (AMRC) vredi čak 1,6 mil. eura, ali je ove sezone prešao u Mladenovac; ako bi se malo bolje razvio, došao bi nama dobro. Za sad se čini, da je najbolje prošao Elmir Radenković (DR), koji je standardan u Radu. 2241. Prvi YI Zvonka Miloševića. Za Dragana Lovrića (DL) prerano je dati odgovore, trenutno je u rezervama u Teleoptiku, a na bekovima strašna konkurencija. Bio je Milošević svojevremeno strašan branić (SW/DC), najbolji između napadačima a i najbolji napadač između braničima, koji je umeo postignuti i po 15+ golova po sezoni. Da li je njegov dolazak povezan sa kreacijama puno napadača? Nisu više člani crno-belih, ali Janez Nisandžič i Nikola Lazović sad zajedno igraju u splitskom Hajduku. 2242. Prvi pogodak u puno. Švicarski golman Heinz Gensler početak sezone 2246/47 proveo je kao-prvi golman i (barem u toku pisanja, krajem augusta) odlično obavio svoj posao. U tom intejku treba izdvojiti još dvojicu, koje sudbina je pod pitanjem, veznjaka Denisa Bogdanoviča (vredi 1,3 mil.) i napadača Momčila Miloševića (1,6 m.), koji je prošle sezone solidno igrao i pogađao za Bežaniju. 2243. Nema dileme, Srbin, rođen u Bocvani, i koji na žalost igrajuči zanju verovatno neče doči ni nadomak svetskog a ni afričkog prvenstva-Dragan Vučičević, je prvo ime tog intejka i sezonu 2246/47 je proveo premierno u seniorskom timu. Na »čekanju« su defanzivci, Slovenci Jure Jug (DC DM) te golman Zoran Vidović (pozajmica u Obrenovcu) + Igor Tripković (AML). Dve godine čemo preskočiti, obravnavati čemo jih za par godina- u 2246. Partizan je-treči put u četiri godine-kao prvo ime »izbora«-dobio diamanta generacije i-opet napadača. PRVENSTVO Nakon godinu dana premora, prvak je (očekivano) ponovo odlučen več na jesen. Sedmo kolo predstavljalo je mejnik. Tad su crno-beli oddali prve bodove (Kopaonik); tad je prvi poraz doživeo tad još vruči Javor (do tad skor 4-2-0), i to od iznenađenja prve pol…. pardon, trečine, Radničkog Sombora. Od tad dalje jedina pozitivna konstanta bio je Partizan, koji je brzo ostvario dvocifrenu prednost; jedini koji ga je na jesen uspeo savladati, bio je Rad. Na drugom mestu su se redovno izmenjivali timovi, od Zvezde, Javora, OFK Beograda, privremeno čak Rada, dok je za Sombor počeo strm pad, od kojeg se do kraja neče više oporaviti. Što se jeseni tiče, kod Partizana je u nekim navratima igra bila slabija od rezultata; desilo se nekad čak, da su suparnici protiv njemu uparili kontinuiran napadački pritisak, što je zaista neviđen pojav-onaj, koji nije bio prisutan, neče verovati-na jesen je u Humskoj crno-bele na domačem terenu uspeo nadigrati čak subotički Spartak (koji če kasnije potoniti), koji je klonio tek nakon gola Vučičevića dva minuta pre kraja. Druga stvar (koju tabela uz bodovnu dominaciju prikriva) jeste nesigurna odbrana-na golu su se menjavali Mandić i Gensler*, i celokupno je mlađi Švicarac ostvario bolji utisak. Nakon rednog dela drugo mesto su još čuvali rivali iz Ljutice Bogdana, ali kasnije se ploča obrnula u Romantičan pravac. Puleni novog trenera Lukovca su oduševili u finišu sezone i na krilima (praktično jedinog strelca!) Stevana Davidovića (13 u ligi, a ukupno 20 golova) osigurali poziciju vicešampiona. Kvalifikacije za LŠ je ulovio još Borac, za dlaku opet promašio Rad, dok je bio Javor u najbitnije vreme sasvim izvan forme. Izvan forme bili su i u Somboru, gde se nakon godine dana vračaju u drugi rang; kamo nakon pet godina idu i Plavi Golubovi iz Subotice. Spartaku nije pomogla trenerska zamena nakon 20. kola, ali isto tako-teško jih je bilo gledati u poslednjim sezonama, kako životare u eliti. Direktan opstanak je izborio na kraju Mladenovac, koji je nakon polovine plejouta smenio legendu Radenka Golubovića (22 godina trener); Mihajlo Perišić je na kraju imao skor 2-2-1. KUP Upravo taj tim je bio presudan za Partizan u kupu, pobedivši crno-bele nakon 2:2+penale u četvrtfinalu, a trofej je na kraju uzeo OFK Beograd. EVROPA Pošto smo u LŠ imali praktički identičnu grupu kao prošle sezone, sa skorom 100% nismo imali problema. Trenutak istine je došao u k.o. fazi. Protiv Valencie presudila je taktična mirnost i ulazak Gjoka Jakimovskog u 75. minutu, koji je asistirao za oba pogotka za pobedu od 2:0; Netopiri uprkos pobedi u Humskoj pakiraju kofere. U četvrtfinalu je opet bio u centru pažnje ruski štoper, koji je u to vreme pregovarao sa drugim klubovima. Prvo se pobrinuo za vodstvo Orlova, drugi put za izjednačenje, a bio je jedan od početnika akcije za 2:1 za crno-bele i na kraju učestvenik lepe pobede od 4:1, koja je potvrđena i u revanšu (2:0). Rusko partnersko je dopunilo i ukrajinsko-četiri decenije, odkad je Andrej Novikov (danas 71-g. skaut) praktično sam odlučio tadašnji dvomeč protiv Reala, sad se u sličnog junaka-junaka euro sezone- pretvorio njegov sunarodnjak Genadij Melnikov- Pobedonosni gol za pobedu u prvom meču; gol i u revanšu. A zatim u jednom od najdosadnijih finala LŠ ikad (bez kažnjenog Ristovića) i za pobednički gol Partizana- za 107. naslov prvaka Evrope. Gledajuči visoko postavljene standarde i ostalih srpskih timova-ti se u toj sezoni nisu izkazali. U osmini finala LŠ Zvezda i OFK Beograd su lagano ispali od Liverpoola odnosno Bayerna, dok je Javor klonio protiv Benfice. U 1/16 finala kupa UEFA kao jedini »preživeli« protiv Newcastla europsku priču je zaključio Srem. Osim njih, grupnu fazu je igrao samo još Borac; Mladenovac i Rad ispali su još pre. TIM U odbrani skoro svako može igrati na bilo kojoj poziciji. Ipak, vest kraja sezone-Karanović* je nakon osvojene LŠ zatražio odlazak, odlazi i Saveljev. Ako neče biti novih dolazaka, na DR, svoju prirodnu poziciju če se vratiti Rajić* (propustio dosta utakmica zbog povrede, inače se aklimatizirao na DL). Na DL je zbog spomenute činjenice odlično zaigrao Kone, dok su se na štoperskim pozicijama menjavali Burjak, Barlečaj, Iljuk i Williams, koji inače u repki igra na desnom boku. Tamo u Partizanu privremeno igra i Nikolić. Najkonstantiji deo tima je pozicija ML; gde briljiraju ili Jovanović ili Milivojević; na MR je Gjoko konačno zgurao sezonu koliko toliko bez povreda. U ofanzivnom delu je »briljirala« dvojica, koja je učestvovala svako kod 18 golova svog tima. Melnikov je bio možda ubitačniji u Evropi, dok je Vučičević* u debitantskoj seniorskoj sezoni postigao 10 golova, od toga čak 8 u prvenstvu i u toj kategoriji bio najbolji strelac svog tima. Pavlović je imao eksplozivan start (6 u 8), ali je do kraja izgubio formu, djelomično i zbog čestih povreda. Naravno, sad se glavno pitanje glasi-šta če doneti povratak Kumera iz pozajmice kod Man Cityja?

Na putu ka svetskom prvenstvu u Nemačkoj 2246 SRBIJA I HRVATSKA ČASTILI DEBITANTE - SAMO SLOVENIJA IZ REGIONA NA MUNDIJALU Za razliku od največa balkanska rivala, Slovenija se relativno retko plasira na velika takmičenja. Malo ko ji je davao velike šanse u grupi sa dva učestvenika prethodnog europskog prvenstva. Ni u grupi nisu rezultatsko previše blistali, kazalo je, da če jih ponovo odneti obilica remija, ali su jim na kraju išli na ruku i ostali rezultati odnosno-umeli su pobediti prave protivnike. Kvalifikacije su počeli domačom pobedom protiv Azerjabdžana (2:0), a nastavili remijima protiv Welsa (A) 1:1 odnosno Belorusije (H) 0:0. Paradoks-do kraja kvalifikacija upisali su još samo dve pobede, koje su se izpostavile ključnima, obe u gostima-2:1 u Danskoj i 1:0 u Belorusiji, dok su remizirali u Italiji, ali i u Azerbajdžanu te kuči protiv obe reprezentacije, koje su pobedili u gostima. U pretposlednjem kolu jih je čekao izravni okršaj za baraž protiv Ostrvljana, protiv kojih su remizirali 3:3 prokockavši vodstvo od 2:0. Danska je porazom od 0:3 od Italije več otpala, a upravo več kvalifikovani Azzurri su u poslednjem kolu gostovali u Sloveniji, dok je Wales gostovao u Belorusiji. Sreča u nesreči za Sloveniju: poraz od 1:2 nije bio presudan, jer je iz Belorusije stigla vesela vest o remiju (2:2), koji je pulene Marka Pušnika poslao u baraž protiv Bugarske. Da Slovenija lakše pobeđuje u gostima, pokazao je i taj dvomeč; u Sofiji je slavila Slovenija sa 2:1, u Celju Bugari sa nedovoljnih 1:0; Slovenija se sedmi put kvalificirala na završnicu naj 32 timova sveta. Na drugoj strani imamo sedmerostruke šampione Evrope i jednom šampione sveta, Srbiju. Predvođeni novim selektorom, Orlovi su kvalifikacije započeli pobedom nad Izraelcima, dok su (ne prvi put) po domače rečeno zaj… stvar remijem 0:0 u Švedskoj te porazom 0:1 od Grčke. Mečevi bez postignutog gola če postati presudni… ali do tad se prvo napunila mreža Kipra 4:0 i Gruzije od 2:0. A zatim se ustavilo i to je postalo kobno. 4. juna je Srbija poražena u Izraelu, ali je do kraja kvalifikacija čini se, sve imala u svojim rukama. No, u augusto-septembarskom terminu u dva ključna meča kuči opet nije zabila pogotka ni protiv Grčke ni protiv Švedske (0:0) te uoči poslednjeg cikla ostala izvan mesta, koje vode u Nemačku. Probudila se je prekasno i protiv pogrešnih timova. U devetom kolu je slavila sa 2:0 na Kipru, ali je slavio i Izrael u Gruziji, dok je Grčka (0:0) protiv Švedske več postala nedostižna. Orlovi su u poslednjem kolu trebali pobedu protiv Gruzije te remi između Izraela i Švedske. Ispunio se samo prvi dio, kanonada od 8:0 nije bila dovoljno, jer je Izrael sa 3:2 pobedio i prestigao Šveđane na drugom mestu te-kao jedna od dvojice najbolje drugoplasiranih ekipa- izborio premierno ušešče na svetskom prvenstvu. Uteha za Srbiju? Pogled kroz granicu. Od visokoleteče Hrvatske bi buduči na kvalitetu tima, pre svega napadača (za razred bolji od srpskih) očekivali još redovnije učešče na velikim takmičenjima. Ruku na srce, grupa u kojoj su igrali Vatreni, neusporedljiva je sa srpskom; u njoj su igrali aktualni šampioni Evrope, Francuzi te vicešampioni ispred četiri godine, Norvežani. Otkad je Željko Mikulić selektor Hrvatske (2240), Vatreni se još nisu kvalifikovali na veliko takmičenje, kvalifikacije za SP 2242 su završili u grupi, dok su dve godine kasnije u kvalifikacijama za Euro poraženi u baražu protiv budučih vicešampiona Evrope iz Rumunjske. Da če temu biti kraj, nagovestio je vatreni početak, po redosledu s upali Malta 5:1, Francuska u Parizu 2:1 golom jednog od najskupljijih napadača na svetu Miha Petrića u 90.; zatim Albanija 2:0, Luksemburg 6:1, Crna Gora, dok se na zimski odmor otišlo remijem protiv Norveške. Sa sličnim tempom očekivalo se, da če Hrvatska zadržati prednost ispred galskih petlova, koji su recimo nakon dva kola imali samo bod. Onda se zaustavilo; krajem marta Hrvatska je doživela debakl na Malti (0:1), zatim u letnom terminu savladala Luksemburg ali kuči doživela poraz od Francuske od 0:1. To se ne bi smatralo presudnim, ako se ne bi ponovo trošilo bodove; kao Srbiji, i Hrvatski se zatemnilo ispred očima jeseni, kad su poraženi u Albaniji odnosno igrali 1:1 u Crnoj Gori. Nakon tri meča bez uspeha, pobeda nad Norveškom od 2:1 i zvanično jima je donela drugo mesto u grupi, ali i baraž protiv na papiru najslabije ekipe, koja nikad nije igrala na velikom takmičenju u tom sejvu. Letonije, koja je kvalifikacije završila ispod Turske, ali ispred Belgije, Rusije, BiH, Jermenije i Andore. Iako bez povređenog Petrića, Hrvatski ne fali snaga u napadu. Bili su smatrani kao favoriti i posle 0:0 u Zagrebu. U Rigi su poveli u 12. minutu prvencem Bognara, napadača Leverkusena, ali onda je proradio prerođeni eks napadač Partizana Maksim Gorks. U 14. minutu je poravnao rezultat, a u 62. (tri minuta posle isključenja naturaliziranog »Hrvata« Ariasa) postigao pogodak odluke- za prvi plasman Letonaca na Mundijal u istoriji. U poslednjem meču baraža, Ukrajinci su posle 3:0 u Poljskoj pobedili još 1:0. Od nepomenutih, u Nemačkoj če nastupiti još Škotska (pobednik grupe sa Ukrajinom), Engleska u grupi sa Finskom (izravno kvalificirani), Španija (gol razlikom 9:4 u 10 kola) te posle 44 godina Slovačka, pobednik grupe sa Bugarskom, Nizozemskom i između ostalog Rumunjskom. Pogled na žreb grupa dao je jasno sliku kvaliteta svetskog fudbala napram npr. grupa europskog prvenstva. Samo grupa sa Italijom i Španijom dala je koliko toliko prizvuk grupe smrti, u svim ostalima su se favoriti znali več unapred, pre svega ako je išlo za europske ili južnoameričke reprezentacije. Ipak, nakon završetka grupne faze, prepune remija, podbacila je i djelomično Evropa ali i dve top južnoameričke selekcije. Brazil, treči iz 2242., četverostruki uzastopni pobednik kupa konfederacija i aktualni južnoamerički šampion, čisti favorit svoje »lake« grupe, nakon tri meča je otišao kuči, pobedivši samo Kanadu, dok ju je skupo koštao poraz od Grčke u poslednjem kolu od 0:1. Agonija se nastavlja i za Argentince, koji su na papiru isto imali »lagani« zadatak, ali i oni-treči put zaredom i čak šesti u sedam navrata od 2214. (2222. i 2226. su propustili) mundijal napuštaju več nakon tri kola. Činilo se, da Južnoj Americi preti novi kolaps i svi su videli neki evropski tim na tronu. Jedini 100% su grupu odradili Englezi; Letonci su obezbedili dve minimalne pobede od 1:0; takvu gol razliku na kraju su imali i Francuzi. Kataklizma remija-po jedna pobeda u tri meča bila je dovoljna i za Saudijce, pa i za sve preostale ekipe do kraja grupa! Slovencima je bila npr. dovoljna pobeda nad Iranom (4:1), Grcima nad Brazilom; u grupi smrti su Španci obezbedili prvu k.o. fazu posle 20 godina.. Unikum i paradoks grupnih faza pokazala je grupa sa domačinom Nemačkom. Oni su jedinu pobedu uopče od svih mečeva u grupi (!) upisali protiv Ukrajine (2:0), ali uspeli čak pobediti svoju grupu. OSMINA FINALA ENGLESKA – Francuska 1:0 Gol Ennieja Parkerja na kraju 95. minuta. KOLUMBIJA – Letonija 1:0 Salinas 75. J.A.R. – Škotska 2:0 S. ARABIJA – Australija 2:1* (1:1-posle produžetaka) TURSKA – Grčka 4:3** (0:0) – penali JAPAN – Slovenija 1:0* (0:0) - produžetki ČILE – Nemačka 1:0 ŠPANIJA – Meksiko 2:0* (0:0-produžetki) ČETVRTFINALE KOLUMBIJA – S. Arabija 4:0 Engleska – J.A.R. 4:5** (0:0-penali) TURSKA – Španija 3:2* (2:2-produžetki) Japan – ČILE 1:2 POLUFINALE J.A.R. – Turska 2:1** (1:1-penali) KOLUMBIJA - Čile 1:0 Juan Antonio Roman golčinom iz slobodnjaka u 91. ZA TREČE MESTO ČILE – Turska 1:0* (0:0-produžetki) FINALE Penal(i) kao nesreča, a zatim opet-treči put zaredom-sreča. Lucas Williams i Bafana Bafana slave drugi naslov prvaka sveta u istoriji (2110) i jesu jedina ekipa iz Crnog kontinenta, koja je ikad pokorila svet. Kolumbija je porazom u finalu kompletirala 3x2, sad ima u ormaru 2x prvo, 2x drugo i 2x treče mesto na mundijalima. Evropa je zakazala-imajuči samo jednog predstavnika u top 4, koji je čak ostao bez medalje.

Sezona 2245/46 – sezona 300. rođendana FK Partizan NI SLUČAJNO NIJE KORAK NAZAD PRELAZNI PERIOD: POMLAĐIVANJE! Prvi, drugi te peti igrač na listi su bili več planirani za odlazak, dok se kod trečeg i četvrtog kolebalo. Zidane iz Mozambika (28) je več nekoliko vremena potipao situaciju i najavio, da želi promeniti sredinu, dok je Letonac (30) to uradio nakon strelsko najuspešnije sezone u Humskoj. Buduči, da smo dvaput zaredom osvojili duplu krunu, ne može se reči, da dvojica-ako več odlazi-odlazi u najboljem mogučem trenutku, vrhuncu karijere. Za Gorksa je zamena več poznata-posle 145 godina i prvog transfera Zvezda-PFC, doveden je več prezentovani slovenački napadač Kumer. Iz ASEC-a je, isto bez odštete doveden odličan univerzalac, kojeg smo natrenirali i na poziciju DL, dok smo u poslednje vreme doveli i mladog zadnjeg veznog, kojeg smo, iako ima tek 18 godina, odmah poslali na pozajmicu u našu češku filijalu. U seniorski tim smo na početku sezone promovirali trojicu, koja je kod nas več neko vreme. Za Iljuka (19) če to biti prva sezona između članima, dok je Darko Ivić* (MC), 23 g., posle par sezona dobio poslednju šansu, da se dokaže, nadamo se bez povreda. Sudbina Marka Milivojevića je ostala otvorena do kraja, planirala se prvo još neka pozajmica, ali smo ga na kraju zadržali-nismo pogrešili. Nakon Vučičevića* (YI 2243), koji igra za Bocvanu, i on je napadač. SS dole je iz kraja sezone, kad je dobio prognozu "novi Santrač". Uprkos tome, da su crno-beli na papiru znatno oslabljeni napram prošle sezone, transfer aktivnosti preostale jedanajstorice timova obečavala su koliko toliko mirno spavanje u Humskoj. Glavni Partizanovi rivali ili se praktično nisu »pojačali« ili su za pojačanje iznosili za njihove razmere i raskoš smešno niske pare, čak i neki od kandidati za ispad su zanje potrošili više. OFK Beograd, vicešampion prošle sezone, na leto je doveo samo jednog igrača, veznjaka iz na pola raspalog Srema za 3.3 mil. Javor (3.): ostali bez DRC-a Lexe (Porto), a doveli dva leva beka, jednog AML-a i AMC-a za ukupno 575k eura. Borac (novi trener Darko Kovačević): jedan igrač doveden za 100k, preostala trojica na free. Zvezda: nije dovela ni jedno novo pojačanje, čak ni u zimskom periodu. Mladenovac: doveden MC iz Šajkaša za 1.5 mil. + trojica na free. Rad: doveo četvoricu za nešto više od 3 mil. eura. Srem: video, da je vrag uzeo šalu, pa je za kombinovanih 8 mil. doveo štopera iz Javora te MC-a iz Zvezde + igrača iz BPI Pekara i Kopaonika, a u oktobru ni to nije bio dovoljno, pa je na free stigao albanski napadač. Spartak Subotica: dovedena trojica za ukupno 32k. OFK Niš: spašen ispada u baražu je doveo sedmoricu za otprilike 3 mil. eura. Sloga Leskovac: osmorica za 400 k. INON: doveo čak 11 igrača za cca 900 k eura. PRVENSTVO: VEČITI DUO, PA ONDA TRIO Nakon remija na Karaburmi te dva vezana uspeha (plus pobeda u Superkupu Evrope) u 4. kolu je več sledio prvi večiti derbi sezone. Samo tri dana nakon meča u Monte Karlu, crno-beli su pokazali sasvimo drugo lice, pogotovo golman Mandić, pa je tako večiti rival slavio sa 3:1. To je bila uopče prva pobeda Zvezde nad Partizanom posle 24. maja 2243 (slavje u Humskoj) odnosno prva domača tovrstna pobeda, na koju se čekalo dve godine više (23. maj 2241). Taj rezultat je i za jedne i druge značio prekretnicu, koja je zacrtala tok sezone i večiti duo odlepila od preostatka lige. Uključujuči i taj uspeh, Zvezda je nanizala devet vezanih pobeda u svim takmičenjima, od toga šest u ligi, sve dok nije izgubila na Banjici 3:4. Crno-beli niz je trajao dlje, 12 uzastopnih pobeda, od toga 8 u ligi; taj niz se prekinuo sa 0:0 u Čačku. Zbog pobedničkih nizova, prednost Partizana ispred Zvezde na polusezoni bila je relativno mala. OFK Beograd i Javor više od toga nisu mogli; u gornjem delu tabele bio je konačno i Rad. Subotički Spartak (nakon osam kola čak poslednji na tabelu) u to vreme se neočekivano dignuo, dok su slabiji od očekivanja bili timova Borca i Srema, gde su se nakon neočekivanog ispada od Kiprana u kupu Intertoto te poraza u Nišu u prvom kolu zahvalili sad več ex treneru Lukovcu te ustoličili Mirka Savića. ZIMSKI PRELAZNI PERIOD: PARTIZANOV ŠOU Umesto, da bi svoje redove popunili Partizanovi rivali, njihov posao je neočekivano preuzeo sam lider tabele, koji je u zanje netipičnom periodu obezbedio čak četiri nova igrača, dok če peto-i to kapitalno-u Humsku stiči tek na leto, o tome više u sledečem reportu. Iz južnoafričkog Ajaxa je stigao za braniča tehnički izvanredni Williams, koji je u Južnoj Africi igrao za smešno nisku platu. Od 500 eura na mesec, 70 eura bonusa za nastup i 15 eura bonusa za pobedu je stigao do 91.000 eura / mesec (faktor 182!), 5.750 eura na nastup te na svaku pobedu, uz 15% godišnju povisicu plate. Stojanović (Dorčol), Vukomanović (OFK Beograd) i Georgiev (Beroe) su dovedeni za budučnost. PROLJEČE Ran ispad u kupu, a pre svega u Evropi, Partizanu nije naneo previše rana u šampionatu, gde se očekivalo, da se što pre slomi Zvezdu. U međuvremenu se tražilo rešenje na neka pitanja vezana na sledeču sezonu. Bojan Tatić nije želeo produžiti ugovora i na leto postaje slobodan igrač, dok je suvremeno postala problematična pozicija i desnog krila, gde Gjoko Jakimovski ne može i ne može skupiti dva-tri meča zaredom bez da se ne povredi. Povrede su pogodile i Nikolića i drugog Makedonca, koji je inače napadač. Početkom zime se povredio i Melnikov (pet golova postigao u polufinalu, a dva u finalu svetskog klupskog kupa), koji na prolječe nije uopče igrao. Miloš Savić, Miloš Mitić, Srdjan Milisavljević, pa čak i Darko Ivić* (ponovo) u toku sezone su stavljeni u rezerve, pa se tako prosječna starost Partizanovog prvog tima mnogo smanjila. Popravila se i odbrana… 16. titula zaredom tako je slavljena pet kola pre kraja u Ivanjici (1:1), u toku sezone do kraja je inače bila najspektakularnija pobeda od 4:0 proti »vicešampiona« Zvezde. Rivala iz Ljutice Bogdana (posedivši najboljeg strelca lige Jovića-18) su u drugom delu sezone skoro uništili remiji, pa jih je privremeno na drugom mestu uhvatio čak OFK Beograd ali ne za dugo. Kod Romantičara je svoju zadnju trenersku sezonu u karijeri navršio Predrag Momčilović. U gornjem delu tabele ostala je još na kraju samo borba za 4. mesto iz koje se odmah »povukao« Srem, a glavnu bitku su bili Javor i Rad, koji je top 6 obezbedio tek u poslednjem kolu rednog dela na rovaš Nišlija. Puleni Miodraga Nikolića su iz četvrtog na peto mesto pali u pretposlednjem kolu (0:3 protiv Partizana), dok je Javor savladao Srem i u poslednjem kolu-gostovanjem u Humskoj-branio bod prednosti. Iako je Risto Jakimovski krajem 94. minuta šokirao goste (1:0), Rad na Marakani (1:1) nije uspeo savladati Zvezde i tako nesretno ide »samo« u kup UEFA. Kao prošle sezone Srem, tako se ove Borac (kojemu nezvanično preti raspad sistema) opasno kockao sa čak direktnom ispadom iz lige, koji se onda nije desio, pre svega zbog obilne sudijske pomoči i igrača više u najmanje dve utakmice. Dramu za mesto u baražu su priredili fudbaleri Niša i Spartaka; ako su Nišlije nesretno izgubile top 6, sad su se direktno spasile ispada pobedivši INON sa 1:0, dok je Hykin Spartak uspeo, da izgubi u Leskovcu sa 2:3 i produžio čekanje njegove sudbine. KUP Ove sezone za crno-bele nije bilo domačeg meča u kupu. Mučili se protiv Šajkaša (2:1), kojeg su savladali tek posle penala u poslednjem minutu; u Ivanjici su nadigrali Javor i slavili nakon cele lutrije, dok je kraj priče značilo gostovanje na Banjici, gde jih je Rad šokirao golom u sudijski nadoknadi. Na kraju su se za kup udarili »domača« Zvezda i Mladenovac; »domačini« su nezasluženo došli do prvog trofeja posle osam godina. EVROPA Izuzevši dosadnu grupnu fazu. Meč na Old Traffordu bio je prvi zvanični posle duge pauze. I to se poznalo. Partizan je igrao samo prvih pola sata, gde je nadigrao domače, a zatim je prestao. Mandić nije bio u formi i primio tri gola iz ništa. Verovali smo u senzaciju u revanšu, ali nakon svega što se desilo, kao da je bilo skriptirano. Na golu je ovaj put startovao Heinz Gensler*, a Jakimovski je bio peti napadač… 35 minuta nama je trebalo ne samo, da semo prednost izničili, nego da smo bili nadomak četvrtfinala. Ali.. junak prvog dela Ristović-kao jedini MC, koji je bio zadužen za obrambene zadatke-imao je žuti karton… odluka je bila, da ga menjamo. Uz promašen penal i primljena dva gola- to je bio najraniji kraj europske priče za Partizan posle 18 godina. Najdalje, do polufinala, stigao je Borac, kojeg je zaustavila (kao prošle sezone Srem i ove OFK Beograd) Borussia Dormunda, koja je u finalu izgubila od Milana. U kupu UEFA Zvezdu je u osmini finala zaustavila Valencia. PRVI TIM Da, samo osvojena liga. Ali, ako se manko trofeja ne bi desio te, sigurno bi došli na red u neki od narednih sezona. U jesenskom delu je u napadu briljirao Simion (10 pogotka, na kraju 13 uz 9 asistencija), kao kralj Midas, dok su u drugom pomogli i neki golovi Vukića, koji nije ponovio prošle sezone, ali je zajedno učestvovao kod 19 pogotka. Najkonstantniji: Zoran Jovanović, prvo ime levog krila, koji je utjecao kod 17 pogotka.

KVALIFIKACIJE ZA EP: ORLOVI KAO NEKAD JUGOSLAVIJA PROTIV BUGARSKE Pre oktobarskog cikla Orlovi su preklinjali sudbinu gostovanja. U na papiru jednoj od najlakših mogučih grupa Litvanija je sa 17 bodova (ali utakmicom više) predvodila vrh tabele, imala je pet bodova više od Srbije i deset više od skoro otpisane Slovenije. Ubedljivi kod kuče, ali u gostima sem pobede protiv Armenije, sve ostalo remiji. Srbija je u misiji kako izbegnuti baraž imala jednostavan zadatak. Pobediti oba naredna meča kuči, protiv Slovenije i u poslednjem kolu protiv Litvanije. Prvo je bila na redu Slovenija. Za njih je teoretičko bio dostižan i baraž ali samo u slučaju, da pobede dva put, a Srbija dvaput izgubi. Na Marakani se te želje nije videlo. Srbija je bila bolja za najmanje klasu, ali je do odlučujučeg pogotka stigla tek u 55. minutu, kad je Tatić iskoristio penal. Devet minuta kasnije Srbija je imala i igrača više, ali su Slovenci u finišu meča propustili izvanrednu priliku za 1:1. Prvi dio misije bio je ispunjen, na redu je bila Litvanija. Nakon dva gola Bratislava Miličevića (10., 65. minutu) Marakana je bila u transu. A posle su Orlovi-ko zna zašto-prestali igrati. Litvaniji su prepustili sve, u vazduhu je visio gol-dva; i to se ispunilo. Dvojica napadača sa istim prezimenom Adomaitis pobrinula se za izjednačenje (67. i 78. minut) i njihova reprezentacija bila je nadomak direktnog plasmana na Euro (tek drugog u sejvu i prvog posle 2052.), a Srbiji je na vratu viseo baraž. Sve do 91. minuta, kad je nakon kornera Milosavljevića na prvoj stativi glavom bio najprecizniji Javorov levi bek Krsmanović i svojim prvim golom za reprezentaciju na način »Je-li to moguče« iz 1983., Srbiju odveo na Euro. Što se ostalih grupa tiče, izdvojimo i dramatično prvo mesto Severne Irske, koje su obezbedili pobedom od 3:2 u Švedskoj golom Sama Coultera u 90. minutu. Na taj način su Grci, koji su poraženi u Španiji, išli u baraž. Španci su dotakli novo dno-kvalifikacije su počeli sa tri vezana poraza, a na kraju sa skorom od četiri pobede i četiri poraza nisu uspeli uloviti prve dve pozicije; na FIFI-ni tabeli su se pribižali minimumu-80. poziciji. EURO 2244 U PORTUGALU Izgledalo jeste, da če se taktično kockanje završiti tragično. U prvom meču protiv Azzurra Orlovi su držali bod (0:0) i povukli se nazad, ali prebrzo. U 78. minutu je Constantino izveo fantastičan slobodnjak za vodstvo. Bod je za Srbiju spasio verovatno najbolji igrač meča, pa i predtakmičenja-Momčilo Marinković. 31-godišnjak je bio taktičko iznenađenje Stevana Tomića, DM/AMC, gurnut u sam špic plus presing i to je iskoristio kaznivši protivničku odbranu tri minuta pre kraja meča. Psihološko uspešni zaključak meča inače Orlovi nisu nadgradili u sledečem meču. Domačini Portugalci, inače jedni od outsidera EP-a (83. reprezentacija sveta), su igrali na kraju pobede nad Dancima. U prvom poluvremenu su nadigrali uspavanu (te u drugom delu prekasno prebuđenu) Srbiju i odlučujuči pogodak postigli več u 4. minutu. Danci i Talijani su remizirali, što je pred pulene Tomića u poslednjem kolu postavilo imperativ pobede nad Dancima uz, da Talijani ne slave nad Portugalcima. Več otpisani Orlovi su pokazali najbolje izdanje prvenstva, slavivši golom Bratislava Miličevića u 19. minutu; od 34. su imali igrača više. Na sreču je sledeči par meč završio remijem, što je značilo četvrtfinalni duel protiv Severne Irske. Iz grupne faze treba naglasiti i dramu u grupi B te ispadanje do tad aktualnih prvaka Nizozemske, te njihovih prethodnika Italije i Škotske (Slovenije nema na EP-u). Srbija je Ostrvljane dobila sa tesnih 1:0 (Veljović 4.), a u polufinalu se išlo na Francuze. Neki su rekli finale pre finala-obe reprezentacije imaju po sedam osvojenih kontinentalnih takmičenja. U ravnopravnom meču (10:10 u šutevima) je na kraju presudila lutrija odnosno neprikosnoveni golman Valencie Soares. Taj je sa četiri odbranjena šuta bio junak pobede nad Poljskom u četvrtfinalu; a toliko jih je u festivalu promašenih penala sabrao i protiv Srbije i tako uspeo zasjeniti inače odličnog Vučetića… Kraj za Srbiju i za Tomića, ali od 2192. najbolji plasman na Eurima. Novi selektor Orlova če posle postati ex trener Rada Aleksandar Jović. Protivnik galskih petlova u finalu bila je iznenađujuče-Rumunjska (prvaci 2092. i 2116.), koja se finala domogla na za oko »lepši način«, zabivši čak gol u dva meča… Prvo savladavši domačine sa 1:0, a zatim-posle 0:0-još Englesku na penale (5:4), i to sa 100% učinkom! To je bio kraj ere Malesije Vojvode. Rumuni su odigrali odlično finale protiv favorita, ali to nije bilo dovoljno; Francuska je sad sama na čelu ispred svih, sa osmim osvojenim trofejem šampionata Evrope. Sezona 2244/2245: na putu ka 300. godišnjici TRANSFER PERIOD: MAKEDONSKI DUO U HUMSKOJ; KOD RIVALA SMENA GENERACIJA U NAPADU, REKORD RADA U Humsku je na leto došla četvorica pojačanja, iz dve zemlje, od tega dva zemljaka imaju potpuno isto prezime! Opet smo bili promorani opljačkati hrvatskog prvaka iz Splita, koji ima skauting za divljenje. Benfici smo ispred nosa odneli brzog makedonskog napadača Rista Jakimovskog (13 golova i 8 asistencija prošle sezone za Hajduk), dok smo iz španskog Racinga doveli njegovog starijeg soprezimenjaka, desno krilo, Gjoka. Pošto je bila sudbina dveh preostalih (desnih) krila (Milisavljević, Lucenko) pre početka sezone još neznana, iz Rada je doveden igrač, koji može pokrivati praktično celu desnu stranu. Iz OFK Beograda je doveden i ovaj ofanzivni vezist, koji je odmah nakon dolaska slan na pozajmicu (lično treču zaredom posle 2x u Čukarički) u Bežaniju. Najvažnija vest u Humskoj je inače prihod novog predsednika, Zvonka Tomića, koji se razveselio vesti, da je u prošloj sezoni pao rekord po prosečni poseti (149.535), ali je i raskinuo link sa Radničkim iz Obrenovca. Po mišljenju asistenta "jedan boljih" igrača generacije 2228 odnosno YI 2244. Kod glavnih Partizanovih rivala je (očekivano) došlo do »pomlađivanja« napadačkog dela. U dresu OFK Beograda se tako očekivala debitantska seniorska sezona verovatno največeg talenta iz Romantične škole u poslednje vreme, napadača Stevana Davidovića. Romantičari su ostali bez veznjaka Terzića (Sevilla), ali su između ostalih doveli Vješticu iz Javora plus čak sedmoricu igrača, pre svega iz Češke i Bugarske. Na drugoj strani-u još jednom dužniku iz lanske sezone, Javoru- če veteranima Milinkoviću i Kovačeviću društvo praviti Vladan Nikolić, kojemu je u Čačku istekao ugovor. Novi član Zebara (koji je barem do zime uspeo zadržati Miličevića) je postao albanski napadač iz leskovačke Sloge Klaidi Dervishi. U Srem se u srpski fudbal vratio Vladimir Djalović (ex Zagreb, 35 golova u dve sezone u 77 mečeva). Dvojica beograjskih timova je doživela promene i u stručnom štabu, a razlika u transferima je kao dan i noč. Zvezda je na leto ustoličila Aleksandra Tomića (46 g., BPI Pekar 2229-37, Srem 8/2237-2/2238, Javor 3/2238, 5/2241), koji je doveo trojicu igrača za slabih 400k. Pravu rapsodiju inače priuštio si je Rad. Njihov dosadašnji trener je postao novi selektor reprezentacije, a šef struke postao je Miodrag Nikolić, koji če pokušati oživeti svoj milo rečeno katastrofalni trenerski rezime. U njemu je samo jedan tim vodio »celu« sezonu, a baš nikad nije završio u prvih šest, sa time, da i nije bila često to njegova krivda. Za popravljanje utisaka, na Banjici su za šestoricu novajlija platili 18 milijuna eura, od toga večinu, 10.75 m. (rekordni transfer) za vezista Javora Živorada Adamovića. JESENSKI DIO Ako izuzmemo meč u superkupu protiv Čelsija (0:1), crno-bela dominacija se nastavila; jedini koji su jih zaustavili, bili su Mladenovac i Zvezda kuči odnosno Spartak i Borac u Humskoj. U prvom kolu je laganu pobedu na Karaburmi zaznamovao i prvenac Barlečaja za Partizan (prvi gol u pravu mrežu!). Gorks (14 golova) i Vukić (11) predvodili su strelsku rang listu Partizana na polusezoni, večinu koje su zbog povrede propustili Tatić i Barlečaj. Odbrana Partizana zajedno sa Mandićem kao broj 1, na jesen prejela je samo tri pogotka. Od rivala je najviše pokazalo duo dužnika iz prošle sezone, Javor i OFK Beograd, dok su Zvezda (izgledavši katastrofalno nakon 9 mečeva)i Srem potpuno podbacili. Najmanje problema bilo je u Ligi šampiona (100% ispljen), nekoliko više u kupu, pre svega protiv Kolubare, dok je Partizanova škola najviše procvetala na svetskom kupu u Japanu. Denis Bogdanovič* (YI 2242) je za prvi tim debitovao več protiv Bordeuxa, Nebojša Živković (YI 2244) protiv Borca, dok je »Bocvanac« Vučičević (YI 2243) zbog brojnih povreda za prvi tim te sezone debitovao tek protiv Seville. Ali njegov trenutak je tek došao, u Japanu, gde je u polufinalu postigao hattrick, a u finalu dva pogotka. U finalu je bila prva 11-orica ovakva, brojke su broj godina pojedinih igrača, a zvezdica prikazuje igrače domače škole. ZIMSKI TRANSFERI: ISTORIJA POSLE 145 GODINA, ALI TEK NA LETO-ZVEZDA PRVAK 2246! Crnogorski napadač Bojan Pavlović (CSKA Sofija) bio je glavna meta crno-belih, ali je na zimu zadobio dugoručnu povredu, pa se tako stručni štab iz Humske okrenuo istoriji. Dok je isti predsednik, koji je na leto preklicao sudelovanje sa filijalom iz Obrenovca, tu ponovo uspostavio, njegov prvi podrejeni se pobrinio za to, da čemo na leto 2245.-u godini, kad oba rivala slave 300. rođendan-biti priča prvom transferu iz Zvezde u Partizan posle 145 godina. Partizan je iskoristio fakt, da Timoteju Kumeru u Ljutici Bogdana još nisu produžili ugovora, pa če tako na leto bez odštete postati igrač Partizana. U toku zime još 20-godišnjak, u Zvezdu je stigao jula 2241 iz Šentjura, ali je u naredne dve sezone za seniorski tim odigrao samo dva nepuna meča, da bi u prošloj bio poslan na pozajmicu u hrvatski amaterski tim Budučnost Podbrest! Na polusezoni bio je drugi najbolji strelac Zvezde, sa 8 golova. To če biti istorijski transfer, odnosno prvi iz Zvezde u Partizan posle 145 godina odnosno prelaska braniča Bojana Bošnjaka u junu 2100-dakle tehničko još u pretprošlom veku. Zanimljivost-u svom debiju tad, Bošnjak je postigao autogol u domačem porazu crno-belih od Javora, a Zvezda je u toj sezoni (2100/01) došla do premiernog naslova domačeg prvaka u tom sejvu (!). Iako če taj transfer valjati tek na leto, ostao je potpuno u sjeni dovođenja brazilskog defanzivnog veznog igrača iz Flamenga. Od rivala, pojačali su se Javor, obezbedivši defanzivca Rada (plus neke transfere za na leto, a i OFK Beograd, kamo je stigao štoper Kostadinović iz Srema, dok jih je napustio nekadašnji defanzivac Partizana Hristov (Inter). PROLJEČE: ROMANTIKA I SREMSKO SUPERLIGAŠKO TRPLJENJE O Partizanovim predstavama do kraja sezone ne treba previše trošiti reči. Novo brazilsko pojačanje se pokazalo kao pun pogodak i donelo novu varnost u veznom redu, gde se polako sve više zaboravljalo na Marinkovića. Od rivala su prolječni dio najbolje započeli OFK Beograd i Zvezda, crveno-beli su do drugog večitog derbija sezone (=ubedljivog poraza) nanizali četiri uzastopne prvenstvene pobede odnosno sedam u osam navrata u svim takmičenjima zajedno u 2245. Tako su sudionici lige za prvaka bili poznati prilično brzo; tu je največe iznenađenje predstavljao Mladenovac, tim, koji je lani jedva izborio opstanak. Puleni Sira Radenka Golubovića (več 20. sezona na krmilu!) su tako nadmašili barem dva tima, koja smo očekivali ovde-potratni Rad i Srem, koji je u drugoj polovini prolječa doživljavao vruču-ledenu avanturu. Crno-beli su jedini prvenstveni poraz sezone doživeli u 29. kolu na Karaburmi protiv pulena Predraga Momčilovića. Iako bez trofeja, Romantičari su čak bodovno (+1) nadmašili šampionsku sezonu ispred 15 godina (!). Bez Lige šampiona sledeče sezone (ne) očekivano ostaje Zvezda, gde je buduče Partizanovo pojačanje bio najbolji strelac tima, sa 16 golova na 44 mečeva. U ligi za opstanak su se Sremci u drugom delu plejouta spasili nekim minimalcima-opstanak je, gledajuči njihov tim bez duge klupe-njihov maksimum. Sretan je bio na kraju i Alban Hyka, koji je sa svojim Spartakom drugu sezonu zaredom izborio direktan opstanak. Ovaj put u direktnom okršaju sa Kopaonikom, koji jih je u Subotici nadigrao, ali izgubio 0:1 golom šest minuta pre kraja uz promašen penal dva minuta pre kraja meča. KUP Zvezda, Srem, a sad je na red došao i Javor. Prvi finalni susret između ta dva rivala posle 42 godina bio je najneizvesniji u sezoni. Prelomio ga je događaj nekoliko minuta pre kraja, faul nad letonskim napadačem, a pobednički gol za 120. slavje u kupu je postigao makedonski rezervist Jakimovski, za treče slavje u kupu zaredom. EVROPA LŠ U osmini finala je Partizan protiv Valencie prošao ukupno lakše od očekivanja; pre svega na krilima prvog meča (4:1, 0:0), u kojem se istekao dvostruki strelac Vukić, a i Barlečaj, zaslužan za drugi, a i za primljen gol. Pre meča sa Feyenoordom, koji je eliminirao madridski Real, su skoro svi crno-bele več videli u polufinalu. Ali. Kad prvi pogodak postigneš tek u 19. pokušaju odnosno 8. u okvir gola i kad onda još primiš gol, onda znaš, da če biti pakleno. Nizozemci su zahvaljujuči životnoj partiji njihovog golmana uprkos porazu pre revanša imali aktivan rezultat. Iako nije bio na razini prvog meča, zato su proradili napadači, pa je Feyenoord usred početka drugog poluvremena čak vodio 2:0. To je dodatno razljutilo goste, koji su prešli u gang ho i veliki presing. I prisilili golmana Domingueza u dve velike greške; Partizan je do kraja čak preokrenuo rezultat i pobedio 3:2. U polufinalu je Partizan ponovio Valenciu-velika pobeda u Minhenu zahvajujuči ovaj put Makedoncu i »opreznih« 0:0, da bi se u hladnom Geteborgu za 106. naslov prvaka Evrope sudarili sa Arsenalom. Bio je to prvi susret u finalima LŠ sa Topničarima u tom veku; poslednji je bio u 2199. Crno-beli su pre finala klonili u Karaburmi, a nekoliko sati pre ipak postali zvanično domači prvaci več 15. put zaredom. Nakon što se je švedski čuvar mreže Arsenala Linder u 37. minutu tri put iskazao u jednom napadu, a u akciji par minuta pre još jednom; u 42. je došla kazna. 33-godišnji veteran Hutchins je iskoristio dodavanje Sidwella sa desne i nespretnost Burjaka i poveo Topničare u nezasluženo vodstvo. Na poluvremenu je neraspoloženog Gorksa zamenio Jakimovski, što se pokazao kao ključnim potezom. U 57. minutu je dugo dodavanje Barlečaja i dupli pas Makedonca iskoristio u toj sezoni inače rezervist Simion, koji je za malo ujeo ofsajd i poravnao rezultat. Sedam minuta kasnije je Jakimovski iskoristio diagonalnu asistenciju Rajića sa desne i sam matirao Šveđana, dok je konačnih 3:1 postavio Jovanović-šutem iz svoje polovine u hokejaškom stilu na prazan gol protivnika! KUP UEFA I u kupu UEFA se plesalo po srpskim notama, ali se na žalost nije išlo sve do kraja. Več u osmini finala imali smo dva mala derbija (Zvezda je izbacila OFK Beograd, a Sremci Rad). Upravo Sremci, koji su se mučili u ligi, su priredili največe iznenađenje, plasiravši se čak u finale, ali su bili bolji fudbaleri Borussie Dortmunda. PRVI TIM Izstupa trojica izrazitih strelaca i dvojica fantastičnih (levo) krilnih asistenata, a za šlag na torti-prvi golman Mandić je od 35 na čak 25 navrata ostao na »clean sheetu«. U veznom redu se možda očekivaju promene; Cavaleiro sve više mašta o odlasku u drugi tim. Partizanov U19 tim je treču sezonu zaredom slavio u šampionatu ispred Zvezde, a od igrača, kojih nismo spomenuli gore, polako se možda kristalizira još jedan. Momčilo Milošević (FC, 18 g., YI 2242) je odlično iskoristio minute na terenu, a svoj ligaški prvenac je postigao-protiv Crvene Zvezde u 3. večitom derbiju sezone.

(Konačno) završena i sezona 2243/44: crno-beli sa pola snage do…? Prolog: nakon skoro tri meseca pauze, koja je nastala usred aprila 2244, nova sezona je konačno (!) privedena kraju. U međuvremenu je štafetu preuzela nova igra-Sims 3, ali je i tamo bilo veze sa FM-om. Tamo se kreirao lik sa imenom i prezimenom jednog od regena, kojeg smo imali u Partizanu pre više od 100 sezona. U dva meseca i više neigranja FM-a, u Sims univerzumu se stvorilo več nekoliko generacija Simsa; upravo se rodilo prvo dete šeste generacije, a naš prvi osnivač, Rajko Veljković (ikonični napadač Partizana krajem druge decenije 22. veka) je još nesmrtan, iako je umro več najmanje šest puta. I svake toliko poseti naš household; pobrinivši se, da sve izgleda pod kontrolom. Po onome, što je posmatrao na zemlji i sa neba - Rajko treba biti ponosan. Da li je kad i on uzeo stvar u svoje ruke? TRANSFERI, ALI PREDNOST DAJEMO RIVALIMA : OŽIVLJAVANJE PARTIZANOVIH YOUTH INTAKE FLOPOVA? Pozicija vicešampiona kao da je probudila Zvezdu, koja je na leto (osim naravno crno-belih) potrošila daleko najviše, dobrih 9. milijuna eura, između ostalih se pojačala sa dvojicom MC-a iz Javora. 20 puta manje su za transfere potrošili Ivanjičani, koje je pojačao samo češki golman za 450 K. U napadu smena generacija, 34-godišnji Nešović se preselio u rezerve a nadoknaditi če ga probati Michalik, koji je tu več neko vreme. Za nas su puno zanimljivija dešavanja kod OFK Beograda i Sremaca. Romantičari su u svoje redove doveli dva univerzalna bekova, ali ne bilo koja. 26-godišnji Bugar Ivajlo Hristov (DR/L) izza sebe ima identičnu priču kao njegov novi suigrač-Igor Šekularac (D/WBR). Obojica su više godina bili člani Partizana, ali su tamo dobili status potpunih anonimusa. Šekularca smo več spomenuli u našim pričama; on je iz Humske uspeo pobeči več pre četiri godine, u Ivanjicu, gde je nakon samo jedne sezone otišao u Vasićev Srem. Kako se zaključilo, došao je iz konja na magarca: u Vasićevom sistemu 3-5-2 bez bekova, sa tri štopera i dva MR/L-a, upisao je samo 12 nastupa u jednoj sezoni (ni jednom starter). Nakon toga se preselio na Karaburmu, gde je u naredne dve sezone upisao frapantnih 77 nastupa i zabetonirao se u prvom timu. Zato je dovođenje Hristova iznenađenje, osim, ako neče pokrivati levu stranu, gde nije prirodan. Još veča senzacija je dovođenje novog beka istih predpozicija, to jeste Zorana Kojića*, kojemu je u Nišu (ispao u baražu od Spartaka) istekao ugovor. Oživljavanje karijere sad več 27-godišnjeg prvog pika Partizanovog YI 2232-proglašenega za čak diamanta generacije? Teško, jer čitajte dalje-trener Romantičara se odmah nakon njegovog dolaska odlučio za njegovu pozajmicu – u Srem! Šta je imao u glavi Zoran Vasić, a i strateg Romantičara, ne znamo. Posobno zato, jer su Sremci kao pojačanja, doveli još dvojicu hibrida između AMR i DR (Niš, Rad), a iz Banjice su doveli AMLC-a Nemanju Petrovića* Ide za prvog pika Partizanovog YI 2237, za kojeg smo pre tri godine napisali, da »posle brojnih pozajmica (Kolubara, Obrenovac) ne obečava«. Če nas demantirati? HUMSKA: BBB – Bombe iz Benfice i Bocvane! Nije Partizan Bayern, da krade rivalima, nego zbog previše para i da ne dođe prebrzo do finansijskog buga, financira strane klubove. Dobrih 50 milijuna eura su sitnica za nekadašnje dete OFK Niša, koji je pre pet godina za 750k otišao u OFK Beograd, a od tamo se za 9 milijuna u januaru 2242 preselio u Lisabon. Njegovog ponovnog dolaska u Srbiju razveselio se i Momčilo Marinković, ali ne zna, da smo ga kupili pre svega kao njegovu buduču zamenu… Nova energija če biti na levom krilu, gde če Zoran Jovanović upisati svoju prvu sezonu u prvom timu Partizana. Dete Sindjelića iz Niša je naš član od januara 2241, od tad je igrao na pozajmicama u Mladenovcu, Bežaniji i Nišu-ali rivalskom OFK-u. U Humsku su stigli i ukrajinski defanzivci. Burjak je stigao iz Hajduka (kojeg uporno financiramo, jer jednostavno imaju nos za kupovine) i biče zamena za još jednu ukrajinsku ikonu-koja se uporno odreka stranske uloge. Kako ne bi. Sad »več« 31-godišnji Griško (320 nastupa, 63 golova) ni u mlađim godinama nije bio najbrži igrač, ali je bio uvek između najboljima. Mlađi Ukrajinac, Iljuk, je stigao iz kijevskog Arsenala i ove sezone biče pozajmljen u INON. Iz Humske je otišlo ukupno 16 igrača, između ostalih napadača Zajcev (Malaga) i Fikret Veljović (na stranskom tiru več prošle sezone-Marseille) i AML Vladimir Milosavljević. ZEMUNELO Ako smo pre čitali o tome, da če možda neki otpisani Partizanovi igrači ponovo zaživeti kod rivala, na žalost za neke produkte prethodnih youth intejka, nije se izašlo odnosno je pitanje- da li če se. U Partizanu je več kraj za dvojicu iz klase YI 2238, Darka Marjanovića i Aleksandra Milovića te Vilotića* (2239); svoje mesto u prvom timu je več prošle sezone izgubio Luković* (2232, DL). Iz klase 2239 je jedina opcija za prvi tim ostao Theo Valk, koji če iči na još jednu pozajmicu. Iz klase 2240 je granicu U19 prešao Vladan Damjanović* (AMRC), koji je jesen proveo u Teleoptiku, dok su dva koliko toliko solidna igrača otišla na pozajmicu, Mitchell Taafe* (DM, Gvajana) u INON, a Elmir Radenković* (D/WBR) u Bežaniju, ali za njega su šanse, da vidi prvi tim zbog pozicije, na kojoj igra, jednake nuli. Iz klase 2241 je seniorski fudbal osetio Dragan Lovrić* (DL) u Bačincima te napadači Nisandžič* i Lazović*-drugi je bio sa dva gola junak srpske pobede u kategoriji u19 u finalu EP-a protiv Nizozemske 3:1 (igrali i Lovrić, Damjanović, Radenković i Dejan Adamović, DC, YI 2241). Nadali smo se uspešnoj pozajmici u Požarevcu. Onda je došao 10. jul 2243. Intake, koji privlači. Tek treči put u poslednjih 15 godina dobili smo »diamanta generacije«, i tek drugi put u to vreme-napadača. Napadača srpskih korenina, rođenog u Bocvani. Nema dileme, da je taj intake posledica skautovanja južnog dela Afrike, za kojeg smo usred prošle sezone zadužili jednog od skauta; između novajlijama klase 2243 tako se nalazi i desni bek iz Namibije. PRVENSTVO Sistem igre 4-5-1, sa barem dvojicom agresivnih centralnih vezista, napadače je stavio u drugi plan. Posle dva minimalca, došao je derbi sa Javorom. Tu je svoj prvenac za crno-bele upisao Ristović, a debi za seniorski tim »Bocvanac«, a na žalost su gosti golom u sudijskoj nadoknadi došli do boda. Trener Partizana je dobio kaznu i sak lupe je ispratio demoliranje na jesen slabih Romantičara (3:0) i novu velepartiju njihovog ex MC-a (gol i asistencija). Romantičari su posle pet kola bili na-poslednjem mestu i prvu pobedu su postigli tek u šestom kolu, a Parni Valjak je upisao devet pobeda zaredom, sve dok opet Javor nije bio zaslužan za nove gubitke bodova. Tomu je svoje pridodao i Kristjan Mandić, koji je do tad branio bez greške! A ti bodovni manki nisu bili kobni-prosječne predstave svih rivala su crno-belima omogučile ne samo rano stvaranje prednosti nego kasnije i »biranje«, u kojoj predstavi če odigrati koji meč ili pojedinjene njegove elemente. Sistem, gde se napadači uklonjavaju centralnim vezistima, je stvarao utakmice sa puno prilika, na žalost i mnogo promašenih, pre svega sa strane napadača. Dok su se pojedini veznjaki prelevili u Diable. OVO je kompilacija golova na jesen najboljeg od njih. Partizan daleko ispred svih, a klasu ispod recimo Borac i Zvezda. Pitanje učestvovanja u top 6 odjednom je postalo otvoreno i za Javor, Srem, da o OFK Beogradu ne pričamo. Romantičari su ipak malo popravili formu, i potihnule su kritike, zašto je jedan od največih napadačkih talenata Stevan Davidović na pozajmici u Zaprešiču. Ipak, ostalo je pitanje o mentalitetu, kad su u 12. kolu u Čačku prokockali vodstvo od 2:0 (2:3), a na šlag na torti su se novinari spravili na golmana Todorovića i njegovu predstavu – čovek je iz igre izašao u 9. minutu kod rezultata 0:0… Neki su več predviđali njegov povratak u Humsku, gde se več neko vreme zna, da Jokičević (sad več rezerva)* na leto napušta klub. Tabela sakriva i to, da je Kopaonik sve tri pobede na jesen upisao u – 3., 4. i 5. kolu! ZIMSKI PRELAZNI PERIOD: KRIZA BEKOVA Šanse, da če se neki od rivala dignuti od prosjeka i konačno upozoriti nase nekim pozitivnim nizom? Gledajuči zimska dešavanja na transfer pjaci-teško. Superliga je na jesen izgubila verovatno dvojicu najboljih levih bekova. Javor je izgubio srpskog junaka Krsmanovića (21.5 mil.-Chelsea), dok je Borčev Jelavić otišao u Benficu. Zebre na zimu nisu dovele ni jedno pojačanje, a na poziciji DL su ostale samo sa jednim igračem-18-godišnjim Bugarom iz njihove škole. Ista situacija je vezana na tu poziciju bila u Javoru, koji se ipak pojačao-ali sa dvojicom štopera, pa se tako broj centralnih braniča kod njih povzpeo na neverovatnih 6. Neverovatno, ali pozicija DL postala je reduntantna i u Ljutici Bogdana, pošto su se tamo odrekli Letoncu Skinderisu (Srem). Zoran Kojić, koji je na pozajmici iz OFK Beograda, naravno tog se nije razveselio-po očekivanjima u Vasićevom sistemu praktički nije igrao. Ni Momčilović ga nije pozvao nazad, kad se pre početka nastavka povredio Šekularac. PROLJEČE: KRAJ VASIĆEVE ERE U SREMU Kao najava, da če prolječe biti u znaku večitih derbija-prvo prolječno kolo donelo je okršaj u Humskoj, dva tima u odličnoj formi-17 odnosno 7 mečeva bez poraza. Prvi meč je dobio Partizan sa 3:2, navodno zbog pomoči sudije. U Humskoj je opet sa igračem manje, otpor rivala slomio tek u završnici. Uskoro se desio i prvi prvenstveni poraz u Čačku, do kraja rednog dela smo si kosu pulili još samo zbog sremskog gola za 1:1 u 90. minutu. Od Partizanovih rivala najviše pažnje je išlo ka timu iz Sremske Mitrovice. Dovoljno je dovoljno, rekao je vrhovni štab struke nakon 0:4 (kuči) protiv Romantičara i 0:3 na Marakani te uročio otkaz Zoranu Vasiću. Na dan meča protiv Borca (nije ga još vodio) krmilo je preuzeo Dejan Lukovac. On je debitovao sa 3:3 kod Kopaonika, ali je zatim slavio protiv Djerdapa i Pekara, uzeo dva boda Partizanu u Humskoj te izbacio Zvezdu iz polufinala kupa. Ali najbitnije- u Srem se vratio sistem sa četvoricom u poslednjoj liniji. Od največih Partizanovih rivala, največi peh oko plasmana u top 6 je na kraju platio-Javor, jedini tim, kojeg crno-beli nisu uspeli pobediti na jesen! LIGA 2+4 O kruni u prvenstvu dileme nije bilo, crno-beli su sa pola snage obezbedili 14. titulu zaredom, šest kola pre kraja. Toliko su bili klasa zase, da su praktično sve mečeve odigrali sa pola snage, pa je tako ostalo aktualno samo jedno pitanje-da li su zbog tega imali takve »probleme« sa realizacijom? Izuzeveši meč protiv Rada u 23. kolu, treči večiti derbi sezone te poslednja dva meča u šampionatu, Partizan na preostalim nije uspeo zabiti više od jednog gola po utakmici (!). U 32 kola zabio je »svega« 56, ali zato primio samo 11 golova. Bio je Partizan svetlostne godine ispred svih zasjenivši bez dileme nedvojbeno najbolje Zvezdino izdanje u poslednjih par godina u šampionatu. Slovenački kounterpart u Ljutici Bogdana Aleš Mihalič u svojoj poslednjoj trenerskoj sezoni jeste zaostao na -23, ali je zato ostavio preostale rivale na neverovatnih -17! Sva preostala četvorica »statista« u ligi za prvaka u plejofu uspela je sabrati ukupno manje pobeda (4) nego crveno-beli (5). Najviše se na kraju smije Sremu i Borcu, koji su uspeli ujeti dramatičan voz za kvalifikacije za LŠ. Sremcima je to uspelo uprkos 0:4 u poslednjem kolu u Humskoj. Čačani su bili skoro otpisani posle nula pobeda u plejofu, ali jima je bio dovoljan i bod na Banjici – bez LŠ su na kraju ostali puleni Predraga Momčilovića: Romantičari su klonili na Marakani sa 0:1. U ligi za opstanak očekivano slovo dvojice i ispod prosječne predstave »velikog« Javora te odlične Kopaonika. Alban Hyka se sa Spartakom spasio ispada; a u sledečoj sezoni če zbog poljupca sreče (europske fer plej nagrade) igrati u kupu UEFA. KUP Treču sezonu zaredom su se u polufinalu sreli Borac i Partizan, opet izmenivši si domačinstvo, što je pre meča vagu nagnulo na domaču stranu, iako su u to vreme Zebre bile u padu forme. Ipak, tako ubedljive pobede Partizana u Čačku (3:0 uz promašen penal) nismo očekivali. Očekivali nismo i pobede Srema na Marakani-Lukovčeva magija je proradila. Kad dođeš na Sremce u bilo kojem finalu, jeste, u 8/10 puta češ jih pobediti, ali u preostala dva navrata očekuj neočekivano. Puleni Dejana Lukovca su bili tri dana posle kapitulacije u ligi naoštreni; srpski šampioni uspavani. Zato vodstvo Sremaca od 26. minuta nije bilo nezasluženo. Partizan je u 60. minutu ostao i bez drugog povređenog igrača; levog beka je tad zamenio 17-godišnji igrač, koji je bio u timu samo zbog kup pravila o trojici U19 igrača u kadru. Namibijski desni (!) bek, stvorivši se na leto, Sam Mathema. Onda je Rajko Nesmrtni preuzeo stvar u svoje ruke. Tri minuta zatim, sremski igrač je zaradio izravni crveni karton; a dodatnih šest kasnije, na asistencu Namibijca Vukić je-tako Srem-ofsajd golom- poravnao rezultat. Sremci su izdržali ogroman pritisak do kraja ne samo 90, nego 120 minuta, proslavio se i golman Karadžić. U penal seriji je odluka pala u petoj – sreča je nakon penala konačno pogodila i tim iz Humske. EVROPA: VRBOVEC JE HIT Liga šampiona (za 21. vek tako netipično), posobno ako se igra u »dosadnoj« grupi, poligon je za individualne statistike i »odmaranje«. No videli smo svašta. Prvo po mišljenju uvek samokritičnog trenera Partizana, »najbolju taktičku predstavu u poslednjih par decenija« - pobedu u Portu 1:0 (2 igrača Porta se povredila). U Humskoj isto minimalac, ali sa dva igrača više. Fenerbahče je bio još jedan tim na redu, koji je u 90. odneo bod iz Humske, a za kraj samo 1:1 protiv nikad slabijih Rusa (28:3 u šutevima, 8:0 u okvir-autogol Burjaka). U osminu finala se je plasirala i preostala srpska trojica, a posobno je bila zanimljiva grupa, u kojoj je slavila Zvezda ispred hrvatskog Vrbovca, Man Utd-a (!) i Napolija. Nije bila zanimljiva zbog Zvezde, nego… Vrbovec-hrvatski šampion, je grupnu fazu LŠ igrao premierno. Do tamo je stigao nakon dva uspešna pretkola, gde je uspeo eliminirati Ekranas i – Tottenham. Grupnu fazu je započeo remijima protiv Man Utd-a i Napolija, dok je u 3. kolu sledio poraz od 0:4 protiv Zvezde. U revanšu na Marakani Hrvati su stigli do remija. U preostala dva kola nitko nije ozbiljno računao na taj tim, koji je bio na velikom pod lupom Partizana! Poslali su crno-beli upravo tamo na pozajmicu igrača, koji je tamo igrao pre nego je stigao u Humsku. Mato Pinčić bi u Vrbovcu trebao ponovo pronači sebe. Do sad se nije ispostavio, ali pre ključna dva kola se povredio i na njegovo mesto je stigao Nenad Marić. Ako ne bi tetka od bratranca od Partizanovog sina od ekonoma negde čula, da ide za Partizanovu školu (YI 2237), tega ne bi znali. Ali Marić je pravio čuda. Ocena 8 nakon 2:2 na Old Traffordu i ocena 9 nakon 5:1 protiv Napolija-za plasman u osminu finala! Posle očekivane eliminacije Lilla u osmini finala (2:1, 3:0), žreb je u četvrfinalu, posle XX godina u k.o. fazi upario obojicu večitih rivala (Zvezda je savladala XX). Izuzevši mečeve superkupa Evrope, a posobno tri finala LŠ-poslednji u 2207., nedvojbeno najvažniji obračun Partizana i Zvezde u nekoliko vreme. Pa tako nije iznenađenje, što smo uoči dvomeča napravili video preview. https://www.youtube.com/watch?v=av07LiO9BUI Ako su crno-beli u ligi u poslednje vreme efikasni na Marakani, to se svakako ne može reči za europske mečeve; tamo su do sad zabili samo dva put! Zato je bila velika »senzacija« kad su poveli več nakon dobrih 30 sekundi; do kraja zabili još dva puta te neočekivano rešili dvomeč več nakon prvog meča. U revanšu »spokojnih« 1:0 za duel protiv Valencie, koja je (3:1) nadoknadila 0:1 protiv Milana (3:1). Tamo je Partizan več bio u fazi »minimalaca«; prvi meč (bez Ristovića, Jovanovića, i Vukića) je odlučio rezervist Kolarov; drugi rezervist od rezevista Melnikov, a Valencia je meč povodom intervencije Rajka Velikog sa neba završila sa igračem manje. Nagrada: finale sa Barcom u Rotterdamu. Do sad se sa Kataloncima odigralo »samo« tri finala, očigledno je projektovan po jedan na vek. U prvom su u 2061. Les Cules sa tad zlatnom kopačkom Evrope bili nesporni favoriti, ali su jima presudili penali odnosno Muhamed Savić. 2157. nova nesreča zanje. Bilo je 0:0 i igrali su se produžeci, kad se povredio njihov golman, pa je (povodom več izvedenih zamena) na gol do kraja morao ne-golman. Do kraja, od 113. do 120. minute, crno-beli su u režiji jednog igrača zabili tri gola (3:0). Na De Kuipu sve se igralo po crno-belih notama. Zabili su u najbolje moguče vreme, baš pre kraj prvog dela-na bunjenje suparnika o mogučem ofsajdu. Katalonci bez šuta u okvir gola. Partizan je kasnije po običaju zatvorio igru. ST na AMC. Polako. Bez žurbe. E pa, da ne bude dosadno, ajmo sad preokrenuti. Još se nam gleda. Ajmo ispratiti poslednji centaršut Barse, na kraju 93. minuta... ... sa desne, pa neka Barlečaj, koji je do sad igrao bez greške… ajmo neka loptu pakuje u svoj gol. Dajte nama, da se igramo, nije nam dosta. Po svim nepisanim pravilima pravac meča je bio poznat. Crno-bele je čekao tunel bez svetla. U produžecima bili su bolji, ali bez pravih prilika. Još jedni penali, još jedna lutrija. Da li se kad desilo, da su crno-beli dobili i kup i Ligu šampiona na penale? »Srečni« treble? Itekako. Da je Partizan izgubio oba puta, sezona bi bila uprkos dominaciji smatrana kao neuspeh. Pokorili su crno-beli sve, što se može. Mandić-neprikosnoveni golman broj 1-odbranio je dva penala. Od ostalih rivala su upravo protiv ovogodišnjih finalista, Romantičari zapravili ogromnu priliku u četvrtfinalu, posle 1:1 u Španiji, poraženi su kuči 0:1. U kupu UEFA je splitski Hajduk došao do polufinala, gde je ispao od finalista Brage. TIM U timskom duhu su bili i statistični podatki; čak kod 18 golova su sudelovali Cavaleiro (MC) te Maksim Gorks. Burjak-čak 43 nastupa u debitantskoj sezoni- i Barlečaj polako postaju prvi štoperski par, dok se na bekovima odlično snalazi dvojica Karanović-Rajić. Ovaj Partizan nije bio na nivoju seksi Sims eskapada Rajkovih naslednika, ali je bio zastrašujuče na granici perfektnosti, ka koji ga je pre svega vodio vezni red. Sa Ristovićem, Cavaleirom, Šnurerom i timu sad potpuno podređenom Marinkoviću (naviknuo se na defanzivniju ulogu) Partizanu retko ko može zapretiti. Osim-sam sebi. Od mladih nada treba izdvojiti dvojicu. Od »Bocvančiča« Dragana Vučičevića* očekivanja su enormna, zato če neki biti nepravedno razočarani, zaboravivši, da je imao i problema sa povredama, koje su ga koštale minuta u finišu sezone. Ukupno je sad »več« 17-godišnjak ove sezone sabrao »samo« ili »več« 12 nastupa za seniorski tim, i postigao »samo« dva pogotka, oba europska protiv CSKA-ja. Na toj je kao u tri europska meča, u igru došao u drugom poluvremenu sa klupe, dok je meč u Moskvi protiv Armejca prvi i poslednji put u sezoni započeo kao prvotimac (zamenjen u 62.). Da je igranje u Evropi »lakše« nego u ligi i kupu, potvrđuje i ta činjenica: u Evropi je u četiri meča devet puta šutirao (od tega tri u okvir). U kupu na tri meča (dvaput ušao u 62., jednom u 46. minutu) nije uputio nijednog šuta na gol; na pet ligaških mečeva, samo jedan put (istina-samo na jednom je ušao odmah u drugom poluvremenu, a onda ne pre nego u 67. minutu). Za razliku od njega je solidniju sezonu imao godinu stariji Heinz Gensler*, koji je stigao nadomak broja 2 na golu, upisavši 11 nastupa za prvi tim, gde je čak osam puta ostao nesavladan. 20 godina pre Švicarca, diamant generacije iz Zemunela, bio je Filip Cvetković*. Danas 36-godišnjak i več od početka decenije na stranskom tiru, upisavši više od 400 ligaških nastupa, zaključava svoju karijeru te-nadajmo se-nastavlja ju u stručnom štabu Partizana, koji se polako sprema i na promenu vlasti. Miriše na promenu u predsedničkoj fotelji, a istorija če se pisati i na trenerskoj. Trenutni profil trenera Partizana (več 4. ili 5. po redu) če jedini od svih prestiči brojku od 127 godina; brojka, koju 32-bitni sustav teško proguta.

Kraj sezone 2242/43: Dupla kruna uz rehabilitaciju Javora i Zvezde; penali sprečili (veču) euforiju Do kraja jeseni preostale su još tri utakmice, koje su se izkazale za najbolje u zimi, bez obzira na protivnike. Protiv Colorada (11:0) je Gorks upisao svojih prvih pet (!) golova u sezoni; nešto manje »ubedljiva« je bila poveda u finalu protiv Enyimbe (8:0). Za kraj sledila je ubedljiva pobeda u Mladenovcu (4:0), posobno se istekao Zidane iz Mozambika, Cavaleiro, koji je polusezonu kao MC zaključio sa statistikom od 21 nastupa, 12 golova i 5 asistencija! PROLJEČE: PRVENSTVO OFK Beograd je bio taj, koji je jeseni prekinio niz sedam Partizanovih vezanih pobeda; taj isti tim je bio odgovoran i za stopiranje duplo večeg niza na prolječe. Niza od 15 pobeda zaredom, koji je prekinut 16. aprila 2243. Crno-beli su proigrali u novoj formaciji, sa tri veoma aktivna centralna vezna igrača, ali su postojali i trenuci-retki-kad su zato napadači bili manje zaposleni ili se nisu uspeli baš uklopiti u taj sistem. »Rani« ispad iz Europe, rotacije u »utakmicama bez smisla« i forsiranje nekih u 19 igrača nisu baš poremetile tempo. Tako se na MC-u istekao još jedan naš igrač klase YI 2238 Darko Ivić*, koji je bio junak pobede od 3:0 na Marakani u 25. kolu-kad je Partizan i tehnički potvrdio 13. titulu zaredom. To je bila druga od ukupno tri pobede Partizana na Zvezdinom stadionu; dobra dva meseca pre, kraj februara, oba menagera su uprizorila predstavu za kokice. Za sve grenke poraze je Zvezda na kraju ipak uzvratila Partizanu i u poslednjem večitom derbiju ga pobedila u Humskoj (1:0). Uprkos četiri poraza u plejofu, puleni Aleša Mihalića (prošle sezone nula pobeda u ligi za prvaka) su u toj fazi nanizali čak šest pobeda, isto kao crno-beli, a čak jednu pobedu više je sabrao Javor, kojemu smo se svi smijali pre dve sezone. Zbog odlične forme te dvojice, za njima su zaostali čak OFK Beograd i Borac; Zebre i Gradjevinari ove sezone nisu imali i najmanjih šansi za mesta nad 4. Bez ikakvih iznenađenja i u drugoj polovini tabele. KUP U polufinalu nije bilo prostora za male. U reprizi polufinala prošle sezone iskoristili smo žreb, da igramo kuči te sa 2:1 pobedili Borac, dok je Zvezda na penale slavila na Karaburmi. U finalnom večitom derbiju smo se pobrinuli za to, da smo se slabe dve nedelje nakon matematički osvojene titule na Marakani, na istom stadionu veselili i zasluženo osvojenog kupa protiv večitog rivala. EVROPA Osečaj, da si ove sezone ne zaslužimo četvrte uzastopne LŠ, je potrajao. U osmini finala smo dobili Porto, kojeg smo u prvom meču nadigrali, ali rezultatsko nismo iskoristili na kraju čak dva igrača više. To nas je skoro kaznilo u revanšu, gde nismo ispunili zadatka postignuti gol i staviti meč pod ključ. Umesto toga smo primili gol iz slobodnjaka. U skoro nepostoječem napadu smo igrali sve do kraja produžetka i strahovali od penala. Ali tamo smo pogodili sve šuteve- i plasirali se dalje. Copy paste protiv Liverpoola. Minimalac iz prvog meča (golčina Simiona); u revanšu primljen gol iz prekida, pa onda ništa… sve do penala. Naravno, da se dupla ovakva sreča neče desiti. U finalu inače slavio je Lyon austrijanskog trenera (srebrnog iz Eura) protiv Valencie sa 3:2 posle preokreta i dva gola minusa. Manko u LŠ srpski timovi su probali nadoknaditi u kupu UEFA, gde je u 1/16 finala u prolječu zaigrala čak sedmorica. Do osmine finala nisu uspeli BPI Pekar i Rad; do četvrtfinala ne Javor i Srem. U četvrtfinalu su se sastali Zvezda i Srem; crveno-beli su na neobični način prošli dalje, posle 3:1 u Sremu i 0:2 na Marakani, da bi se u polufinalu sreli sa Borcem. Zebre su odbranile minimalac 1:0 iz prvog meča (0:0) i plasirali su se u finale protiv Dortmunda. Nemci su ipak slavili na penale. TIM Statistika za tim je prilično neobična. Prvo nebroj strelaca, između kojima prednjače centralni vezni i krilo, dok niko od napadača nije zabio dvocifreni broj pogodaka. Zidane iz Mozambika je učestvovao kod 20, a životnu sezonu sa double-doublom odigrao je crnogorski krilni igrač Srdjan Milisavljević, koji je potpuno zasjenio Lucenka. Solidno je odigrao i Tatić, koji je bio strelac u majskom okrašaju na Karaburmi protiv ex svojih. U prvom timu su se odlično aklimatizirali Rajić* i Ivić*. Neobično »dobro« su zaključak sezone »gde se nije imalo za šta igrati više« odigrali golmani. Sva glavna trojica-Jokićević, Mandić i zadnji novajlija iz Vrbovca, koji su branili, kao da imaju lim na rukama.

NA PUTU KA URUGVAJU 2242 GRUPA 1 (ENGLESKA 22, Slovenija 20, Finska 19, Turska 17…). Engleska je obranila čast favorita grupe, ali nije ni bilo lako. Prvo mesto je postigla tek nakon konačnog četvrtog triumfa u nizu, u kojem je na kraju savladana i Finska od 3:1, što je na drugo mesto katapultiralo Sloveniju. Njihov heroj finiša kvalifikacij je bio Silvo Stančič, koji je postigao pobedonosni pogodak i u Turskoj i u Lihtenštajnu. GRUPA 2 (FRANCUSKA 23, NORVEŠKA 22, Hrvatska 16, Izrael 12…). Šampioni sveta idu u Urugvaj zajedno sa Norvežanima; obojica su odlično zaključili kvalifikacije ispred visokoletečih Hrvata, koji propuštaju drugi Mundijal zaredom. GRUPA 3 (BUGARSKA 21, Wales 21, Srbija 18, Švicarska 17). Montevideo, bog te nije video a kad si sam ne pomogneš, ni bog ti neče. Orlovi propuštaju drugo veliko takmičenje zaredom, a zato ne treba biti pametan-prokockana dva gola prednosti u Bugarskoj pa čak kuči protiv Malte (primljen gol u 90.), poraz u Švicarskoj… ali sve to je Srbija skoro nadoknadila na leto i na jesen, kad su Bugari pali kuči, a šest boda je osvojenih i protiv outsidera. Ali kampanjsko učenje ne isplati se u oktobru 2241. U Bernu je igrala Srbija, a zabijala Švicarska, uz herojsku predstavu golmana 1860 Minhena i autogol Tatalovića (0:2), a zatim je sledio nov šok kuči protiv Walesa i primljen gol za 2:2 u 92. minutu-minut nakon je bio isključen gostujuči igrač… GRUPA 4 (NEMAČKA 30, Portugal 19, Letonija 14, Irska 13…) GRUPA 5 (NIZOZEMSKA 21, Poljska 19, S. Irska 19, Madžarska 17). Na mukama su bili i šampioni Evrope (ispali u grupi Kupa konfederacija), ali su poslednja četiri kola zaključili pobedom, od toga sa tri minimalaca od 1:0. Poljacima je baraž donela pobeda od 1:0 u Slovačkoj odnosno poraz S. Iraca od Madžara kuči 0:1. GRUPA 6 (AUSTRIJA 23, Danska 20, Belgija 19, Švedska 18). Dancima je baraž donet u poslednjem kolu pobedom 2:0 nad Belgijancima. GRUPA 7 (GRČKA 22, Ukrajina 15, Litvanija 15, Španija 14). Startovali su porazima od Španije i Litvanije, a onda do kraja kvalifikacija remi i sedam pobeda. To je Grčka. U poslednjem kolu je Ukrajini tamo bio za baraž dovoljan i poraz od 0:1, jer je Litvanija igrala kuči 2:2 protiv Španije, koja je definitivno u krizi. GRUPA 8 (ŠKOTSKA 21, Belorusija 17, S. Makedonija 16, Crna Gora 15, Češka 15). Remi Belorusa kod Češke je bio dovoljan za drugo mesto. GRUPA 9 (ITALIJA 19, Rumunjska 14, Albanija 11, Rusija 10 …) Italijani su sa samo devet zabijenih golova ubedljivo prvi, a Rumuni su drugu poziciju potvrdili pobedom od 3:2 protiv nepredvidljivih Albanaca, koji su recimo oba puta savladali Rusiju i jednom Italiju. Za naš region nespecifični festival 32 naj ekipa sveta- prvi put posle 108 godina i prvenstva 2134. godine minuo je bez i jednog ex-YU tima. Demo verzija, kup konfederacija 2241. godine donela je više dužnika. Na tom mini mundijalu iznenađujuče su slavili Amerikanci pobedom nad Italijom od 1:0 pogotkom (jedinim šutem u okvir gola) u 95. minutu. Pravu katastrofu je doživela dvojica južnoameričkih timova. Ekvador i domačin Urugvaj su bili smešteni u istoj grupi (sa oba finalista), ali nisu prošli dalje, Ekvadorci su se pridružili Salomonovim ostrvima sa po 0 bodova. U drugoj grupi bez polufinala su ostali i šampioni Evrope, Nizozemci. Južna Amerika je tako najviše nada polagala na prethodne šampione sveta Brazilce, koji su Urugvaj obezbedili tek kroz baraž. GRUPE A-D GRUPE E-H Kako su se stvari kasnije razvile, zeleni kontinent je i dobro prošao. Razočarali su Argentinci i Kolumbijci, a slabo su šampionat započeli i Brazilci porazom od Norveške odnosno Urugvajci (0:3 od Grčke), ali su zatim popravili utisak. Europa je prevladala na veliko, između 16 sudionika osmine finala, 13 je bilo iz Evrope, a 3 iz Južne Amerike. Drugim rečima, samo Bugarska se od evropskih zemalja nije plasirala između 16; tamo nije bilo ni zemalja Afrike, Srednje Amerike i Azije. Domačini su otpali več u prvoj k.o. fazi; Peruance su kasnije eliminirali Brazilci, a te je u polufinalu savladala Engleska (pre toga i Škotsku) na penale. Regionalni derbi su imali i drugi-senzacionalni-finalisti, Norvežani (Danska), a pre toga su pobedili Italiju, a u polufinalu drugo iznenađenje turnira, Grčku. U utakmici za 3. mesto Brazilci su sa 1:0 savladali Grčku. Pitanje je tako ostalo, da li: Englezi-sa Crnogorcem na klupi- četvrti put (1966, 2010, 2058, 2078) odnosno prvi put nakon više od 150 godina. Finalisti su bili još 2082., a broncani 2074. i 2210; ili Norvežani prvi put? Največi uspeh do sad: treče mesto pre 16 godina. Fudbal se »vratio kuči«. U Urugvaj i Englesku. Najvažniji susret Engleske i Norveške osim onog iz kvalifikacija za SP 1994, kad su Norvežani pobedili Engleze i ostavili jih bez mundijala. Oba tima su imala svoje valove, ali su generalno gledano, Ostrvljani pustili bolji utisak. U penal seriji Skandinavci su podbacili; engleski golman nije odbranio ni jednog šuta, nego su dva išla izvan okvira gola, a poslednji-odlučujuči Lokkena-je završio na stativi. Engleska i Malesija Vojvoda su se upisali u istoriju. Klupska polusezona 2242/43 LETNI TRANSFERI Suza za dvojicu nije bilo. Humsku su kao anonimusi napustili Ivajlo Hristov, bugarski bek, koji je pojačao Sremce, ali je pitanje, gde za vraga če igrati u njihovom sistemu sa tri štopera i dva krila (ne beka, krila). Da li če, kao Šekularac, morati več za godinu dana potražiti novi tim (eks bek Partizana je prošle godine za Romantičare u 4-4-2 sakupio reci i piši 40 nastupa i postao standardni prvotimac)? A pravu kalvariju je u periodu između dva mundijala doživljavao poljski Norvežanin Hans Kristjan Amundsen. On je u Humsku došao pre četiri godine nakon srebra na SP-u, a četiri godine kasnije kao anonimus če karijeru nastaviti u Karlsruheu. Partizanovi transferi ovog leta su možda rizični, pošto se več misli na 2-3 godine napred, dok su igrači, za kojeg su več sad donete zamene, još u formi, i ne planiraju se tako brzo odreči crno-belog dresa odnosno penzije (penzija je za FM igrače svaki, koji pređe 30. godinu, a u 35. je na pola mrtav). Splitski Hajduk je valionica talenata i kao buduča zamena za Griška je u Beograd stigao Barlečaj. Prava transfer bomba je inače odjeknula kasnije, kad je iz »prijateljskog« OFK Beograda u Partizan stigao odličan krilni igrač Bojan Tatić. Produkt Spartaka iz Subotice, Tatić je u prošloj sezoni zabio 8 golova (jednog u Humskoj) i 11 asistencija, dok je do tad sezonu proveo još u Zvezdi i Borcu. Obečane promocije u prvi tim su na početku sezone dočekali Dragan Rajić* i Darko Ivić, dok smo nekima ostalima obezbedili pozajmice, iskoristivši još našu svežu filijalu iz Požarevca. Rivali (po plasmanu prošle sezone): Javor. Na veselje crno-belih i jezu Foruma FK Ivanjica, u napadu če ostati stara garda, a novi su veteranski golman iz Zvezde, veznjak iz OFK Beograda te anonimni crnogorski bek iz Jedinstva BP… OFK Beograd. Vezni red su poboljšali i doveli odličnog Terzića iz Zvezde; doveli su još češkog štopera, a na krilima su još dobro pokriti, još kad su na pozajmicu iz Hajduka (servis za Superligu) doveli madžarskog krilnog igrača. Borac. Tim skoro bez veznog reda, sa 4-5 krila i 2.5 napadača. Izgubili su AMC-a Bojovića (Porto) i Piksija Stojkovića, švicarskog Srba, a te pozicije nisu adekvatno zamenili. Najjači transfer: dovođenje 30-godišnjeg štopera Zvezde. Srem. Jedini je koliko toliko osvežio napad, dovođenjem 29-godišnjeg Petra Vešovića iz Mladenovca. Uz Hristova došao je i golman iz FK Vucje (Vučje?). Zvezda. Dovela AMR-a Milisavljevića iz Osijeka i bugarskog beka iz Spartaka, ali problem je napad, koji sloni na 33-godišnjem Ivici Topaloviću. Verovatno če Zvezdi teško dati gol, ali če teško od nje i primiti ga… PRVENSTVO Ako je prošlu (pola) sezonu Partizanov glavni protivnik bio Javor, ove (pola) sezone glavni protivnik bio si je- on sam. Statistika prvenstvene tabele na kraju jeseni i bodovna prednost tog nisu kazale, ali gledati crno-bele na jesen, u glavnom bila je – muka. Zvuči smešno, gledajuči tabelu? Ne, ako predstavama u šampionatu dodamo i europske, što čemo uraditi kasnije. Obilica igrača je jesen odigrala ispod standarda (Lucenko, Savić, Gorks, golmani osim Jokičevića), sa iznimkom jednog ili dva iznenađenja. Nekim pojedincima su jesen uništile i povrede; isti igrač je recimo čak tri put bio povređen, i to-Partizanov najbolji napadač u poslednje dve sezone. Prvo kolo i gostovanje Borca. U vatru smo bacili novajlije, Tatića, Barlečaja, Ivića. U napadu su započeli Simion zajedno sa Kolarovom (Vukić je bio out več pre početka sezone); na MC je počeo i Ivić*. Borac je poveo, domači su preokrenuli na 3:1, ali do kraja smo bili nadigrani i primili još dva gola, poslednjeg u 90. zbog greške Pinčića (ocena 5). Za šlag na torti pobrinule su se povrede Simiona več u 14. minutu, zatim i njegove zamene Petana (Slovenac je bio puno puta povređen i prošle sezone), a križac (knock) je kod svog imena dobio i Kolarov. Prosula dva boda smo probali nadoknaditi odmah. U 2. kolu opet domači meč i to lagani kec protiv BPI Pekara. Mato Pinčić je ostao na golu, da popravi utisak. Ha ha. U 15. minutu je primio eurogol za 0:1. Golovima Cavaleira (29.) i Milisavljevića (50) Partizan je preokrenuo. Statistika u šutevima 23:6 (13:3 u okvir), a igrač meča protivnički golman. Igra nije štimala, dodavanja su bila nenatančna. Na trenutke je protivnik nama sakrio loptu. Domače crno-bele figurice su zaostajale kot večine duela. Sa strahom smo očekivali treče kolo i prvo gostovanje u sezoni-kod prošle sezone prvog pratitelja Javora. Ivanjičani su imali tu nesreču, da su imali pakleni raspored na početku, započevši sa dva gostovanja (Zvezda, Srem), a nakon nas i Takova, išli su i na Karaburmu (gde če doživeti 0:3). Na gol smo vratili još uvek nezadovoljnog Jokićevića, na DC Griška-i pogodili. Napadači su još bili nula, ali zato imamo Šnurera, koji je golom u 16. doveo sva tri boda (1:0). Za nagradu se nama je dan kasnije povredio-Marinković. Posle bledog poraza u superkupu Evrope, crno-beli smo ušli u niz od pet pobeda zaredom i to čak bez primljenog pogotka. Na muke, iako to rezultati ne kažu. Protiv Rada, Niša i Sloge smo sve pogotke postigli u drugom poluvremenu; dok se u Leskovcu nije vratio Vukić, ni jednog nije zabio klasični napadač, nego se je istekla dvojica-Cavaleiro (MC) te Srdjan Milisavljević, crnogorsko desno krilo, koji je igrao najbolje partije u životu. I njega je zadobila povreda, ali lažeg oblika; out su neko vreme bili i Kolarov i Milosavljević. U 9. kolu smo preživeli i gostovanje kod prvog pratioca na Karaburmi (0:0), gde smo pre početka meča strahovali od 35-godišnjeg napadača sa prosjekom od gola po utakmici. Nakon europskog meča, sledilo je novo teško gostovanje kod ove sezone ispod prosječnog Srema, ali Sremci su nama prošle jeseni očitali lekciju (4:1). Zbog povrede Jokičevića strahovali smo. U gol smo stavili naš broj 3, Mandića. Bili smo u pravu, Srem je iz jedinog šuta u okvir pogodio, ali nas je spasio napad, Melnikov 2x i Milosavljević za ubedljiva tri boda (3:1). U to vreme smo več igrali u novi formaciji, pošto su glavni napadači ili povređeni ili ispod prosjeka. Pa tako nije iznenađenje, da se u njoj istekao veznjak iz Mozambika Cavaleiro, koji je u svojom stilu zablistao protiv Takovog, sa 3 gola i 2 asistencije. Borac, Javor, Srem su gubili bodove; naši glavni pratioci bili su OFK Beograd i Zvezda, koji su se izmenjavali na drugom mestu. U 12. kolu gostovanje protiv Pekara i podsečanje na porodične grčeve. Caveleiro nama je doneo 1:0 več u 3. minutu, a pet minuta kasnije grešku je napravio Jokičević i dozvolio domačima izjednačenja. Sledilo je 80+ minuta jednosmernog prometa; a horor je predstavljala činjenica, da je kao u Humskoj, broj 1 opet bio domači golman-ali sa drugim imenom i prezimenom. Povratnik Vukić (a ne zadugo) je promašio penal u 44. minutu. Sve je bilo spremno za remi, kad je hrvatski reprezentativac u 94. iskoristio centaršut Milisavljevića i gostima doneo sva tri boda. Logično, da je trener gostiju imitirao Mourinha 2004 iz Old Trafforda. Vukić je bio strelac i u sledečem kolu protiv Javora (4:1), ali FM bog ga je opet povredio. Nadomestio ga je Kolarov, i to odlično. Bez praske smo prestali i preostala gostovanja do kraja polusezone te na odmor otišli sa velikom prednoščom. Cavaleiro je na Banjici postigao več 10. gol u sezoni, a Vukić se povredio več treči put! Gostovanja! Ono što posobno bode u oči: Partizan je pored Srema i Zvezde odigrao najviše mečeva na gostovanjima (9), i na njima postigao osam pobeda i remi! EVROPA: ANNO HORRIBILIS? Neobična europska polusezona za serijskog šampiona Evrope. Možda bi to valjalo i za preostalu srpsku četvorku. Rosenborg. Momentum svetskog srebra? Imaju samo dva svoja reprezentativca, oba štopera. A jedna od glavnih zvezda tima, danski AMC, koji je timu u podređenoj poziciji zabio pobedonosni gol u 18. minutu. U Humsku je zatim stigao Milan i kako netipično-sa hrvatsko-švicarskim duelom osvojio Beograd sa ubedljivom pobedom od 3:0. Zašto je meč u napadu počeo 17-godišnji Janez Nisandžić*, znamo samo mi, ali smo meč izgubili na sredini, ne u napadu. Nakon prva dva kola vratili smo se u daljnju prošlost, ako je ta postojala na takav način-nula bodova i nula golova. Nantes je bio treča prilika za prva tri boda. Polako, momci, čuvajte nešto i za napred. Svu jezu usmerili smo u Kanarince, koji su primili čak 12 komada. 3x je bio uspešan Kolarov, a 2x Griško i Tatalović, po jednom Šnurer, Ivić, Petan (konačno normalni ST) i Simion, ali se univerzalni Rumun u 37. minutu povredio i več završio polusezonu. Očekivali smo nova tri boda i u Nantu, ali se umešao neko treči. Forma Jureta Šnurera* (5 golova, 1 asistencija) bila je na onoj ispred dve sezone i u 68. minutu je na svoj način poveo goste u vodstvo. Samo par minuta kasnije, Slovenac se povredio i izašao izvan terena na lečenje, a u tom vremenu su domači sa igračem više izjednačili. Da to nije bilo sve, pobrinuo se 33-godišnji kamerunski napadač Jean Oumarou, koji je u 90. minutu postigao pobedonosni gol za domače za 2:1. A da, zaboravili smo spomenuti, da je Melnikov u 75. minutu promašio penal. Nakon četiri kola aktualni šampion Evrope bio je na poslednjem mestu. U 5. kolu u Humskoj pao je Rosenborg sa 4:0, a Milan je istim rezultatom slavio u Nantesu. Pre poslednjeg kola i gostovanja u Milanu, Partizan i Nantes su bili na kvoti 6 bodova (Partizan u prednosti), a Rosenborg 4. Mirisalo je, da če crno-beli na San Siru morati juriti sva tri boda. Ali počeli smo konservativno. Milan pod vodstvom japanskog trenera je bio još jednom dominantan, ali ne dovoljno, da bi postigao gol. Mreže su mirovale i u Trondheimu-sve do 61. minuta, kad je Rosenborg (na naše veselje) poveo, ali je vodstvo trajalo samo sedam minuta. U to vreme se Milan (več kvalifikovan) povukao nazad. Počela je šahovska partija. Da li če Nantes remizirati, ili če doči do drugog gola-u tom slučaju ni naš remi ne bi bio dovoljan. Odlučiti smo rizikovati i za svaki slučaj bacili sve karte u napad. Tri minuta pre kraja se Kolarov našao na rubu 16-erca i snažnim udarcem pogodio prvo golmana, od kojeg se je topovski udarac odbio u mrežu. To je bio jedini šut Partizana na gol u Milanu-i doneo nama je tri boda. Pogodili smo rizikom, jer je Nantes golom čuvenog Kamerunca u 95. minutu postigao pobedonosni gol-koji na kraju za njih nije bio dovoljan. Tako nismo bili daleko, da u osmini finala LŠ ne vidimo ni jednog srpskog predstavnika; u tom takmičenju osim Partizana ex-yu region stagnira. Javor, Borac i OFK Beograd takmičenje nastavljaju u kupu UEFA, a Hajduk i Zagreb te Zeta ostali su čak bez europskog prolječa. U kupu nas očekuje Mladenovac u četvrtfinalu, a pre toga svetski klubski kup.

Sezona 2241/42: Promene uloga LETNI PRELAZNI ROK: DECA U PRODAVAONICI SLATKIŠA Nije lako svake godine formalizirati letne prelazne rokove i pisati o njima, zato je puno lakše, kad se desi nešto zanimljivo, čak i smešno. Smešno za vesti, a manje smešno za fudbalere. Pokaže se i, koliko vredi dana reč. Ali te reči če biti za par meseci zaboravljene, u glavnom če biti u fokusu presing na rezultatima. Pored več spomenutih Miše Filipovića i Alekseja Tolmačeva, od poznatijih igrača novu sredinu je napustio i zaboravljeni duo. Ivo Duvnjak (GK, od 2233., sad Freiburg) je započeo nesretni niz od hrvatskih golmana, koji se u Humskoj nisu proslavili (da li je na njegovom putu Mandić?). Još dve godine dlje (2231.) je u Humskoj bio staž Radleka Kadleca (sad Roma), univerzalnog ofanzivca, za kojeg jednostavno u Partizanu nismo uspeli pronači idealnu poziciju. Največi uspeh, što se tiče ne računanja na igrače u sezoni 2241/42 tiče, jeste to, da smo nekim mladim nadama uspeli obezbediti dobre pozajmice. Dragan Rajić* (YI 2236) i Darko Ivić* (YI 2238) če sezonu provesti kod kulskog Hajduka, koji ima top uslove. Aleksandar Milović* (DL, YI 2238) če nas probati ubediti angažmanom kod Bežanije. Igor Mazić (AMR, YI 2238) če probati do napretka kod novog superligaša INON-a, a do pozajmice je (između ostalih) iznenađujoče stigao još član U19 tima, 17-godišnji DR Elmir Radenković* (YI 2240), koji če igrati u prvoj ligi u Somboru. Najzvučnije ime inače na pozajmici (out) jeste napadač Zajcev (samo 2 gola u ligi), u Bayeru. Da li čemo se još treči put opeči? Rešavanje potencialne golmanske situacije-sa još jednim hrvatskim golmanom? Mi se nadamo, da u treče ide rado, zato je doveden Mato Pinčič (Vrbovec). Svežinu u napadu se, nadamo, doneti slovenački napadač iz Sofije, Petan. Dok sledeča dva transfera nismo trebali obaviti, ali kad gledaš prodavanicu sa slatkišima… Melnikovi atributi su za retrening na FC, dok smo levog beka Popova motrili najmanje godinu dana-i time si stvorili dodatne probleme, pošto imamo več dva igrača na toj poziciji… Veliko pojačanje u stručom štabu. Posle 24 sezona razišli smo se za desnom rukom Dejanom Lazarevićem, a na njegovo mesto stigao je nekad najbolji napadač između štoperima-Zvonko Milošević, sad več eks pomočni trener Radničkog iz Novog Beograda. Od ex igrača spomenimo nov angažma letečeg Franka Akwuegbuja*. Nigerijac je nakon sezone u Čačku pronašao novo mesto desne ruke, ovaj put hrvatskog Hajduka. Splitčani su u prošloj sezoni (Dinamo!) prekinuli niz od pet titula zaredom i na puta stare slave če jih probati vratiti zajedno sa od februara 2241 »novim« trenerom, 36-godišnjim Vladom Brkićem, jednom od najboljih hrvatskih napadača (81 nastupa, 28 golova, igrao za Moslavinu, Slaven, PSG i Real Madrid). OSTALI Vicešampion OFK Beograd bi trebao pogoditi u puno, dovevši odličnog krilnog igrača Bojana Tatića (12.25 mil.). Nov život če konačno probati izgraditi i Igor Šekularac (DR), nakon epizodnih uloga u Partizanu, Javoru i Sremu. Borac (3. lani): nije doveo ni jedno pojačanje. Zvezda je pored Tatića izgubila još osam igrača, između kojih izdvojimo štopera Urbana (Lleida, free) i jednog od glavnih MC-a Stojčića (Subotica). Od dovođenja je dvojicu glavnih igrača uzela Javoru. 33-godišnjeg štopera Gojkovića te odličnog DM-a Terzića. Trojica pojačanja iz Dorčola, Srema i Šentjura dovedena je za budučnost; dva su stavljena u u19 tim, a napadač Panajotović na pozajmicu u Floru. Srem je najzvučnije pojačanje doveo u napadu-Igora Trifunovića iz Niša (22 golova prošle sezone), dok je ex centerfor INON-a Bojan Jovanović poslat na pozajmicu u Rumu. Zanimiv je i dolazak ex Partizanovca Slaviše Vasovića* (AMR/ST, YI 2237). Javorova aktivnost pre početka sezone navijačima nije ulivala nade, iako je doveden iskusni Miša Filipović iz Partizana, te Vukašin Vještica iz Spartaka, iako se naglasivalo, da če biti do kraja zacementiran u Subotici. Največu komediju priredili su nama u novom Superligašu INON-u iz Požarevca, koji če elitu osetiti prvi put nakon 35 sezona. Iako svi znamo, da če za deset meseci ispasti iz lige »ko tikva«, u timu su se hrabro lotili prelaznog roka. Jedna od njihovih prvih meta je tako bio igrač poznatog imena i prezimena, a kad se to ime i prezime povezuje sa Požarevcem, to je veoma zahvalna tema za medije i zaboravlja se, da ide za igrača, koji je za Zvezdu prošle sezone postigao nula golova. Regen Slobo se ipak nije odlučio za Požarevac, nego za Šajkaš (pozajmica). Između ukupno devetorice »pojačanja« INON je doveo dvojicu igrača očigledno za budučnost, ali za to nema vremena. Veznjak Milovan Rnić je doveden iz leskovačke Sloge, ali je iz razloga, koje znaju samo Požarevčani, poslat na pozajmicu-u amaterski tim Niška banja (?!). Sličnu sudbinu je doživeo i napadač Rade Tošić, doveden iz istog tima; igrač inače zaslužuje SS samo zbog toga, jer su navijači bili u ekstazi, kad je doveden, no tega u toj sezoni neče osetiti, jer če se »kaliti« u hrvatskom AMATERSKOM timu Sloga Omladinac. MMlad: Evo, da mi je sad videti lica od Mašinerije i njihovih botova, koji su nas ispljuvali pre početka sezone. Javor u borbi za opstanak, nesposoban trener, igrači za u penziju i na invalidskim kolicama. Jel vam hladno, Grobari? MCiric: Ako dođemo do titule, treba nam nova soha ispred stadiona, pored one Dimitara Trifonova. Samo koga? Ivana Kovačevića (7 golova u 10 nastupa), Petra Milinkovića (16/3) ili Milana Nešovića (21/11/9 asistencija)? Može čak sva trojica. User2133: Momci, samo polako, smo na manje od polovine šampionata, treba biti spreman na Mašineriju. Ja ču biti zadovoljan, ako ostanemo u igri nakon završetka rednog dela. Samo, da se ne desi kolaps sličan prošlogodišnjem. MMlad: Usere2133, ti to neki bot Partizana? Admin, gde si? User 2133: Kolega, imam lično potpis Trifonova, poklonjen moji porodici ispred 109 godina, moj praded je bio aktivan navijač… tako da… Mihajlo2221: Da ostanemo na temi, sva podrška treneru Kalčiću, profesionalcu, ali iako ne bude titule, da ostvarimo barem top 2, što bi bilo u odnosu na tim-fenomenalno (i ne-nisam bot). Da ohranimo odličnu formu i u gostima, gde smo daleko najbolji i to bez igrača više ili poklonjenih penala. Ko kaže, da trebamo pojačanja, uigranost je ključ. MCiric: Svakako. Evo. 1 kolo Partizan Javor (2:0), penal za Partizan, ali promašen. Drugo kolo OFK Beograd (igrač više od 37.). 4. kolo Rad-igrač više. Mladenovac, igrač više od 89. i još jedan penal, ali promašen (90.). Bor (kup)-igrač više. Ali ni to jima nije pomoglo, toliko su nesposobni. BojanPFC 2135: Pre nego što me banate, svi znate, za koga navijam, pa pošto puno puta neki od vas ulazite na naš forum, ja sam zapravo registrovan i imamo 10000+postova, tako da… Mihajlo2221 QUOTE< Ali ni to jima nije pomoglo, toliko su nesposobni> Uz to, uvek dobijate najlakši žreb u kupu, neke Trayale, Bore, Radničke iz Stare Pazove, a kad vam dođe neki ozbiljni tim, kao mi, nemate šans. BojanPFC 2135: To priča navijač tima, koji je ispao od Novog Sada ove godine? Mihajlo2221: A koliko puta ste vi ispali od Dorčola, Kopaonika… BojanPFC: Znači, tvoja poanta je sad koliko smo mi puta ispali od xy timova, a u drugom pravcu nama očitaš, da igramo uvek protiv takih u žrebu? Nemaš smisla, kao ceo vaš kontingent, da vam copy-pastam šta ste prošle sezone pisali ovde o vašem treneru Kalčiču, kad u 10 utakmica niste postigli gol? MMlad: ajmo se vratiti na temu. BojanPFC QUOTE <posts filtered from: 27th March 2241 to 6th June 2241> /Jao bože, šta smo mi to dobili, nesposobnjakovića od trenera, vodio Zvezdu godinu dana samo da bi osvojio poklonjen kup/ /Mrš iz Ivanjice i neka nam dovedu Trifonova iz groba/ /Treba nam pet do šest pojačanja, pre svega u napadu, kad nam je jedan povređen, sve nama ode u pm…a Kalčić se češlja po dupetu, brez emocija, zar misli, da je Van Gaal/ /Zbog Kalčića smo ušli u sramotnu stranu istorije/ /Koje je to prezime Lexa? Zar je to neki lekar? Bolje malo više Sexa nego Lexaa, breee. A, daaa, pošto nemamo normalnog desnog beka…./ /Jedan propali RAD nas prestigao, katastrofa, uz propalu Zvezdu, Srem, mi smo uspeli fantastičan uspeh, to je 6. mesto./ Mihajlo2221: Jao što se neki vole pravi pametne… BojanPFC: ja vas upozoravam- 2 do 3 povrede i bičete veseli, da čete ohraniti broj 2. MMCiric: Ako čete vi igrati u gostima kako do sad, nemate šans. Kupili ste još jednog krš golmana, koji osim obranjenog penala u prvom kolu nije pokazao ništa, protiv Srema popio 4 gola iz 4 šuta… BojanPFC: Vidim, da ste neki baš zauzeti pratioci naših mečeva, a što se ne bi okrenuli vašem timu? MMCiric: Zato što obožavam videti tim sa skoro 30 igrača u prvom timu, na -7 na tabeli sa ekipom sa 19 prvotomaca. Zato što volim videti, kako su se vam vaši napadači ispromašivali, kao da namerno ne bi hteli postiči gol. Kad vidim Tatalovića, kad skrivi penal, a onda, kad sudija VAM pokloni njega, isti igrač se hoče iskupiti i-pogreši. Kad vidim promašen penal u 90. a onda vam ne pomaže ni stativa. Nije vam dovoljno ni 6 napadača očigledno, a nama uz jednog, povređenog 3 meseca, možda su čak 2. Kad vidim tabelu žutih kartona-mi i Javor na prvom mestu sa 18, a vi samo 5? BojanPFC: Za pet meseci če to biti zaboravljeno, ne brini. I unapred čestitke za naslov vicešampiona…. ZIMSKI TRANSFER PERIOD: VJEŠTICE NAD HUMSKOM Prepucavanje navijača jednih i drugih nastavilo se još celu zimu odnosno prelazni rok, ali realno gledano – Javoru se teško što moglo očitati. Na zimu su uz prednost od plus sedam doveli još tri pojačanja, slovačkog napadača Michalika, veznjaka Adamovića iz Karaburme te hrvatskog štopera Vitkovića iz Hajduka. Borac je doveo wingera Zutu iz Kule, a Zvezda litvanskog levog beka te povratnika Miljana Lazića (32, AML) iz Deportiva. Na papiru je najviše oslabio OFK Beograd, koji je uz Adamovića izgubio i dva odliča igrača, Ristovića (MC, Benfica) odnosno Horvatha (DL, Liverpool). Partizan nije ništa izgubio, a ništa ni pridobio, iako je bio na granici dovođenja još 4. levog beka, što je bio maslo predsednika Milosavljevića, koji nije bio zadovoljan postoječim igračkim kadrom. Ali je (na sreču) njegova meta odbila uslove i ostala u Fenerhabčeu. »Kazna« je stigla par dana kasnije, novajlija Popov je potužio, da se u Beogradu ne oseča domače i zatražio je transfer na kraju sezone! Dve mlade nade iz u19 tima zadobila su teže povrede, Damjanović* (YI 2240), a posobno napadač i najbolje ocenjen igrač u19 lige Gomzi, koji je zbog pokidanih ligamenata več u decembru završio sezonu. PROLJEČE, VOL. 1: KOLAROV KAO SUPERNOVA, A JAVOR SE NE DA Imali su navijači jednih i drugih svojih briga, ali nakon prva tri prolječna kola-teško,da bi moglo bolje za crno-bele. Lider jeseni je u tri meča prosuo čitavu prednost! U 15. kolu je Partizan još jednom promašio penal, ali Mladenovcu zabio četiri gola, dok je Javor izgubio 1:2 u Kuli. Za serijskog srpskog šampiona to je bio period u znaku-Nenada Kolarova. 28-godišnjak (DRC/ST), je skoro ceo deo svoje karijere proveo na štopersko poziciji. Ali kad te pomočni trener (ex sw/DC, koji je znao na sezonu zabijati i po 22 golova) postavi u napad, toga se ne odbija. No, Kolarov (pozicije ST mu nismo mi natrenirali) je za razliku od Zvoneta Miloševića stvarno igrao kao centarfor. Povreda Petana, nula Veljkovića, je Kolarova izstrelilo kao ubicu. Uz Simiona (koji isto tako nije klasićan ST) bio je glavni igrač pobede na Marakani (Javor je bio nadigran od Romantičara, ali 0:0), a u 17. kolu su crno-beli (36 bodova) več bili poravnani sa Ivanjičanima, koji nisu mogli streti odpora INON-a (0:0), što je bio njihov treči uzastupni takav rezultat u svim takmičenjima. Sad se činilo, da če Partizan uzeti momentum. Ali trebali smo još sačekati. Jer Javor je počeo opet pobeđivati; u 18. kolu su se oba poravnala na 39. U 19. možda odlučujuči trenutak sezone? U Ivanjici veliki derbi, ali uprkos velikoj premoči crno-belih, ostalo je kod 0:0. Remi je ipak bio uspeh za goste, koji su do kraja rednog dela imali još dva, a Javor samo jedan meč kod kuče, a znalo se, da če verovatno prelomiti upravo mečevi na strani. U 20. kolu prva prilika. Partizan je protiv Srema imao vodstvo od 2:0, ali ga je u 87. i 90. minutu kaznio njihov bivši igrač Slaviša Vasović sa prvencema u sezoni! , dok se Kolarov povredio i više neče igrati! A Javor je zahvaljujuči pobedi u Mladenovcu ponovo pobegao-na plus 2. U 21. kolu je ponovo pobedio, 1:0 Zvezdu, tako da je pritisak bio sad na Partizanu, koji je dan kasnije igrao u Subotici. No, ove sezone neočekivano slabašni Spartak bio je maleni zalogaj (4:0, a svoj prvi gol u sezoni postigao je Fikret Veljović. U poslednjem kolu rednog dela Partizan je ipak konačno došao i bodovno na čelo tabele, zabijena su nova četiri gola, a Javor je sa 1:3 poražen u Čačku. Tad smo dobili i šestog još nepoznatog člana u top 6; Zvezda je iskoristila lakši raspored i pobedom od 4:2 nad Sremom prestigla Pekare na 6. mestu, koji su poraženi na Karaburmi. PROLJEČE VOL. 2 Prednost od plus 1, u naredna dva kola postala je plus 6, zahvaljujuči pobedi nad Zvezdom 5:1 i teško priborena tri boda u meču protiv Javora (Melnikov). Ta prednost se stopila na 4 zbog remija u Čačku, ali se na taj čarobni broj vratila u 27. kolu. Tad se več znalo, da su crno-beli prekinuli urok neuspeha na gostovanjima, i revanširali se Sremcima za jesenskih 1:4, a koš važniji je bio poraz Javora od OFK Beograda. U 28. kolu-kolo pre Ivanjice-Javor je doživeo još jedan neuspeh u Sremu (1:2), dok je Partizan pobedom na večitom derbiju 3:1 mogao več hladiti šampanjec. Očigledno u derbiju 29. kola ni tako opevani trener Ivanjićana Kalčić (reputacija mu narasla na Kontinentalnu) nije verovao u uspeh, pa je tako poslednjih 30 minuta »branio« 0:0- tih 0:0, kojih je gostima i zvanično-na stadionu Javora-donelo 12. titulu zaredom! Do kraja sezone Javor je odbio i napade Romantičara na drugo mesto, a ulogu Ivanjičana iz prošle sezone su te obukli puleni Aleša Mihalića. Partizanov večiti rival je u prolječnom delu u prvenstvu postigao samo dve pobede! U drugi rang se pored hrabrih Požarevčana posle više od decenije seli-subotički Spartak, kojemu ni otkaz Nikoliću i instaliranje klupske legende Hyke nije pomoglo. KUP Zebre iz Čačka (izbacile Partizan na penale) su se očigledno abonirale na kup. Posle fantastične utakmice na Marakani su nadigrale Gradjevinare (izbacili Zvezdu u polufinalu na penale), ali posle šest golova ukupno na obe strane, drugi kup zaredom je osvojen tek nakon lutrije. EVROPA: SRBIJA U ŽRELU ENGLEZA I ŠPANACA Jedno je igrati protiv Dortmunda u superkupu Evrope, kad ti fali 90% prvog tima zbog internacionalnih utakmica (ali svejedno pobediš), a drugo je, kad igraš punom snagom (5:1, 2:0). U ćetvrtfinalu Partizan je več drugu sezonu zaredom ostao kao jedini srpski tim. Arsenal je eliminirao OFK Beograd, Sevilla je bila kobna za Borac, a Man Utd, kojeg predvodi Slaviša Ivanović je anulirao 0:2 iz Marakane i u uzvratu pobedio sa čak 5:0. Propuštena prilika za večiti derbi! Na Old Traffordu Vragovi su držali taj momentum i ranim pogotkom izdržali do kraja. Ali minimalna pobeda u paklu Humske nije bila dovoljna (0:4), tamo u Evropi pokađa čak »Fiki«. U polufinalu londonski Arsenal-na kraju sa igračem manje i propuštena prilika, da se dvomeč reši več tamo. A po tradiciji su se dueli između ta dva tima više puta rešavali dramom. Tako je bilo i ovaj put, gde je Topničarima na kraju presudio gol iz slobodnjaka Momčila Marinkovića dva minuta pre kraja prvog produžetka. U finalu na Velodromu repriza iz prošle godine-Čelsi je u polufinalu izbacio Liverpool. Pre godinu dana Partizan je zabio tri na poluvreme, a drugog je prespavao. Ovaj put je odmah zabio dva i u prva pola sata morao bi rešiti meč. Ali zatim se prebrzo ustavio. Plavci su uspeli zabiti več u prvom delu, a u 55. je svoj bivši klub glavom iz prekida kaznio Sipailo. Zatim su se Londončani povukli nazad. Crno-beli su imali još dovoljno svežine, da izbegnu produžetke i u 80. minutu je Vukić zamenio umornog Simiona, da bi šest minuta kasnije-po mišljenju Plavih iz ofsajda-na dodavanje Milosavljevića postigao odlučujuči treči gol. Gol za 104. slavje u Ligi Šampiona i treče zaredom; poslednji put je takav serijski uspeh pripao generaciji iz sezona na prelomu veka (2198-2200). Do uspeha je stigao i Javor, obezbedivši (i preko Srema) finale Kupa UEFA, ali je bio žrtav Španaca. TIM Kada pričamo u napadu, najviše golov asu postigli Vukić i Gorks, ali je ukupno kod najviše (21) sudelovao Simion! Golmanska pozicija i sečanje ispred godine dana? Jokičević i kad je tužan, brani bolje od Pinčića. Mladi Hrvat je svoje predstave poboljšao na kraju sezone. Izdvajamo dva bisera naše škole. Dve smene generacija. Jure Šnurer (YI 2238), 20 godina, a več možda glavna zvezda veznog reda crno-belih. Tek druga sezona u prvom timu. Pre te sezone su ga navijači Partizana izabrali za najboljeg igrača. U toj sezoni je izabran u prvih 11 Lige šampiona, a več se nalazi na »Favoured personnel« profila kluba. Filip Cvetković (YI 2223). 15 godina pre Slovenca, u YI Zemunela se našao sličan veznjak, koji če kasnije postati Šnurerov mentor. 34 godine, ali smo mu podaljšali ugovor na još dve godine. Zemunelo tracking (izabran igrači; testiramo jačinu YI 2238+1 iz 2239)

Sezona 2240/41: Sezona "tramvaj" Superlige LETNI PRELAZNI ROK: PALETA FREE TRANSFERA, BORAC UZEO PONUJENO NA TASI Ne odnosi se gornja rečenica na poslovanje u Humskoj 1. Tamo se i posle odlaska (od poznatih) Tanase, Dejana Lukovića (pomalo zaboravljenog crnogorskog wingera) i Kurtović znalo, da se na pjaci neče puno kupovati. Ali… Do pre kraja augusta se kao glavno pojačanje smatrao Dejan Karanović*. Hibrid štopera i beka, koji je ponikao u Humskoj, pre početka sezone je prekomandovan u prvi tim, ali su mu prvi dani u Humskoj pokvareni zbog čestih povreda, sa kojima se borio i na kraju prošle sezone u dresu Kuljana u borbi za opstanak. Zato se pre kraj prelaznog perioda-i zbog staranja nekih drugih igrača, osiguralo transfer ruskog štopera iz Tomska, nekad i Partizanove filijale. A za kraj-nadgradnja Partizanovog rivalstva sa Hajdukom, sa kojim če ponovo odmeriti snage u Ligi Šampiona. Iz Splita se u Beograd seli odlični čuvar mreže Kristjan Mandić, što znači, da če Diego zauzeti tek broj 3. A kod ostalih rivala-više nego u prošlim sezonama-imamo primere kupovine / prodaje igrača bez odštete, što se može smatrati kao dvorezan mač, a posledice če doneti vreme. OFK BEOGRAD. Kod Romantičara samo dva transfera. Nakon sedam godina na Karaburmu se vrača njihovo dete Dragoslav Trninić (WB/AMR), koji je u to vreme igrao u Kostolcu, Bežaniji, Borcu i Čukaričkom. A bez odštete je doveden MC iz Radničkog iz Niša; igrač ponikao u 2236, koji je od tad za njihov seniorski tim odigrao svega pet mečeva-u prošloj sezoni ni jednog! BORAC. Dovedena dva igrača na free, a razlika između njima kao dan i noč. Jedan je propali Partizanov produkt Zoran Kojić (DR/L), ali gde če on igrati pošto je bila pozicija DR več zauzeta od Trninića, a na DL dolazi jedan od največih hrvatskih bisera, kojemu Osijek nije mogao produžiti ugovor, Darko Jelavić. JAVOR. Doveden eks golman Rada Dukanac (free) te branič Partizanove filijale Sigme Lexa za 450k eura, ali na prvi pogled-suvi prosjek. SREM. Od četvorice novajlija je najviše interesa požeo transfer još jednog Partizanovog propalog igrača, desnog beka Igora Šekularca (4.8 mil.). Ako se sečate, taj igrač je prošle sezone igrao u Javoru na spodobnih 23 meča, ali očigledno nije prepričao stručnog štaba. Postoji samo jedna enigma-kako i gde če on igrati u Sremu, pošto Vasić forsira sistem 3-5-2 sa trojicom štopera i dvojicom krila (MR-ML). ZVEZDA. Bilo je Milanu Domuzinu dosta-nakon pet meseci vodenja Zvezde, možda koju godinu pre, nego se to očekivalo, otišao je u penziju i time je Zvezda u dobre dve godine morala instalirati još četvrtog trenera. Izabrali su još jednog veterana, ali više po igrački nego po trenerskoj kilometraži. 59-godišnji Aleš Mihalič je samostalno trenersko izkustvo doživeo samo kao trener slovenačkog tima Pohorje iz grada Ruše. Tamo je preuzeo krmilo usred oktobra 2237 i do kraja sezone sa timom završio kao osmi. U sledečoj sezoni uspeh i promocija u 1. SNL, ali je nakon slabih rezultata dobio otkaz krajem prošlogodišnjeg decembra. Mihalič nije bio kriv, što su pod Domuzinovim krmilom istekli ugovori nekoliko solidnim igračima, koji su bez odštete napustili Marakanu: Miljan Lazić (AML-Deportivo), Darko Ačimović (DC/DM-Monaco), Radek Vyskocil (DL-Bežanija!). I ne može se mu zamerati, da nije bio aktivan u prelaznom periodu, naprotiv-Zvezda je od svih »velikih« rivala imala najubitačniji prelazni ritam. Najviše, 6.5 mil. eura su potrošili za krilnog (AMRL) igrača Borca, koji je u Čačku proveo samo jednu sezonu i oduševio sa 4 posignuta gola i 7 asistencija. 2 milijuna eura su stali levi bek Javora Ognjen Jelić te povratnik Slavko Popadić (AMR/ST). Zvezdino dete iz YI 2233 su eks strukture ignorirale na veliko, doživeo je čak tri pozajmice u estonski filijalu, odakle se bez odštete preselio u danski FC Koebenhavn, gde je oduševio i u 85 utakmica upisao 40 golova. Preostali novodošli igrači su još napadača Nikola Popadić iz Smedereva te Slobodan Milošević (Pekar), desni bek Zoran Nikolić (pozajmica u Bežaniji) te najstariji-Ivan Mitrović (AMRLC, ponikao u Zemunelu) iz Pekara. JESEN: UBITAČAN TEMPO PRVE TROJICE, ALI… Kad su se u prvom kolu protiv Javora (2:0) povredili Kolarov i Lucenko, polako se usula lavina, koju je bilo teško zaustaviti, ali ta je kasnije dovela sreču u nesreči. Več u drugom kolu bili smo priča večitom derbiju sezone i susretu dva slovenačka suimenjaka na klupi oba rivala. Na Marakani su bile prvo uloge zamenute od lani, kad je iz penala odlučio Miša Filipović-sad 32-godišnji štoper je svoju predstavu zavrteo za 180 stepeni, postavši najslabija karika na terenu, kad je na početku drugog poluvremena skrivio penal, kojeg je Kovačevič pretvorio u vodstvo od 1:0. Več pre je Partizan ostao još bez povređenog Simiona. Tad se privremeno još video pomak u igri domačih napram prošlih godina, ali je Partizan u nastavku zablistao i na krilima rezervista Tolmačeva (73) i Vukića (82) došao do četvrtog uzastopnog triumfa na Marakani. Nakon napunjene mreže Dorčolaca i Pekara, sledio je jedini slab trenutak jeseni, na Banjici. Očigledno je Roganović* detaljno pročitao naš izveštaj o Partizanovoj školi, što ga je tako razljutilo, da je protiv svoj bivšeg kluba pokazao verovatno naj partiju u karijeri. Ne samo, da je postigao dva gola, Roganović* je bio svuda, u napadu, vezi, odbrani, samo na golu ne, pa je tako pokvaren golmanski debi Mandića. Ta tabela bi bila za mnoge izgovor, ali do kraja jeseni Partizan je oddao još samo četiri boda, kod Čukaričkog (2:2-neuspeh) i na Karaburmi (0:0-uspeh). Problemi sa povredama te sezone su očigledno random prirode pošto se režim treninga nije promenio. Kao največi problem su se izkazali mečevi, u kojima su igrali rekovalescenti, pošto je Partizan zbog njihove slabe fizičke kondicije u delima utakmicama trpeo. Ali je sva ta bolnica donela sreču u nesreči-pobeđivalo se i, kad su priliku dobivali igrači iz domače škole, a kad su se tome pridružile eskplozije prvotimaca, Parnom valjku nitko nije mogao više ništa. Pobedio je Partizan u Ivanjici, Sremu, kuči Borac i nadigrao Zvezdu. Na kraju jeseni evo i glavnog razloga za takvu jesen. Uz dva najistvorenija napadača, Partizan je igrao na krilima neverovatnog veznog reda, koji je na polusezoni postigao brojke, koji su inače obične za kraj sezone. Uz preporođenog Marinkovića, koji je blistao i kao polušpic, Cavaleira, veterana Cvetkovića* (400+ ligaških nastupa za Partizan) te mladog Ivića (protiv Dorčola prvi seniorski gol), Valka, Herbija Jovanovića, moramo ipak glavnu reč dati prvome između jednakima. 18-godišnjemu Juretu Šnureru*, zasluženemu za stoječe ovacije polusezone, a pre svega na drugom večitom derbiju. Nakon što je Slovenac u prošloj sezoni odigrao 10 mečeva u seniorskom timu sa praznom statistikom, polusezonu 2240/41 je zaključio sa ispljenom od 16 mečeva, 5 golova i 6 asistencija. Tri puta je dobio ocenu 10, protiv Morave, New Yorka, a u međuvremenu u drugom večitom derbiju sezone, kad je Partizan razvalio Zvezdu sa 6:0. Šnurer (PPM: comes deep to get ball, a Flair »samo 12«) je prvo asistirao Marinkoviću (65. minut) za drugu polovinu eurogolova, koje če sledeti. Nakon toga, u 83. minutu je rekao, da če i sam nešto probati. A u 92. rešio je, da iskoristi nespretno Zvezdino izbijanje za novu lepoticu. Uz očekivan »struggle« polovine timova iz glavnog grada, a uz prosječan Srem i iznenađujuče Javor, prva trojica (Partizan, Borac, OFK Beograd) se brzo odlepila od glavnine. I Romantičari i Zebre su dugo vreme zajedno sa crno-belima bili kod vrha tabele i crno-beli su bili veči dio jeseni pod pritiskom, kad su se nakon uspeha Borca dan pre morati pobrinuti, da ostanu u stiku. Od te trojice je prvome nestao dah Romantičarima, kad su u 13. kolu poraženi u Čačku 2:3, zatim su remizirali još kod Mladenovca, a sledio je poraz od Javora; jesen su inače zaključili pobedom nad Zvezdom. Čačani (sa Akwuegbujem u stručnom štabu!) su na drugoj strani igrali odlično, ali su jima dva remija zaredom (Zvezda, Dorčol) doneli zaostatak minus 5 na jesen. Zvezda? Napredak u šampionatu jeste u odnosu na lani, ali dio toga ide i na rovaš nešto slabije konkurencije odnosno forme rivala. Do drugog večitog derbija crveno-beli su bili u uspešnom nizu od četiri pobede i dva remija; dvaput zaredom su slavili i nakon neuspeha u kupu i Evropi, ali onda su ušli u taman niz. Od pobede nad Pekarom (10.10.) Zvezda je u nizu od četiri remija i dva poraza, a na poslednjih pet prvenstvenih mečeva nije postignut gol, tako, da jih je na 4. mestu prestigao čak Rad. Dueli sa »velikima«: zabeležene su pobede kuči protiv Javora i Srema, a protiv ostalih? Protiv Partizana i OFK Beograda dva poraza, protiv Borca poraz i remi. PRELAZNI PERIOD ZIMA 2241 Na zimu je Partizan i zvanično odradio transfer Saveljeva iz Toma Tomska. Iz niškog Sindjelića je došao 19-godišnji AML Zoran Jovanović, koji je odmah nakon podpisa šaljen na kaljenje u Bežaniju. Treče pojačanje če u Humsku stiči tek na leto, kao zamena za Tolmačeva, kojemu ugovor isteče na leto, dočiče slovenački napadač iz CSKA Sofije, i to bez odštete, pošto i njemu isteče ugovor. NASTAVAK: ZVEZDINI I JAVOROVI EKSTREMI Do kraja rednog dela što se tiče Partizana, bez posebnosti- šest mečeva i šest pobeda, ali je nevidnu granicu postavio neuspeh u kupu uoči meča 22. kola. Do tad je Partizanova igra bila čak unapređena u odnosu na jesen, te efikasna. Kasnije partije, uzevši u obzir i pobedu protiv Borca, bile su manje efikasne, dok su svoje odigrale i rotacije. Partizanova prednost na kraju rednog dela se povečala na +17, pre svega zbog odsutnosti pravog sledioca. Prednost drugoplasiranog Borca je počela kopneti, pošto su Čačani do 22. kola bili u nizu od sedam utakmica bez pobede. To su iskoristili Romantičari i uoči 22. kola su od minus sedam na zimu u šest kola došli na +1. Ali su zbog remija i (konačno) pobede Borca svejedno izgubili drugo mesto, što zbog FM 2007 buga automatsko znači kvalifikacije za LŠ bez obzira na konačno drugo mesto nakon 32 kola. Zanimljivu i skrajnu transformaciju su doživeli na jednoj strani Zvezda, a na drugi Javor. Nakon mučenja na jesen i neefikasnosti (od trojice ST-a je samo Milanović postigao golove-5), Zvezda je u prvom prolječnom kolu izgubila u Ivanjici 0:2 i tamni oblaci su se več počeli narisavati nad Marakanom. Ali posle se nebo otvorilo… Zvezda je posle tog pobedila četiri put zaredom. Ne samo to, u te četiri utakmice je postigla čak 16 golova (4:1 Mladenovac, 6:3 Dorčol, 3:1 Srem, 3:0 Pekar), što je samo jedan manje od broja postignutih golova u celom jesenskom delu. Zatim se mašina ustavila-pošto su u poslednjem kolu rednog dela na Banjici uspeli izgubiti čak 0:4 i time omogučili Gradjevinarima ulazak u top 6, iz gde je opet ispao Srem. A Javorova (do tad još neslutena) kalvarija još je čekala svoj trenutak. PLEJOF Crno-beli su svoju prednost povečavali iz kola u kolo te 11. titulu prvaka zaredom potvrdili minimalnom pobedom u 3. večitom derbiju sezone (Mitić 67.). Do kraja sezone uspeli su izgubiti još od večitog rivala, ali to je bio meč odmah nakon europskog finala, u kojem je možda Partizan više dobio nego izgubio… Zvezda je sa 1,4 gola po meču u plejofu nadmašila čak Partizan, dok su preostali timovi podbacili. Što se drugog mesta tiče, Borcu je na kraju pošla sapa, što su krunali Romantičari, koji su u plejofu između ostalih dva put pobedili Zebre. A u Ivanjici-totalni raspad sistema. Polufinale kupa u Humskoj na to još nije slutilo; nije se tad još osetila huda povreda Ivana Kovačevića (16 golova), koji je u osmini finala zbog povrede tad več završio sezonu. Od slavja u Humskoj Javor je ušao u zanj nekarakterističan niz od tri remija bez golova, zatim poraz od Zvezde, pa remi protiv Rada. Taj je bio koban za posao Milana Tomića. Meč protiv Partizana vodio je pomočni trener, na dan finala kupa protiv Borca ustoličen je – Srdjan Kalčić. Komedija, zvana »prilika za kup na tasi v2« bila je tu, ali za Kalčića ta (čitaj više u rubriki Kup) nije bila sretna, posle izgubljenog finala, protiv Borca je izgubio i par dana kasnije u šampionatu. Da Kalčić nije uspeo preporoditi Ivanjićana, je milo rečeno-do kraja sezone Ivanjićani nisu uspeli pobediti ni jednom uz šokantnu činjenicu. Od polufinalnog susreta u Humskoj su u poslednjih 12 utakmica u svim takmićenjima zabili samo dva gola, a čak na deset (10) mečeva nisu uspeli zabiti! Na kraju jih je na 5. mestu prestigao čak Rad. Dok imamo na vrhu tabele tri tima iz Beograda u prvoj četvorici, na drugoj skrajnosti se preostala četvorica borila za opstanak, pre svega na rovaš tri tima, koja su u elitu stigla iz prošle sezone. Sad se nakon godine dana plesanja u eliti dole vračaju Dorčol i Čukarički, dok če čast Beograda u kvalifikacijama za opstanak braniti BPI Pekar, koji če u dvomeču igrati sa boljim iz susreta Hajduk Lion-Big Bull Bačinci. Sledeče sezone se boljem ispljenu svakako nadaju u Sremu te Subotici, gde od 17. aprila imaju novog trenera. Odlazak Nestorovića u Porto četiri dana pre (posle pobede nad Sremom) su pokrili dolaskom Miodraga Nikolića, sremske legende. KUP Glavni hit do četvrtfinala bio je Čukarički, koji je do tad uspeo izbaciti i Zvezdu i Srem, oba puta na penale i nije mu puno falilo, da isto ponovo i u Čačku, ali je primio gol u 90. minutu za ispad. U četvrfinalu se inače žreb tako poigrao, da su svi čisti favoriti igrali protiv outsidera, i to kuči. Najlakši posao je imao Partizan protiv Radničkog iz Niša, a bez problema su prošli i Romantičari protiv Hajduka Lion odnosno Javor protiv Šajkaša. U polufinalu dva mini-finala i dva iznenađenja. Borac je na Karaburmi ipak iznenadio Romantičare i nakon 1:1 (gol Miličevića u sudijskoj nadoknadi) slavio nakon penala, dok je Javor pre svega zbog slabe forme Mandića na golu, sa dva gola Milinkovića šokirao Partizan u Humskoj 3:2. Sad več znate, u kakvoj formi je bio Javor mesec i pol kasnije, i znate več, da je upravo na dan finala ustoličio novog trenera, 37-godišnjeg Srdjana Kalčića, mistera Tasu i prisvajanja zasluga drugih Naime, ide za trenera, kojemu je jedino trenersko izkustvo ono, provedeno 364 dana u Zvezdi od aprila 2238 do 2239, kad je dobio otkaz. U Zvezdu je stigao na početku aprila 2238, i obuo velike patike Slaviše Ivanoviča, koju je Zvezdu vodio čak devet godina (najdlje u tom veku). Na kraju je te sezone osvojio 4. mesto (sa samo tri pobede u plejofu), dok je zbog zasluga Ivanovića bio u priliki za osvajanje prvog trofeja-mesec dana nakon dolaska u Ljuticu Bogdana, na tasi je dobio finale protiv OFK Beograda, kojeg je dobio 3:1. Ovaj put je odmah iz zavoda za zaposljivanje obukao sako i otišao na finale kupa, za kojeg su opet bili zaslužni drugi i nadao se svojeg drugog trofeja. Ali se nije izašlo. Ne vidim Kalčiča u živo, ali več sada mi je antipatična faca. Na drugoj strani čestitke Borcu za tek drugi osvojen kup i prvi nakon 2123- Zebre su ukupno od 14 finala čak u 12 poražene! EVROPA Srpska četvorica (Borac i Javor su se probili kroz kvalifikacije) je odlično igrala u grupama LŠ i obezbedila ubedljive plasmane u osminu finala več kolo pre kraja. Dok su OFK Beograd i Javor osvojili drugo mesto, Borac je uz Partizan bio pobednik svoje grupe. Šampioni Evrope su dobili zanimljivu grupu, gde je Hajduk bio papirnati favorit za prolaz dalje, pošto je bio pre žreba čak u drugom šeširu. Ali Splitčani su ipak platili porez slabije forme i slabijeg tima napram lani. Najviše problema je Partizanu stvorila Celta (u Vigu je golom Vukića u 90. spašen bod), a na kraju je odlučila pobeda Brage nad Hajdukom 2:0 u pretposlednjem kolu; polufinalisti LŠ prošle sezone nisu obezbedili ni nastavak u kupu UEFA. Tamo su svoju grupu prošli Spartak i Srem, dok su veliki neuspeh doživeli Rad (poraz u kupu Intertoto protiv Ashdoda) i Zvezda u prvom kolu kupa UEFA (kolo pre grupne faze); Zvezda je u drugom meču u Guimaraesu izpustila čitavu prednost (3:0) iz prvog meča i ispala na penale. OPET U TEORIJAMA ZAVERE? Kako se završila europska sezona, biče opet materiala za neprijatelje Partizana i neke neutralne navijače. Nije bila dovoljna na papiru samo laka grupa-crno-beli su imali i najlakši žreb osmine finala (Goteborg), dok je preostala srpska trojica dobila Man Utd (Javor), Chelsea (Javor) odnosno Sevillu (Borac). U sva tri primera zapadnjaki su bili uspešni, najbliže uspehu je bio Borac, koji je ispao na penale. A Partizan se prošetao kroz Švede dvaput (5:0 i 4:0), da bi ipak došao do ozbiljnih suparnika, a tad je očekivano (ali privremeno) konačno upao u probleme, gde se je pored okolina ispostavio i jedan od ključnih igrača Partizana u Evropi, Ionut Simion. Uz mrzlog Gorksa i neke ostale ofanzivce, Partizan je bio u Humskoj na mukama protiv Redsa sve do 82. minute, kad je rezervist Fikret Veljović (deset minuta nazad zamenio Letonca) iz odbitka postigao gol za 1:0, a u sudijskoj nadoknadi je Savić iz penala postigao i drugi gol. U revanšu je bio ključni trenutak več postignut, kad se radilo prvih 11, umesto Letonca je uz Vukiča direktno u napadu zaigrao Simion. Rumun je prvi potez postigao več u 3. minutu, kad je zbog faula nad njim australski štoper Redsa zaradio izravni crveni karton, i New Anfield je poludio. Partizan je svejedno bio na mukama, ali je Rumun svojim utrčanjima razširio prostor za protiv napada te-bio udeležen u akciji kod izjednačujučeg gola Vukića u 62. minutu. Bilo je tenzija i protiv Valencie u polufinalu, kad je Partizan u prvom meču uporabio isti recept. U napadu je opet zaigrao letonsko-hrvatski par. Ali ovaj put se činilo, da če crno-beli napuniti mrežu Netopira. Kad su poveli golom Tatalovića, imali su terensku nadmoč i samo zbog gostujučeg golmana rezultat je ostao 1:0. Boginja Fortuna je do tad čuvala goste, ali u 40. minutu je došla preokretnica. I upozorenje, kad je Cavaleiro komolcem udario talijanskog napadača Marinija, i kad smo u Humskoj več videli crveno, je beloruski sudija (možda neki potomac čuvenog sudije iz 2150-ih) za faul, gde se u 99% primera dobija crveni, veznjaku iz Mozambika pokazao-žuti. Ali to nije sasvim poremetilo Valencie, naprotiv-ona je od tad dalje zagospodarila na terenu. Uz to, gosti su zasluženo postigli dva gola i nije puno falilo i do trečog. Partizan je u par minuta (ovog nije moglo sprečiti ni poluvreme) doživeo raspad sistema. Ipak, do kraja meča sretno (autogol) je uspeo izjednačiti. Na Nuevo Mestalli je tražio pobedu. Opet se istorija spisala na spisku-na DC se vratio Griško, a u napad Simion. Nakon prvih 45 minuta- 3:0 za crno-bele u režiji Rumuna i veznjaka Marinkovića, a na kraju petarda sa 5:0, koju je konačnom asistencijom obeležio i Šnurer. Opet sudijska sreča za Partizan: Milosavljević je bio na rubu kartona, ali je zato crveni opet zaradio njegov protivnik! U finalu u Dortmundu protivnik Chelsea sa Sipailom. Finale je bio odlučen na poluvremenu, ali za razliku od Bayerna prošle godine, crno-beli su drugo poluvreme prespavali-igrali su samo Plavi. Prvi put posle osam godina Partizan je odbranio naslov evropskog prvaka. TIM Uz napadače, koji su očigledno dostigli svoj maksimum po broju golova po sezoni, glavna zasluga za duplu krunu i prilično konstantne rezultate ide na rovaš aktivnog veznog reda. U toj sezoni su uz krila prednjačili preporođeni Marinković, ikona Cvetković* (33 g.) i otkriče sezone te njegov naslednik, Jure Šnurer*, koji je za razliku od Karanovića* prvotimac poslao direktno iz prelaska U19. Neočekivano čemo morati sledeče sezone dati pažnju golmanski dilemi, koja je uzrukovala jednom prekomandovanju iz Teleoptika odnosno tamo. Zbog dolaska Mandića iz Hajduka, Brazilac (sad zvanično Portugalac) Diego je postao tek broj 3. Ali Mandić nekako do sad nije opravdao visokih očekivanja, a kaplja kroz rub bila je predstava u polufinalu kupa protiv Javora. Od tad dalje se u prvi tim vratio Diego i pokazao, da je bila odluka Partizanovog trenera neispravna. Do kraja sezone je branio odlično; protiv Borca je bio najbolji igrač meča. Odlično je-bez dileme-branio i Goran Jokićević, ali… u međuvremenu, kad nama je bio najpotrebniji mir-između prvog i drugog polufinalnog meča LŠ, Jokičević je plakao zbog nedostatka motivacije i zatražio transfer. Iako je imao katastrofalan moral, Jokičević je nastavio, da rotira sa Diegom, ali zbog povrede nije branio na finalu LŠ. Svoju poslednju sezonu su u Humskoj odigrali Dimitri Tolmačev (šest sezona, 3x najbolji strelac tima) i Miša Filipović, koji je kraj sezone dočekao u Teleoptiku. ZEMUNELO Prvo sam imao nameru usporediti neke brojke istvorenih u19 igrača napram prošle sezone, ali sam ugotovio, da u tom FM-u to nema nekog smisla. Prvo zbog toga, ker u profilu tih igrača stoje drukčiji podatki nego u zvaničnoj tabeli u19 lige. Drugo je to, što za neke igrače, iako su igrali ligu u19, u toj sezoni nekog podatka prosto nemam. Treče: prehod iz u19 u seniorski tim nije lak (kažu vrapci na krovu), i kad sam pogledao za nazad npr. koji su bili najbolji strelci u19 lige, i gde su sad (Ismael Mommers-Partizan, ga ko poznaje?), možeš se samo primiti za glavu. Umesto toga, samo na kratko, šta je Partizan dobio odnosno izgubio, što se igrača svoje škole tiče, pa idemo za sad do YI 2236. Podaci su selektivni, samo za izbrane igrače. Dejan Karanović (DRLC, YI 2236*). Prva sezona u prvom timu; Personality-Resolute. Natreniran i na DL, iako ga tamo nismo koristili. Prešao školu. Dragan Rajić (D/WBR/L, YI 2236). Pozajmica u Čukaričkom, sa kojim je ispao iz elite. 26 nastupa, 1 gol, 1 MoM, 6.96. Ocena: primeran za prvi tim, ali problem: gde če da igra uz konkurenciju Savića i Karanovića na DR odnosno Mitića i Lukovića na DL? Nemanja Petrović (AMLC, YI 2237*). Pre godinu dana je bio na pozajmicu u Obrenovcu, napisali smo, da ne obečava. Najistvoreniji igrač tog slabog YI-a je sad prvotimac Rada, u kojem je odigrao svega devet mečeva. Ocena: prestanak sledenja. Jure Šnurer (MC/AMC, YI 2238*). Čitaj gore, svaka reč je suvišna. Njegova vrednost je več 2,9 milijuna eura. Diamant YI 2238. Natreniran i kao AMC. Prešao školu, direktno u prvi tim iz U19. Dragan Čosić (DC, YI 2238). Pre godinu dana imao prosjek 7.78 u U19 ligi. Pozajmica u Takovu (8. u PLS), prosjek 6.24. Ocena: kraj sledenja. Aleksandar Milović (DL, YI 2238). Nije bio puno spomenjen, ide za igrača, koji ima veči dio atributa dvocifren, ali retko koji iznad 15. Pozajmica u Takovu, 34 mečeva, prosjek 6.53. Ocena: za konkretniju analizu mu treba pozajmica klub Superlige, a pitanje je, gde če da igra u Partizanu kod ovakve konkurencije. U oči bode i niska tržna ocena, svega 375k eura. Ocena: nastavak sledenja. Igor Mazić (AMR, YI 2238). Još jedan (kao) solidan igrač YI 2238. Pre godinu dana prvi asistent i dribler U 19 lige. A sad? Sezonu proveo na pozajmici u Bežaniji (15. u PLS), na 16 utakmicama ima praznu statistiku, a ocenu 6.13. E, takav je prehod iz dece u muške. Ocena: ne želim obupati, ali za wingera je prespor (Pace 10). Možda još koja pozajmica. Darko Ivić (MC, YI 2238). U prošloj sezoni prvi po broju TCK po meču U 19 lige. 183 cm, 81 kg, ali Pace 16, isto i Agility, Balance, First touch, 17 Aggresion, 17 Passing, 16 Tackling, Determination 17. Vrednost: 1,400 000 eura. Za možda pola klase slabiji od Šnurera. Igrao u seniorskom timu Partizana na jesen, na 13 utakmicama, i u LŠ. U drugom delu sezone je bio puno povređen, pa tako nije dobio prilike. Ocena: pošto je ta sezona bila zadnja u u19 timu, obavezno ga slediti i probati mu obezbediti dobru pozajmicu. Darko Marjanović (AMRL/ST, YI 2238). Pace 17, Flair 17, Aggression 17, Finishing 11, Composure 15. Prvi strelac crno-belih U19 prošle sezone je ove sezone malo nazadovao, ali je za nagradu upisao prve seniorske nastupe u prvom timu Partizana. Na šest ligaških mečeva upisao je gol na Marakani i protiv OFK Beograda; imao je i jednu asistenciju. Ocena: najmanje jedna dobra pozajmica i redovno igranje u nekom Superligašu odnosno timu sa odličnim uslovima. Theo Valk (DC/DM, YI 2239*). Prvi po TCK/G U 19 lige. U seniorskom timu Partizana upisao pet nastupa. Ocena: još se razvija. Za YI 2240 je još prerano šta reči, to čemo valjda sledeči put, za godinu dana.

Kvalifikacije za Euro 2240 u Nizozemskoj: stanje uoči oktobarskog cikla i rasplet GRUPE A-C GRUPE D-F GRUPE G-I GRUPA J GRUPA A Iako su u pretposlednjem meču doživeli težak poraz u Švedskoj (0:3), aktualni prvaci sveta su-uoči gosotvanja u Jermeniji i u Portugalu-nadomak izravnog plasmana u Holandiju. Za drugo mesto če se boriti Šveđani i Portugalci, koji su merili snage več u osmini finala SP-a, gde su bili bolji Navigatori sa 2:1. No ovaj put, kako stvari stoje, u prednosti su Skandinavci. Pošto su se oba međusobna meča u kvalifikacijama završila 0:0, u slučaju jednakog broja bodova odlučiče gol razlika. Oboji preostala dva meča igraju kuči, sa time, da Švedska igra protiv San Marina i Gruzije, a Portugal protiv Gruzije i Francuske. Pa bi bila prava senzacija, da Šveđani ne uzmu maksimalan ispljen odnosno još ne poboljšaju gol razliku. KRAJ: Očekivan. Prvo su oba pretendenta pobedila svoje suparnice sa 6:0, ali su Portugalci platili peh težeg rasporeda i izgubili u poslednjem kolu od šampiona sveta 0:1, dok su Švedi pobedili Gruziju. GRUPA B Španija je skoro več kvalificirana, dok če se za preostalo mesto boriti na papiru tri reprezentacije. Od tih ima upravo drugoplasirana S. Makedonija najteži raspored (Španija vani, Norveška kuči). Sa Špancima če igrati i Rumuni kuči u poslednjem kolu, nakon »keca« protiv Lihtenštajna, dok je naša prognoza, da če na kraju najmanje drugi biti Vikingi, sa obzirom na to, da imaju lakši raspored-gostovanje u Luksemburgu i S. Makedoniji… KRAJ: Manje očekivan. Prvo su Rumuni i Norvežani odradili svoj posao protiv outsidera, a S. Makedonija je Špancima uzela dva boda (2:2). U poslednjem kolu je Furija bila več na odmoru i poražena je u Rumunjskoj sa 0:1. Ta pobeda je sinove Karpata odnela u baraž, dok Makedoncima ni pomogao ni triumf nad Norveškom (2:0). Na kraju nije sasvim jasno, zašto su Španci prvi a Rumuni drugi, obojica su završili sa 21 bodova, dok su međusobni mečevi 2:1 za Španiju u Španiji i 1:0 za Rumunjsku u Rumunjskoj. Jedini razlog, ako se ne broje golovi u gostima, je veči broj golova datih na strani Furije. GRUPA C Čini se, da če Slovencima za najmanje drugo mesto nestati mečeva-idu samo još u Nemačku. Panceri posle toga u majstorici očekuju kuči Wales, i treba če jima pobeda za prvo mesto, jer Ostrvljani pre toga imaju laganicu protiv Andore. KRAJ: (Ne)čekivano, kolo pre kraja, Nemci su pobedom nad Slovencima 2:0 ohranili stik sa Walesom, kojeg ipak na kraju nisu uspeli pobediti u Nemačkoj (0:0), pa su tako morali iskoristiti drugu mogučnost. GRUPA D Finci u Helsinkiju očekiju Bosance i pobeda jima znači duplo. Post BiH-a na Eurima traje več 108 godina, a u slučaju poraza kao piranje če na svoju priliku čekati i Grci i Belgijanci. Upravo Belgijanci imaju lakši raspored i dva meča kuči (Grčka, F. Ostrva). KRAJ: Pobedom nad BiH-om sa 5:1 Finci su kolo pre kraja obezbedili Euro, dok su Grci pomalo iznenađujuče slavili kod Belgije i na drugom mestu prestigli Bosance za bod. U derbiju za drugo mesto je u Atini bilo 0:0. GRUPA E Škoti če kvalifikacije završiti protiv Albanije, a pre poslednja dva meča su se u igru vratili i vicešampioni sveta Poljaci. Veči deo kvalifikacija veoma neefikasni, savladali su Kiprane sa 4:0 (i sa golom Amundsena) i zanje če biti jedna od majstorica več gostovanje u Crnoj Gori, pre nego če kuči ugostiti Albance. KRAJ: Postavljen na glavu. Škoti su pobedom u Albaniji sa 2:0 pobedili grupu, ali Albance (12) je kolo pre kraja –privremeno-spasio remi između Crne Gore (9) i Poljske (9). Privremeno, jer su zatim poraženi u razmaku od pet minuta primivši dva gola (0:2) u Poljskoj, ali su slavili i hrabri Sokolovi protiv Kipra; kvalifikacije su završili sa istim brojem bodova kao i vicešampioni sveta, ali sa boljim međusobnim skorom. GRUPA F 6. oktobra 2238 su u reprizi finala prošlog Eura Irci u Dublinu savladali Talijane i činilo se, da Azzurre ponovo čeka trnov put na neko veliko takmičenje. Godinu dana kasnije Italija je nadomak direktnog plasmana u Holandiju, dok če drugo mesto skoro sigurno osvojiti Ukrajinci. Irci su u 2239. godini bez pobede u kvalifikacijama-dvaput su remizirali protiv Estonije i izgubili i protiv Italije i Ukrajine. KRAJ: Ukrajinci su si pobedom u Estoniji osigirali najmanje baraž, pošto su došli na minus dva od Italije (slobodna). Na kraju nisu uspeli pobediti Islanda (1:1) i čuda nije bilo. GRUPA G Kako stvari stoje, o prvom meču bi trebao odlučiti supermeč u poslednjem kolu u Beču: Austrija-Srbija. Orlovi su kvalifikacije započeli sa dve pobede protiv outsidera grupe, ali onda su ušli u tri vezana remija (Danska-A, Austrija-H i Letonija-A), dok su u poslednjem meču u završnici strli otpor Danaca (2:0). Do Beča Srbija kuči gosti Kazahstan, a Austrija Letoniju; u slučaju pobede i jednih i drugih, Srbiji je za prvo mesto u Beču dovoljan i svaki remi, veči od 0:0. KRAJ: Sa četiri gola u drugom poluvremenu Orlovi ( sad gol razlika+11) su pobedili Kazahe sa 5:0, ali je slavila i Austrija protiv Letonije sa 3:0 (+12). O prvom mestu u grupi je odlučivao super derbi u Beču, na kojem su Orlovi nakon ranog vodstva-pokleknuli 1:2 skupo primljenim golom u 90. minutu. GRUPA H Malesija Vojvoda je kvalifikacije na krmilu Engleske započeo slabo-porazom u Severnoj Irskoj, ali zatim upisao pet pobeda u nizu i Englesku kao prvu zemlju zvanično doveo na Euro. Drugo mesto Bugarima može sprečiti samo Rusija, ali Zbornaja pre nego što igra kuči sa Bugarima, mora još-na Wembley… KRAJ: Kolo pre kraja debakl Rusa na Wembleyju (0:4) je poslao Bugare u baraž. GRUPA I Madžarima za prvo mesto treba samo bod; svoj poslednji meč igraju u drugom terminu, kad kuči goste Turke, koji če juriti šest bodova, započevši protiv Moldavije. KRAJ: Pobedom u Moldaviji Turci (bod manje od Madžara) su iz utrke izbacili Švicarce, kojima je pobeda u Belorusiji bila uzalud. Madžari su pobedom od 2:1 nad Turskom završili kao prvaci grupe i prekinuče 36 godina posta na Eurima. GRUPA J Hrvatska je propustila poslednja dva velika takmičenja, a sad ima sve u svojim rukama, gostovanjem u Litvi i domači meč protiv Malte. Protiv dva rivala nekadašnje ČSSR ima zanimljiv ispljen, dvaput pobeda protiv Češke te poraz (0:3) te remi protiv Slovačke. Slovaci su lepo iznenađenje do sad i u odnosu na Čehe (koje če ugostiti u poslednjem kolu) imaju prednost od meča manje (Litvanija). KRAJ: Kockasti (14) su na Malti dvaput vodili, ali su pobedu i tri boda (3:2) osigurali tek u sudijskoj završnici, dok su Slovaci (12) u Litvaniji (10) sa 0:0 prosuli dva boda, a da bi na kraju u susjedskom derbiju kuči klonili protiv Čeha (0:1). Tresle su se noge i Hrvatima-Litvanija je bila u Zagrebu bolja, ali je bod (0:0) za kockaste bio dovoljna za pol poziciju. DODATNE KVALIFIKACIJE: SRPSKI PUCANJ U ŽIVAC Veličina primljenog gola u Beču u završnici poslednjeg meča svom silom je udarila u dodatnim kvalifikacijama protiv ni malo naivnim Ukrajincima. Orlovi su u 15. i 17. minutu prvog meča u Beogradu imali vodstvo od 2:0, koje je smanjeno u 44. minutu za konačnih 2:1. U Kijevu je Srbija igrala još bolje (šutevi u okvir 11:4, korneri 7:1), ali sve što su uspeli postignuti jeste spasilni gol Krstića u 59. minutu, koji je anulirao dvojno vodstvo domačih od 2:0. U penal seriji su presudili promašaji eks Partizanovca Miličevića te Marinkovićeva stativa u 4. seriji; na kraju su Ukrajinci pobedili sa 4:3. Pored Ukrajinaca samo su se još Čehi pobedom nad Grčkom od 1:0 veselili plasmana na Euro na domačem terenu pošto su se preostale tri utakmice završile skoro senzacionalnim raspletima, u kojima su preokretima slavile gostujuče ekipe. Tako su Šveđani domači poraz 0:1 od Nemačke pretvorili u pobedu od 2:0 u produžetku usred Berlina; Bugari su remi iz prvog meča protiv Turske (1:1) »poništili« pobedom u Turskoj od 1:0. Veliki podvig je uspeo i Crnogorcima, koji su nakon tri vezana neuspeha u baražima za velika takmičenja ipak na kraju izašli kao pobednici. Posle 0:0 protiv Rumunjske u Podgorici, Sokolovi su pobedili u Bukareštu 1:0 autogolom Poenarija. EURO 2240 GRUPNA FAZA GRUPA A: NIZOZEMSKA, ŠKOTSKA, AUSTRIJA, BUGARSKA Grupa gladnih. Pogotovo če pod pritiskom biti domačini. Oranje jesu pre tri godine osvojile »nebitni« Kup konfederacija, ali pravi trofej, bilo to svetski, ili kontinentalni, u praksi čekaju više od sto godina. Nakon poraznih kvalifikacija za SP 2238 od oktobra 2237 odigrali su pre svega sedam pripremnih mečeva, od kojih pobedili sve sem poraza od Argentine (0:3), ali na majski FIFA rang listi zauzimaju tek 62. mesto! Svoju računicu imaju i Škoti, koji su posle zlatne dobe u 2220-ima dva put zaredom ispadali u grupnoj fazi, ali u tom sejvu su u susretima sa Nizozemcima ukupno u podređenoj poziciji (9:29 u pobedama, 18:83 gol razlika!). Domet preostalih timova u grupi je teško oceniti, pre svega Austrijanaca, koji su u stanju pobediti, kad igraju slabo te izgubiti, kad igraju odlično. Austrija 1:1 Nizozemska Bugarska 1:4 Škotska 3 gola Leea Stewarta, napadača Palacea. Škotska 0:0 Nizozemska Bugarska 0:0 Austrija ŠKOTSKA 4, AUSTRIJA 2, Nizozemska 2, Bugarska 1. Austrija 1:0 Škotska Nizozemska 2:1 Bugarska NIZOZEMSKA 5, AUSTRIJA 5, Škotska 4, Bugarska 1. GRUPA B: ENGLESKA, MADŽARSKA, ŠPANIJA, CRNA GORA Skoro svi pričaju o susretu teške kategorije između Engleza i Španaca u 3. kolu u Heerenvenu. Engleska mašina je podmazana i spremna uprkos dva remija u pripremnom periodu i nada se 100% ispljenu u prva dva kola, a slično priželjkuje i Crvena furija, koja če na Euru nastupiti prvi put posle 16 godina. Na prošlom Mundijalu su Englezi u grupi slavili 2:0. Ali za nas če biti prvi pik te grupe meč između Engleske i Crne Gore u 2. kolu, 11. juna, isto u Heerenvenu. Razlog je jednostavan-selektor Malesija Vojvoda, Crnogorac. Jedini od pet ne-regena u sejvu, Metuzalem, če Gordon Albion voditi protiv svoje zemlje, koju je kao selektor predvodio u pradavnini, i to čak 78 godina, između 2068. i 2146. (!). Španija 3:1 Crna Gora Engleska 1:0 Madžarska Madžarska 3:1 Španija 3 gola u debitantskom nastupu Gyule Kelemena, napadača Hajduka! Crna Gora 0:0 Engleska Prevladalo je crnogorsko srce Vojvode ali ipak-šta bi bilo, da su Crnogorci u 12. minutu iskoristili penal? ENGLESKA 4, MADŽARSKA 3, Španija 3, Crna Gora 1. Crna Gora 0:2 Madžarska Španija 1:0 Engleska Prvi, ali koban poraz Malesije Vojvode-znači put kuči. MADŽARSKA 6, ŠPANIJA 6, Engleska 4, Crna Gora 1. GRUPA 😄 ČEŠKA, ŠVEDSKA, FINSKA, WALES Na papiru možda najviše otvorena grupa, u kojoj če se udariti neki zanimljiiv wonderkidovi: Češka: Jiri Slama (AMC, Benfica); Petr Kotas (DC, Milan) Švedska: Mikael Holm (ST, Lille, 34 nastupa i 18 golova za Švedsku); Joel Karlsson (AMRLC, FC, Real Madrid) Finska: Niki Aaltonen (ST, Inter, 24/16); Hannu Pikkarainen (AMR, Liverpool), Martin Lind (ST, Lyon, 62/42) Wales: Mark Owen (ST, Man Utd, 45/34) Finska 2:0 Češka Wales 1:1 Švedska Češka 2:0 Wales Švedska 0:1 Finska FINSKA 6, ČEŠKA 3, Švedska 1, Wales 1. Češka 1:3 Švedska Finska 1:1 Wales FINSKA 7, ŠVEDSKA 4, Češka 3, Wales 2. GRUPA D: FRANCUSKA, ITALIJA, HRVATSKA, UKRAJINA Nema dileme, da ide ovde možda za finale pre finala. Sve osim prolaska Francuske (prvaka sveta i 7x prvaka Evrope) i Italije (aktualnog prvaka Evrope) u četvrtfinale, biče iznenađenje. Svoj poslednji naslov prvaka Evrope Francuzi (2208) su osvojili upravo pobedom nad Azzurrima sa 1:0, a ti su jima djelomično uzvratili pre četiri godine, kad su istim rezultatom slavili u polufinalu. Poslednji međusobni meč datira iz 2237., kad je Francuska u meću za »broncu« kupa konfederacija pobedila sa 2:1. Hrvatska reprezentacija je u obdobju tranzicije, imala je pre cca deceniju nazad plejadu odličnih napadača, ali je bio njen domet tad (samo) polufinale pre osam godina. Prvo ime če biti sad več 31-godišnjak Vedran Tolić, dok če napadalnu falangu tvoriti (eks) Hajdukovci Vukić (Partizan), Miho Petrić (Milan); mladi Mirko Miletić (19, Rijeka) broji dane pre potpisom za Hajduk ili Nantes. Ali između 23 igrača vatrenih nači če se jedno senzacionalno ime, to je naturalizirani Španac, Santiago Arias! 22-letni AMR se našao u mladom timu (YI 2236) Barcelone, iz koje se na leto 2239. za 8 milijuna eura preselio u Milan! Italija 0:0 Hrvatska Ukrajina 1:1 Francuska Italija 2:0 Ukrajina Griško se u prvom meču iskazao asistencijom; ovaj put je u 71. minutu promašio penal, a dva minuta kasnije Azzuri su potvrdili pobedu drugim golom. Hrvatska 2:3 Francuska Petrić 6., Tolić 90.; Magry 20., Bertolino 83., Durand 85. ITALIJA 4, FRANCUSKA 4, Hrvatska 1, Ukrajina 1. Francuska 0:1 Italija Ukrajina 1:0 Hrvatska Davidov 90. ITALIJA 7, FRANCUSKA 4, Ukrajina 4, Hrvatska 1. ČETVRTFINALE Španija 2:3** (11-m) NIZOZEMSKA Utakmica za anale. Španci su prokockali vodstvo od 1:0, primili gol sedam minuta pre kraja drugog produžetka, pa zabili minut pre kraja za penale, koji su postali ekstra priča. Pogodili su u prvoj seriji prvo domači, a zatim Španci, dok je u drugoj Ebben promašio, a Iglesias poveo Špance u vodstvo 2:1. Goedhart je ispravio grešku Oranja, a Palaciosu je šut odbranio Polman i rezultat je bio poravnan. Onda je došlo vreme za post-u četvrtoj seriji se iskazao španskig golman Alba, a Blanco toga nije iskoristio. U petoj seriji prva meč lopta za Špance zbog odličnog Albe, ali se na drugoj strani iskazao i suparnički čuvar mreže! Ali čudotvorstvo Albe se nastavljalo, zbog njegovih odbrana Španci su imali još dve meč lopte u šestoj i sedmoj seriji, ali su oba puta promašili odnosno je bio njihov šut ubranjen. Polman je zasjenio Albu i u 8. seriji, kad je Furija (promašen šut) propustila još ČETVRTU meč loptu. Nakon pet (!) promašenih penala zaredom, Rob Koeman je konačno pogodio, a Polman se treči put zaredom iskazao i domačine poslao u polufinale. AUSTRIJA 1:0 Madžarska Neukirchner 16. FRANCUSKA 3:2** (11-m) Finska U prvoj seriji 100% ispljen obojih, ali zatim su Finci promašili tri zaredom. ITALIJA 4:2** (11-m) Švedska Da Italijani ne znaju pucati penale? Pogodili su sva četiri. POLUFINALE NIZOZEMSKA 3:1** (11-m) Italija Pardon, uzmemo nazad. U reprizi polufinala Eura pre 240 godina, ovaj put je sudbina nagradila domačine. Polmanu je bila potrebna samo jedna odbrana, a dva šuta doadašnjih prvaka Evrope su promašila gol. AUSTRIJA 1:0 Francuska Reif 67. Austrijski minimalizam je trečom pobedom od 1:0 zaredom na kolena spravio i prvake sveta. FINALE NIZOZEMSKA : AUSTRIJA Umesto finala Francuske i Italije spremljati čemo neočekivani duel timova, koji su remizirali u grupnoj fazi. Zna se eklatantno, ko je favorit. Cela Nizozemska biče izza svojih junaka, koji neki veliki trofej čekaju več od 2132. godine, kad su osvojili svoj peti kontinentalni naslov. Austrijanci su več nadmašili svoj največi uspeh, to je polufinale pre osam godina. Statistika međusobnih duela? Ni jednom nisu međusobno igrali u nekoj utakmici na ispadanje, a u dosadašnjih 34 mečeva, Oranje su slavile čak 29 puta, uz 4 remija, a samo jedna pobeda pripada Austrijancima (oktobar 2201). Gol razlika 76:8 za Nizozemce. Nakon Eindhovena te Rotterdama, naravno, da je na penal mukama bio i Amsterdam-ali isplatilo se. Ovaj put nizozemski golman nije odbranio ni jednog šuta. Odluka je pala u četvrtoj seriji, a Marc Shaap je domače poslao u delirij.

Jun 2240 Specialni report: analiza Partizanove škole u poslednjih otprilike deset godina KAD JE U JEDNOM GODIŠTU NULA PREMALO, A DVA PREVIŠE Ova analiza bila je planirana za početak sledeče sezone, ali kad su glave još vruče i kad još nismo preklopili na Euro 2240-pa neka bude sad. Imali smo taj projekat več pre nekoliko decenija, ali smo ga kasnije opustili, pa čemo ga sad privremeno obnoviti. Svake godine 9. ili 10. jula u Partizanovu školu dođu mlade nade. Asistent Ivan Lazarević (JPA 17, JPP 18) svake godine pikira jednog igrača, za kojeg misli, da če biti najbolji iz generacije. Koliko puta je (bio) u pravu? Da li se u nekom od tih godišta istekao možda neki drugi igrač? Analizirali smo godine od 2228 do 2239 (naravno uz pomoč skrinšota svakog YI reporta, koje služe kao kronike), sa time, da če za poslednje tri (2237-39) tek vreme pokazati svoje. Od 12 primera, asistent je samo dva put skidao kapu od oduševljanja nad igračem, kojeg je smatrao kao diamantom generacije, a za sve ostale, kazao je samo, da če to biti samo »jedan od boljih igrača« tog godišta (godište za potrebe analize nije godište igračevog rođenja, nego godina, kad se igrač pojavio u Partizanovoj akademiji- t.i. YI-youth intake). 2228. Asistent je bio u pravu. Na žalost Rakić, danas 28-godišnji veznjak Borca, u Humskoj zbog konkurencije nije dobio prave prilike, ali jeste, ako izuzmemo pozajmice, zvanično bio član još dva tima. OFK Beograda i Borca. Buduči, da ide trenutno za broj 2 i 3 u Srbiji, ne možemo reči, da nije ostvario solidne karijere. Iz tog godišta njegovoj karijeri se najviše približio Drago Petković (DRC), koji sad igra u Radu, ali nije standardan. 2229. Kad je napadač »prvi pik«, uvek svi na nogama; dobri napadači iz Partizanove škole u prosjeku se rode na svaku generaciju (svakih 25-30 godina). Na žalost Petar Roganović (sad Rad) ne spada između njih. U dresu Partizana nije upisao ni jedan nastup, dobro tehničko znanje kvari mu fizika, i pre svega zbog nje u prosjeku postiže gol tek na svakoj četvrtoj utakmici. 2230. Poseban youth intake. Taj intejk nama je izbacio dva golmana. Golmana-skoro blizanca. Jedan je Goran Jokičević, rođen 13.12.2213 u Mionici, dok se dan pre (12.12.) u Novom Pazaru rodio Danijel Todorović. Slučajnost je ova dva igrača-oba su se zapisala golmanskoj ulozi-u 2230. godini-godini, u kojoj je prvak Srbije postao OFK Beograd-kreirala u Partizanovoj akademiji. Prvi pik asistenta bio je dan mlađi Pazarac, dok je trener Partizana više poverovao Jokičeviću. Oni, koji ste čitali reporte od 2230. dalje-znate sve. Jokičević je polako postao prvotimac, proslavio se u čuvenom finalu LŠ, obranivši tri penala, dok je Todorović stagnirao u Teleoptiku. Nakon prenehanja ugovora, preselio se u Mladenovac, a augusta 2239 postao je prvi golman drugog tima u Srbiji-OFK Beograda i na taj način ohranio rivalstvo sa Jokičevićem, koji je ipak u prednosti, što se trofeja tiče. 2231. Izbacio nama je još jednog defanzivca, igrača sličnom Rakiću iz YI 2228, ali po karijeri Karadžić se ne može meriti sa njim. U Partizanu nije dobio ni jedne šanse, zato je u septembru 2234 postao član Hajduka, posle njegovog povratka u 1. HNL. Sa njim je trenutni serijski hrvatski prvak (5 titula u nizu), polufinalist LŠ, pobednik kupa UEFA i 2x pobednik kupa Hrvatske. 2232. Ako je asistent u prva četiri navrata u glavnom pogodio kvalitetu igrača, čini se, da je u tom intejku na veliko promašio-proglasivši Zorana Kojića ne samo za dobrog, nego za fantastičnog. Rezultat-nakon tri sezone u Radu, Kojić se seli u Borac. Šta je video asistent u njemu, velika je tajna, duhove buri i njegova mala vrednost (samo 240k eura), dok se na drugoj strani iz tog intejka profilirao levi bek Nebojša Luković, koji je drugu sezonu član prvog tima Partizana. 2233. Zanimljiv YI nama je ovaj put doveo čak tri »Kamerunce«, a sva trojica su centralni vezni. Od tih je samo Ginestet upisao jedan nastup za Partizan, a sad su sva trojica več u penziji! Famozan je primer Nenada Ristića, igrača sa srpskim imenom i prezimenom, rođenim u Kamerunu, za kojeg je nastupao na prošlom svetskom prvenstvu. 2234. Pitanje jeste, da li je Radnički Niš (jedva izborio opstanak u Prvoj ligi) skrajni domet eks Partizanovog štopera, kojeg se retko ko seča. Jednako se pitamo za Miroslava Vujovića (AMR/ST), koji je za Čukarički odlično igrao, i postigao 9 golova u 15 mečeva. 2235. Jedan od najslabijih YI u istoriji, gde Žarko Čović nije dovoljno dobar ni, da igra u Rudaru iz Kostolca, te da napadač Grega Zver u celoj sezoni odigra samo jedan meč za Maribor… 2236. I ovde sasvim drukčija skrajnost i slično kao u 2230., kad smo na jednoj poziciji dobili dva ekstra igrača, desilo se i ovde. Samo još, da te dvojice još niste upoznali. Asistent je više nego u pravu. Posle pozajmica u Čukaričkom, Bežaniji i Hajduku Kuli (2x) Dejan Karanović je više nego spreman za prvi tim. Nekarakteristični bek, hibrid štopera i beka, rotirače sa Savićem na poziciji DR. I da, naravno, još jedan desni bek, koji je prošlu sezonu proveo na pozajmici u Čukaričkom, sa kojem se bori za promociju u Superligu. Zanimljivost YI-a 2236 je i u tome, što smo u njem dobili DL-a iz Madagaskara, napadača iz Kameruna te Malawija (sa srpskim imenom i prezimenom), ali sva trojica je daleko od prvog tima Partizana. Poslednje tri godine YI-ja je teško oceniti, pošto neki od igrača još igraju u u19... 2237. Nemanja Petrović možda jeste najbolji, ali se na prošloj pozajmici u Obrenovcu nije proslavio (6.17). Malo atributa sa 15 ili više, i Passing samo 13. Na leto mu isteče ugovor, koji neče biti produžen. 2238. Asistent je u pravu-Jure Šnurer, mladi MC, vredi več više od milijun eura i dobio je više put prilika več u seniorskom timu te sezone. Ali drugo pitanje jeste-da li če još koji igrač iz tog godišta biti kad član prvog tima? Takve su neke od individualnih statistika u19 tima te sezone (prvaci), gde glavnu ulogu imaju upravo igrači iz 2238. YI-a, gde prednjači još jedan veznjak, Ivić (uklizavanja) i Mazić (driblinzi) Čosić Ivić Mazić Marjanović Milović Vilotić (YI 2239) Kiković (YI 2236) YI 2239. Prerano reči, ali Nizozemac se u prvoj sezoni nije nešto razvio. Rezervirano za pregled neki drugi put.

Sezona 2239/40 KAD UDARE UJEDINJENE SNAGE... LETNI PRELAZNI ROK + UVOD: PARTIZANOV »BRACCIO DI FERRO« SA NAPADAČIMA, BORAC PREVAREN Daleko najzvučnije ime, koje je na leto napustilo Humsku, bio je Jovica Krstić (Benfica). 28-godišnji napadač (21 golova u 50 nastupima za Srbiju) preživeo je u crno-belom dresu 11 sezona, u kojima je u prosjeku zabijao na svakom drugom meču, a više puta se istekao kao joker u drugim poluvremenima. Sa iznimkom igraća koji če biti spomenjen na kraju, su svi, koji su otišli, bili pomalo zaboravljeni. Gediminas Zuta (Hajduk Kula), 21-godišnji desnokrilac, bio je član Partizana pet godina, upisavši samo dva nastupa u kupu pre četiri sezone. Igor Šekularac (20, DR), Partizanu se pridružio u januaru 2237, da bi onda igrao na beskoristnim pozajmicama u filijali iz Modriće, sve dok nije ovog leta bez odštete prešao u Javor, gde če probati oživeti svoju karijeru-na sreču ona tek počinje. Slabije ju je odneo jermenski napadač Alexanjan. On je svoju karijeru počeo u Pjuniku, zatim prešao u kijevski Dinamo, gde je imao tri solidne sezone. Tamo su ga opazili skauti crno-belih i na leto 2234. ga doveli u Humsku, gde je započeo njegov propad. U pet sezona za članski tim je odigrao samo pet mečeva i postigao dva gola, dok je najbolje partije pružao u dresu Teleoptika odnosno Werdera (pozajmica), kad je na kratko procvetala i njegova reprezentacija, koja je odradila solidne kvalifikacije za Euro 2236. Nakon završetka letnog prelaznog roka 2239, Alexanjan je (bio) još bez kluba. Na prvu roku je Partizan na leto 2239 doveo bespotrebna pojačanja, ali… Prvo je iz drugog tima madridskog Reala doveo crnogorskog krilnog igrača, naturalnog WBR i AMR. U Partizanu su odlučili, da če Crnogorac igrati više na terenu, pa če biti natreniran i kao MR. Odlazak Krstića je obudio potrebu po novom napadaču, a u Humsku nije stigao jedan, dva, nego čak tri. Prvo je doveden Vukić iz Hajduka, dok je rasplet uvodnih par kola utjecao na dovođenje još dvojice. Crno-beli su u prvih četiri kola oborili 100% rekord, ali je od sedam golova samo dva postigao napadač, i to Tolmačev, koji se uoči 2. kola povredio. Neefikasnost još nije bila kažnjena, a golove su postigli drugi igrači, ne-napadači. Protiv Javora (2:0) su bili strelci Milosavljević (ML) i Filipović (DC), slednji je bio uspešan i iz penala na Marakani protiv Zvezde (1:0), dok smo u Humskoj uvek neugodni Rad savladali sa još jednim minimalcem našega štopera-Griška. Reprezentativnu pauzu smo tako dočekali sa povređenim Tolmačevom, nervoznim Amundsenom (i zbog igara svoje reprezentacije) i Gorksom, Vukićem isto još bez gola i sa dva nova napadača, ali to je posobna priča, u koju se umešao i Borac. Zebre su po mom mišljenju napravile transfer sezone, dovevši napadača Zvezde Miličevića, koji je poslednje tri sezone proveo na pozajmicama kod Palića, Pivare i Bežanije. Miličević je bio sa prosjekom skoro gol po meču najzaslužiniji za odličan start Borca u sezonu (tri pobede u prva tri kola, i zatim remi). Ipak, trener (ili neko drugi) Zebra je nakon uspešnog starta na naslov Partizana poslao neobičnu ponudu. Zna se, da je jedan od najobleganijih igrača Partizana mladi bek Miloš Savić, a Borac ne samo, da je poslao ponudu zanj, nego bi u tom paketu, ako Savić i Partizan, prihvati uslove, u suprotan pravac išao novopečeni Čačanin-Miličević-inače dete Crvene Zvezde! Da bi stvar bila još luda, u Partizanu smo prihvatili ponudu, pa je tako ostalo samo, da se Savić i Borac dogovore oko plate. Ali ti pregovori bili su neuspešni. Nakon prespavane noči odlučili smo, da eks igrača Zvezde nečemo uzeti u svoje okrilje, pa je tako Borac uzalud poslao još dve ponude za Savića. Posle dolaska napadača Vukića, koji u toku prva četiri kola još nije zabio, Partizan je dobio novu metu, to je ruski reprezentativac Zajcev. Svaka nova povreda njegovog sedam godina starijeg reprezentativnog kolega zanj bi značila velik hendikep, pa zato zagrizli u vabu i u Humsku doveli još njega. Za Zajceva to je bila oaza u pustinji; prošlog leta napustio je FK Moskva prešavši u Werder, gde nije odigrao ni jednog (!) meča, a uoči dolaska u Beograd se čak povredio. To nas je dovelo u sledeču-poslednju odluku, da dovedemo još jednog, ali domačeg, srpskog napadača, ali na račun jedinog, koji nama je preostao. Tako je Bratislav Miličević (14 golova u 47 nastupa za crno-bele) postao novi član Dortmunda, a novi napadač Partizana? Prva meta je bio povratak Nikole Savića (Lyon-pozajmica, neuspešno), zatim Miloša Petrovića (Bordeaux-neispunljivi uslovi za cenu dva igrača, Gorksa i Kadleca), pa je tako naš treči i konačni izbor postao-centarfor Borca-ne drugi Miličević, nego Fikret Veljović, kojeg smo Borcu ugrabili na zadnji dan prelaznog roka! OSTALI Što se odlazaka tiče, osim Partizana, najviše je izgubila Zvezda. Osim Miličevića (kojeg očigledno nisu hteli koristiti), izgubili su i Timothyja Lavala (Dortmund). Uz dolazak defanzivca iz Obrenovca napadaču sterilnost, koja traja več godinama, probače odpraviti kupovinom napadača iz Niša Miloša Milanovića (20 golova u 39 nastupa). Još ta podatak-u Mladenovac je za slabe tri mil. eura otišao napadač Vesović, koji u 21 navrata prošle sezone nije postigao ni jedan gol! U stručnom štabu kod Franka Akwuegbuja* ipak je prevladalo crno-belo srce, pa je Nigerijac u junu nakon leta i treh meseci napustio Zvezdu i postao desna ruka trenera Srema. Od ostalih, spomenimo OFK Beograd, kamo je oveden samo Miloš Todorović. Igrač, koji je ponikao u Humskoj, doveden je iz Mladenovca. Javor se pojačao več spominjenim Šekularcem, dok je največi dužnik prošle sezone, Srem, doveo tri pojačanja, najviše su platili za levokrilnog hrvatskog igrača Deana Vidana. Leto 2239 zaznamovala je Kopa America, u kojoj smo pratili največu seznaciju ikad. Novi prvak, tek drugi put u svojoj istoriji (2115) postao je Ekvador, koji je u finalu pobedio još veče iznenađenje, Venezuelu. Obično najslabiji tim Južne Amerike se milo rečeno, kroz Meksiko, Čile, Argentinu, Peru i Brazil-PROVUKAO do finala i doživeo največi uspeh u istoriji; do sad je to bilo treče mesto iz Kope 2111., koju je obeležio tad Partizanov napadački duo. PRVENSTVO JESEN To, što smo na početku od Partizana očekivali na kraju prvog prošlosezonskog reporta, dočekali smo ove jeseni. Ako ne bi u pretposlednjem jesenskom kolu-kuči protiv jadne Zvezde-u 90. primili gol za 1:1, Partizan bi bio 100-postotan. Ipak, sama igra se, pre svega u prvom delu sezone mnogo »razlikovala« od konačnih postignutih rezultata, pa možemo u tom smislu crno-belu jesen u šampionatu razdeliti u dva dela. Prvi dio je bio dosadan. Kišovit septembar dodatno je otežila povreda Tolmačeva, strelca dva gola u prvom kolu u Kuli. Neefikasni Gorks (prvih devet mečeva bez gola!), mister promašaja Amundsen, još povređeni novajlija Zajcev... tri boda, da ali na muke. Jedno je pobeda na Marakani iz penala, a drugo je mučenje protiv Rada, Rudara i Nenada Lalatovića ipd. I Fikret Veljović na početku nije proradio. Nakon povrede Gorksa, nije bio smatran kao automatska zamena zanj, ali taj komentar ga je probudio. Počelo je golovima protiv Trayala u kupu, a nastavilo za pobednosnim pogotkom protiv svog bivšeg kluba u 74. minutu. A kad se vratio i Tolmačev, to je bilo još bolje; srpsko-ruski duo je na polusezoni imao na kontu skoro gol po utakmici- Tolmačev 11/9, a Veljović 14/12-eks Borčev napadač do sad nikad u sezoni nije ukupno zabio više od 11 pogotka! U odbrani je proradio štoperski par Filipović-Tatalović, zbog kojeg je Griško samo rezerva, a največe rezerve su u centralno, veznom redu, gde smo na trenutke videli ogromno nepreciznih pasova odnosno zato igru na silu. U glavnoj ulozi bio je Marinković, koji glavom nije bio pri stvari-više puta je tražio izlazak iz kluba. Vrh srpskog klupskog fudbala se u odnosu na prošlu sezonu nije promenio; promenile su se samo razlike između istih rivala. OFK Beograd je ubedljivo čuvao drugo, a Borac (kome se nedostatak Veljovića ni malo nije poznao) treče mesto. Daleko izza te trojice bio je Javor, koji je priključak sa vrhom izgubio zbog loše forme u novembru. Bolje nego prošle sezone igrao je Srem. Vasić je uprkos kritikama i stavovima nekih, da sistem 3-5-2 ne radi, ostao lojalan igri sa trojicom štopera, što mu je donelo koji gol više-u drugim a i u vlastitoj mreži, ali pre svega, napredak na tabeli. Dva velika razočaranja na polusezoni: Spartak i Zvezda. Plavi golubovi su prvu prvenstvenu pobedu upisali tek u 11. kolu (protiv Javora), a u tom trenutku nitko nije mogao predviđati, kakav sunokret če za njih tek doči. Kod Zvezde-ništa novo, samo nastavak agonije i depresije, što je ozbiljno zatreslo Nikolićevu stolicu. Između Srema i Zvezde postoji očigledno neka tajna veza. 22. septembra je Sremac Nikolić sa 3:0 deklasirao Srem, što je bila druga pobeda crveno-belih u nizu. Ali zatim su sledili porazi u Kuli (1:4), Čačku, na Banjici, od Mladenovca i OFK Beograda,a u međuvremenu osvojen bod protiv Javora, Rudara (!) i Partizana. Da če Zvezda sezonu završiti bez trofeja, postalo je jasno mnogo pre: u kupu je več u 2. kolu ispala od Javora, a u Evropi ju je u 1. kolu (pre grupne faze lige UEFA) izbacio izraelski Beitar. Zvezdin fijasko bio je i na transfer marketu: napadač Milanović, doveden na leto iz Niša, polusezonu je završio bez i jednog postignutog gola, dok je Vešović (prodat u Mladenovac) tamo postigao 10 pogotka u 15 navrata. ZIMSKI PRELAZNI PERIOD Mali fijasko priuštio si je i Partizan i doskrajšnja najkonkurentnija pozicija (MC) odmah je dobila rupu. Nitko nije imao u vidu Sipailovu izlaznu klauzulu od 25 milijuna eura. Letonac (prošle sezone na pozajmici) valjao je za vruču zvezdu za budučnost, ali od toga bile su samo reči. Nije posle ništa valjao, kad je Čelsi slao ponudu od 25 mil. eura i crno-beli nisu mogli ništa, osim, da su izposlovali još bolju -za 34 milijuna- i ostali na zimu bez Letonca. Na hladno, ali ne daleko-u Teleoptik, stavljen je i poljska zlata lopta SP-a 2238 Amundsen (1 gol u 10 mečeva), i čeka se njegov doskorašnji transfer. Najbolji posao zime odradili su u Čačku i Subotici, na račun Srema. U Čačak se nakon dve godine iz Srema vratio štoper Trninić, a u Spartak su stigli desni ofanzivni bek Antonijević te do tad slobodan igrač, koji je vrhunac karijere proveo kao rezerva u Partizanu-Jermenac Aleksanjan. PROLJEČE Redove crno-belih je na početku prolječa poremetila još jedna stvar u vezi veznjaka: povreda Cavaleira za 3-4 meseca. To je naznanilo mini promenu u veznom redu i aktiviranje do sad skoro nevidnog rumunjskog ofanzivca Sirmiona. Sirmion je bio prvo predviđen kao desno krilo, ali se u toj sezoni specializirao ili kao napadač ili kao ofanzivni veznjak u rombu ili u standardnoj 4-4-2. Svoj prvenac je postigao na Banjici; crno-beli su do kraja rednog dela preživeli bez bitne praske, odigravši spektakularne mečeve u Čačku i kod prerođenog (?) Srema. U Ljutici Bogdana: agonija. Kad je Zvezda remizirala protiv Nišlija (2:2), se njen niz bez pobede produžio na 9. Nikolić je dobio ultimatum, i nakon sledečeg domačeg meča-poraza 1:2 protiv prerođenih Subotićana, dobio otkaz. Njegov naslednik? Posle Juliana Milea (2206-12) verovatno najlegendarniji Zvezdin napadač u 23. veku. Danas 61-godišnji Domuzin (kojem je Albanac bio mentor) je svoju igračku karijeru sklenio u Zvezdi pre 23 godina, u 40. godini života; i još tad je Partizanu zabio gol-u finalu kupa (1:3). Šest godina pre je bio strelac hattricka u pobedi od 3:1 u prvenstvu. Domuzinov vatreni krst? Srem u gostima- i poraz od 0:2. Sledila je prva pobeda (Hajduk 1:0), a zatim petarda u Ivanjici (0:5). U pretposlednjem kolu rednog dela došao je i prvi remi, 1:1 protiv Borca, ali taj je zapečatio sve nade oko ulaska u top 6. Za to poslednje mesto su se u 22. kolu borile tri ekipe, Rad, Spartak i Mladenovac, a na kraju drame veselili su se Plavi golubovi. Ispljen na prolječe tima, koji je još jednom, prvi put u šampionatu slavio tek u 11. kolu: četiri pobede, remi i dva poraza. U 22. kolu ključna je bila pobeda u Nišu (2:1) golom 11 minut pre kraja iz penala; ali i poraza dvojice konkurenata u samim finišu mečeva. Rad je izgubio na Marakani (1:2) golom u 89. minutu, a Mladenovac je u Kuli prokockao vodstvo i primio golove u 77. i 90. minutu! Kako smo predviđali, redosled prve četvorice do kraja sezone nije se promenilo, razlike bile su jednostavno prevelike. Crno-beli su poslednjih deset kola odigrali u glavnom korektno, sa puno rotacije, priliku su dobili i neki u19 igrači. »Bonus« slabog dana su iskoristili domačim porazom u Humskoj protiv OFK Beograda, ali taj poraz odnosno pobeda Romantičara nije utjecala ništa ni na jedne ni na druge. Možda glavno iznenađenje je to, što je na kraju Spartak prestigao Sremce na petom mestu. Vasićev tim je na kraju pokvario u glavnom pozitivan utisak napram prošlu sezonu, i sad su u nizu od 14 utakmica bez prvenstvene pobede. KUP Dva najbolja tima Srbije nakon 13 godina srela su se i u finalu kupa, nakon iscrpljujuče borbe jednih i drugih u polufinalu. Romantičari su u Čačku pobedili Borac sa 1:0, dok je Partizan na muke pobedio BPI Pekar, 2:1, isto u gostima. U finalu jednosmerni pravac ka golu Todorovića. EVROPA Kao u šampionatu, i u grupi je Partizan ispustio priliku, da ju završi sa 100% ispljenom. To je bio super meč u Bremenu, u kojem je Partizan zaostajao 0:1, pa vodio 2:1 i posle gola Jozwiaka u 86. iz slobodnjaka 3:2, a onda u sudijskoj nadoknadi primio gol, kojeg je postigao domači-golman! U osmini finala protivnik je bila Ivanovićeva Sevilla. Ex trener Zvezde protiv Partizana opet je progutao grenku pilulu, ali za to su bili zaslužni njegovi obrambeni igrači. U prvom meču (0:2) briljirao je crnogorski štoper, u drugom (0:4) hrvatski levi bek. Milan u četvrtfinalu naneo je više problema. Na San Siru Sirmion je doveo crno-bele u vodstvo, ali su rosso-neri iskoristili baš toliko grešaka gostiju, da su na jeftin način zabili dva gola (2:1). U drugom meču su stvari došle na svoje mesto, a Letonac je postigao dva od ukupno tad četiri gola u Evropi te sezone. A u polufinalu-balkanski derbi. Partizan vs Hajduk, a novo poglavje tog rivalstva treba podrobno razložiti. Splitski »bili« u tom periodu proživljavaju možda najbolji period u istoriji, a iako su u tom sejvu najuspešniji hrvatski tim sa 40 osvojenih naslova, u 200+ godina tog sejva ni slučajno nije bilo sve tako »bilo«. Pre šest godina poslednji put su igrali u 2. HNL, a onda jih je usred novembra 2233 preuzeo Lovre Radoš, legenda Varteksa, u kojem je proveo čitavu igračku (2192-2212) karijeru, a zatim i (pomočni) trener (2214-2217 u stručnom štabu Partizana) i selektor hrvatske reprezentacije (2228-2233), sa kojom ima 4. mesto iz SP-a 2230 te polufinale Eura 2232. Pre reprezentacije samostalno je vodio Cibaliu, a nakon preuzimanja Splitčana, sve, čega se dotaknuo, pozlatilo se. Hajduk se u sezoni 2233/34 vratio u 1. HNL; u sledečoj bili su čevrti, a zatim je sledio niz od četiri naslova prvaka zaredom (2236-39), dva osvojena kupa Hrvatske i drugi put i istoriji osvojen kup UEFA (2238). U toku tog pisanja na dobrom su (bili) putu, da osvoje i peti naslov prvaka zaredom. Ključ do uspeha jeste, da je Radoš uspeo zadržati nosioce igre i da velikih gubitka nije bilo-sve do te sezone, ali i bez dvojice odličnih napadača (Vukić-Partizan; Miho Petrić-Milan, u januaru), Dalmatinci su prošli kao pobednici snažne grupe sa Portom i Man Utd-om, da bi zatim dva put nadoknadili zaostatke iz prvih mečeva, dok su oba revanša završili sa desetoricom! Prvo protiv Lyona (šampiona Evrope)- 0:1 i 2:0, a zatim protiv Man Cityja (1:2, 1:0). Ali kako FM 2007 ima brojne bugove, desio se i njima-Lovre Radoš je dan nakon poraza u prvom meču od Cityja otišao za Barcelonu, a nasledio ga je novi trener, Mirko Pehar, koji je uspeo nadoknaditi zaostatak! Partizan i Hajduk su se u tom sejvu (ako izuzmemo dva prijateljska meča) sastali dvaput u grupnoj fazi LŠ, tri puta u osmini finala LŠ i jedan put u europskom superkupu. Pre dve godine smo meč u Monte Carlu okarakterizirali možda kao najvažniji od raspada Jugoslavije, pošto se borilo za trofej. Možda je ovogodišnje polufinale vreme, da premislimo tu izjavu, a pogotovo, jer se prvi put u duelima na izpadanje desilo, da je bio revanš odigran na prepunom Poljudu. U prvom meču (3:0) crno-beli su dobili to, što su priželjkivali, a rezultat bi mogao biti još viši, da nije u 45. minutu Filipović promašio šut iz bele tačke. No, Splitčani su na punom Poljudu igrali kao u transu i na krilima prošla dva preokreta došli čak do 2:0. Dalje nisu mogli, možda i zbog novog, več trečeg zarađenog isključenja u revanšu na ispadanje zaredom; pa je tako pobeda od 2:0 uopče prva pobeda nekog hrvatskog predstavnika nad Partizanom u tom sejvu. U finalu na Old Traffordu smo možda priželjkivali Spasićevu Benficu, ali ju je odpihnuo Bayern (0:1, 3:0), što je bilo veoma… slabo za njega. Jer u Engleskoj smo bili priča najbolji individualni predstavi nekog igrača u finalu Lige Šampiona. Ruska raketa Tolmačev, kapiten u finalu, kojemu smo na pravi način hranili snage, nadmašio je neke Partizanove hattricke, i Stanojevićevog protiv istog tima pre 27 godina, te u 37 minuta zabio četiri, a u 81. minutu još svoj peti gol na meču-iz ukupno svojih pet šuteva u okvir! Konačnih 8:1 je najubedljiva pobeda ikad u finalima LŠ (u 2125. stradao je Liverpool sa 7:1), a svoje su pridodali i-Ukrajinac i Letonac! Tolmačev (31 g.) je treči put zaredom najbolji strelac Partizana u svim takmičenjima, posle 18 i 24, sad je postigao »samo« 17 golova, i zanimljivo, »samo« 8 u prvenstvu (isto najbolji Partizanovac), što ga stavlja na 18. mesto na tabeli. Ali-odigrao je samo 13 prvenstvenih mečeva. Rus je u Evropi postigao gol više nego u ligi, još ekstremnija je situacija kod Gorska, koji je u ligi bio uspešan samo dva puta iz 18 navrata. Svoju poslednju sezonu u crno-belom dresu je odigrao Nevio Kurtović (DRLC, WBR, DM, MRC). Neverovatan hrvatski univerzalac ove sezone nije puno igrao, ali se istekao u prvih 11 u finalu LŠ kao defazivni vezni, sa ocenom 9 i jednom asistencijom. Na žalost, Kurtović je platio peh velike konkurencije na svim pozicijama, na kojih može igrati, imajuči u vidu i sledeču sezonu, kad bi trebala Partizanova škola u prvi tim promovirati najmanje jednog, ako ne dva-desna beka...