Leaderboard

SP 2226 U SAD-U: ŠKOTSKA SA MACDONALDOM NA TRONU POSLE 40 GODINA, AFRIČKA SENZACIJA I BALKANSKI BLEKAUT Krajem maja Colin Mac Donald, 25-godišnji škotski napadač Man Utd-a bio je tragična figura finala Lige Šampiona u Madridu protiv Partizana, kad se sve činilo, da če biti jedan od junaka. U prvom minutu sudijskog produžetka asistirao je Torresu za izjednačenje na 1:1 (ofsajda navodno nije bilo) i time svoj tim spasio u produžetke. Sa igračem manje. Dobra pola sata kasnije promašio je poslednji moguči penal u lutriji; promašaj, koji je Partizanu doveo naslov prvaka Evrope. Slaba dva meseca kasnije u Los Angelesu to je zaboravljeno. Škotska je posle 40 godina osvojila drugo svetsko prvenstvo a to upravo na njegovim krilima! MacDonald je sa 7 postignutih golova zlatna lopta mundijala u Americi. Kako visoko vredi taj ispljen, nam kaže i činjenica, da su u poslednjih 120 godina samo tri igrača uspela na mundijalima postiči tu brojku, dok je u celom sejvu (200+godina) više od sedam golova na SP-ima uspela postiči samo trojica: 9 golova je zabio Gianpaolo Pazzini 2010., dok su 8 golova uspeli zabiti Stevie Mclauchan (Škotska-2034) i Thomas Hernandez (Francuska-2202). Posebno se MacDonald istekao protiv Brazila, gde je osim pogotka za izjednačenje bio uspešan i u penal lutriji. Očigledno je Amerika raj za afrički fudbal. Na poslednjem mitingu najboljih svetskih ekipa ovde, u 2170., drugo mesto je osvojilo Alžir, dok je sad ta čast pripala Maroku, afričkom šampionu ispred dve godine. Pre 56 godina svoj jedini naslov prvaka sveta osvojila je Hrvatska. Od Vatrenih i njihovih strašnih ofanzivaca poput Hodaka, Bekavca, Mandića, Obilinovića ipd. očekivalo se mnogo. Kockasti su naravno opravdali ulogu favorita u grupi savladavši Finsku 1:0, Zimbabve 5:0, dok su sa Meksikom remizirali; da bi onda u osmini finala ispali protiv Norveške, koja če kasnije osvojiti brončanu medalju-najbolji rezultat u svojoj istoriji. Visoka očekivanja imali su i Orlovi, koji su na poslednja dva mundijala osvojili brončanu medalju. Sasvim obratno kao pre četiri godine, kad jih je na put u Španiju popratila skepsa manka golova u kvalifikacijskoj grupi, na put u Ameriku vladao je veliki optimizam. Ali taj je sa svakih 90 minuta više kopneo. Prvo su izgubljena dva boda protiv domačina, koji je u Orlandu od 84. minuta igrao sa igračem manje, ali uspeo, da izjednači posle prekida u 93. minutu. Onda su dva boda izgubljena i protiv Urugvaja; u oba slučaja za Srbiju je bio strelac Topalović. Bili su Orlovi u povoljnjoj poziciji pre poslednjeg kola, ali jih je »kuči«, u Čikagu, savladao afrički šampion, Južnoafrička republika sa 1:0 i zakazao direktan let za Beograd! Dobrivoje Vasić tako drugi put zaredom na velikom takmičenju nije uspeo preskočiti grupnu fazu. SEZONA 2226/27 Prelazni rok na leto: definitivni kraj bajke i u Subotici, rivali pasivni Reč »pasivnost« je možda pregruba. Javor je u svoje redove doveo čak šestoricu, od toga trojicu slobodnih igrača; OFK se pojačao recimo sa slobodnim igračem iz Šahtara. Pitanje o njihovoj kvaliteti če dati vreme. Zvezda, u oči koje su pored Partizana, najviše upereni reflektori, pojačala se sa 33-godišnjim obrambenim veznim iz subotičkog Spartaka. Plavi golubovi če biti gost drug ranga prvi put nakon sezone 2207/08, pa če tako Prva liga ove sezone biti nenormalno jaka, sa čak trojicom eks učestvenika Lige Šampiona (Hajduk, Spartak, Bežanija). Spartak je u baražu za opstanak izgubio od Borca. Nakon povratka u elitu Zebre če nakon penzioniranja Šuljagića tamo pokušati obdržati vatrogasac Dejan Jandrić. U Partizanu-pestro. Bivši članovi Humske su između ostalih Ivan Cerović (Porto), Kristjan Sušac (Čelsi) i Nenad Pantelić (Javor). A pojačanja, četiri: Iz slovenačkog šampiona Šentjurja kod Celja dolazi čak dvojica. Avbelj če se kaliti u mladom timu, dok je Lacković, naj strelac tog tima, došao na način, na koji dete želi i dobije slatkiše. Lackovića u tom trenutku Partizan nije rabio, ali kad se zanj počinje zainteresirati Barsa i Arsenal, znaš, da takvog slatkiša ne možeš propustiti. Jeste, trener Partizana imao slabu vest nakon toga; u prvom timu su več superklasni Bekavac, multipraktik Oslizlo, Minczer i Topalović, dok če se istovremeno (kako?) prilika nuditi i Onovu*, vračenemu iz pozajmice u Radu. Još više dileme i toilet press konferencija ispod tuša šef stručnog štaba je imao, kad je sam dogovorio i transfer ruskog ofanzivca, kojeg je pratio več godinu dana! Hibrid centralnog vezista i levog krila (ali sa PPM-om CUTS INSIDE)-gde če on igrati? Na levom krilu imamo Drozda, tradicionalnog wingera, sa 10+ asistencija po sezoni.Da o konvertiranom Topaloviću ne pričamo. Pojavile su se iracionalne želje, da bi Čehu što brže opali fizički atributi, kao i nekom od ostalih, koji su na granici 30. godine! Da li je to normalno? Na MC su još živi i zdravi Horvat, Fofana, Starinac, jesmo Koleva stavili na stran, ali za koju godinu dana stiže Cvetković*. Jedini, koji je odmah ušao u prvi tim, je Radojčić, eks igrač Spartaka. »Najmanje« rošada, iako imamo sad več četiri klasična štopera… POLUSEZONA: U ZNAKU BEKAVCA I KOPAONIKA Očekivanja u vezi i ulozi pojačanja su se na polusezoni ispunila; okostnica prvog tima u šampionatu je tako ostala više ili manje nepromenjena. Napadačku liniju je više ili manje činio duel Bekavca i Minczera, dok je Topalović više ili manje nastavio svoju konverziju kao levo krilo. Ipak, crno-beli nije, da nisu imali problema sa neefikasnošču, to se videlo pre svega kraj septembra i sredi oktobra (Palić, Radnički, OFK Niš), ali samo na utakmicama protiv domačih protivnika. A kad je najteže, na jesen 2226 znalo se, na koga se može računati. Hrvatski internacionalac je na polusezoni stigao do broja 17, od toga jih je 10 postigao u prvenstvu, gde je bio na prvom mestu. U drugom delu jeseni Bekavac je bio nezaustavljiv, o čime če najbolje pričati braniči Srema u Sremskoj Mitrovici. Njima je prvo uvalio gol u kupu, a kad su ga kasnije u šampionatu »zaustavili«, da nije dao gol, Bekavac je dvaput asistirao. Što se povreda tiče, Obilinović je propustio drugi deo jeseni, dok je njegovu ulogu do perfekcije ispunio Breznikar*, pre svega u Evropi, gde je lakše blistati i puniti statistiku nego u bunker LLSL. U toj ligi smo na jesen imali dva pozitivna iznenađenja. Kopaonik je sezonu započeo sa 100% učinkom u prvih pet kola, zatim su sledila dva remija, a tek posle desetog kola (Javor-0:2) je sledila realnost; u naredna četiri kola Kopaoničari če izgubiti i od Rada, Srema i Zvezde ali se svejedno nalaze na visokoj poziciji. Ali za takve timove je granica između vrha i dna tanka, to znaju najbolje sami; to zna npr. i Hajduk iz Kule a i OFK Niš, koji je pre par decenija (kad je u vreme Toplaka isto bio jojo klub-pre velikog uspona) isto prvenstvo počeo ubitačno, a kasnije ispao. Nišlije su na odmor otišle pobedom nad pro-prosečnom Zvezdom od 2:1, koja ima tu sreču, da je teško biti slabiji od timova, koji su ispod nje na tabeli. Možda jedino od Srema, koji se nalazi u največoj krizi u tom veku. U kupu je Partizan nastavio niz bez primljenog pogotka, a šansu su iskoristili i rezervisti. Protiv Sloge briljirali su Žukov (2 gola) i Lacković (gol); slovenački napadač je osim toga postigao i dva gola Kaizer Čifsima u Japanu. EVROPA: U PORTU JE NEŠTO TRULO, PONOVO TRAGIČAR ILIĆ Ako je Bekavac briljirao u šampionatu, u Evropi (i svetu) je to radio Topalović, bez obzira na to, da li je igrao kao krilo ili kao napadač. Od 14 zabijenih golova na jesen jih je čak pet zabio Spursima; tri u superkupu i dva u Londonu; ukupno u grupi LŠ je zabio pet puta, a dvaput je zabio i u finalu svetskog kupa u Japanu. Interesantne duele u grupi LŠ su crno-beli na zagrijavanju počeli pobedivši Goteborg za 2:0, a zatim je sledilo gostovanje kod Porta, gde trenutno igra čak trojica eks Partizanovca; Dejan Ilić, te napadača Cerović i Mandić-prepuna motivacije. Eksplozivni hrvatski napadač je več u 9. minutu pokazao, zašto bi »trebao« ostati u Humskoj. Ali- u 14. (Obilinović) i 51. minutu su gosti anulirali prednost. Četiri minuta kasnije Ilić je skrivio penal nad Bekavcem (skrivio je penal i, kad je sa Portom poslednji put gostovao u Humskoj pre tri godine; imavši ogromnih problema sa sadašnjim suigračem Mandićem!), kojeg je Milošević pretvorio i vodstvo od 3:1. Cerović je u 70. samo ublažio poraz (2:3). Sledio je dvomeč sa timom iz drugog šešira i aktualnim pobednikom kupa UEFA, protiv kojeg smo videli dva različita lica i jednih i drugih. Spursi su u Humskoj posle superkupa uspeli primiti novu petardu (5:1). To je očigledno naljutilo i njih i UEFU. U Londonu su domačini krenuli agresivnije, što jima je dozvolio i slovenački sudija. Poveli su golom Marca u 12. minutu, kojeg su duplirali u 51. minutu nepostoječim penalom. Uzalud su bile žalbe četvrtom sudiji na več drugo sporno suđenje što se gostovanja u Londonu tiće (setite se Čelsija ispred dve godine), ali je pravda došla na kraju, kad je Topalović golovima u 88. i 90. minutu ušutio domačine (2:2). Nakon očekivane pobede u Švedskoj i nezmožnosti Porta, da pobedi Engleze na svom terenu (0:0), Zmajevi su poslednje kolo dočekali na drugom mestu, dva boda ispred Spursa, ali su morali na gostovanje u Beograd, dok su Spursi kuči dočekali otpisane Šveđane. Činilo se, da če misija za Zmajeve uspeti. Marcio je u Beogradu goste več u 2. minutu doveo u vodstvo, na kojeg uspavani Partizan nije našao odgovora. Bili su gosti čak bliže drugom golu. Na poluvremenu je svoje odradila slačionica. Topalović je izjednačio u 55.,a pogodak odluke zabio je u 72. minutu; u napadu, pre kojeg je zbog drugog žutog kartona teren morao napustiti ko drugi nego naš tragičar-Dejan Ilić. Porto se tako drugu sezonu zaredom poslavlja od LŠ nakon grupa; ali u toj če barem Evropu nastaviti u kupu UEFA.