Leaderboard

Kraj sezone 2228/29, pospremljen "samo" uz "kraču"obliku reporta VIŠESTRUKE RENESANSE, ALI SAMO JEDAN JE LEONARDO Prelazni rok-zima 2229: Milošević ostaje! U Humskoj je bila prva vest zime ta, da je Zvonko Milošević produžio ugovor sa Partizanom! Iako tek u januaru-na sreču nisu stigle druge ponude-prvom mužu odbrane crno-belih, 29-godišnjem Subotičanu, su bile ponuđene bajne brojke, koje je na kraju i na opče iznenađenje svih-prihvatio. I do kraja sezone svoju platu u potpunosti opravdao! Na pomolu su bili i neki vidni transferi, ali, osim u slučaju pozajmice Cancarevića u Pekar, nisu bili realiozovani. Na listi za odstrel su se našli Marcio (na leto višak u prvom timu) i Onovo*, ali je njihov transfer na zimu stopirala birokracija-prekasno oddana dokumentacija. Par dana pre kraja prelaznog roka u Humskoj je inače odjeknula neobična vest. Za razliku od stvarnog života, u Partizan 22. i 23. veka retko dolaze povratnici, ali još veči šok bi za neke bio povratak igrača, koji za crno-bele nije odigrao ni sekunde. Nekoliko sati je psihološki momenat očigledno prevario stratega Partizana, ono, kad u igraču u tuđem dresu vidiš veči napredak nego u vlastitom. Za Žarkovića* (YI 2223) se počeo interesirati i Srem, zato je navodno Partizan urgirao, ali na kraju je Partizan sam stopirao taj transfer i-prepustio ga Sremcima. PRVENSTVO Prvo prolječno kolo crno-beli su otvorili pobedom od 3:0 u Kuli, gde je briljirao madžarsko-hrvatski (100. ligaški gol) napadački dvojac. Bila je-posle dva uzastopna remija protiv Srema i OFK Beograda na kraju jeseni-to »tek« prva pobeda Partizana posle tri utakmice, što su objektivni novinari naravno pograbili, a trener Sir Alex, pardon Sir Aleš, posnemao je svog uzornika i napustio press konferenciju posle meča. Isti novinari su u tom istom kolu ispratili pobedu Zvezde nad Javorom (13 utakmica u svim takmičenjima bez pobede) 1:0 i otkrivali toplu vodu. Još za jedan tim je to kolo postalo (tad samo privremena) prekretnica: Srem se pobedom nad Radničkim iz Sombora popeo na 10. mesto. Do kraja sezone je Parni valjak odradio, što se odraditi mora. Izgubio je posle duže vreme, u Nišu i u plejofu protiv Javora, dok je na svim ostalim utakmicama opravdao ulogu prvog favorita uz ispodprosječne predstave svojih rivala. Uz dosta rotacije, u Partizanu se polako izvršila smena generacija u veznom redu, gde su Fofana i Horvat sve više ispadali ne samo iz prvih 11, nego i iz klupe. Došlo je vreme za nove klince, poput Cvetkovića*, Nikolu Saviča*, koji se može pohvaliti zabijanjem i na večitim derbijima; Avbelja, Bruna (21 asistencija sa levog krila-2 manje od rekorda), Majerlea ipd., ali naravno, ti klinci su bili pod budnim okom okostnice tima, u kojoj se u toj sezoni istekao inače odlični, prvi štoper tima, Zvonko Milošević. Otkad je potpisao novi ugovor, je u crno-belom dresu nastupao kao prerođen, a svoje predstave u odbrani nagradio nenormalnim strelskim rekordom. Sa nerealnih 22 postignutih golova postao je prvi strelac tima i čitave lige (18)! Za šlag na tortu je u 90.+ odlučio i drugi večiti derbi sezone, 4. aprila, u kojem se nakon dužeg vremena na teren vratio Topalović, koji če odigrati jednu od ključnih europskih uloga. Partizan je 20. šampion zaredom postao posle 26. kola i utakmice protiv Hajduka, pa je tako bilo interesantnije pratiti, šta su uradili naši rivali i moji kolegi. RENESANSA SKORO SVUDA, SAMO U LJUTICI BOGDANA NE Iako je Srem pobedio u prvom kolu prolječa čak sa 3:0, verovatno bi zamenio sva tri postignuta gola, ili dva, za neke pobede od 1:0. Do kraja rednog dela u šampionatu ostao je bez pobede, uz tri remija 0:0+poraz 0:1 od Apatinaca. Postigao je samo još jedan gol, ali za remi protiv Borca. Za OFK Beograd i Javor plasman u top 6 nikad nije bio upitljiv, zanimljivije je bilo dole. Krunićeva Zvezda je pored Javora, do kraja rednog dela uspela pobediti samo još Bežaniju, dok je izgubila od Partizana (0:3) i Romantičara, dok je remizirala protiv Sremaca i Kuljana i tim gubicima bodova svoj plasman u top 6 skoro prokockala. Da čemo u Ljutici Bogdana ponovo videti eksploziju, najavila je i reakcija uprave posle meča 22. kola protiv Hajduka (koju je Zvezdu eliminirao i u kupu); Zvezda je uz to ispala i iz Evrope, protiv Sevilje (2:1, 0:3). Krunić je imao glavu na giljotini i sledeči meč če odlučiti njegovu sudbinu. U međuvremenu je plasman u top 6 obezbedilo još jedno lepo iznenađenje, Borac starog lisca Dejana Jandrića. Imao je međutim Krunić tu smolu, da je Zvezda u njegovom prelomnom meču, meču 23. kola, gostovala u Humskoj, i, kao več spominjeno, izgubila, primljenim golom u sudijskoj nadoknadi. Krunić je izgubio posao, a novi-več šesti trener u Zvezdi u nepunih šest godina, ponovo je postao »učenik«, 35-godišnji eks trener Pekara, Slaviša Ivanović. Ivanović je svoj debi na Marakani opravio odlično, pobedom nad ove sezone strupenim Hajdukom od 2:1. Ali-kao za njegovog predhodnika-puleni Vladimira Prodanovića če i za Ivanovića postati kobni, samo nekoliko nedelja kasnije. Posle te pobede, Zvezda je u narednih pet kola osvojila samo bod; poslednji žebelj u krstu i nov oproštaj od LŠ za crveno-bele, u 29. kolu zabili su Kuljani domačom pobedom od 1:0. Time je postalo jasno, da Zvezda do kraja sezone Kuljana neče prestiči na tabeli. Prestigli su barem Borac, sa dve pobede i remijem u poslednja tri kola, pa če barem mirnije spavati. STABILNOST JE KLJUČ (?) Vladimir Prodanović je Hajdukov trener od marta 2218. i sa njima je doživeo grenak ispad u drugi rang pre tri godine, ali je dobio priliku, da se sa njima ponovo vrati u elitu. To je i postigao i tri sezone zatim na krilima Nikole Djordjevića (1 golova) i ostalih osvojio konačno četvrto mesto i kvalifikacije za LŠ-drugi put u istoriji posle sezone 2215/16. Tu poziciju je uspešno ubranio protiv Jandrićevog Borca, koji je napadao i napadao, ali na kraju mu je nestalo snage i zbog boljeg međusobnog ispljena, završio je na kraju »samo« šesti. Na kraju je naslov vicešampiona (sa samo 29 postignutih golova!) osvojio Javor; u debitantskoj sezoni je to za trenera Miliju Gojkovića (pedigre iz Kopaonika, koji ga je izbacio iz kupa!) veliki uspeh. Ali-ako gledamo samo formu poslednjih pet kola-u slabijoj formi je kraj šampionata dočekao samo još Radnički Sombor, i – OFK Beograd! Romantičari su prvi put u Spasićevom mandatu pokazali neobično kameleonske predstave: od 4:0 protiv Javora do 0:4 protiv Partizana, i 0:4 te 1:3 protiv Kuljana! Nezvanično-Spasić je na meti otpusta! Ironično, da se skoro isto nezvanično piše Milošu Petroviću, treneru Srema. Čoveku, koji je Srem na jesen skoro doveo do Prve lige, a nije mu bilo ništa, dok se na Advert Boardu njegovo ime ispisalo tek sad, nakon što je ubedljivo obezbedio opstanak (druga najbolja odbrana lige!), osigurao Evropu, i – Sremce doveo do polufinala kupa UEFA. U eliti su opstali i Mladost i OFK Niš, koji su na jesen kasirali 11 odnosno 9 golova protiv Partizana. A u elitu se ponovo vračaju Rad i subotički Spartak. Je na pomolu druga kulsko-subotička renesansa? KUP U finalu pratili smo verovatno najčešče odigrani duel- Partizana i Srema. Čak 25 finalnih susreta odigrala je ta dvojica u istoriji, započevši davne 2068. Statistika je daleko na strani Partizana, koji vodi u pobedama 22:3; Sremci su uz prvo finale dobili i ono iz 2083.,a poslednje u 2197. Uz brojna izbacivanja Sremaca iz kupa i u ranijim fazama, kao nezvanična pobeda u finalima smatra se još jedna; ona iz 2086. Tad je u kontroverznom finalu Teleoptik, kojeg je vodio Muhamed Savić-prepun igračima prvog tima Partizana-pobedio Sremce sa 1:0. Srem u maju 2229 bio je drukčiji Srem nego na jesen; taj Srem je u prolječnom delu sezone u domačim takmičenjima doživeo samo jedan poraz i pitanje oko opstanka u ligi tad je bio praktično rešeno. U polufinalu su savladali Kopaonik (koji je izgubio treči polufinale zaredom) i Evropa je bila na vidiku. U finalu su zaigrali hrabro, uz prosječni Partizan, koji je ipak poveo malo pre kraja prvog poluvremena. Slobodni udarac je izveo Minczer, Sremov golman je loptu uspeo odbiti, ali samo do njihovog največeg eksekutora-Bekavca, koji je samo zabio loptu u mrežu. U nastavku Srem se nije predao te izjednačio u 69. minutu nakon što je naivno ispala-tako znano zvuči-desna stran Partizanove odbrane. Išlo se u produžetke, gde ni jedni ni drugi nisu briljirali; no odlučila je greška nekadašnjeg braniča crno-belih, Blanuše, koji je nespretno primio i izbio loptu, koju je crnogorski rezervist Starinac torpedirao u mrežu Slobodana Stankovića za duplu krunu. EVROPA Za »kaznu« za samo drugo mesto u grupi Partizan je u osmini finala LŠ morao igrati protiv Bayerna, sa kojim se nisu sreli več dugo godina. U prvom meču u Humskoj, Bavarci su uporno odbijali sve napade domačih, koji nisu našli rešenje za nepropustnu sredinu i agresivne bokove i bekove gosta. Nisu iskoristili ni slabog momenta inače starog znanca Superlige, koji je igrao za sve četiri preostale največe timove u Srbiji, 28-godišnjeg Ljubomira Cvetkovića, koji je u 62. minutu zakrivio penal, kojeg Barišić nije realizirao. Domači su parali živce Grobarima do poslednjeg sekunda meča-več u 94. minutu je nakon akcije Živkovića sa ruba kaznenog prostora minimalnu prednost Partizana napravio madžarski eksekutor svojim desetim golom u sezoni. Uzvrat u Nemačkoj za Partizan se skoro pretvorio u tragediju; Minczer je morao več u 24. minutu zbog povrede napustiti teren. Zamenio ga je univerzalni ofanzivac Obilinović- i upravo ta sreča u nesreči možda je bila ključ do sledečih događaja. Postavljen na mesto lažne desetke i ne kao Madžar na mesto centarfora, Obilinović je imao oko za sva dešavanja na terenu i bio ključ do uspeha. Dve asistencije svom kolegu iz reprezentacije (drugi gol je bio remek delo ala Savičević) plus gol za piku na i za 4:2. Kod domačih se ponovo istekao Cvetković-koji je ponovo bio krivac za penal, a u drugom poluvremenu je bio i isključen. U četvrtfinalu sledio je popravni ispit protiv znanca iz grupe, londonskih plavih. Uprkos novom katastrofalnom suđenju crno-beli su u prvom poluvremenu u razmaku od pet minuta kuči doneli lepu prednost. Domačima nije pomogao ni penal, kojeg su promašili, ni prestrogo dosuđen crveni karton za Partizanovog portugalskog ofanzivca, koji je dobio još dva dodatna meča kazne odnosno ostao je bez eventualnog polufinala. Ako je španski sudija u Londonu imao pune roke posla uglavnom samo sa Partizanovom klupom, u Humskoj je njegov sunarodnjak (!) bio na ivici izgorelosti. Kartoni su se delili i na jednoj i na drugoj strani, grubi gosti su povredili dvojicu domačih (Lackovića i Živkovića) i ponovo imali na raspolagu penal, kojeg su promašili. U rezultatskom smislu ponovio se London i nova dva gola Bekavca. Festival penala se je nastavio i u polufinalu protiv Reala; taj dvomeč če po dramatičnosti i kvaliteti fudbala biti zapisan u analima. Partizan je dvaput vodio, Galaktikosi na čelu sa odličnim napadačima, Hodakom i Hunterom su jih oba puta ulovili; drugi put opet na račun penala (2:2). U Beogradu je več u 2. minutu 175.000 navijača ogreo Bekavac i poveo Partizan u vodstvo od 1:0, ali Real se nije predao. Hrvatski napadač na drugoj strani je rezultat poravnao u 37. minutu. Još je Partizan bio u prednosti, ali pritisak gostiju bio je sve veči. To se manifestiralo u 69. minutu, kad je nespretnim posredovanjem Radojčića Real poveo i bio nadomak finala. Odvrteo se film u Humskoj nazad; na poslednji europski ispad, gde su podbacili inače najbolji. No ovaj put, kolo sreče se odvrtelo nazad. Tragičar iz 69. minuta iznenada je postao jedan od junaka, a penali protiv Partizana promenili su se u penale ZA. Nepunih deset minuta još jedan od eks Superligaša, Oslizlo, skrivio je penal ZA Partizan. Ka lopti se napotio Radojčić (nikad ne izvodi penale), na sve ili ništa-i izjednačio na 2:2. Gosti su od tad dalje promenili plan i u glavnom čekali na kontre, a sve nade u napad položili su domači. To se jima je isplatilo-zasluženo-i sa poljupcem sreče; i golom Topalovića-velikog povratnika od jesenskog sloma noge- minut pre kraja prvog produžetka, i sa pomoču jednog od gostujučeg braniča. Na kraju- 3:2 za Partizan, koji je otišao u nemački finale. U Dortmundu-protiv aktualnog šampiona Evrope i hita poslednje dve godine- Werdera! Tima, protiv kojeg je ispao u osmini finala prošle sezone. Tad je to bilo iznenađenje; sad ne več-Nemci su u toj sezoni još neporaženi, a do finala su eliminirali Milan, Juventus i Liverpool. FINALE Partizan je u Dortmund na megdan Werderu stigao sa poputnicom od rezultata malo boljih od igre. U prvih 11 je na sredini terena več napravio smenu generacija i centralni vezni red poverio Avbelju (20 godina) i Cvetkoviću* (21), koji se iskazao več golovima na Bernabeu, a zabio je i na Marakani i Karaburmi. Levo krilo je pripalo Topaloviću, a desno Breznikaru; napad je predvodio najubojitiji dvojac iz Madžarske odnosno Hrvatske. Iznenađenje u odbrani. Ne toliko u štoperskom redu (Milošević-Radojčić), nego na bekovskim pozicijama, gde je na levom beku zaigrao Barišić, a na desnom-Brnić, inače levi bek. Za Prybila-isto levi bek, koji je u k.o. fazama isto igrao na DR-u finalu nije bilo prostora ni na klupi. Za finale moraju biti barem dva raspoložena; crno-bele nije poremetio ni Westfalen, koji je nudio »domačinstvo« aktualnom šampionu Evrope, ni sudija, koji je u prvom poluvremenu tri put žuto kartonirao tim iz Srbije. Sve je bilo u znaku plesa 95- i sad 96-strukog prvaka Evrope, koji je več na poluvremenu vodio 2:0, da bi na kraju na krilima hattrika Bekavca (zlata lopta LŠ-9 golova), slobodnjaka Avbelja i gola Nikole Savića* (ali i 2 asistencije Cvetkovića*) sasvim ponižao Zeleno-bele i revanširao se jim za ispad u prošlogodišnji osmini finala. Još 4 naslova do kluba 100. OSTALI U kupu UEFA su posebnu priču izpisali fudbaleri Srema, koji su se plasirali do polufinala kupa UEFA, gde su ispali od Marseilla. Sličnu priču napravili su fudbaleri Zagreba; koji su do polufinala (i ispada protiv Valencie) eliminirali čak dva Superligaša- Hajduk i Javor. Ostali su ispali pre; u LŠ je jedini preostali predstavnik, OFK Beograd, ispao več u osmini finala, protiv Porta. P A R T I Z A N 2 2 2 8 / 2 2 2 9 Briljancije Zvonka Miloševića-22 golova, nadgradila je četvorica napadača, od kojih je na kraju sezone najbolju formu upisao-najiskusniji, a Minczer postigao u finišu Messijanski gol protiv Borca. Oduševila su i Partizanova deca: Cvetković* sa 21 godina ima u dve sezone upisanih več preko 70 nastupa u prvom timu, ima i golove na Bernabeuu i Marakani. Bruno* je sa 17 ligaških asistencija (ukupno 21) izjednačio rekord Predraga Milovanovića* iz sezone 2168/69-dakle posle tačno 60 godina. Nikola Savič* isto več ima izkustva zabijanja na večitim derbijima. Plan, da se Miloševiću produži bajni ugovor, pokvarila je nadu Sretenoviću, da bi mogao uskoro pronači mesto u prvom timu, i uz atribute Kamila Kuciaka, koji može odigrati jao rezervni štoper. Jedina mana u Partizanu, uprkos dvojice novajlija, ostaje zakleta pozicija-desnog beka. To ne važi toliko za šampionat (gol razlika 82:9), koliko za Evropu. Tu je u »duelu« Bevc-Veljović »pobedio« prvi, ali je Partizan na važnim europskim mečevima ipak posegao po drugi-varniji alternativi. To jeste-stavivši nekog od levog beka na desnu stranu, bilo to Brnić u finalu ili Prybl u ranijim fazama. Čeh na leto napušta Humsku, kao i Barišić.