Sir Aleš

FM 2007 Posle crasha mog generacijskog sejva u Partizanu u FM 2007 ubijam dosadu, ako ko čita ... Opet je posla o FM 2007 i opet se trenutno radi o Partizanu (2. mandat). Taj sejv je inače započet skoro pre deset godina i igrao se veoma sporadično. Trenutno nemam dostupa do kompjutera sa FM 2007, zato neče biti ovde SS-a, samo tekst. O ovom sejvu sam pisao več na tom podforumu, a zadnji post je iz 30.8.2015. 🤣 PARTIZAN 2006-2011 Napravili smo šampionski Partizan, koji je uvek uzeo domaču titulu, dok smo u Evropi napravili največi uspeh u sezonama 2008/09 odnosno 2010/11, kad smo došli do polufinala (Newcastle) odnosno finala (Sevilla) kupa UEFA. Igrači, koji su ostavili največi trag: Predrag Pavlović, Cristian Abarca, Amr Bazhiev, Simon Vukčević, Edgaras Cesnauskis i neprikosnoveni - Pierre Boya. Jedan i jedinstveni. NANTES (2012-2013) Nakon tih uspeha, pošto imam uključenih više liga, rešio sam, da napustim crno-bele. Na zimu 2012. otišao sam u Nantes, gde sam upoznao nenormalni kvalitet igrača domače škole u svim ekipama Francuske. Sa njima smo u prvoj sezoni završili u zoni Evrope. U sledečoj smo završili kao vicešampioni ispod snažnog PSG-a, dok se u Evropi nismo proslavili - u poslednjem meču grupne faze kupa UEFA smo gostovali kod - Partizana - i izgubili 1:3, Pierre Boya nas je uništio. INTER (2013-2017) Kao Partizanovac i Milanista (!) sam odlučio, da se nakon duže vreme isprobam u Italiji, gde mi je bio asistent "zvezdaš", na žalost več pokojni "Miha". U četiri sezone osvojili smo tri skudeta, tri kupa i tri superkupa. Nismo briljirali u Evropi, gde smo največi uspeh doživeli u mojoj poslednjoj sezoni, gde smo u finalu LŠ izgubili od Juventusa na penale (nakon smo se jedva plasirali iz grupe, gde smo 2x izgubili protiv Nantesa (!) i 1x od Seville). Ta pobeda je Zebri obezbedila igranje u LŠ i u sledečoj; a do finala ne bi došli, da nas ne bi pobedili u poslednjem kolu prošle sezone 1:0, kad su si zagotovili četvrto mesto. Italije sam se onda malo zasitio, pre svega zbog nedostatka dobrih igrača iz domače škole; u četiri sezone u prvi tim nije se uspeo plasirati ni jedan igrač! PARTIZAN (2017-) Na kraju sezone 2016/17 se je preko granica odigrala drama; šokantni pogled na tabelu Superlige je kazao na to, da je Partizan ispao iz lige. Partizan, koji je i nakon mog odlaska uspeo, da bude pod Vukotićem 2x šampion, a u Evropi je skoro bez iznimka igrao proleče, pod vodstvom Ratka Dostanića je doživeo dno. Ali bila je još jedna stvar, koja če zvućiti nestvarna: u tom sejvu su, verovatno zbog buga u db-u, napravljena dva Ratka Dostanića, i da to ne bi bilo dovoljno, "drugi" Ratko Dostanić je predvodio - Zvezdu, koja je u toj sezoni postala šampion. Autoštopom sam dospeo do Beograda, gde sam zapazio katastrofalni roster te više od 100 igrača na plačilnoj listi, od toga 3/4 u Teleoptiku. Izazov, kojeg neče biti nikad više. Napravljen je bio tek početak čistke. U toj sezoni u Prvoj ligi, bili su još neki povratnici ala Predrag Pavlović, ali pre svega tu je bio sve vreme - Pierre Boya. I pre mog dolaska su bili dogovoreni neki transferi, a u oči je pao dolazak regena Milana Ristića (Finishing 20). U Prvoj ligi nismo imali konkurencije, 97 bodova uz 1 poraz i gol razliku 101:20 smo se sa +32 vratili u elitu, a taj "uspeh" smo krunali neobičnom duplom krunom; osvajanjem kupa. Na putu do finala smo pobedili i Zvezdu i OFK Beograd (vicešampion), u gostima, a u finalu smo igrali protiv Čuke, koja je isto igrala u Prvoj ligi, te bila deklasirana sa 3:0 (hattrick Ristića). U sezoni 2018/19 smo (ne) očekivano ponovili uspeh Kaiserslauterna iz 1997/98; odmah nakon promocije, postali smo, nakon četiri godine, prvaci, u dominantnoj "kampanji" smo jedinog pravog protivnika imali u Voši, koja je ostala svetlostne godine nazad. Osvojili smo i kup, i ponovo protiv Čuke, sa time, da smo jih ovaj put razvalili sa 6:0 ili 6:1 (ne sečam se) uz još jedan hattrick jednog igrača. U Evropi smo došli do četvrtfinala kupa UEFA, gde nas je eliminirala Zaragoza (trenutno prvi tim Španije), a highlight je bio u osmini, gde smo na krilima Pierra Boye i životne predstave poljskog regena na golu (1:1, 1:0) uništili Barcu na Camp Nou-u. U 2019/20 smo imali teži posao; Zvezda nam je disala skoro do poslednjeg trenutka i nakon naših par uzastopnih pobeda u mom drugom mandatu naučila se, kako se pobedi i kod nas. U kupu nas je izbacio Borac na penale, dok smo u Evropi došli još korak dalje, do polufinala kupa UEFA, gde smo do kraja disali za vrat Real Madridu. U 2020/21 imamo u šampionatu opet dirku sa dva konja, mi i Zvezda, koju još predvodi jedan od Dostanića, i trenutno par kola pre kraja rednog dela imamo +5. U LŠ smo kao drugoplasirani u grupi iza PSG-a u osmini finala u prvom meču savladali Werder sa 4:1 i sad čekamo revanš; Zvezda je inače uspela pobediti Inter sa 2:1. Još smo aktivni i u kupu. A generalno? Finansijska situacija je naravno sve bolja, stadion je povečan na 48.900 mesta, dok u smislu reputacije još nisam zadovoljan. Večina igrača (napram Zvezdi, gde je u prvom timu 99% domačih) je stranaca, koji se ne žele dugo zadržati ovde (iznimak je 37-godišnja legenda BOYAAAAAA, koji je faktor X i nenormalan pre svega u Evropi). Naš skauting je još uvek ograničen samo na Evropu, iznimak su igrači iz naše južnoafričke filijale Santos FC. Što se igrača naše škole tiče, stanje je "malo bolje" nego u Interu, "čak jedan" tovrstni igrač igra u prvom timu, ukrajinski regen MR, koji ima prosečno najslabije atribute od svih igrača prvog tima, ali je u igri nenormalan, u prošloj sezoni je zabio čak 12 ili 13 golova (kako i zašto, nemam pojma, samo sam bio otvorenih očiju). Ne znam, koliko če ovo potrajati, ali eto, da se malo nešto napiše, možda stavim i koji SS. 😀

Hvala za lep komentar i sretno i tebi. Zapravo taj sejv je bio prvenstveni, zbog kojeg sam (bio) "aktivan" ovde; bilo je dokumentiranje (i njegovo planiranje) na neki način čak lepše nego samo igranje. Čak se sad sečam, da su me neki, kojih nema više ovde, "naterali", da počinjem, da pišem priču, davne 2010., kad sam navršio več 30 sezona.

Navodno je Rim pao 29. maja 1453, dok je Partizanov imperij izgleda pao skoro tačno 800 godina kasnije. Nakon 29. juna 2253 virtualni svet; u kojem je provedeno 247 sezona, i u kojeg sam se uključio još kao 25-godišnjak, a danas sam 40, prestaje raditi te izbaci me iz igre. Znao sam to več na poslednji dan nove godine, kad sam hteo nastaviti sejv, ali do sad nisam imao volje to priznati. Eventuelno bi mogao uraditi isto što sam pre 77 sezona (isti error, ali u kompresiranom sejvu), pronači neki stariji sejv i testirati, ako prođe taj datum, ali opet bi se izbrisao važan dio istorije, zato u tom trenutku to odpade. Teško nešto zaključim, ali možda je to zaista kraj nekog putovanja, gde smo očigledno testirali fizičke i psihičke mogučnosti sveta, u kojem je između ostalog- dozvoljeno "samo" 127 titula nekog takmičenja. A možda je to i znak, da nakon 13 godina kupim novi laptop ili proverim neke druge prioritete u životu.

Pregled Partizanove omladinske škole – jun 2253 Šta radiš, kad si osvojio sve? Člani treble, a omladinci U19 prvenstvo te kup? Da li je to slučajno ili su se samo zvezde poklopile? Dolaskom Zvonka Miloševića za pomočnog trenera Partizana na leto 2241 počela je renesansa Partizanove omladinske škole. Ali, neki su oprezniji. Previše klišeja, previše optimizma? Zato-podaci. Trenutno je u prvom timu (25 igrača) zacementirana devetorica (uslovni bi bila desetorica, ali Karanovića više nema u timu). Od te devetorice, sedam igrača je poniklo u razdoblju od 2241. dalje, a dvojica veterana več pre; dok je zanimljivo pre svega to, da je od devet, pet igrača bilo na početku svog dolaska u akademiju Partizana (youth intake-YI), bilo proglašenih kao »prvi« izbor asistenta (*), dok se je preostala četvorica uspešno razvila tek naknadno. Mi smo napravili mini retrospektivu, koju smo več dvaput, ali sad je trenutak za novu. Da li su se neke od prognoza ostvarile? Prvo slede 2 SS veterana, a onda tabela sa godinom YI, »navodno glavnog« igrača, prognozom asistenta, pozicijom igrača, njegov trenutni status, a u desnoj koloni i ime(na) igrača, koji su se kasnije razvili ili jim mi tako predviđamo, da možda bude nešto od njih. YI 2236 – Dragan Rajić Prvo ime desne obrambene pozicije crno-belih te sa smanjenom ulogom sledečeg igrača na SS, i njegov kapiten. Pored imena nema zvezdice-u YI 2236 kao naj igrač generacije bio je proglašen još jedan obrambeni igrač-hibrid DR/DC-Dejan Karanović*, koji je u potpunosti opravdao očekivanje bivšeg asistenta. Trenutno je član Porta. YI 2237 – Nemanja Petrović* (otpao, nije više u timu) Danas 32-godišnjak (AMLC) igra kod OFK Niša, dok u Humskoj, to smo več kazali, nije ostvario nikakvog utiska. Kao i Slaviša Vasović (AMR/ST-Pekar), dok je u toj godini najzanimljiviji primer golmana Nenada Marića, koji trave u Humskoj nije ni pomirisao. Iz pozajmica u Obrenovcu je njegov put krenuo za Vrbovec (sa kojem je pre deset godina igrao LŠ), sad brani u Nemačkoj za FCK, dok je največa senzacija njegovih šest nastupa za Orlove (prve tri golmanske atribute ima 8, ni jednog večeg od 15, a jedan čak iznosi 3). YI 2238 – Jure Šnurer* 71 nastupa za reprezentaciju Slovenije znači sve. Pre deset godina je bio najmlađi u društvu zvezda Ristovića, Marinkovića, Cavaleira, a danas je mentor mnogima. Njegova uloga se ipak polako smanjuje. Iz tog intejka nije se istekao nijedan drugi igrač. YI 2239, 2240 Slaba YI. U timu nema više ni Thea Valka ni Vladana Damjanovića (Takovo). YI 2241 – Dragan Lovrić* Danas 28-godišnji levi bek je slomom noge zvanično završio karijeru u Partizanu, gde nije napravio nikakvog utiska. YI 2242 – Heinz Gensler* Švajcarac, golman, je odličnim predstavama došao i do dresa svoje reprezentacije. Ali-nije bitan član prvog tima več koliko … pet godina? YI 2243 – Dragan Vučičević* + Zoran Vidovič Sa Vučičevićem je počela zlatna doba 40-ih. Dobiti kvalitetnog napadača iz vlastite škole je retki dobitak, to se obično desilo na svakih 50 godina. Pre deset godina Humsku je osim te pretresla još senzacija u vezi njegove rođene zemlje. Vučičević sa reprezentacijom na žalost ili na sreču nema puno posla, jer nemaju šanse ni za glavni dio kvalifikacija za svetsko prvenstvo. Vučićević iza sebe ima najbolju sezonu u karijeri, a znao je i odlučiti finale LŠ. U toj je sudelovao čak kod 34 golova svog tima. Iz tog YI se razvio još slovenački golman, član i reprezentacije. Nekad prvi, a nekad drugi golman crno-belih, gde rotira zajedno sa Andreom. YI 2244 - Nebojša Živković* Kod sve konkurencije u veznom redu, dugo je kazalo, da za Živkovića neče biti prostora u prvom timu, ni u 25-orici, sledile su pozajmice u Obrenovac, Kulu i Železničar Beograd. Ipak, pre tri sezone, Nebojša je stavljen u prvi tim i od tad dalje je neprikosnoveni dio. Ne samo veznog reda, nego iznenađujuče i napada. Ne trenira te pozicije, ali se čini, da skoro svaku put, kad zaigra tamo, postigne gol; zbog njega (i ostalih , npr. Geldera) je Vučičević morao da glumi MC-a. Ali nije se branio. YI 2245 – Ivan Miladinović* Dve godine nakon Vučičevića, crno-beli dobijaju novog »diamanta generacije« u liku Ivana Miladinovića. Brži od Vučičevića, i prognoziralo se puno postignutih golova. Ali. Miladinović je od svih Partizanovih napadača zapravo najslabiji, promašuje puno prilika. Njegov prosjek u poslednje sezone je gol tek na svakoj 8. utakmici! Ali-ko zna, kad dolazi njegovo vreme? Svi ostali su več eskplodirali. YI 2246 – Dragan Gvozdenović* + Dejan Krnjinac I kao da orga… pardon šokova nema još kraj, godina kasnije je stvorila monstruma-drugu sezonu zaredom i treči put u četiri godine-napadača. Napadača, koji je kombinacija Vučičevića i Miladinovića, i verovatno najboljeg Partizanovog napadača iz vlastite škole u poslednjih, može se reči sto godina; koji na tržištu vredi več skoro 25 mil. eura. Prošla sezona je pokazala, zašto. Iz tog YI je u prvom timu još štoper, kojemu se je uprkos mešanim pogledima, postopno davala šansa u prvom timu. Rezultat? YI 2247 – Fabrice Billong* + Miloš Tanasić YI 2247 se smatrao prvo katastrofom – kamerunski čuvar mreže je več završio karijeru pošto u Humskoj nije dobio prilike, ali je taj intejk spasio Tanasić, praktično jedini pravi zadnji vezni. U prošloj sezoni je sakupio več 34 nastupa u prvom timu. Od sledečih YI-a još nema prvotimaca, ajmo prognozirati. YI 2248 – Sladjan Pavlović* Za crno-bele odigrao dve utakmice u kupu na jesen, na prolječe slan u pozajmicu u češku filijalu. Njegova slabost je igranje na osetljivoj poziciji, gde ima več konkurenciju barem trojice igrača. Možda mu fali još par utakmica u prvom timu, da se ga dokonačno oseti, da li je kalibar za prvi tim; motivacija neka nama i njemu bude Krnjinac. YI 2249 – Jeffrey van Gelder Nizozemac je bio do sad skoro otpisan u rezervama. Onda je u prošloj sezoni dobio priliku na desnom krilu, koju je u potpunosti iskoristio, 8 utakmica, 3 golova, 2 asistencije. Na toj poziciji je delovao kao druga osoba nego na MC/DM, a zbog Vučićevića je zaboravio na svoj stav, da uvek ostane pozadi. Njegova smola? Da ima na desnom krilu konkurenciju najmanje trojice igrača! Potencial – Vladimir Gavrilović? Sledeči YI su vezani još na U 19 igrače, ali kao zanimljivost neka stavimo prvo tabelu najskupljih igrača iz U19 tima. Napomena: Oršag je kupljen iz Srema i jedini je, koji nije iz naše škole. YI 2250 – Georgi Atanasov* Bugarin je isto tako dobio priliku u kupu, ali je za razliku od Pavlovića ostavio slabiji utisak, iako na tržištu vredi oko 200k više. U sledečoj sezoni 100% ide na neku pozajmicu. Iz tog intejka imamo i Gorana Bukovca te Zorana Kolarevića, obojica več visoko kotira na trgu. Bukovec je prošle jeseni odigrao več niz mečeva u prvom timu, dok Kolarević još ne, a da bi bila stvar još zanimljivija, jima konkurenciju delaju još najmanje dva mlađa MC-a, Distin (YI 2251) te Roganović, kojeg zbog passinga 12 mislim, da nema šta tražiti u timu. YI 2251 – Aleksandar Radić* Nema dovoljno igrača na AMR? Pored Radića je u tom intejku izrasao i Sani Avbelj, koji je več igrao za prvi tim na jesen, i trenutno je najvredniji igrač U19. YI 2252 – Siniša Jovanović* (prerano za prognozu)

KRAJ SEZONE 2252/53: NIKAD VEČI SIJAJ PARTIZANOVE ŠKOLE Rekordna pobeda u istoriji; Partizan ili Penaltizan te Borčevo »u 4. ide rado« KRAJ JESENI Potek sledečeg meča si nitko nije mogao zamišljati, osim moguče rezultata; a utakmicu če najviše pamtiti sremsko »pojačanje« iz Humske. Madžarski štoper je uspeo skriviti prvi te treči od ukupno čak četiri (!) dosuđena penala za crno-bele, koji su uspeli promašiti čak polovinu njih. Dodatni peh za Ferencza je bila povreda stopala u LŠ samo par dana kasnije, zbog koje je več završio polusezonu. Sremci su uprkos porazu (njihov trener se nije žalio na nijedan penal!) na kraju jeseni ubedljivo držali poziciju broj 2. A navijači Partizana si nisu mogli misliti, šta če dočekati u Humskoj u razmaku od deset dana. Poznala se odsutnost prvog imena jeseni (a i sezone) Gvozdenovića u remijima kod Borca i OFK Beograda. Onda je u Humsku stigao Železničar, jedina poluprofesionalna ekipa lige, i sledila je eksplozija. Ako bi crno-beli pogodili još iz penala, izjednačili bi največu ligašku pobedu, 12:0 iz februara 2151 protiv Metalca iz Kraljeva. Bez praske su srpski šampioni nastavili i u Evropi, gde su izbojevali dve teške pobede protiv Šahtara i Rome. Na Olimpicu su bili nadigrani kao dugo ne (Andre je na golu držao desetku, na kraju devetku), a odlučio je povratnik nakon povrede, Gvozdenović sa dva pogotka. A onda je-10 dana nakon 11:0 protiv Železničara-u Humsku stigao švedski tim za slovo od europske jeseni. Pobeda od 17:0 (mogla bi biti još veča, da opet nije promašen penal) največa je ne samo u istoriji LŠ nego i u klubskoj istoriji Partizana. Uspela je nadmašiti 16:0 protiv Auckland Cityja iz polufinala svetskog klubskog kupa iz decembra 2098. To je napravilo na kraju nadrealne brojke, koje su zvale, da poruše neke rekorde ispred 200 godina. 32:3 gol razlika u grupnoj fazi (rekord po broju postignutih golova u jednoj sezoni LŠ je 48); 10 golova Gvozdenovića (ukupno čak 17 na 14 utakmica) u LŠ (ukupni rekord je 18 iz sezone 2056/57). Ipak, najslađe je bilo to, što je svih pet strelaca produkt vlastite škole. ZIMSKI TRANSFERI Morali su lideri tabele Superlige reagirati, kako se to čudno zvuči, ali iz bizarnih razloga. Finansijski balans se je opasno približao ka broju 3 milijarde, odakle sledi bankrot (FM bug), pa je tako donirao masovne pare Zemunu za kupovinu dvojice igrača, od kojih nitko neče imati važnu ulogu. Nastavila se inače mizerija Javora. Prvo je Ivanjicu napustio levokrilni igrač Branislav Mitrović (11.5 mil.), a zanje su doveli visokoleteču projektiranu zamenu, srpskog igrača, rođenog u Milanovoj školi, Voju Simića. Simić je bio tad igrač Metza, za Ivanjičane je bez konkretnog učinka odigrao dva meča, a zatim se povredio do kraja sezone. PRVENSTVO Do kraja prvenstva Partizan (11 dosuđenih penala) je suvereno krmario ka 23. tituli zaredom, usput doživeo dva nebitna poraza, testirao formacije i u vatru stavio još neke mlade igrače, od kojih se za razliku od jeseni najviše istekao Nizozemac van Gelder. Nije jedini, koji se umesto na svojoj prirodnoj poziciji, najbolje snalazi na sekundarnoj/terciarnoj (…), gde ima puno konkurencije, pa je tako odlično iskoristio minute na poziciji desnog krila. Iako je Javor na početku prolječa savladao Srem i OFK Beograd te privremeno skočio na 6. mesto, zatim je izgubio od Partizana, a zatim nije uspeo pobediti nijednog od rivala, koji če se-zajedno sa njima-boriti u doljnoj coni, za mesta 7-12. To za prvake ispred 120 godina u poslednje vreme nije ništa novo. U top 6 se je tako na njegov račun prebio Palić (prvak Prve lige prošle sezone), koji je pokazao pre svega, da je strup za Zvezdu. Njoj je ponovo uzeo dragocene bodove, i zbog njih tim iz Ljutice Bogdana propušta LŠ, kamo idu još OFK, Srem i Borac. Srem je na kraju sasvim popustio, ali zbog boljeg plasmana nakon 22. kola je več smešten u grupni dio LŠ. KUP U kupu smo nakon deset godina ponovo ispratili večiti derbi, koji se je desio samo tri dana nakon eksperimentalne postave crno-belih te porazu od 1:2. Ali ovaj put je igrao-Gvozdenović. EVROPA Kad pobediš 17:0, onda ne samo, da se od tebe očekuje osvajanje LŠ, nego osvajanje sa dominacijom. Bilo je tako i ispred 200 godina, kad su crno-beli u četvrtfinalu napunili mrežu Porta (10:0), a zatim u finalu izgubili od Arsenala golom u poslednjem minutu. Ova sezona je za razliku od one bila-do kraja rutina. Lyon je pao prvo sa 2:0; jedine atome straha crno-beli su doživeli u revanšu, gde su ipak uspeli ostati neporaženi. Protiv Valencie se na prvom meču istekao igrač, koji ni pod razno nije napadač, ali skoro uvek, kad se ga stavi na to mesto, zabije gol. U revanšu laganih 2:0; ovde je počelo brojanje Gvozdenovića, koji je od tad dalje zabio gol na četiri meča zaredom; rezultatsko je Liverpool »ponovio« Valenciu (1:0, 2:0), da bi se u Atini došlo na megdan Benfici. Ta je do finala došla na drukčiji način, prvo na mlin preokreta protiv Hajduka (0:3, 4:0), a zatim protiv Bayerna na svom terenu (2:1), dok su protiv Intera (2:0, 0:1) ipak trepetali za prolazak. Ali protiv silnog Gvozdenovića se nije moglo. On je baš pre isteka sudijske nadoknade u prvom poluvremenu nakon centaršuta Jančuka sa leve glavom pogodio za 1:0, a posao su iz prekida nastavili i drugari u drugom poluvremenu. Gvozdenovićevih 15 golova iz samo 10 utakmica je najbolji individualni »skor« nekog igrača u LŠ posle tačno 190 sezona. U sezoni 2062/63 je takav skor imao-Partizanov napadač Janos Dobos, ali zanimljivo, tad je Partizan ispao več u polufinalu, i to protiv Zvezde, koja je tad osvojila jedinu titulu prvaka Evrope posle 1991. I u kupu UEFA se plesalo po srpskim notama, čak šestorica je »nastavila« takmičenje u 1/16 finala, a i dalje; največa senzacija je bila Pekarova eliminacija Milana. Zbog toga, do kraja smo pratili brojne srpsko-srpske derbije (osmina, četvrtfinale, polufinale), žalimo za Sremom, koji je propustio 3:0 protiv Man Utd-a- Upravo crveni vragovi su predstavljali u finalu poslednju prepreku za-Borac, koji je u sva tri preostala evropska finala ostao praznih ruku. Ali ne i ovaj put. TIM Pored obojice neprikosnovenih golmana (koji su se u prolječnom delu nenormalno često povređivali na mečevima), odbrane, itd., glavnu reč ove sezone ima srpsko-bocvanski duo, produkt naše škole, koji je iskoristio nešto »slabije« individualne brojke preostalih centarfora. Gvozdenovićevih 26/26 je nadrealnih, a šta onda reči za srpskog Bocvanca, kojemu prognoze nikad nisu dale šanse, da dođe do brojke 20. Uz to, Vučičević, koji je u Partizanovu akademiju stigao pre deset godina, se iskazao i kao odličan plejmejker,kad zaigravši i na MC ili ML, asistiravši čak 14 puta.

NA PUTU KA EURU 2252 U DANSKOJ: BiH ČEKALA 120 GODINA, HRVATSKA 12 Ko bi pomislio, ali zaslužili su. Fudbaleri BiH-a su prvi od reprezentacija iz regiona prečkali ciljnu crtu-kad su u pretposlednjem meču kvalifikacija sa 3:1 pobedili u San Marinu i time obezbedili pobedu u svojoj grupi. Sa skorom 7-2-1 i 23 bodova, za 4 su prestigli Rumunjsku i Rusiju, zatim Belgiju (15), Azerbajdžan i San Marino. Time su prvi put posle 38 i SP-a 2214. obezbedili nastup na nekom velikom takmičenju, ali na plasman na EURO su čekali punih 120 godina. Kako je to daleko-u 2132. godini je Zvezda osvojila svoj poslednji naslov prvaka Srbije … Bosancima su u vezi direktnog plasmana sledili još Srbija i Hrvatska, ali sve se to rešavalo u poslednjem kolu. Orlovi su si u pretposlednjem meču zakomplicirali situaciju. Izgubili su na Marakani od Češke 0:1 pogotkom iz slobodnjaka u drugom minutu sudijske nadoknade. Ali Češka je svoje več uradila, Srbija (na kraju 15 bodova) je popravni ispit opravila odlikom, pobedivši direktnog konkurenta Severnu Irsku sa 3:0, a Čehe je iz baraža izbacila Švedska (13) pobedom nad Maltom sa 6:0 zbog boljeg međusobnog skora. Još dramatičnije je bilo u hrvatskoj skupini. Vatreni su velikom pobedom od 1:0 3. septembra Gordon Albion-vicešampione Evrope-eliminirali iz utrke za Dansku. Onda su u pretposlednjem kolu na Maksimiru remizirali protiv Austrije. Time su pre poslednjeg kola još uvek zaostajali za dva boda za njima. Obojica su morali još na Ostrvo. Hrvatska je svoj posao obavila u Walesu, golom Mirka Miletića, dok je Marvin Mills u 32. minutu meča u Londonu »savladao« Austrijance sa 1:0 i time Hrvatima-prvi put u toku takmičenja-častio prvo mesto u grupi i nakon 12 godina posta prvo ušešče na Eurima. Četvrti predstavnik iz regiona, Slovenija, nije imao šansi protiv svetskih prvaka Turaka u baražu (0:2, 2:2). Preostala četvorica kvalifikanata su još Austrija, Poljska, Irska i Rumunjska. EURO 2252 Plasirali su se prvi od trojice »Balkanaca«. Fudbaleri BiH-a po tržni vrednosti zaostaju za večinu reprezentacija, ali tu su golman Liverpoola, veznjak Lensa te najbolji strelac BiH-a u kvalifikacijama, Ognjen Bajramović. Puno više se naravno očekivalo od Hrvatske i Srbije. Post prvih na Eurima je trajao 12 godina. Tako zvana zlatna generacija napadača na čelu sa Miletićem (27 golova za repku) i Petrićem (47) če imati verovatno jednu od poslednjih šansi, da nešto postignu. Na drugoj strani Orlovi u uporedbi sa Vatrenima imaju zanimljiv kontrast-u napadu, gde su Vatreni »previše« iskusni, tu su Orlovi prenovljeni. Nije daleko period, kad se pričalo, da srpski elitni klubovi zbog stranaca nemaju pravih srpskih napadača. I zbog Partizana, to je sad druga prića-slatka briga. Miladinović, a pre svega Radulović i Gvozdenović su uprkos mladosti več renomirani eksekutori, drug ekstrem je Milićević (25 golova za reprezentaciju), a pre svega golman Jokićević, koji če se sa 38 godina nakon Eura penzionisati, a trenutno ima čak 112 nastupa za dres Orlova. A stigao je do 115. Orlovi su se istrošili. Najbolje (šutevi 10:3) su odigrali premieru protiv Nemačke, gde je u deset minuta, od 21. do 31., palo tri gola, a odlučio je slobodnjak Tauntehahna. U meču protiv Italije mreže su mirovale, ali u meču odluke protiv Rumunjske doživelo se pravi kolaps u svim elementima igre (0:3), gde je blistao jedan od zvezda Milana, Cicocirlan. I BiH i Hrvatska su takmičenje startovali porazom; dok su Bosanci zasluženo poraženi od Španije od 2:1, jedini meč u okvir gola Irske presudio je Hrvatskoj. Ali Vatreni su uzvratili sa dve pobede, prvo spektaklom protiv Španije 3:0, a zatim u meču odluke još protiv BiH-a (3:2), da bi se plasirali u četvrtfinale, gde bi jih golom wonderkida Onura izbacila Turska, prvak sveta. A ta Turska je otišla sve do kraja te uzela komplet! Do finala su postigli gol na svakoj utakmici (!); u finalu je odlučio gol napadača HSV-a. To je druga titula kontinentalnog šampiona za Tursku i prva posle 2104. Kraj Eura je značio i kraj posla za menadžera i Hrvatske i Srbije, dok je zanimljiva promena u Nemačkoj, novi selektor biče »Turčin«, Serdar Meier! 2252/53 LETNA PJACA LIČILA NA NBA: PARTIZANOV SREMSKI DEAL, A ROMANTIČARI BILI SPREMNI PRODATI DUŠU Od četiri pojačanja na leto, samo jedno je sezonu započelo u prvom timu. Naravno, nakon par sezona, moralo se opet pogledati u zlatnu jamu za Humsku alias split-Luka Knežević je iz hrvatskog državnog i kup šampiona doveden za 26 mil. eura i biče konkurencija svome sunarodnjaku Petriću na poziciji desnog krila. Elvis Vukoje je doveden iz Niša, ali če sezonu provesti na pozajmici u Takovu; Peroviću je istekao ugovor sa Čukaričkom, pa če sezonu drugu sezonu provesti na pozajmici; posle Dorčola ide u Požarevac. Iz Srema, iz gde se po nepisanem pravilu ne krađe mladiče, doveden je Bogdan Oršag, koji je krajem jula napunio tek 17 godina. Mora da bude nešto na njem; momak se našao na skauting skrinu u prvih 10. Dozvolili so si to u Humskoj, jer su Sremcima napravili lepu uslugu-prodali jima otpisanog štopere Ferencza i time jih stvorili za najozbiljnijeg kandidata za t… broj 2. Pored njega, od poznatih, Partizan su napustili Jovanović (Valencia), Georgiev (Levski), Burjak (HSV), Melnikov, Bogdanovič … Sremci su doveli brzog ukrajinskog napadača Bondarčuka – oni su u koledarskoj godini ukupno doveli čak sedmoricu igrača za skoro 44 mil, eura! Romantičari su veči dio budžeta sprskali na desno krilo Javora Dragana Ivančevića, dok su uspeli dovesti jednu od najtraženijih roba na leto, 19-godišnjeg Draška Lazića (D/MRC) iz Niša. Ipak, Lazić može da se sakrije pred Krnjincem. Partizanov štoper je bio vruč več prošlog leta, dok je sad nakon prve full sezone u Humskoj tako uzburio snubce, a pogotovo tim iz Karaburme, da je Partizanu za njegovo dovođenje osim novca bio spreman ponuditi – upravo dovođenog Lazića (!) te kasnije još jednog igrača. Zvezda je na leto ostala bez Likara (AML-Newcastle), dok je Borac osvežio vezni red dovođenjem Mladenovića iz Rada. Update 28.10.2252 UOČI DERBIJA, KOJI MOŽE VEČ ODLUČITI PRVENSTVO: TRENER PARTIZANA VEČ PIŠE TEKST ZA NOVINARE NAKON MEČA Bio je neobično nervozan početak sezone u Humskoj! Možda i zbog napornog leta za reprezentativne selekcije. Seniorska je igrala na Euru, zatim je u19 sa samim pobedama ponovo pokorila Evropu, a za kraj je sledilo i ušešče na olimpijskim igarama, gde su Orliči nakon 100% isplena u grupi ispali u četvrtfinalu protiv Amerike. Ispada se najviše radovao Partizan, pre svega prihoda Gvozdenovića. Srpski šampion je uz Borac bio najviše opterečen odsutnostima igrača. Ali i bez njih igra na početku sezone mogla bi biti bolja. Rezultati tega ne kažu: crno-beli su delovali sporo, u kontaktima redovito gubili loptu, a u napadu po mišljenju sudija pravili neobično puno faulova u napadu. To je naravno povečavalo nervozu i na terenu i na klupi. Zapravo najmanje nervoze bilo je nakon do sad jedinog poraza sezone kod trenutno još neporaženog Srema (0:1). Odlučio je-po mišljenju novinara-najgore pojačanje u Superligi prošle sezone-Stevan Davidović golom iz slobodnjaka osam minuta pre kraja; meč kojeg je Partizan zaključio bez šuta u okvir gola! Paradoksalno-Davidović je član tima, koji je još drugi na tabeli, dok je za najbolje pojačanje prošle sezone bio proglašen Javorov Nikola Lazović-koji igra u timu, koji bi, ako bi se sezona završila sad-ispao iz lige. Crno-bele ubijaju i povrede, kojih je neobično dosta u odnosu na prošle sezone; redovno je Partizan na vrhu Injury table lige. Međutim-čini se, da je odsustvo tih igrača zapravo probudilo tim. Partizan je imao rezultate, ali je još škripalo u igri, a do preokreta u tom smislu je došlo nakon preokreta u Ivanjici (2:1). Od tog meča dalje Partizan je nanizao šest mečeva bez primljenog gola, slavio i na Marakani (Vukomanović), i Sremcima zbog obilice remija pre derbija pobegao na plus 7. Probudio se i Vučićević, zabijati je počeo Miladinović (koji je isključen u kupu protiv Svrljiga), na krilima je proradio Petrić, dok je trener Partizana u vatru neočekivano ubacio dve mlade nade vlastite škole, Bukovca (18)* i Avbelja (17)*. Stariji Slovenac je do sad upisao več pet nastupa za prvi tim, koliko i godinu mlađi winger, koji se proslavio u kupu protiv Rada, gde je postigao prvenac, za 2:0. Svoje zvezdne trenutke je kronao več dan kasnije (!), kad je odigrao ceo meč u19 večitog derbija, u kojem je postigao dva gola. Dobra forma Petrića te i Postulke bitna če biti i za nastavak sezone, gde čekamo i eskploziju Kneževića, a posobno Maleke. Južnoafrikanac je, što se početka sezone tiče, još u prostom padu, koji se vleče več iz prošle sezone. Derbi u Humskoj biče prilika u vidu broja 10. Ako Partizan pobedi, pobeči če Sremcima na plus 10 te doči do 10. pobede u nizu. Ipak, nije trener Partizana mogao iz svoje kože na press konferenciji nakon kup uspeha protiv Rada, gde se dotakao i predstoječeg meča protiv drugoplasiranog tima na tabeli. Išlo mu je u nos, a i mnogim navijačima neobična medijska »gonja«, možete reči u igrici… a rečičemo "u medijima" nakon pojedinih mečeva. Tako je bio nakon pobede protiv Pekara (3:0) za igrača meča proglašen Partizanov golman; umesto pobeda crno-belih hvalilo se suparnike. Jeste-nisu nadigrali ni Zvezdu ni Javor, ali ni oni nisu igrali u kolicama. »Sve osim pobede od 4-0 biče razočaranje. Ipak ide za tim, koji je u 11 kola primio samo dva gola«, bio je sarkastičan trener Partizana. »Odsustvo Davidovića? Biče zapravo Srem bolji u tim elementu, ipak ide za zvanično najgoreg igrača prošle sezone. Srem ima puno igrača, koji mogu zapuniti njegovu poziciju.« »Imam spremna več dva teksta za posle meča. Ako ne pobedimo, biče to dokaz, da nismo više tako dobri i dominantni, liga nam je u usponu. Ako pobedimo i odemo na plus deset, biče to zbog toga, jer nam je liga slaba. Imačete sve to spremno, da se ne trudite«. Nišlije su u 3. pretkolu izbacile Larisu, dok je osmoljenec bio OFK Beograd, koji je ispao protiv slovenačkog prvaka iz Celja. Največe iznenađenje, zapravo senzacija je Čakovec; hrvatski vicešampion je eliminirao Arsenal.

Sezona 2251/52: Ah taj Niš (kao nekad Sombor), Zvezda na korak od duple krune, Davidovićeva kriza srednjih godina LETNI TRANSFER PERIOD Kako »poboljšati« več super tim, pokriven na svim pozicijama? Tako, da se razmišlja plansko te se odrekne pardon zameni neke od igrača, koji su na vrhuncu karijere. Sezona nakon trujne krune činila se prava za to. Prvi u vrsti su neki obrambeni igrači. Burjak je več prošle sezone bio stavljen na skoro stranski tir. Prvi štoperski par tvorio je duo Barlečaj-Vukomanović, ali se kod 30-godišnjeg hrvatskog reprezentativca več videlo, da iz sezone u sezonu koči u brzini. Zato se odlučilo, da se ga na vrhuncu karijere-eks igrača Hajduka-proda u Porto, gde če imati društvo dva bivša suigrača, Ristovića i Kumera. Poslednju liniju su osvežila dva pojačanja. Prvo iz Real Madrida, drugo iz Dinama Bukarešta, a u prvi tim je prekomandovan možda nova buduča zvezda omladinske škole, Dejan Krnjinac*(YI 2246), koja inače u toj generaciji nije bila spomenjena u prvom planu asistenta. Levo krilo je dobilo dodatnu konkurenciju u češkom wingeru (Slavija), a i desno u povratku iz splitske pozajmice Hrvojea Petrića. Sve to je uzrukovalo selitbi dvojice igrača u rezerve na početku sezone- Antonia (novopečenog brazilskog reprezentativca) te veznjaka Saše Radonjića, koji je gundžao zbog male minutaže več prošle sezone. Od poznatih igrača su klub na leto napustili Kone (Roma), Mandić (Stuttgart), kao i prvi »pik« YI 2247, kamerunski golman Fabrice Billong. Od 15 igrača slanih na pozajmice, izdvojimo u poplavi napadača zaboravljenog Nikolu Stojanovića (OFK Beograd). Na Marakani te u Čačku nije bilo puno prometa; nazanimljivija je činjenica, da je novi član Zvezde postao nekadašnji igrač Partizana Miloš Savić (33, DRL). Ali je zato vrelo u preostaloj velikoj trojici. OFK Beograd se pojačao dvojicom iz Srema- golmanom iz Bugarske te verovatno prvim levim krilom lige Damjanovićem, dok je iz Niša doveo napadača Žarka Šunjevarića. U Sremu su bili ozbiljno oštečeni, posle gubitka te dvojice, Javor jima je uzeo centralnog veznog Dragićevića, dok je Nowak za skoro 15 mil. eura pojačao Benficu. To je nateralo sremskog trenera za akciju-Dragičevića su »nadomestili« Javorovim (!) Bogićevićem, a na glas su razmišljali još o pojačanju iz Partizana. Iako se roster što se centralnih veznih nije baš razlikovao od Javorovog, razlika u mentaliteti trenera na početku sezone bila je- ogromna! U Ivanjici su se ponovo pojačali napadačem-iz Dinama su doveli sad vam več poznatog Nikolu Lazovića. PRVENSTVO Imali su crno-beli priliku, da sezonu u prvenstvu završe neporaženi. Zadnja moguča caka je bilo zadnje gostovanje sezone u Nišu kod iznenađenja ove sezone. Ispostavilo se, da to nije bilo slučaj. Malo pre kraja prvog poluvremena Jančuk je u kaznenom prostoru srušio domačeg igrača-ne prvi put u važnim utakmicama, da ima suparnik penal. Mladen Stupar je to pretvorio u vodstvo, koje je tako ostalo do kraja. Niš-tim, koji se prošle sezone u elitu vratio preko baraža protiv beograjskog Železničara-time je samo potvrdio mesto, koje ga nakon skoro 40 godina odnosno sezone 2216/17 vrača u Ligu Šampiona. Njegov podvig protiv Partizana podseča na Radnički Sombor ispred skoro 100 godina, kad su Somborci inače u poslednjem prvenstvenom kolu te u Humskoj pobedom od 1:0 slično pokvarili učinak neporaženosti crno-belih. Partizan je tako primio več 23. gol u šampionatu. Prošle sezone ukupno samo 12. Ove sezone je postigao čak 10 golova više i osvojio isti broj bodova (83). Potez, da se odreče Barlečaju i u prvi tim gura Krnjinca*, pokazao se kao riskantan ali koristan. Sad 22-godišnji Mileševan je več na početku sezone počeo dobijati puno pohvala (odmah nakon te jeste postigao autogol …), na njegov (naš) račun su počele kucati i ponude ostalih Superligaša. Na njegov račun mrvice je dobivalo rumunjsko pojačanje, dok se na Madžara iz Reala sasvim zaboravilo. Bilo je i iluzorno očekivati, da če petorica napadača iz prošle sezone briljirati u takvoj formi. Pre svega Radulovića i na kraju sezone opet Vučičevića su ove sezone pestile povrede; one su celokupno najviše štete nanele našim krilnim igračima. Tabela polusezone sakriva važnu činjenicu-da je Srem osim Partizana (niz od 10 pobeda u nizu je prekinuo Borac) u prvoj polovini jeseni bio razred zase te je prvi poraz u ligi doživeo tek u osmom kolu kod Zvezde. Vicešampion Evrope se ove sezone neočekivano mučio-remijima. Ako mu je bio na početku sezone izgovor težak raspored, kako pojasniti činjenicu, da je pre došao do pobede nad Man Utd-om nego BPI Pekarom? Nišlije su bile na visokem četvrtom mestu, a činilo se, da je konačno svoj mir pronašao Javor-sa Davidovićem, skor 11 golova u 22 utakmica na jesen. TRANSFER PERIOD: NISMO NAVIKLI NA OVO Stevan Davidović je na polusezoni u Ivanjici uživao status kralja. Javor je bio još u igri za trofej u kupu, pa ako očete i u kupu UEFA, dok je u šampionatu trdno držao top 6. Ali kao da se u njemu nešto probudilo-nije valjda to več kriza srednjih godina-ali Davidović je na zimu zatražio odlazak iz Ivanjice. Nejeverna vest se kasnije pretvorila u realnost-Davidović je pojačao več opasan Sremov napad, koji je blistao pre svega na početku sezone, sa prvim strelcem Djalovićem, dok se Kalčić uprkos 6 golova preselio u rezerve. 6 golova je postigao i štoperDejan Djordjević! Ali to nije bilo sve-Sremci su iz Javora (treče pojačanje iz Ivanjice u pola godine) doveli i odličnog štopera Drobnjaka. Naravno, da je u Ivanjici puklo, ali nisu se odlučili nadomestiti ni ST ni DC, nego su iz Borca za neverovatnih 13. mil. eura doveli (=nakon dve godine vratili) levo krilo Branislava Mitrovića. Čačani su uzvratili udarac te iz OFK Beograda doveli Miloša Damjanovića. Talentirani AML je na Karaburmi proveo svega sedam meseci (!), upisavši 14 nastupa, gol i pet asistencija. PROLJEČE: ŽIVKOVIĆ KAO NAPADAČ?! Crno-beli nisu popustili. Ni nakon bolečeg europskog ispada. Statistika sezone toga neče pokazati, ali i Radulović i Gvozdenović su u nekim utakmicama krajem jeseni delovali neprepoznatljivi napram prošle sezone. Radulović je ka sebi došao u Japanu, dok je najviše konstantnosti pokazao provereni Makedonac Jakimovski. Ispad u četvrtfinalu LŠ je Partizanu doveo priliku, da isproba neke nove stvari u vezi formacije i taktike. Jedna od tih bila je forsiranje Nebojše Živkovića* (MC/AMC, niti pod razno ni žuti ST) u napadu, bez retreninga. Več bogata konkurencija centarfora očigledno se pojačala, jer je Živković na toj poziciji-briljirao, bez obzira, da li se igrao 4-4-2 ili čak 4-1-2-3. Na kraju je do drugog mesta stigao OFK Beograd, poslednji prvak kao ne-Partizan (2230). Drugo mesto (koje ipak donosi kvalifikacije za LŠ-izravno u nju ide Srem, drugi nakon 22 kola) je zanimljivo zbog činjenice, da je uspeo prehiteti Sremce. Tako se stvara pitanje-kakvo je zapravo zanje bilo pojačanje u vidu Stevana Davidovića, koji je opet zaribao i sadašnji i eks klub zbog nezmožnosti prolječnog igranja u Evropi. Njegov sremski isplen: 17 utakmica, 4 gola i 4 asistencije. Prosečna ocena 6.65. Ali imam osečaj, da Srem NEČE biti njegov poslednji klub u karijeri … U top 6 je neobično slab bio Borac (highlight 0:6 protiv Romantičara). KUP Žreb je dvojicu finalista prošle sezone upario več u osmini finala, u Ivanjici. Tamo je odlučio MIchalik i branioce titule »poslao kuči«. Ipak, Ivanjičani (tad več bez lovioca trofeja Davidovića) opet nisu mogli do kraja. Izgubili su četvrto finale zaredom; na konačni triumf čekaju 17 godina. EVROPA Ljubav izmeću Partizana i Hajduka ne prestaje. U Splitu je pogodak Bezjaka u prvom poluvremenu poništio joker Gvozdenović u drugom, dok je u Beogradu Partizan tek na kraju meča napunio mrežu gostiju, ali oba rivala su več tad imala zagarantovanu osminu finala-poslednje kolo su dočekala sa 11 bodova na kontu. Nakon pobede u superkupu Evrope, Partizan je Nantesu očitao lekciju i u osmini finala (3:1, 2:0). Malo je falilo, da njegov sledeči protivnik nije opet postao Hajduk, ali on je na golove u gostiju ispao protiv Milana. U Humskoj je nakon dobrih pola sata pisalo 3:0 za Partizan i rossonerima se pisala katastrofa. Šta se onda dešavalo u glavi domačina, nitko ne zna. Milan je prvo znižao pre isteka poluvremena, zatim je Williams skrivio penal nad Ortizom; isti igrač je osam minuta kasnije zabio i treči gol za nejevericu na tribinama. Domačin jeste u sudijskoj nadoknadi zabio gol za pobedu (4:3). Ali takvi propusti u odbrani moraju se kažnjavati. Na San Siru smo videli dominantnu predstavu domačina, koji je zasluženo slavio sa 2:0 uz i promašen penal. Šampion Evrope je na kraju postala Benfica, pobedivši Man Utd na penale. Možda če se uprkos europskom neuspehu crno-belih srpski ukupni koeficient čak poboljšati? Od četvorice Superligaša Borac je isto zaustavljen u četvrtfinalu protiv Crvenih vragova. U kupu UEFA je prolječe čekala petorica. U 1/16 finala je Rad zaustavljen od Sportinga, u osmini Mladenovac od Arsenala, u četvrtfinalu je Roma izbacila Javor, dok je Zvezda u srpskom okršaju eliminirala Sremce, i uspela se plasirati čak do finala. Duplu krunu zanju je sprečio finalist prošle godine u LŠ, Real Madrid. PRVI TIM Pored Vidovića (protiv Pekara čak upisao asistenciju) je u prvom timu nakon dve sezone zajetnu minutažu dobio Andre, koji je solidno opravio svoj posao, branio čak u Milanu u revanšu meča LŠ. U poslednjoj liniji nazire se prvi par Vukomanović-Iljuk. U nekim utakmicama finiša sezone konačno smo isprobali i Ferencza, ali se madžarski štoper po svemu sudečem i videčem seli odmah na transfer listu. Važna novost je i Hrvoje Petrić-hrvatski krilni igrač se pokazao više kao asistent nego strelac, ali je svoj prvi gol u karijeri za crno-bele zabio upravo protiv Hajduka, tima, koji ga je dve sezone »gojio«. U napadu se Miladinović pretvorio u standard format, dok je Jakimovski nakon dve sezone opet upisao double-double.

Kraj sezone 2250/51: PFC-ov kraljevski De-Lux vs. Javorov yugo PRVENSTVO Do europskog zaključka moračete malo sačekati. Prvo čemo obaviti više ili manje dosadne stvari u šampionatu, koji je bio rešen več do početka zime. Osim remija na Karaburmi krajem jeseni crno-belima su najviše problema stvorili neočekivani-Mladenovac i Radnički Pirot, koji če u samom finišu sezone postati ništa više od kante za nabijanje. Svi ostali rivali su na jesen ostali praznih ruku, mnogi če reči i zbog favorizovanja sudija. Na kraju 32. kola Partizan če biti ubedljivo vodeča ekipa po broju penala, neke se čak promašilo. U napadu crno-belih je blistao Radulović sa prosjekom od gola po meču, činilo se, da daje posebnu energiju i bilo kojem napadaču, koji je nastupao u paru sa njim. Ako se može spomenuti jedinu slabiju stranu-Kuznecov iako nije bio puno zaposlen, zadobio je određene osobne probleme, koji su se u njegovim predstavama manifestirali u večom delu u prolječu. Doljni dio tabele je zanimljiv zbog dve ekipe. Prvo zbog Železničara, koji je pre početka sezone prešao na poluprofesionalni status, a držao se neočekivano dobro. Drugo zbog kadrovsko podhranjenog Javora, gde se pokazalo, da je treče mesto iz prošle sezone samo lažna zora u senci velikih problema. Radenko Golubović i stručni štab su recimo nedostatak prvog levog beka Valčeva, koji je prešao u Barsu, kompenzirali sa dolaskom 33-godišnjeg sporog veterana iz Subotice, dok največa rupa zeva u napadu, gde Michalik ne može sve sam. Ta rečenica bila bi samo slaba šala, kad bi vam pokazao SS iz 12. kola, gde je Javor u lepotici šampionata sa 4:3 pobedio Srem. Ipak, največa šala če doči za sam kraj prelaznog roka. Gde se činilo, da če biti centralni vezisti kraljevi tog perioda. Srem je doveo Komara, a OFK Beograd Kekića iz Borca. Ipak, poslednji sat zimske pjace, bio je u znaku neočekivane transfer bombe. Neki bi rekli-konačno. Drugi su samo nejeverno zmajali glavom. Ali-konačno je došlo vreme za Javor! Ivanjičani su ispred nosa OFK Beogradu ukrali njihovo dete i zvezdu njegove generacije-srpskog Moratu-Stevana Davidovića (10.5 mil.). Poudarak je na srpskom Morati. Sad, taj transfer zvuči logično samo, što se Javora tiče. U Ivanjici su trebali napadača kao neko parizer, kao pustinja vodu. Ipak, pitamo se, zašto bi igrač, dete kluba, sa kojim je još u igri u LŠ, usred zime prešao u tim, koji če se u najboljem primeru boriti za top 6 odnosno kup UEFA; tim, koji još igra u LŠ, isto u osmini finala, ali za kojeg neče imati prava nastupa? Drugo je, da Davidović nije ni slučajno igrač za 20, pa ni 15 golova po sezoni, što kaže i njegova reprezentativna te ligaška statistika; ide zapravo za tehnički inferiornog igrača. A treče-u klub je došao povređen. Javor je prolječe počeo sa remijem protiv Železničara (1:1) i Rada (0:0). Sudbina je htela, da je Davidović debitovao za Ivanjičane upravo protiv bivšeg kluba, ali nije postigao gol (1:1), niti je odigrao 90 minuta. Svoj prvenac je postigao u pobedi protiv Piročanaca (2:1). Ta pobeda je Javor odmah uvrstila između kandidate za top 6, pre svega zbog katastrofalne forme ex tima, gde je trener Javora legenda. To je tim Mladenovac, kojeg je Golubović vodio 22 godina (2225-47), i tim, koji je postao glavni konkurent Ivanjičana za top 6; tim, koji je na jesen imao komotnu prednost, ali je u prolječnom delu startovao sa pet vezanih poraza. Zbog odlične forme se u tu borbu uključio i Železničar; u igri je bio i Rad. Ali se Javor probudio prekasno, uzalud su bile dve pobede do kraja rednog dela – Mladenovac je jedva odbranio 6. poziciju, osvojivši prvi bod u novoj godini- u 22. kolu-protiv Rada, 1:1, autogolom ex Partizanovca Elmira Radenkovića osam minuta pre kraja. Jedina razlika konačne tabele prvih 6 u odnosu na onu iz rednog dela je promena pozicija Borca i Srema. Vruča Zvezda je pre trečeg večitog derbija bila samo na minus deset, ali su ju crno-beli brzo ohladili. U Humskoj su si mogli priuštiti, da svaki put odmaraju po dva-tri napadače. Pa kad nije igrao Radulović, zablistao je Gvozdenović ili brzi Miladinović. Kraj sezone je inače bio u znaku Vučičevića, koji je stigao do najboljeg ispljena u karijeri, 16 golova. Uz velike razlike na tabeli, neka izdvojimo još poslednji večiti derbi, gde se trener Partizana ovaj put uspešno kockao. Zbog povrede Živkovića u 13. minutu je u igru uveo Williamsa (SWDRC), kojeg je postavio na mesto libera, pa je tako Partizan igrao bunker od 5-4-1. Time je očigledno uspavao Zvezdu, jer je Radmilo Dukić bombom u 75. minutu poveo goste u vodstvo. To je trajalo samo dva minuta, a minut posle toga strelac Partizana zarađuje izravni crveni. Ipak, u 84. minutu, Južnafrikanac copy-paste golom, dovodi Partizanu sva tri boda… Potpuno drukčija slika u vezi dinamike vladala je u drugoj polovini tabele. Dno su ubedljivo zauzimali Radnički Pirot i BPI Pekar; Pekari su bili čak najslabiji tim u prvih šest kola nastavka pošto su jedini izgubili svih šest mečeva. Prva tri kola plejouta otvorili su sa parom remija te porazom od Rada. Ali. Od tad dalje su pobedili-sve utakmice do kraja. I u poslednjem kolu Železničara (2:1) te ga time poslali u baraž za opstanak, dok je peh za slabu formu platio i tim iz Gornjeg Milanovca. Njih u ključnom dvomeču ne čeka nimalo lak posao, pošto če igrati ili protiv Palića ili protiv OFK Niša-Nišlije su veči dio šampionata proveli na vodečoj poziciji, ali su zatim pali na 3. mesto-izravnu promociju u elitu obezbedili su Spartak i Čukarički. Prelomnica i za Javor. Posle slabih rezultata (pobedivši samo 2x Piročance i 1x Rad) su se u neobičnom terminu-kolo pre kraja-razišli sa Golubovićem. Novi trener Javora postao je Vukašin Radanović, ex trener Kopaonika. Stevan Davidović? 16 utakmica, 4 golova i 5 asistencija. KUP Radenko Golubović nije imao sreče protiv Mladenovca u ligi, ali zato ga je pobedom 1:0 izbacio iz polufinala kupa i trasirao finale protiv Partizana. Javor je zapravo na Marakani igrao odlično, što priča i to, da je bio igrač meča Partizanov golman Vidovič, ali je presudilo prvih 15 minuta. EVROPA: KAKVE PROMENE BOJA! Na krcatom Poljudu se trener Partizana prvi put kockao-i zakockao se. Zaigrao u formaciji 4-3-3, sa trojicom više ili manje defanzivnih veznjaka, Šnurerom (MC), Iljukom (DC-MC-AMC) te Tanasićem (DM) te G. Jakimovskim na AMR, Miladinovićem (ST ) na AML te Radulovićem u špicu. To se mu vratilo kao bumerang, iako sa igračem manje na sredini, domačini su dominirali. No, u 10. minutu ta promena činila se kao doktorat-na asistenciju Radulovića Partizanovo otkriče prošle sezone zabio je gol za 1:0. Ali je slovenački napadač u Bilom dresu odmah uzvratio, Bezjak je celi meč terorizirao odbranu gostiju. Ali kao po tradiciji, u trenutku premoči domačih, Partizan je odmah obnovio vodstvo. Nakon odličnog Rajićeveg izvođenja auta, najbolji Partizanov strelac je drugi put uveče savladao Pinčića. Nije to bio još kraj. Najistvoreniji napadači domači duo Tokić-Bezjak bio je zaslužan-oba puta agresivno uzevši loptu-prvo za izjednačujuči, a zatim čak za vodeči gol Dalmatinaca 12 minuta pre kraja. Do tad- nijedan od dvojice golmana nije odbranio ni jedan šut protivnika! Do 82. minuta, kad je Partizan penalom imao priliku za izjednačenje, ali je Pinčić Tanasiću odbranio šut i prelevio se u junaka. Poljud je verovao u snove. Ovaj meč u Humskoj bio je preloman. Bio je početak kraja za Kuznecova, kojeg je na golu zamenio Vidovič, još jedno neočekivano otkriče Partizanove akademije, več iz minule sezone. U Humskoj se Partizan nije više kockao i tamo je delovao na razini, kakvoj se od njega očekuje. A tome je bistveno pripomogao i njegov bivši igrač odnosno junak utakmice na Poljudu, koji je upalio »Partizan mode«. Pinčić sam bio je izravni krivac za oba primljena gola na u prvom poluvremenu, prvo je slabo procenio korner, a zatim je pogrešno reagirao kod dodavanja Smolnikara i Jakimovskom omogučio laganih 2:0 – na kraju su i Srbin i Makedonac postigli još jedan gol za – finale protiv Reala. Tamo je bio na izgled lakše. Ali nije. Bez Vidovića, koji je najmanje tri puta odlično reagirao, bez Gvozdenovića… i ostalih… ne bi bilo ništa. Osvojena je Liga Šampiona – broj 110. PRVI TIM Miodrag Radulović je bio drugu sezonu zaredom naj strelac lige. Petorica napadača je sudelovala-svako-kod najmanje 20 golova, od toga je Radulović kod čak 32. To je trenutno največa snaga crno-belih, snaga, koja je čast i privilegij. Privilegij je imati i igrače vlastite škole poput Tanasića, koji je sakupio čak 30 nastupa, Vidoviča, da o Šnureru ne pričamo. Priču oko vlastite škole je malo pokvario u19 tim, koji je nakon osam sezona zaredom predao krunu Zvezdi; večita rivala imaju zaista žestoku borbu u poslednjih 15 godina. A na leto čemo se poslovite i od dvojice legenda. Andrej Novikov (75), skaut za Istočnu Evropu, nakon više od pola veka rada u Partizanu, odlazi u zasluženu mirovinu. Najbolji ukrajinski napadač ikad, kao igrač branio je crno-bele boje u periodu od 2194-2210, da bi onda četiri decenije radio kao skaut. U mirovinu odlazi i tri godine mlađi skaut iz Kameruna, Pierre N'Diefi, koji je imao bogatu igračku karijeru. Od jula 2219. je radio kao skaut.

SVETSKO PRVENSTVO: BRAZIL 2250 Povodom triumfa u Ligi šampiona odnosno kupu UEFA nepoučeni se naravno pitaju, kako daleko mogu na mundijalu u Južnoj Americi dogurati Srbija i Hrvatska. Odgovor: nikamo – pošto se nisu ni kvalificirali. Orlovi kao po običaju, »pobedili« su same sebe. U grupi sa Turskom, Slovenijom, Finskom, Islandom i Lihtenštajnom, zauzeli su drugo mesto, »samo« tri boda ispod Turske i dva iznad Slovenije. Konačna tabela ne kaže realnog stanja, pošto za prvo mesto nisu imali šanse. Turci su si prvo mesto izborili pre svega zbog furioznog početka, sa četiri vezane pobede odnosno sedam pobeda u osam kola, pa su na kraju mogli malo odmoriti i priuštiti si petardu u Beogradu (0:5) i nulu u Sloveniji (0:2). Baraž je Srbiji dodelio Dansku. Paradoksalno, u prvom meču na Parkenu (0:0), Orlovi su bili bolji uprskos isključenju Zorana Jovanovića u 34. minutu; dok su u revanšu (2:2) napravili previše grešaka. Još veča enigma nego Srbija je njezin »vatreni« rival, Hrvatska, koja je potpuno podbacila. U svojoj grupi (13) mnogo je zaostala-za Italijom (24), Bugarskom (21) pa čak Madžarskom (20). Tim sa verovatno čak boljim pojedincima od Srbije propustiče novo veliko takmičenje. Treče SP zaredom, a poslednje veliko takmičenje sa njenim učeščem, bilo je EP ispred deset godina. Da li neevropske reprezentacije mogu napraviti sličan podvig kao u Nemačkoj? Brazil je dobio jubilejnu organizaciju tog mundijala, obeležavajuči 300. godišnjicu čuvenog šampionata iz pradobe. Karioke su domači zadatak dočekali-hladni sa dva uzastopna šamara. Prvo iz domače (!) Cope Americe, gde jih je u četvrtfinalu izbacila Argentina, a na kraju je sve šokirao Peru, koji je trečim mestom na kupu konfederacija zapravo potvrdio, da je trenutno broj 1 u Južnoj Americi! Brazilci se u demo verziji SP-a nisu uspeli plasirati ni iz grupe; naslov su osvojili Englezi, koji su u finalu u reprizi finala prošlog EP-a pobedili Nemce. Od afričkih zemalja najviše nada naravno polagaju na aktualne šampione sveta, Bafanu Bafanu, koji su privremeno izgubili primat u Africi, pošto je na afričkom prvenstvu nakon 70 godina slavila reprezentacija Gane. RASPLET? Drugi naslov prvaka sveta za Tursku, posle onog iz 2082; slavila je ekipa, koju su Orlovi u kvalifikacijama pregazili sa 5:0! Unikum? Povratak europskog fudbala nagovestila je trojica između 4; hit prvenstva neočekivano bila je Zbornaja Komanda, koja do polufinala nije primila ni jedan gol! Treče mesto je Meksikancima zagotovio gol u sudijskoj nadoknadi. Proslavili se nisu Afrikanci-Bafana bafana je doživela pravi debakl. Sezona 2250/51: (za sad samo) evropski update – 10. april 2251 SPLITSKI AHIL VERSUS BEOGRAJSKA KORNJAČA: PETI PUT NA IZBACIVANJE ODNOSNO DRUGI PUT U POLUFINALU LIGE ŠAMPIONA TRANSFER PERIOD: U ČEKANJU ODLUKE U VEZI KAZNENE EKSPEDICIJE Tko od kažnjenih igrača u poslednjem večitom derbiju je stvarno odigrao poslednji meč za Partizan? Čitava grupa? Po kvaliteti slabiji dio grupe? Ili če trener Partizana sve prespavati i nikog od njih izbaciti? Bilo kakva odluka biče-izazvati če reakcije; bilo kakva odluka neče i biče iznenađenje. Bivši člani Partizana su na kraju postali prvo Marko Milivojević. Univerzalni veznjak (25) je na sezonu izbacio 5-10 a kad i 10+ asistencija, a to če sad morati ponoviti u Barsi. Največi šok inače je izazvala »prodaja« Portu daleko najboljeg centralnog vezista crno-belih i poslednjeg od super MC-a u 2240-ima (Jozwiak, Marinković, Cavaleiro). Sad 31-godišnji Djordje Ristović, pre sedam godina za 53 mil. eura kupljen od Benfice, iza sebe je imao odličnu sezonu, u kojoj je postigao čak deset golova. Njegov trenutni ispljen za reprezentaciju jeste 63 nastupa i 14 golova; isti ispljen golova sa dva nastupa manje na kontu za Vatrene ima napadač Josip Vukić, koji je član Partizana bio 11 sezona. Ali Vukić nije bio aktivan u Humskoj u poslednje vreme. Preostala trojica kaznenaca je ostala u Humskoj; Andre i Kone su prebačeni u rezerve, dok je status prvotimca zadržao Rajić*, pre svega zbog kvote domače dece u Humskoj. Od poznatijih imena je otišla još trojica-Andrija Nikolić u Saragozu, Bojan Pavlović (pre par godina kupljen od Lensa za slabih 40 mil.) u Werder, a DM/AMC Nowak biče još na našem radaru pošto je pojačao vicešampiona iz Sremske Mitrovice. Da li novodošli igrači predstavljaju njihove zamene? Iz Plovdiva je došao bugarski levokrilni defanzivac, koji na prvi pogled liči pre svega kao backup opcija za Jančuka. Na levom krilu, gde je Milivojević obično rotirao sa Malekom, biče kad i Bugar, jer se Zoran Jovanović u prošloj sezoni pokazao kao odlična opcija na suprotnoj poziciji, gde je Natural- MR. Dovedeni su igrači na pozicijama, gde nema manka. U godini dana u Humsku je stigao več četvrti bivši igrač Rada-Igor Djordjević je prošlu sezonu proveo na pozajmici u Velikoj Plani. Pokriti smo i na GK-ju, ali je novi član crno-belih MORAO postati ruski čuvar mreže Kuznecov, koji je odlično branio na SP-u. Eksplozivni napad če ove sezone biti bogatiji (bez minusa ni jedne pozajmice) več za petog napadača pošto se iz sremske pozajmice vratio Miodrag Radulović! Dok se napad kupa u konkurenciji, ne može se reči, da je pozicija MC-a nema, ali nedostatak 53 mil. eura vrednog igrača valjda se mora gde poznati. No-vodstvo crno-belih za tu poziciju nije seglo u džep, nego je promovisalo dvojicu igrača vlastite škole. Za Nebojšu Živkovića* (prvi pick YI 2244) je u 23. godini ipak konačno došlo vreme, da pokaže da li je vredan dresa u prvom timu. Medijsko manje opazniji je defanzivniji Tanasić* (YI 2247), koji je u puno manjem vremenu za prvi tim Partizana do te sezone sakupio isti broj nastupa kao njegov stariji suigrač-igrao je npr. lani i na Bernabeuu u grupi LŠ. CRNO-BELA MAŠINA Na jednoj strani rutina i 100% ispljen. Prvo u grupi sa Manisaporom, Palermom i Celticom, zatim u duelu sa Benficom (1:0, 2:1) i Man Cityjem (2:0, 3:0). Hobotnica iz Humske deluje zastrašujuče. Ne bez mana, ali kad god strepi, iskoči neko od igrača. Individualna kvaliteta pojedinaca iz Humske je takva, da praktično svaki od njih može rešiti meč. Smola Partizanovih protivnika je u toj sezoni takva, da u Humskoj možda raspolažu –po kvantiteti a po kvaliteti sa možda najjačim kadrom, što se samo ST-a tiče. Risto Jakimovski, makedonski turbo napadač i eks igrač Hajduka, u poslednje tri sezone je bio najbolji strelac Partizana. Nekoliko pre, to je četiri puta uspelo i Josipu Vukiću, koji je isto nosio splitski dres. U toj sezoni se do sad činilo, da če to postati debitant u crno-belom dresu, Miodrag Radulović, izza kojeg je nenormalna polusezona. 18 golova na 19 utakmicama. Ali zbog puno rotacija u nastavku trener Partizana mu je mogao priuštiti puno odmora, pa je tako na prolječe eksplodirao več bomba iz prošle sezone. Dragan Gvozdenović* je u 2251. zabio več sedam puta i trenutno je na kvoti 17 golova iz 21 nastupa. Ali Gvozdenović* je samo jedan od trojice blagoslovljenih Partizanovih napadača iz vlastite škole, koji su se stvorili u protekloj zlatnoj deceniji. Tu so još ne tako efikasni Dragan Vučičević*, koji če uskoro postati najbolji strelac Bocvane u istoriji, te Ivan Miladinović*. MARIN BEBEK I SPLIT SANJAJU FINALE To što je u Srbiji Partizan, koji drvi ka najmanje dupli kruni, to je u Hrvatskoj Hajduk, 47-struki prvak, koji pod krmilom 60-godišnjeg Marina Bebeka uživa jednu od najlepših priča u istoriji. Preuzeo je hrvatski stručnjak čelo Bilih u aprilu 2243, kad je sa njima stigao do trečeg mesta. A zatim, poezija i osvojenih čak devet trofeja. Osvojio je ligu pet puta (2244, 2245, 2248, 2249, 2250), a skoro sigurno če i šesti put, pošto osam kola pre kraja ima komotnu prednost od devet plus ispred večitog rivala iz Zagreba. Četiri puta je Hajduk slavio u hrvatskom superkupu, a prošle sezone su-treči put u istoriji-osvojili kup UEFA. Jedina Bebekova mana je hrvatski kup, za kojeg su u toj sezoni ipak još u igri. Sličnost Partizana i Hajduka je i u tome, pošto kad god se pomisli, da če jim faliti nedostatak nekog igrača, to kompenziraju sa dobrim kupovinama. Na leto su za pojačanja iskeširali 16 milijuna eura, od toga samo 10.5 (rekord) AZ-u za povratak deteta, DC/DM-a Nina Bogdana na Poljud. Bogdan je bio u 2245. prodat u Mosor, zatim je karijero nastavio u Osijeku, Rijeki, te Alkmaru. 4.2 mil. su platili Deportivu za štopera Anteja Škorića, 1.3 mil. Zadru za DM-a Mateja Furmana, 22k Metalurgu za Titova, 9k (!) Honvedu za napadača Davida Szaba II. (do sad 9 golova). Preostala pojačanja su dva golmana, dovedena besplatno. No osnova za taj europski Hajduk je bila postavljena barem tri godine nazad, dovođenjem između ostalih Igora Šimleše (DC/DM) iz Radnika Velike Gorice, Mata Pinčića (GK, Partizan), Luke Kneževića (AMRC, Osijek), Roka Smolnikara (DRC, Maribor), Branka Mazarekića (MC, Dinamo ZG), a pre svega Tadeja Bezjaka (ST, Koper, za 200k). 22-godišnji slovenački napadač je prvo ime tima te sezone. On je zabio Bayernu u sudijskoj nadoknadi za pobedu u prvom meču četvrtfinala 1:0. U revanšu je Šimleša u 10. iz slobodnjaka zabio za ukupnih 2:0; do kraja su Bavarci došli samo do pirove pobede od 2:1. Bezjak je zabio i za pobedu od 1:0 u revanšu osmine finala na Karaburmi protiv OFK Beogradu i time posle Čakovca, koji je čak pre grupa kupa UEFA eliminirao Zvezdu naneo rane u susedskim derbijima. Inače su se Splitčani i sa malo sreče plasirali iz grupe. Tako kako su u prošloj sezoni nesretno ispali (i takmičenje nastavili u kupu UEFA, kojeg su osvojili), sad su u poslednjem kolu kuči odbranili drugo mesto remijem 0:0 protiv Lyona, završeči sa istim brojem bodova kao oni, ali su jih prestigli zbog pobede na Gerlanu. Prvo mesto u grupi osvojio je- Bayern, koji je Hajduk savladao čak oba puta. AHIL I KORNJAČA (ne volim taj termin, pošto sam ga prvi put upotrebio nakon dramatične i za Partizan srečno-tužne sezone 2118/19 ... ) Da bi prošao crno-bele, Hajduk bi se mogao ugledati na dva tima, koja su u toj sezoni crno-belima stvorila najviše »problema«. Borac je nedavno drugu sezonu zaredom slavio u Humskoj (2:1-prvi poraz u sezoni za Partizan), dok Mladenovac nije slavio, ali je svojom upornoščom pokazao recept, kako treba igrati protiv super tima. Bebek je sa Hajdukom protiv Partizana vodio tri meča i sva tri izgubio. Najviše, što su u tim duelima protiv Partizana postigli njegovi prethodniki, su tri remija i jedna (pirova) pobeda-u polufinalu Lige Šampiona pre 11 godina. Tad je Hajduk u revanšu slavio sa 2:0, ali je prvi meč izgubio 0:3. Ipak, bez obzira na tri nule, svi se još sečamo ta tri duela, za prva dva več znate. U prošloj sezoni u grupama LŠ je Partizan u Humskoj slavio 1:0 golom par minuta pre kraja. U Splitu je Hajduk u prvom poluvremenu nadigrao goste (golman Andre je dobio ocenu 10), dok se u nastavku raspao i gostima dozvolio tri gole. Splitski Ahil je crno-bele u vajetima držao skoro i u poslednjem međusobnom europskom duelu, za kojeg još ne znate. Superkup Evrope. U 43. minutu je posle jedne od najlepših grupnih akcija u istoriji Partizana aktualni evropski šampion poveo golom Radulovića. Baš pre isteka poluvremana Bili su uzvratili, posle asistencije Tokića sa desne, rezultat je poravnao 34-godišnji veteran Marko Barać. U nastavku je Partizan imao jalovu nadmoč, u šutevima u okvir je bio u prednosti čak pobednik kupa UEFA. Ali onda se dogodilo poznato. Ulazak iz klupe, ovaj put ne Jakimovski, nego Gvozdenović, koji je prvo zabio u 89. a zatim iz kontre u 94. za konačnih 3:1 za crno-bele. Mato Pinčić nakon dolaska u Split iz Humske doživljava pravu bajku i biče poslednja prepreka za Partizanovu tešku artileriju. Gol razlika crno-belih u toj sezoni u Evropi: 27:3. Prvi stub odbrane Partizana je u Humsku stigao na leto 2242. - iz Hajduka. Inače je dete Pomorca. Godinu dana kasnije Partizan je iz Hajduka kupio ukrajinskog štopera. A u junu 2244. je dvojici iz Poljuda sledio još Makedonac. Petrić je u Partizan došao na leto 2246. iz Koprivnice. U Hajduku igra drugu sezonu zaredom na pozajmici. Nikola Lazović* je produkt Partizanove akademije (YI 2241), ali nije upisao ni minut igranja za prvi tim. U decembru 2245 je potpisao za Splitčane, gde je igrao promenljivo. U januaru 2250 je otišao u redove največeg rivala Dinama, gde je redovni prvotimac; u toj sezoni je na 21 nastupa postigao 10 golova. Josip Vukić danas u zatonu karijere. Dete Osijeka (YI 2233). U januaru 2236 je otišao u Segestu, gde se nije zadržao ni godinu dana. Otišao je u Split, gde je igrao do kraja sezone 2238/39. Vrhunac karijere je doživeo prelaskom u Partizan, gde je igrao aktivnih deset sezona. Nakon toga se u sezoni 2248/49 kao pozajmljen igrač crno-belih vratio na godinu dana na Poljud, gde je briljirao, postigavši 18 golova na 34 utakmica. Nakon povratka u Humsku očekivalo se, da če dobiti koji minut, ali je platio porez na krutu konkurenciju u napadu. Filip Cvetković* (YI 2223) je pre 11 godina postigao gol za 3:0 u pobedi crno-belih u prvom meču polufinala LŠ protiv Dalmatinaca. Partizan je poslednji europski predstavnik Srbije u toj sezoni. Bilo bi nelepo reči, da praktično sam drži Srbiju na kvoti 4 predstavnika u LŠ, ali u poslednjih par godina pridodatak nekih ostalih rivala iz Superlige očigledno nije dovoljan, pa je tako Srbija pala na poslednje mesto, koje još zagotavlja kvotu 4. U drugom polufinalu LŠ igraju Real i Arsenal, ali zato između osmerice u kupu UEFA ima čak trojica talijanskih timova, dva francuska, španska i jedan nemački. U toj sezoni se sva četvorica plasirala u osminu finala kupa UEFA, ali su i Srem (Real), Javor (Palermo) odnosno OFK Beograd (Hajduk) ispali u osmini finala. Srpsku čast u kupu UEFA su (ne) očekivano djelomično spasili Borac i - Takovo. Obojica su se na dramatični način plasirali u osminu finala. Borac je sa dva gola u finišu šokirao HSV (zatim ispao od Barce), dok je Takovo u europskoj premieri u 1/16 finala šokirao Rosenborg a zatim minimalno ispao od Milana, 0:0, 0:1.

Kraj sezone 2249/50: TREBLE, ALI KAO INGVER, UZ ŠOKANTNA DOGAĐANJA U PLEJOFU / PLEJOUTU TRANSFER PERIOD: MANDIĆ AL(I)A(S) BORJAN, RAD x3 I POVRATAK NAPADAČA? Osvojio je u bitnoj ulozi večinoma kao kapiten – šest naslova prvaka Evrope u devet provedenih sezona u Humskoj. Ali očigledno je njegovoj bitni ulozi došao kraj. Tragikomično, Kristjan Mandić (31) nije ni prvi čuvar mreže Vatrenih, koja če propustiti novo u nizu velikih takmičenja. Njegova »zamena« bila je dogovorena več na zimu; spoj brazilskih golmana i Partizana je kroz istoriju neverovatan, da li če biti takav Andre, videčemo. Njegov dolazak naime naleteo je na nervoznu atmosferu, pre svega kod Zorana Vidoviča*, čoveka, koji je u prošloj sezoni iz golmana broj 4 došao do broja 2, tako da – Slovenac samo neka čuti. Ipak, kao glavna »atrakcija« pokazalo se dvoje. Prvo-dovođenje trojice igrača iz propalog Rada, Saše Radonjića, Radmila Dukića i napadača Radulovića, koji je odmah nakon pozajmljen u Srem. A drugo-povratak dvojice napadačkih bisera iz vlastite škole, Gvozdenovića* i Miladinovića*. U timu su još ostali veteran Melnikov, a iz pozajmice u Hajduku se vratio Josip Vukić, tako da je Partizanov arzenal napadača (na zimu u prošloj sezoni doveden još Nikola Stojanović-pozajmica u INON) bio takav, da se razmišljalo čak o promeni formacije. Ostao je inače Partizan »slabiji« za drugog Stojanovića, Milana (Barsa), golmana Pinčića (Hajduk), veznjaka Gomesa (Toulouse) te, između ostalih Darka Ivića*, MC. koji če kasnije karijeru nastaviti kod Javora. PRVENSTVO: LUKSZUZ U NAPADU… Ovakav luksuz (i na početku riziko) na pozicijama ST mogu si prouštiti samo u Humskoj, misleči na to, kakvim napadačima su se odrekli u poslednje vreme (Kumer, Stojanović…). No, minljivost fudbalske profesije dočekali su i neki drugi. Pre par sezona plačen 37 milijuna eura, i posle junak finala LŠ, Bojan Pavlović, igra samo u rezervama … Više od 200 sezona, dakle od početka sejva, je minilo odkad je tim iz Humske u prvom timu imao čak trojicu napadača iz vlastite škole. Na prste jedne ruke možemo prešteti koliko vlastitih napadača je Partizan proizveo u tom sejvu, a da so imali koliko toliko bitnu ulogu. Zatim su došla 2240., i prvo Vučičević*, pa onda Gvozdenović* te Miladinović*. Uz Rista Jakimovskog, Melnikova, u Humskoj smo čak razmišljali o promeni formacije; zašto ne bi igrali čak sa trojicom ST-a? Takovo je bio prvi suparnik, idealan za 4-3-3, te za pobedu od 4:0. Ali ne i Borac, drugi uzastopni posetnik Humske, protiv kojeg je išlo sve naopako, pa su Zebre iz Humske odnele čitav plen (0:1). Uz povredu Gvozdenovića* u krah se stopila ideja u 3 ST-a, pa se tako vratilo na provereno 4-4-2. To je crno-bele vratilo ka pobedničkom nizu, kojeg je prekinuo novi domači šok-poraz u večitom derbiju od Zvezde (1:2), koja je tad još bila neporažena. U tom, osmom kolu je prvu pobedu u šampionatu osvojio do tad ispodprosječni Javor. Pre svega osveženi vezni red, a posobno napadači par Jakimovski-Gvozdenović (ukupno 24 golova na polusezoni), bio je zaslužan za lepu prednost Partizana na polusezoni, koju je nadgradio pre svega odlični niz u gostima. U 15 kola crno-beli su 9 puta gostovali, od toga 8(!) puta pobedili i remizirali u poslednjom jesenskom gostovanju kod Niša. U tom segmentu su zanimljivo, za čak 10 bodova, bili bolji od Zvezde, koja je imala isto toliko gostovanja. TAKOVSKA SENZACIJA U zimskom transfer periodu Humsku je pojačao špansko-brazilski ofanzivac, dok je Zvezda izgubila jednog od najboljih defanzivca, Savića, koji je otišao u Hertu. U preostalih sedam kola do kraja rednog dela Partizan je svoju efikasnost još povečao, zabivši čak 30 golova-toliko koliko jih je u čitavom jesenskom delu(!). Kraj rednog dela inače zaznamovali su-neočekivano-fudbaleri iz Gornjeg Milanovca, koji su se pre svega zbog slabe forme Borca i niza bez pobede, neočekivano umešali u plasman za top 6. Takovo se na prolječe našao u nizu dramatičnih utakmica.. Protiv OFK Beograda kuči (1:1) su primili gol dva minuta pre kraja meča, dok su u sudijskoj nadoknadi promašili penal za pobedu. 90.+ minut je bio zanje koban u Mladenovcu (3:4), ali je zatim bio i sretan zanje, pošto su pobedili direktnog konkurenta, Borac, sa 2:1. Umesto da bi tu pobedu nadgradili, zakockali su se protiv tad outsidera, Železničara iz prestonice (1:1), i pre 22. kola (Takovo, 27 b.-Srem; OFK Niš-Borac, 25 b.) još je bilo sve otvoreno. U trenutku za istoriju, Čačani nisu uspeli pobediti u Nišu (0:0), a Takovo je sa golom u 90. sa 3:2 savladao Srem. Time je tim iz Gornjeg Milanovca u tek drugoj sezoni u eliti ne samo obezbedio opstanak nego i premierno igranje u Evropi; i istorijsko postao drugi tim iz tog grada, kojemu je to uspeo. Iz arhiva podsetimo, da je u davnoj 2056/57 Evropu igrao i Metalac iz Gornjeg Milanovca; ta čast mu je pripala zbog plasmana u finale kupa Srbije sezonu ranije. Metalcu je tad uspeo podvig, pošto se preko West Hama plasirao u grupni dio kupa UEFA, gde je izgubio sva četiri meča-kuči proti Šalkeu i Celti te na strani od Benfice odnosno Middlesbrougha. PLEJOF: TAMNI MADEŽI U GOSTIMA Partizan na novu, 20. titulu zaredom, nije dugo čekao, i proslavio ju je u 26. kolu nakon prve (i poslednje) prvenstvene pobede nad večitom rivalom u sezoni. Ipak, mrlje na sve uspehe crno-belih u sezoni nastale su zbog neočekivano-sramnih predstava u gostima u plejofu. Čak četiri od pet gostovanja, crno-beli su izgubili, pre svega zbog neodgovornosti igrača u odbrani. Prvo je zatajio prvi levi bek Jančuk, kojeg je prvo zamenio Lovrić*, a posle Kone, što je bila največa greška sezone i hvala, bogu, da smo ju priveli kraju. U Ivanjici smo dva gola primili na sličan način-tako što je protivnički štoper nakon prekida dva put preskočio našeg višeg igrača. Ipak, vrhunac sramote se desio par dana nakon proslave osvajanja LŠ – najgori poraz u tom sejvu od večitog rivala. Pet igrača-i to najiskusnijih, je odigralo sramno, a više me boli reakcija- ni jedan se nije čutio odgovornog. Ne Rajić, ne Kone, ne Andre, ne Milivojević, ne Ristović*, koji je inače imao fantastičnu sezonu. Šta čemo uraditi sa njima? Andre je nov, vruče glave su prvo rekle, da če sva preostala četvorica dobiti ispisnicu, ali neka samo još malo prespavamo… Od preostalih rivala, Srem je na čelu sa Radulovićem (15 golova on i Djalović) zadržao broj 2 u Srbiji, OFK Beograd je kraj sezone dočekao sa novim trenerom Ivankovićem, dok za našu utehu-bez LŠ ostaje Zvezda. Između ostalih joj u poslednjem kolu (Javor 0:2) presudio i ex Partizanovac Ivić*. Ako je Takovo (MP 12), prvi kandidat za ispad, obezbedio Evropu, možda još veča senzacija se desila u ligi za opstanak. Tamo je Železničar (1 pobeda u 22 kola) u poslednjih deset kola sa čak 19 osvojenih bodova obezbedio čak direktan opstanak u ligi, gde su ispala dva »velikana«, Niš (sezonu završio sa šest poraza u nizu) i Spartak. LAV KUP Mrzitelji če reči, šta bi bilo, da se polufinalni večiti derbi odigrao na Marakani? Ipak, najvažnije-kup se nakon pet godina vrača u Humsku. U finalu je svih 90 minuta odigrao Sladjan Pavlović* (YI 2248), dok je Jeffrey van der Gelder* (YI 2250) odigrao čitavo drugo poluvreme. EVROPA: LAJTMOTIV PARTIZANA I HAJDUKA Nakon devet godina najtrofejniji duo regiona opet je-treči put u istoriji- odmerio snage u grupnoj fazi LŠ; i kao prvi put, septembra 2060, sa premierom u Humskoj. Nije našao oružje Partizan za goste, slično kao pre 189 godina (1:1); ipak, šest minuta pre kraja-12 minuta nakon je ušao u igru-Jakimovski, nekadašnji igrač Bilih, sad najbrži igrač Partizana, bio je prebrz za njihovu odbranu i crno-belima doneo sva tri boda. Sledio je velik bod u Madridu i dve očekivane pobede protiv Šveđana, koji su zanimljivo, jedini, koji su u grupnom delu uspeli zatresti mrežu Partizana. Hajduk je isto tako pobedio Šveđane, a u dvomeču protiv Reala, dva put je odigrao bez golova. Time je sve do kraja bio u igri čak za osminu finala LŠ, pa ne čudi, da je Poljud u 5. kolu pukao po šivovima. To je ponelo domače igrače, koji bi nakon prvih 45 minuta morali voditi sa par golova razlike; na poluvremenu za Partizanovog vratara neobična statistika i ocena 10! Gosti nisu menjali na poluvremenu, a Hajduk se očito upehao; dva gola Miladinovića i jedan Jakimovskog su utišali Poljud (3:0), no Real je šokantno kuči klonio protiv Skandinavaca (1:2). U poslednjem kolu bi Hajduk pobedom u Švedskoj i porazom Reala u Humskoj obezbedio osminu finala, ali se desio samo prvi scenarij, pobeda Partizana (1:0), dok su Bili još treči put u grupi igrali bez golova. Na kraju su završili sa šest bodova, isto kao Real, ali jih je pogodila slabija gol razlika, za koju je jedini odgovoran-Partizan, koji jih je 2x pobedio. Njun europski put je došao na raskrsnicu. Partizan je u LŠ prvo svoj zadatak obavio protiv Lazia, ali ne bez problema. U prvom meču je nadoknadio dva gola zaostatka, u drugom je ubedljivo slavio sa 4:1. Skoro suprotno se desilo u dvomeču protiv Galaktikosa, gde su domači izjednačili na samom kraju, ali crno-beli su imali gol u gostima. U Humskoj ponovo dominacija, ali se moralo čekati na surov kvalitet pojedinca. Ovaj put Maleke, koji je prvo udarcem iz 25 metara počistio pajčevinu uz levu stativu, a par minuta kasnije izveo snažan slobodan udarac, nakon kojeg je iz odbitka pogodio Jakimovski. Južnoafrikanac je postao centralna figura i prvog meča polufinala protiv Man Utd-a, koji se pokazao na kraju ključan za prolaz u finale. Do isključenja domačeg igrača, Vragovi su imali bolju igru i vodstvo od 1:0. Onda su u poslednjih 8 minuta primili tri gola, dva od njih je postigao Maleka, koji je u igru ušao u drugom poluvremenu (3:1). Ipak, Englezi se nisu predali. Ni nakon 0:2 nakon 13 minuta; kad je sve izgledalo prelako za Partizan-gosti su pokazali jednu od najboljih predstava ikad u Beogradu i pre istega poluvremena zabili dva gola; da bi barem malo prebudili tad več uspavani Partizan. Dominacija gostiju na terenu se nastavila, Partizan nije umeo, da se sastavi; činilo se, da je samo pitanje vremena, kad če gosti postiči treči gol, što bi donelo još veču paniku u domači tabor. Jesu na kraju to uspeli postiči-ali u vlastitu mrežu i time se meč konačno prelomio (3:2). Suparnik u finalu u Rotterdamu bio je neočekivan, ali berlinska Herta nije bila za podcenjivati iako su protiv crno-belih upisali samo jednu pobedu u 16 mečeva. Izbacili su Barcelonu, Valenciu i Arsenal te pre finala crno-belima iz Hajduka oteli moguče pojačanje. Srpski šampion je u finale ušao sa poputnicom poraza u Ivanjici, ali u finalu se mu smešio smešno lak autoput. Prelako. Nemci su inače brzog Jakimovskog redovno ujeli na ofsajde (na kraju 14:3 u tom segmentu), ispunili su cilj igrati bez golova na poluvremenu, pa su se u nastavku još zatvorili. Kazna je stigla samo dva minuta kasnije nakon makedonske naveze je Partizan zasluženo došao u vodstvo, ali umesto da bi do kraja dotukao Nemce, videli smo epski nastavak. 12 minuta kasnije je Herta izjednačila udarcem Hoffmana iz daljine; nije bila to bomba poput Malekinih, očigledno je lopta nekog pogodila, jer je uhvatila Andrea na krivoj nozi. Nastavila se onda igra na jedan gol, ali bez haska. 14 minuta pre kraja Gvozdenovića* menja Vučičević*. Srpski »Bocvanac« je imao težak kraj jeseni, pošto je sredinom oktobra slomio gležanj, bio je na stranskom tiru, ali je dočekao svoj trenutak. U 84. minutu je Gjoko Jakimovski drugom asistencijom zaposlio »Bocvanca«, koji je sa desne 1 na 1 ukanio protivničkog golmana za vodstvo, koje če valjda izdržati do kraja. U 94. minutu poslednja akcija Herte; na rubu kaznenog prostora su nešto kvačkali, dok crno-beli nisu uspeli izbiti lopte; Mirko Skeva-ex igrač Hajduka je sa ruba lepo šutirao i pogodio za 2:2 i produžetke. Po svim pravilima na kraju pobeda bi morala iči Nemcima, koji su samo čekali penale. Ali »Bocvančić« je ponovo proradio; slabih sedam godina nakon što se stvorio u Partizanovom YI, u pogrešnoj reprezentaciji-doživeo je san svakog Partizanovog klinca. Minut pre kraja drugog produžetka je iskoristio nespretnu reakciju protivničkog braniča i postigao pobedonosni gol (drugi na utakmici-drugi u Evropi te sezone!)- za 109. naslov prvaka Evrope. KUP UEFA U Rotterdamu je za Partizan pehar prvi podigao Oleg Burjak. 28-godišnji Ukrajinac je na leto, u kojem se stvorio Vučičević* (2243), u Beograd stigao iz-Hajduka, a pre imao zanimljiv put. Nedelju dana pre, u Madridu, Hajduk se isto veselio pehara-treči put u istoriji pobedio je u kupu UEFA. Nakon izbacivanja Malage, Celtica, Bešiktaša i Liverpoola, na red je došla Sevilja. Kod njih je prvi pehar podigao Ante Alajbeg. Igrač nema veze sa Partizanom, sa kojim itekako ima veze golman Mato Pinčić. Nakon deset godina »logora« u Humskoj i dve pozajmice u Vrbovec, pre početka sezone je promenio klub, za koga je u finali penal seriji protiv Andaluzijaca odbranio čak četiri penala! Hrvoje Petrić, AMRL na pozajmici u Splitu iz Partizana, postigao je asistenciju za vodeči gol. Splitčani su se na kraju veselili i trdo prigaranog domačeg naslova, nakon što su za bod bili bolji upravo od Vrbovca. UTAKMICE + 1.6.2250 OFK BEOGRAD 5:0 PRVI TIM Partizan je u toj sezoni postigao 81 golova, čak 23 više nego u prošloj. Dva igrača-oba napadača- su postigla double-double, što je precedens! Šta če tek biti, kad se timu pridoda još Radulović? I kakav je plan za kaznenu ekspediciju iz 1:6 protiv Zvezde?

Kraj sezone 2248/49: bez konkurencije, šarm (samo) po makedonsko, raspad Rada; na vidiku rošade PRELAZNI ROK: SLOVO »VEČITOG« FLOPA U MIRNOM MORU Da se za Grobare lepše čuje. U istini-ide za Partizanov flop. Odnosno, da li je zaista bio flop ili je »istorijski« transfer iz Ljutice Bogdana u Humsku ispred tri godine u Partizanu ispuhteo zbog premalo dane prilike? Tega nečemo znati, Timotej Kumer, slovenački napadač če u Portu sigurno oživiti svoju karijeru, posobno ako se neki put nađe protiv ex večitih. Od ukupno 12 sad več ex igrača, izdvajamo još dvojicu iz vlastite škole, koja če karijeru probati početi iznova-u Hrvatskoj. Zlatko Soldo*, hrvatski golman iz YI 2240, preselio se u Dinamo, dok je napadač Momčilo Milošević* (YI 2242) okrepio Rijeku. Ta pojačanja su tako dobili hrvatski vicešampion odnosno trečeplasirani tim protekle sezone, dok je največi »kup« uspeo prvaku Hajduku. U Humskoj smo se prvo nadali, da čemo veteranu Josipu Vukiću produžiti ugovor, što nama je uspelo, a onda je stigla ponudba Splitčana za pozajmicu. Buduči na količinu igrača, koje smo doveli od njih, ugodili smo jima, uz i opcijsku kupovinu od sledečeg leta za smešnih 170.000 eura. Biče to spoj iz snova, Vukić če zabiti 18 golova, a Hajduk če pokoriti celu HNL. Od igrača, na koje računamo u budučnosti, smo Miloša Vukomanovića (DC) ponovo poslali na pozajmicu u Javor; Ivanjičani če od zime dalje »razigravati« i Gvozdenovića, dok je Miladinović* pozajmljen u Niš. Pojačanja? Tehnično ni jedno-umesto Vukića računali smo, da če više minuta na terenu skupiti mladi Milan Stojanović (AM/FC). U YI ovaj put dobili smo »slabašnog« DC-a. Rekorder po iznosu za pojačanja ovog leta tako jeste bio-Borac. Čačani su imali tu sreču, da su več imali obezbeđen novac za grupu LŠ, pošto su redni dio sezone završili kao drugi, pa nije imalo veze što su posle pali na 4. mesto. Od dobrih 20 mil. eura jih je skoro 15 otpalo na veznjaka OFK Beograda Ivana Kekića. Romantičari na drugoj strani su ukupno ekonomsko profitirali za 17 mil. eura-jer su osim toga prodali još dvojicu desnih spoljnih igrača Javoru i Sremu, dok su na drugoj strani iz Javora doveli iskusnog ex Partizanovca Miloša Savića i bugarskog eksekutora iz Belasice, Ivana Jotova. PRVENSTVO: UNIKUM BORBA IZMEĐU BORCA I PARTIZANA… ALI SAMO PRVU ČETVRTINU ŠAMPIONATA; JESEN MINIMALACA Nakon šest odigranih utakmica (ne kola), Čačani su sa najboljim startom u istoriji imali 100% učinak! Njihova smola je bila onda povreda Dervišija (pet gola u četiri navrata) i copy paste start crno-belih, koji su ipak praktični celu zimu bili u manko od jednu do dve odgođene utakmice manje. Ako bi sudili samo po prvih šest odigranih mečeva, ne kola, Zebre su pokazale više, dok je crno-bele relativno lagani raspored prilično uspavao i rezultati su bili bolji od igre. No nakon povrede Borčevog Albanaca, krivulja Zebra išla je nizbrdo-Borac je zabeležio neverovatni niz od četiri remija bez golova, a taj niz bez gola prekinuo je u derbiju protiv Partizana, koji je prekinuo niz bez gubljenja bodova. Borac je do kraja rednog dela uspeo pobediti samo još triputa, na njegovom kontu je bilo više remija od pobeda, a Partizan je prvenstvo-kad je konačno odigrao sve odgođene mečeve, rešio več na zimu. Neatraktivan ali bodovno efikasan Partizan; na noge je gledaoce mogao dignuti samo jedan igrač-daleko najraspoloženiji igrač crno-belih ove sezone, napadač Risto Jakimovski, koji je jesen sklenio sa prosekom skoro gola po meču. Njegov tim je u ligi na jesen čak sedam put slavio sa minimalnih 1:0 (između ostalih, gol iz penala Melnikova doneo jima je sva tri boda u rođendanskom večitom derbiju protiv tad poslednjoj Zvezdi), a ukupno u svim takmičenjima taj broj se popeo na devet. Nadali smo se, da če Makedonac barem na prolječe imati pomoč nekih ostalih suigrača što se efikasnosti tiče i da če biti veznjaki aktivniji. Ali… PROLEČE Glavni hit prvog dela sezone (zanemarivši Spartak) bio je Mladenovac na visokom trečem mestu, ali u poslednjih šest kola njihov raspored bio je grozan: Srem (A), OFK Beograd (H), Javor (A), Partizan (H), Zvezda (A), Niš (H). Zaista-ispunile su se najcrnije prognoze; Mladenovac je izgubio svih šest mečeva (najkobniji je bio poraz na Marakani od direktnog konkurenta-1:2 u 93.) i na početku plejouta pao na deveto mesto. Zvezda, koja se dignula u formi, izgubila je poslednji meč 22. kola, ali je to uradio i Javor; Ivanjičani su drugi put zaredom promašili top 6; uzalud je bila i pobeda Nišlija. Spartak, koji je igrao odlično, prizadejao je Partizanu prvi prvenstveni poraz u šampionatu; na drugoj strani strm pad je doživeo Rad, koji je očekivano otpustio Miodraga Nikolića. U ligi za prvaka crno-beli, iako sa nekoliko manje motiva, sigurno su još povečavali svoju prednost, tako da je ta neko vreme bila i plus 30. 7. aprila 2249 se je u Humskoj odigrao jubilarni 1050. večiti derbi, koji je opet dobijen samo zahvaljujuči penalu (Maleka); a treba spomenuti i drugi večiti jubilej, to jeste 100 godina od prvog međusobnog europskog finala! Naslov vicešampiona je na kraju osvojio Srem, Borac je pao čak na 4. mesto, ali svejedno je to bilo daleko ispred Spartaka i Zvezde. KUP Postaje kup polako agonija za najtrofejniji tim u istoriji. Ovaj put smo ispali več u osmini finala; upario je žreb nas i večitog rivala i barem ovaj put slavili su oni pogotkom par minuta pre kraja iz slobodnjaka. Bio je to inače več sedmi uzastopni meč u kupu, odigran u gostima! Trofej je na kraju otišao u Čačak. EVROPA Nije bilo »eksplozije« ni u Evropi; ni protiv upornih Letonaca, ali glavno pitanje je bilo, ko če biti prvi, Partizan ili Liverpool. U Humskoj su minimalcem slavili domači, istekao se Mandić odbranjenim penalom. Na New Anfieldu se več znalo, ko če biti prvi u grupi, tad je prvi gol u 15. meču postigao i Stojanović, ali ukupno vodstvo 2:0 od 86. minute nije potrajalo, pošto su Redsi zabili dvaput u nadoknadi za nebitan bod. Laganici protiv Palerma (5:1, 1:0) sledio je ozbiljniji ispit protiv Arsenala. Na Emiratesima se več u 12. minutu povredio Rajić, što je, povodom nedostatka braniča na klupi, donelo do nesvakidašnje taktičke odluke. Maleka, levo krilo, se preselio na DL, Milivojević sa MC na ML, a na MC je ušao Šnurer. Malo nakon početka drugog dela Burjak je u akciji srušio domačeg napadača, koji je ostao ležati na terenu, a nakon nastavka akcije, Partizan je izludio penal. Njega južnoafrički branič (na leto osvojio i olimpijske igre) nije uspeo pretvoriti u gol, ali je nakon produžene akcije to uspelo Milivojeviću. Par minuta kasnije je sudbinu domačih zapečatio Jakimovski, a rezultat bi za domače mogao biti još goriji, da Williams još drugi put nije promašio penala. U revanšu, »talijanskih« 1:0. Kraj je došao protiv Benfice, koja je u Humskoj nezasluženo došla do važnog gola u gostima, a na Lužu iskoristila slab dan (večer) dotadašnjih šampiona Evrope. Nije jima međutim uspelo u finalu-Barsa je slavila sa 1:0. U kupu UEFA je niz iz snova imao Borac; u k.o. fazi je preko Celte, Niša, Celtica i Intera treči put u istoriji došao do prilike do premierne europske lovorike, ali jima ni u treče nije išlo rado. P R V I T I M Bila je to sezona bez dodane vrednosti, visoki standardi su možda krivični za neke kritične ocene, što se prvotimaca tiče. Kod golmana ne možemo mimo toga, da najiskusniji-kapiten-Mandić več neko vreme ne brani baš na nivoju. U superkupu Evrope recimo, bio je krivac za dva primljena gola, ali je zato bio junak u penal seriji. Gensler je napravio najmanje jednu kardinalnu grešku (Srem), zato smo priliku više puta ponudili Zoranu Vidoviču* (YI 2243), koji je zapravo od svih pokazao najviše. Na vidiku je kapitenov odlazak, jer na leto iz Brazilije stiže novi golman, a svi znamo, kakav spoj imaju oni sa Humskom. Na branilskim pozicijama je prve minute u prvom timu u finišu sezone dobio Dejan Krnjinac* (YI 2246), na sredini terena Miloš Tanasić* (YI 2247), na MR-u Vladan Marinković* (YI 2248) i neki drugi. Upravo je previše pasivan vezni red požeo najviše kritika, pre svega igre Gomesa i Nowaka, jer Ristović jednostavno ne može sve sam. Kao i Risto Jakimovski ne, jedini igrač sa dvocifrenim brojem pogodaka. Dok je potpuno podbacio Milan Stojanović (2 gola na 25 utakmica), koji se na leto seli na Camp Nou, dok če u prvom timu zaigrati barem jedan od bisera iz prošlih YI, Gvozdenović* i(li) Miladinović*.

KVALIFIKACIJE Dve grupe sa čak po osam ekipa, u preostalih bilo jih je sedam. Sa »samo« 14 slobodnih mesta prve dve pozicije u grupi vodile su direktno na Euro, bez baraža. Žreb se poigrao sa ex-YU zemljama, stvorivši jednu grupu sa čak četiri reprezentacije iz bivše države. Takva je bila pozicija u najzanimljivoj grupi uoči oktobarskog cikla-na predveče derbija za biti ili ne biti u Zagrebu. »Vatreni« su u svojom poslednjem meču očekivali Crnogorce, kojima je za plasman na Euro kolo pre kraja (i uoči domačeg meča sa BiH-om) odgovarao več bod. Domačini su za bilo kakve nade morali savladati Hrabre Sokolove sa 1:0 (i nadati se porazu ČG 4 dana kasnije) ili više (u tom slučaju ČG i bod ne bi bio dovoljan). Ali se Vatrenima ponovo nije izašlo-naturalizirani Čeh je za domače u 90. minutu promašio penal za pobedu! Tako zvana »zlatna generacija« koju predvodi skoro 40 mil, eura vredan napadač Milana Miho Petrić je ponovo zabluzila i propustiče več svoje četvrto veliko takmičenje zaredom-tako je to, kad uspeš izgubiti i od Azerbajdžana. Crnoj Gori če se na Euru pridružiti Srbija, pobednica svoje grupe, ali su se Orlovi ponovo sve do kraja poigravali sa živcima navijača. Sve do poslednjeg kola su-kao Partizan na jesen-redovno prosipali golove i bodove u gostima, izuzevši Andoru i San Marino. Prvo mesto su ipak potvrdili u poslednjem kolu sa tek trečom gostujučom pobedom (i prvom kod jedne ozbiljne ekipe); kao pre četiri godine ali na Marakani, sad je padla Litvanija sa 1:0. Makedonija je bila u grupi sa dva favorita (Englesku i Nemačku) skoro do kraja u igri za prve dve pozicije, ali se ispostavilo, da je presudio koji remi previše protiv Romuna i Slovaka. Uspeli su Makedonci jeseni kuči pobediti Pancere i remizirati protiv Gordon Albiona. Za sve sem jednog Partizanovca Euro se završio več nakon grupne faze! Paradoksalno se jedini plasirao dalje Valeri Popov sa svojom Bugarskom, ali defanzivac u prva tri meča (a ni kasnije) nije upisao ni sekund igre. Bugari su upisali po dve minimalne pobede protiv oba favorita grupe-kuči idu i dotadašnji aktualni šampioni Evrope Francuzi. U individualnom smislu je najviše pokazao Bojan Pavlović, jedini strelac za Crnu Goru ispod Alpa, ali to nije bilo dovoljno za prolazak. Njega nisu obezbedili ni Orlovi, koji su obeležavali 100. godišnjicu petog naslova prvaka Evrope odnosno zlatne dobe, gde su Euro osvajali čak tri puta zaredom (2144, 2148, 2152). Pre 100 godina su pokorili Evropu samim pobedama, a sad je išlo sve naopako, a krivci sadašnji i ex Partizanovci! Na uvodu su izgubili od uvek neugodnih Škota od 0:2, ali doživeli i dva peha-povredu Tatića i izravni crveni Ristovića. Prosto neverovatno jeste, kako se Partizanov Zidane u poslednje vreme transformisao u Gattusa. U prve dve sezone u crno-belom dresu Ristović nije zaradio ni jednog kartona u svim takmičenjima (uključujuči i reprezentaciju), dok je u poslednje tri »eksplodirao« - šest žutih u sezoni 2245/46, šest žutih i dva crvena u narednoj i sedam žutih te jedan crveni u »toj« sezoni; taj če ga koštati zabranu igranja na tri mečeva reprezentacije. Na sledečem meču protiv Nizozemske u 66. isključen je Miloš Mitić. U poslednjem kolu je i Srbima i Portugalcima trebala pobeda, ali samo ako preostala tima ne remiziraju. U reprizi finala ispred 100 godina slavili su Edilson i kompanija sa 2:1, ali to Navigatorima nije pomoglo, jer su Škoti i Nizozemci dogovorili prijateljski remi- 1:1. U finalu smo pratili prastari derbi. Nemačka versus Engleska. Dve reprezentacije su se izmeđusobno srele več u kvalifikacijama, gde su bili uspešniji Englezi, a oba tima su remijem bez golova i otvorili ovogodišnji šampionat. Na prošlom Euru u grupi slavili su Nemci sa 1:0. U 34 dosadašnjih mečeva u tom sejvu daleko uspešniji su bili Englezi sa čak 22 pobeda. U tom veku je to več treče njihovo međusobno finale- u 2216. su slavili Nemci sa 1:0, a 16 godina kasnije Englezi sa 2:0. Opet je prošlo 16 godina i sad je vreme došlo-na Nemce-koji do finala i 102. minuta produžetka uopče nisu primili gola! U dramatičnom finalu četiri gola u produžecima, Englezi se spasili dvaput. U penal seriji odlučili su promašaji igrača Werdera (!) i Liverpoola; Lowu je u prvom pokušaju penal ubranio njegov suigrač Topmoller! U sejvu sad Nemci imaju zabeleženih čak 9 naslova šampiona Evrope, ali igrica priznaje kao najtrofejniju ekipu još Francusku-sa 8. (?)

Sezona 2247/48: Partizan i OFK Beograd pokorili Evropu; Sremci se vratili ka vrhu, pad Javora 19. aprila 2248 novi predsednik Partizana (nakon nepune četiri godine) postao Zoran Mitić LETNI PRELAZNI ROK Uoči letnog prelaznog roka u Humskoj smo imali velika očekivanja, iako smo tehnički doveli samo jedno pojačanje i još to če proraditi (ako) za par godina. Uprkos što smo izgubili dvojicu obrambenih igrača, situacija u poslednjoj liniji je takva, da može skoro svako pokrivati bilo koju poziciju; uz to, na granici prvog tima je mladi Miloš Vukomanović (DC). Kao backup variantu smo probali oživiti karijeru Valeriju Popovu. Sad več 28-godišnji bugarski univerzalni bek je član crno-belih več šest godina, ali je za prvi tim u to vreme upisao samo 15 nastupa i večinoma tiho branio boje rezervnog tima. Slično je bilo kod ofanzivnog dela tima; u prvi tim smo nakon godinu dana iz pozajmice kod Man Cityja vratili Timoteja Kumera, za kojeg smo smatrali, da če uprkos relativnoj mladosti eksplodirati, dok u Teleoptiku na svoju šansu čeka Milan Stojanović. PRVENSTVO: UKLETA GOSTOVANJA Na žalost-zaboravio sam slikati tabelu na polusezoni! Ona je kazala, da je Partizan očekivano predvodio vrh tabele. Nakon 15 kola upisao je 9 pobeda i 6 remija. Ali. Dok je kuči ispljen bio 100%, u gostima su crno-beli slavili samo dvaput u osam navrata (prvi put tek u 8. kolu), nagomilavši si svih šest dotadašnjih remija. Zato je bila njihova prednost ispred drugoplasiranog Borca (iz glave pričam) samo pet bodova plusa. U glavnom je tad crno-beli pogon delovao na nagu Vučičevića (nakon devet mečeva upisao je sedam golova), pošto je Pavloviću trebalo par utakmica, da uopče prvi put zatrese mrežu. Postojali su i pojedinci, koji su delovali neprepoznatljivo napram prošle sezone poput Melnikova. Sve u svemu, iako neporažen, Partizan je delovao manje ubedljivo nego prošle sezone i samom srečom nije postojao (odnosno još ne postoji) tim, koji bi vezao više pobeda zaredom i uključio se u borbu za titulu. NAKON ZIME KONAČNO NA PUN POGON: ROŠADE I SLUČAJNA POJAČANJA Ne baš ubedljive predstave na jesen u šampionatu, a pogotovo novi izlazak iz kupa, stručni štab u Humskoj su naterali u rošade. Valerij Popov se nakon jesenskog dela vratio u rezerve, a dobili smo i odgovor, šta sa slovenačkim napadačem. I Timotej Kumer, kojeg smo pre dve godine dobili iz Zvezde na free, postao je višak, pre svega zbog uvek ne dovoljno dobre tehnike, zbog koje mu kamikaze protivnici redovno uzimaju loptu. Nema dileme, da če Kumer proraditi-jer za to ima potenciala-u nekom drugom top klubu, ali u takvoj za noge gladiatorskoj ligi, kao što je Superliga, zanj nema prostora. Dok smo razmišljali, da li če Vukomanović odnosno Stojanović, koji su na jesen u prvom timu dobijali samo mrtvice, postaju članovi seniorskog tima, dve vesti su potpuno promenile tok događaja zimske pjace u Humskoj. Prvo je bila vest, da je neko od klubova poslao zvaničnu ponudu za levog beka iz Dnipra-Partizanove filijale. Do sad od njih nismo imali koristi. Lista zanj interesiranih je obsegala i Bayern, zato smo brzo išli u akciju- i uspeli smo. Druga vest je rezultirala zbog skautinga Afričkog kupa nacija, kojeg su na kraju dobili aktualni prvaci sveta, Bafana Bafana. Iako imamo na poziciji več dva dobra leva krila, Južnafrikanac se u Humskoj prodružio svom sunarodnjaku Williamsu. U vazduhu se osetilo, da je stručni štab imao pravo. To se potvrdilo i u prvom prolječnom kolu, gde smo pratili verovatno najbolji debi ikad u crno-belom dresu. Južnoafrikanac je u demoliranju Borca zabio hattrick, od toga su drugi i treči gol bila iz slobodnjaka. Dolazak dvojice novajlija na zimu preporodio je crno-bele i ugasio sve brige oko gužve na pojedinim pozicijama. Junčuk se zacementirao na DL, a zbog toga je univerzalac Kone prestao igrati na toj poziciji i više bio koriščen kao DM/MC. A zbog igranja Maleke na ML, u glavnom se u centralni vezni red preselio Milivojević, što je značilo, da je glavna konkurencija Južnoafrikancu (odlučio drugi večiti derbi sezone) na krilu postao samo još Jovanović-imali smo i prilika, kad je Partizan zaigrao i sa Ristovićem i Milivojevićem na poziciji MC. Serijski šampion Srbije je u prolječnom delu zaigrao kako zna i serijskim pobedama rešio sva pitanja o tituli, koju je zvanično proslavio u 26. kolu nakon pobede nad Sremom-največim prijatnim iznenađenjem sezone. Puleni Mirka Savića (na krilima 35-godišnjeg Petra Vešovića, naj strelca lige) su uz kup uspeh uspeli, da savladaju crno-bele i u ligi, i to sa ubedljivih 4:1, čime su si zagotovili drugo mesto u prvenstvu-najbolji plasman nakon 12 godina. LŠ su uspeli uloviti još kod Zvezde i u Čačku, dok su kratkih ruku ponovo ostali na Banjici te na Karaburmi, ali tamo ima opravdanja-zbog duge europske odiseje. Negativno su nas iznenadili u Ivanjici, gde je ceh slabih rezultata i borbe za opstanak platio Srdjan Kalčić. Njegov naslednik je legenda Mladenovca, 53-godišnji Radenko Golubović, koji je Ivanjičane jedva uspeo ohraniti iznad vode. KUP 16 godina su Sremci čekali neki trofej, sve od osvajanja kupa UEFA 2232., a godinu pre su poslednji put osvojili kup. To su sad ponovili, ali protiv Borca, gde je muž odluke bio Zoran Dimitrijević, koji je u četvrtfinalu zabio i dva gola Partizanu u razmaku od minuta za 2:0, a pobedonosnih 3:2 tad je zabio Tanasijević u 90. minutu. EVROPA Konačno manje dosadnija grupa LŠ, gde se sve svelo na reprizu poslednjeg (dosadnog) finala. Za razliku od njega, dvomeč (koji če kasnije postati serija) ni bio ni malo dosadan, a Partizanovi braniči su upoznali »Cristiana Ronalda 23. veka«, 32-godišnjeg naturaliziranog Brazilca Edilsona sa strašnim fizičkim predispozicijama. Upoznali, jer je u finalu bio nevidan, dok se na New Anfieldu pretvorio (pardon, pretvara) u zver, kakva jeste u portugalskoj reprezentaciji. Golovima u 61. i 86. minutu odlučio je prvi meč (2:1). U Humskoj je Partizan slavio sa 3:0 i obezbedio prvo mesto u grupi. Laganica protiv Marseilla (2:0, 3:0) predstavljala je samo spušteni zastor pre ponovnim okršajem Partizana i Redsa, ovaj put u četvrtfinalu. Na prvi meč u Liverpoolu se išlo bez glavnog stuba odbrane, Barlečaja (povređen par dana pre u Ivanjici), a pošto se Burjak tek oporavljao od dugomesečne povrede, štoperski tandem činio je Iljuk zajedno sa Williamsom. Tu se naravno ništa nije moglo, dok se trener Partizana očigledno opasno kockao u veznom redu, ispustivši najboljeg centralnog veznjaka Ristovića, jer je bio pod kaznom kartona. »Ako ga stavim u prvih 11, stavim, da če dobiti žuti, da ne bi igrao revanša«, pod pritisak je spravio sudije strateg crno-belih. Sve to-nije donelo želenog rezultata. U 26. minutu su Garrido i Edilson izigrali zadnju liniju crno-belih, a Portugalac je fantastičnim lobom doneo Redse u vodstvo. To je duplirano samo tri minuta kasnije, kad je najbolji igrač meča van der Horst zahvaljujuči milom Gomesu bombom iz 30 metara počistio pajčevinu na golu Mandića. Katastrofa je došla u zenit u 73. minutu, kad je Partizanov Ukrajinac i treči put »zatresao« mrežu gostiju, ali je nadu Partizanu golom glavom iz kornera dao Južnoafrikanac-prvim golom u sezoni. Ristović je ipak ušao u igru, odmah nakon trečeg primljenog gola-Milivojević je bio karton oddaljen od isključenja... Za drugi meč su bile potrebne promene i desile su se. Ovaj put je na DC zaigrao Burjak, na DR se vratio Rajić. U ofanzivni vezni red se vratio Ristović, na ML je zaigrao u Evropi iskusniji Jovanović, dok je u napadu zajedno sa Makedoncem zaigrao Pavlović. Dvojica, koja nije igrala na prvom meču-Rajić i Jovanović-pobrinula se za dve asistenciji Jakimovskom – Partizanu je uspelo i nadoknadio je dva gola zaostatka, ali ne bez problema u završnici; agilni Edilson je uspeo više puta pobeči domači zadnjoj liniji, ali na sreču, bez uspeha. Hvala bogu golu u gostima. U polufinalu se prvi meč protiv Bayerna igrao kuči i nije bilo taktiziranja. Sa Ristovićem u prvom timu je lakše, crno-beli su pojedinim golom Makedonca i Crnogorca u Minhen odneli lepu prednost, ali bilo bi još lepše, da bi bio raspoložen još ko od napadača. Posobno, kad su u 22. minutu crno-beli zaostajali več 0:2, ali je pogodak spasa več pre kraja prvog poluvremena doneo brzonogi Makedonac, koji se na žalost zajedno sa njegovim sunarodnjakom i suprezimenjakom povredio-do kraja sezone! Drugi meč protiv Liverpoola u četvrtfinalu trasirao je kreiranje prvih 11 za finale protiv Čelsija (zbog nepoštenog finala superkupa Evrope, gde nama je falilo čak 16 igrača, priželjkivali smo Barsu)! Tačno se videlo u glavu igrača. Nije bilo iznenađenje što je u finalu priliku dobio lanski junak Melnikov, iako te sezone nije bio pravi; nije bilo iznenađenje što je umesto Vučkovića (poslednji gol u svim takmičenjima je zabio Marseillu 8. marta, a u šampionatu u februaru-Borcu!) dobio priliku Pavlović, na ML je umesto Maleke (neregistriran) zaigrao Jovanović. Taj je asistirao za prvi, a Ukrajinac za drugi gol Crnogorcu. Za 108. slavje u LŠ; drugo zaredom; četvrto u poslednjih pet odnosno osmo u poslednjih jedanajst sezona. Uprskos statistici na strani Plavih (u prvom poluvremenu posed lopte čak 41-59%). U augustu čemo gledati srpski super kup – pošto su Romantičari osvojili svoj peti kup UEFA u istoriji. Na putu su između ostalih u četvrtfinalu eliminirali Niš, a u polufinalu Dortmund i time jima naplatili za sve njihove i preostale eliminacije srpskih ekipa u poslednje vreme (sezona 45/46: Javor osmina finala i Borac u polufinalu; 44/45: Zvezda u polufinalu i Srem u finalu; 42/43: OFK Beograd 1/16 finala i Borac u finalu). PRVI TIM

Šta je donela sezona 2246/47? LETNA PIJACA: PARTIZANOVE (SLATKE) BRIGE U VEZI NAPADAČA! Humsku je na leto napustila trojica (nekad) više ili manje glavnih krilnih igrača bilo tu ofanzivi ili u defanzivi. Kao več rečeno u prošlom reportu, od tih je Tatić jedini, kojem nismo planirali odlaska, ali je uporno odbijao produženje novog ugovora. U doljnjem delu ekrana se nalazi i Miloš Savić, sa kojim se je pojačao Javor; to je tek jedan od čak trojice igrača, koje je dobio od nas-dvojicu još na pozajmicu. Glavno ime letne pijace za Partizan predstavljalo je dovođenje crnogorskog napadača, kojeg smo u Humskoj pazarili več prošlog leta, ali je Pavlović tad izabrao Lens, kamo je iz bugarskog CSKA-ja otišao bez odštete. Godinu dana kasnije, nakon samo 11 odigranih mečeva, na kojim je postigao šest puta, francuski tim, koji je pre 90 godina seznacionalno šokirao crno-bele u polufinalu LŠ, od njegove prodaje zaradio je čak 37 milijuna eura. Novi član Partizana postao je i madžarski krilni igrač. Višak centerfora u timu platio je Timotej Kumer. Slovenački napadač, koji je prošle sezone došao iz Zvezde, sezonu je proveo na pozajmici kod Man Cityja. U seniorski tim smo ove sezone promovirali dvojicu igrača naše škole; golmana i napadača, a imajuči u okviru i odlaske nekih, te ovogodišnji YI, možda je sad dobra prilika, da opet proverimo, kako su se ispunila očekivanja asistenta i nas u vezi »zvezda« Partizanove škole. Ta u poslednje vreme, pre svega u mandatu Zvonka Miloševića kao pomočnog trenera (od 2241.), doživljava neviđeno, to je bum napadača. Pregled čemo nastaviti tamo, gde smo (juna 2240) prošli put stali, tj. oko 2237 pa do 2243; iz klase 2236 več znate, da imamo dva beka, oba prvotimca, Karanovića* i Rajića. 2237. Nemanja Petrović (AMLC, 25 g.) je definitivno flop, ali dovoljno dobar je za prosjek. Poslednji put smo zapisali, da ne obečava baš. Decembra 2240 je postao član Rada, gde se do juna 2243 nije nadigrao, bio je čak poslan na pozajmicu u Rudar iz Kostolca. Karijeru je koliko toliko oživeo u Sremu, gde igra od sezone 2243/44 i jeste standardan, ali ima tu nesreču, da Srem ni zbilja nije konkurentan ne vrhu, a ni prvoj četvorici. 2238. Jure Šnurer (MC/AMC) se je prebio do statusa prvotimca i buduči na konkurenciju nekad i sad, njegova uloga u timu je sve veča. Na žalost iz tog intejka nema baš podršku, pošto su se »statisti«, koje smo napisali u desnom ogranku tabele, izjalovili. Darko Ivić (MC) je još član Partizana, odnosno Teleoptika i nikako se ne uspe plasirati u prvi tim. Igor Mazić (AMR) je nakon nebroja pozajmica završio u Bačincima, dok je Aleksandar Milović (DL) več četvrtu sezonu član Mladenovca. 2239. Milo rečeno, YI te godine ispostavio se katastrofalan – čak 8 od 11 novajlija več je završilo karijeru! Theo Valk (DC DM), Nizozemac sa srpskim pasošem, završio je u Heerenvenu, a drugu dvojicu treba spomenuti samo zbog utehe. Andrejs Baumanis (AML) igra za češku Viktoriu, a golman Mitja Kuzmanovič za FAP Priboj. 2240. Nije tako katastrofalan kao gornji, ali svejedno, očekivali smo više. Prva »zvezda« Vladan Damjanović (AMRC) vredi čak 1,6 mil. eura, ali je ove sezone prešao u Mladenovac; ako bi se malo bolje razvio, došao bi nama dobro. Za sad se čini, da je najbolje prošao Elmir Radenković (DR), koji je standardan u Radu. 2241. Prvi YI Zvonka Miloševića. Za Dragana Lovrića (DL) prerano je dati odgovore, trenutno je u rezervama u Teleoptiku, a na bekovima strašna konkurencija. Bio je Milošević svojevremeno strašan branić (SW/DC), najbolji između napadačima a i najbolji napadač između braničima, koji je umeo postignuti i po 15+ golova po sezoni. Da li je njegov dolazak povezan sa kreacijama puno napadača? Nisu više člani crno-belih, ali Janez Nisandžič i Nikola Lazović sad zajedno igraju u splitskom Hajduku. 2242. Prvi pogodak u puno. Švicarski golman Heinz Gensler početak sezone 2246/47 proveo je kao-prvi golman i (barem u toku pisanja, krajem augusta) odlično obavio svoj posao. U tom intejku treba izdvojiti još dvojicu, koje sudbina je pod pitanjem, veznjaka Denisa Bogdanoviča (vredi 1,3 mil.) i napadača Momčila Miloševića (1,6 m.), koji je prošle sezone solidno igrao i pogađao za Bežaniju. 2243. Nema dileme, Srbin, rođen u Bocvani, i koji na žalost igrajuči zanju verovatno neče doči ni nadomak svetskog a ni afričkog prvenstva-Dragan Vučičević, je prvo ime tog intejka i sezonu 2246/47 je proveo premierno u seniorskom timu. Na »čekanju« su defanzivci, Slovenci Jure Jug (DC DM) te golman Zoran Vidović (pozajmica u Obrenovcu) + Igor Tripković (AML). Dve godine čemo preskočiti, obravnavati čemo jih za par godina- u 2246. Partizan je-treči put u četiri godine-kao prvo ime »izbora«-dobio diamanta generacije i-opet napadača. PRVENSTVO Nakon godinu dana premora, prvak je (očekivano) ponovo odlučen več na jesen. Sedmo kolo predstavljalo je mejnik. Tad su crno-beli oddali prve bodove (Kopaonik); tad je prvi poraz doživeo tad još vruči Javor (do tad skor 4-2-0), i to od iznenađenja prve pol…. pardon, trečine, Radničkog Sombora. Od tad dalje jedina pozitivna konstanta bio je Partizan, koji je brzo ostvario dvocifrenu prednost; jedini koji ga je na jesen uspeo savladati, bio je Rad. Na drugom mestu su se redovno izmenjivali timovi, od Zvezde, Javora, OFK Beograda, privremeno čak Rada, dok je za Sombor počeo strm pad, od kojeg se do kraja neče više oporaviti. Što se jeseni tiče, kod Partizana je u nekim navratima igra bila slabija od rezultata; desilo se nekad čak, da su suparnici protiv njemu uparili kontinuiran napadački pritisak, što je zaista neviđen pojav-onaj, koji nije bio prisutan, neče verovati-na jesen je u Humskoj crno-bele na domačem terenu uspeo nadigrati čak subotički Spartak (koji če kasnije potoniti), koji je klonio tek nakon gola Vučičevića dva minuta pre kraja. Druga stvar (koju tabela uz bodovnu dominaciju prikriva) jeste nesigurna odbrana-na golu su se menjavali Mandić i Gensler*, i celokupno je mlađi Švicarac ostvario bolji utisak. Nakon rednog dela drugo mesto su još čuvali rivali iz Ljutice Bogdana, ali kasnije se ploča obrnula u Romantičan pravac. Puleni novog trenera Lukovca su oduševili u finišu sezone i na krilima (praktično jedinog strelca!) Stevana Davidovića (13 u ligi, a ukupno 20 golova) osigurali poziciju vicešampiona. Kvalifikacije za LŠ je ulovio još Borac, za dlaku opet promašio Rad, dok je bio Javor u najbitnije vreme sasvim izvan forme. Izvan forme bili su i u Somboru, gde se nakon godine dana vračaju u drugi rang; kamo nakon pet godina idu i Plavi Golubovi iz Subotice. Spartaku nije pomogla trenerska zamena nakon 20. kola, ali isto tako-teško jih je bilo gledati u poslednjim sezonama, kako životare u eliti. Direktan opstanak je izborio na kraju Mladenovac, koji je nakon polovine plejouta smenio legendu Radenka Golubovića (22 godina trener); Mihajlo Perišić je na kraju imao skor 2-2-1. KUP Upravo taj tim je bio presudan za Partizan u kupu, pobedivši crno-bele nakon 2:2+penale u četvrtfinalu, a trofej je na kraju uzeo OFK Beograd. EVROPA Pošto smo u LŠ imali praktički identičnu grupu kao prošle sezone, sa skorom 100% nismo imali problema. Trenutak istine je došao u k.o. fazi. Protiv Valencie presudila je taktična mirnost i ulazak Gjoka Jakimovskog u 75. minutu, koji je asistirao za oba pogotka za pobedu od 2:0; Netopiri uprkos pobedi u Humskoj pakiraju kofere. U četvrtfinalu je opet bio u centru pažnje ruski štoper, koji je u to vreme pregovarao sa drugim klubovima. Prvo se pobrinuo za vodstvo Orlova, drugi put za izjednačenje, a bio je jedan od početnika akcije za 2:1 za crno-bele i na kraju učestvenik lepe pobede od 4:1, koja je potvrđena i u revanšu (2:0). Rusko partnersko je dopunilo i ukrajinsko-četiri decenije, odkad je Andrej Novikov (danas 71-g. skaut) praktično sam odlučio tadašnji dvomeč protiv Reala, sad se u sličnog junaka-junaka euro sezone- pretvorio njegov sunarodnjak Genadij Melnikov- Pobedonosni gol za pobedu u prvom meču; gol i u revanšu. A zatim u jednom od najdosadnijih finala LŠ ikad (bez kažnjenog Ristovića) i za pobednički gol Partizana- za 107. naslov prvaka Evrope. Gledajuči visoko postavljene standarde i ostalih srpskih timova-ti se u toj sezoni nisu izkazali. U osmini finala LŠ Zvezda i OFK Beograd su lagano ispali od Liverpoola odnosno Bayerna, dok je Javor klonio protiv Benfice. U 1/16 finala kupa UEFA kao jedini »preživeli« protiv Newcastla europsku priču je zaključio Srem. Osim njih, grupnu fazu je igrao samo još Borac; Mladenovac i Rad ispali su još pre. TIM U odbrani skoro svako može igrati na bilo kojoj poziciji. Ipak, vest kraja sezone-Karanović* je nakon osvojene LŠ zatražio odlazak, odlazi i Saveljev. Ako neče biti novih dolazaka, na DR, svoju prirodnu poziciju če se vratiti Rajić* (propustio dosta utakmica zbog povrede, inače se aklimatizirao na DL). Na DL je zbog spomenute činjenice odlično zaigrao Kone, dok su se na štoperskim pozicijama menjavali Burjak, Barlečaj, Iljuk i Williams, koji inače u repki igra na desnom boku. Tamo u Partizanu privremeno igra i Nikolić. Najkonstantiji deo tima je pozicija ML; gde briljiraju ili Jovanović ili Milivojević; na MR je Gjoko konačno zgurao sezonu koliko toliko bez povreda. U ofanzivnom delu je »briljirala« dvojica, koja je učestvovala svako kod 18 golova svog tima. Melnikov je bio možda ubitačniji u Evropi, dok je Vučičević* u debitantskoj seniorskoj sezoni postigao 10 golova, od toga čak 8 u prvenstvu i u toj kategoriji bio najbolji strelac svog tima. Pavlović je imao eksplozivan start (6 u 8), ali je do kraja izgubio formu, djelomično i zbog čestih povreda. Naravno, sad se glavno pitanje glasi-šta če doneti povratak Kumera iz pozajmice kod Man Cityja?

Na putu ka svetskom prvenstvu u Nemačkoj 2246 SRBIJA I HRVATSKA ČASTILI DEBITANTE - SAMO SLOVENIJA IZ REGIONA NA MUNDIJALU Za razliku od največa balkanska rivala, Slovenija se relativno retko plasira na velika takmičenja. Malo ko ji je davao velike šanse u grupi sa dva učestvenika prethodnog europskog prvenstva. Ni u grupi nisu rezultatsko previše blistali, kazalo je, da če jih ponovo odneti obilica remija, ali su jim na kraju išli na ruku i ostali rezultati odnosno-umeli su pobediti prave protivnike. Kvalifikacije su počeli domačom pobedom protiv Azerjabdžana (2:0), a nastavili remijima protiv Welsa (A) 1:1 odnosno Belorusije (H) 0:0. Paradoks-do kraja kvalifikacija upisali su još samo dve pobede, koje su se izpostavile ključnima, obe u gostima-2:1 u Danskoj i 1:0 u Belorusiji, dok su remizirali u Italiji, ali i u Azerbajdžanu te kuči protiv obe reprezentacije, koje su pobedili u gostima. U pretposlednjem kolu jih je čekao izravni okršaj za baraž protiv Ostrvljana, protiv kojih su remizirali 3:3 prokockavši vodstvo od 2:0. Danska je porazom od 0:3 od Italije več otpala, a upravo več kvalifikovani Azzurri su u poslednjem kolu gostovali u Sloveniji, dok je Wales gostovao u Belorusiji. Sreča u nesreči za Sloveniju: poraz od 1:2 nije bio presudan, jer je iz Belorusije stigla vesela vest o remiju (2:2), koji je pulene Marka Pušnika poslao u baraž protiv Bugarske. Da Slovenija lakše pobeđuje u gostima, pokazao je i taj dvomeč; u Sofiji je slavila Slovenija sa 2:1, u Celju Bugari sa nedovoljnih 1:0; Slovenija se sedmi put kvalificirala na završnicu naj 32 timova sveta. Na drugoj strani imamo sedmerostruke šampione Evrope i jednom šampione sveta, Srbiju. Predvođeni novim selektorom, Orlovi su kvalifikacije započeli pobedom nad Izraelcima, dok su (ne prvi put) po domače rečeno zaj… stvar remijem 0:0 u Švedskoj te porazom 0:1 od Grčke. Mečevi bez postignutog gola če postati presudni… ali do tad se prvo napunila mreža Kipra 4:0 i Gruzije od 2:0. A zatim se ustavilo i to je postalo kobno. 4. juna je Srbija poražena u Izraelu, ali je do kraja kvalifikacija čini se, sve imala u svojim rukama. No, u augusto-septembarskom terminu u dva ključna meča kuči opet nije zabila pogotka ni protiv Grčke ni protiv Švedske (0:0) te uoči poslednjeg cikla ostala izvan mesta, koje vode u Nemačku. Probudila se je prekasno i protiv pogrešnih timova. U devetom kolu je slavila sa 2:0 na Kipru, ali je slavio i Izrael u Gruziji, dok je Grčka (0:0) protiv Švedske več postala nedostižna. Orlovi su u poslednjem kolu trebali pobedu protiv Gruzije te remi između Izraela i Švedske. Ispunio se samo prvi dio, kanonada od 8:0 nije bila dovoljno, jer je Izrael sa 3:2 pobedio i prestigao Šveđane na drugom mestu te-kao jedna od dvojice najbolje drugoplasiranih ekipa- izborio premierno ušešče na svetskom prvenstvu. Uteha za Srbiju? Pogled kroz granicu. Od visokoleteče Hrvatske bi buduči na kvalitetu tima, pre svega napadača (za razred bolji od srpskih) očekivali još redovnije učešče na velikim takmičenjima. Ruku na srce, grupa u kojoj su igrali Vatreni, neusporedljiva je sa srpskom; u njoj su igrali aktualni šampioni Evrope, Francuzi te vicešampioni ispred četiri godine, Norvežani. Otkad je Željko Mikulić selektor Hrvatske (2240), Vatreni se još nisu kvalifikovali na veliko takmičenje, kvalifikacije za SP 2242 su završili u grupi, dok su dve godine kasnije u kvalifikacijama za Euro poraženi u baražu protiv budučih vicešampiona Evrope iz Rumunjske. Da če temu biti kraj, nagovestio je vatreni početak, po redosledu s upali Malta 5:1, Francuska u Parizu 2:1 golom jednog od najskupljijih napadača na svetu Miha Petrića u 90.; zatim Albanija 2:0, Luksemburg 6:1, Crna Gora, dok se na zimski odmor otišlo remijem protiv Norveške. Sa sličnim tempom očekivalo se, da če Hrvatska zadržati prednost ispred galskih petlova, koji su recimo nakon dva kola imali samo bod. Onda se zaustavilo; krajem marta Hrvatska je doživela debakl na Malti (0:1), zatim u letnom terminu savladala Luksemburg ali kuči doživela poraz od Francuske od 0:1. To se ne bi smatralo presudnim, ako se ne bi ponovo trošilo bodove; kao Srbiji, i Hrvatski se zatemnilo ispred očima jeseni, kad su poraženi u Albaniji odnosno igrali 1:1 u Crnoj Gori. Nakon tri meča bez uspeha, pobeda nad Norveškom od 2:1 i zvanično jima je donela drugo mesto u grupi, ali i baraž protiv na papiru najslabije ekipe, koja nikad nije igrala na velikom takmičenju u tom sejvu. Letonije, koja je kvalifikacije završila ispod Turske, ali ispred Belgije, Rusije, BiH, Jermenije i Andore. Iako bez povređenog Petrića, Hrvatski ne fali snaga u napadu. Bili su smatrani kao favoriti i posle 0:0 u Zagrebu. U Rigi su poveli u 12. minutu prvencem Bognara, napadača Leverkusena, ali onda je proradio prerođeni eks napadač Partizana Maksim Gorks. U 14. minutu je poravnao rezultat, a u 62. (tri minuta posle isključenja naturaliziranog »Hrvata« Ariasa) postigao pogodak odluke- za prvi plasman Letonaca na Mundijal u istoriji. U poslednjem meču baraža, Ukrajinci su posle 3:0 u Poljskoj pobedili još 1:0. Od nepomenutih, u Nemačkoj če nastupiti još Škotska (pobednik grupe sa Ukrajinom), Engleska u grupi sa Finskom (izravno kvalificirani), Španija (gol razlikom 9:4 u 10 kola) te posle 44 godina Slovačka, pobednik grupe sa Bugarskom, Nizozemskom i između ostalog Rumunjskom. Pogled na žreb grupa dao je jasno sliku kvaliteta svetskog fudbala napram npr. grupa europskog prvenstva. Samo grupa sa Italijom i Španijom dala je koliko toliko prizvuk grupe smrti, u svim ostalima su se favoriti znali več unapred, pre svega ako je išlo za europske ili južnoameričke reprezentacije. Ipak, nakon završetka grupne faze, prepune remija, podbacila je i djelomično Evropa ali i dve top južnoameričke selekcije. Brazil, treči iz 2242., četverostruki uzastopni pobednik kupa konfederacija i aktualni južnoamerički šampion, čisti favorit svoje »lake« grupe, nakon tri meča je otišao kuči, pobedivši samo Kanadu, dok ju je skupo koštao poraz od Grčke u poslednjem kolu od 0:1. Agonija se nastavlja i za Argentince, koji su na papiru isto imali »lagani« zadatak, ali i oni-treči put zaredom i čak šesti u sedam navrata od 2214. (2222. i 2226. su propustili) mundijal napuštaju več nakon tri kola. Činilo se, da Južnoj Americi preti novi kolaps i svi su videli neki evropski tim na tronu. Jedini 100% su grupu odradili Englezi; Letonci su obezbedili dve minimalne pobede od 1:0; takvu gol razliku na kraju su imali i Francuzi. Kataklizma remija-po jedna pobeda u tri meča bila je dovoljna i za Saudijce, pa i za sve preostale ekipe do kraja grupa! Slovencima je bila npr. dovoljna pobeda nad Iranom (4:1), Grcima nad Brazilom; u grupi smrti su Španci obezbedili prvu k.o. fazu posle 20 godina.. Unikum i paradoks grupnih faza pokazala je grupa sa domačinom Nemačkom. Oni su jedinu pobedu uopče od svih mečeva u grupi (!) upisali protiv Ukrajine (2:0), ali uspeli čak pobediti svoju grupu. OSMINA FINALA ENGLESKA – Francuska 1:0 Gol Ennieja Parkerja na kraju 95. minuta. KOLUMBIJA – Letonija 1:0 Salinas 75. J.A.R. – Škotska 2:0 S. ARABIJA – Australija 2:1* (1:1-posle produžetaka) TURSKA – Grčka 4:3** (0:0) – penali JAPAN – Slovenija 1:0* (0:0) - produžetki ČILE – Nemačka 1:0 ŠPANIJA – Meksiko 2:0* (0:0-produžetki) ČETVRTFINALE KOLUMBIJA – S. Arabija 4:0 Engleska – J.A.R. 4:5** (0:0-penali) TURSKA – Španija 3:2* (2:2-produžetki) Japan – ČILE 1:2 POLUFINALE J.A.R. – Turska 2:1** (1:1-penali) KOLUMBIJA - Čile 1:0 Juan Antonio Roman golčinom iz slobodnjaka u 91. ZA TREČE MESTO ČILE – Turska 1:0* (0:0-produžetki) FINALE Penal(i) kao nesreča, a zatim opet-treči put zaredom-sreča. Lucas Williams i Bafana Bafana slave drugi naslov prvaka sveta u istoriji (2110) i jesu jedina ekipa iz Crnog kontinenta, koja je ikad pokorila svet. Kolumbija je porazom u finalu kompletirala 3x2, sad ima u ormaru 2x prvo, 2x drugo i 2x treče mesto na mundijalima. Evropa je zakazala-imajuči samo jednog predstavnika u top 4, koji je čak ostao bez medalje.