Leaderboard

Sezona 2028: slatko-grenki finiš uz najbolju sezonu u istoriji; promocija vlastite škole nikad veča "Nečemo uloviti Elfsborga, predaleko je"; "Zadovoljan bi bio ulaskom u top 3", su bile moje misli nakon prve trečine sezone. Sad, kad ju je skoro kraj (preostanu nama samo još dva skoro nebitna europska meča pošto dva kola pre kraja u grupi za 2. mestom zaostajemo za 6 bodova), razbijam si glavu - sa neverovatno promašenih pet bodova više mi bi bili prvaci. Ali kako je do tega došlo? U razvoju jedne FM karijere dođe trenutak, kad znaš, da neke stvari radiš dobro i kad ti sve klikne. Team talk protiv Goteborga u polufinalu kupa recimo. Dobra morala u timu sa malo rotacije i verovatno ključni razlog-promena do sad tako značilne i karakteristične formacije 4-1-2-1-2 u formaciju 4-1-2-3 sa tri špica. Razlogi za tu promenu su bili sledeči: - možda glavni: gubitak Bugarina Nenčeva (MC/AMC; 575k izlazna klauzula). Da, imamo dovoljno centralnih ofanzivnih vezista, ali neki poput Kristensena, kojega smo vratili iz pozajmice, su još pre-zeleni; - u prvom timu imamo čak četiri napadača; - u rezervama i vlastiti školi imamo par solidnih (1.5.-2* PA) napadača, u skoro svakom YI dobijemo barem jednog TM-a i greh bi bilo jih ne sprobati: - tri špica nude barem malo veču širinu u napadu, a svako od naše četvorice ST-a može igrati i spoljnije (iako te pozicije nisam koristio, dakle samo 3x ST) Protiv koga je Elfsborg doživeo prvi poraz? Pogodili ste-protiv nas. Kombinacije uloga te napadačke trojice bile su različite, ali najviše se prijela ona sa Pettersonom (igračem, koji je u jesen 2024. došao kao slobodan igrač iz Kalmara) kao TM-om, Mujezinovićem kao CF (A) pošto poseduje i brzinu i jednim još brzim napadačem poput Soderberga ili Juniora. A kad sam forsirao vlastite klince, igrali smo čak sa P- AF(A)-CF(A). U našem nizu bez poraza nismo bili bez problema, ali smo poraze iz proteklih sezona pretvorili u remije, a remije u pobede. Tako je polako postalo više ili manje jasno, da čemo završiti u top pet, a polako smo stvorili razliku i u odnosu na četvrtoplasirani tim. Postali smo dio ekskluzive, dva velikana Elfsborg (koji je malo posustao), Goteborg i mi. Ali pošto smo tako dobro igrali, postalo je jasno, da se nečemo zadovoljiti reprizom 3. mesta ispred 4 godine (najbolji plasman u istoriji). I-nakon pobede od 4:0 nad Goteborgom na početku oktobra, postali smo čak pretendent za naslov prvaka. Kod 27 odigranih kola Elfsborg je bio na 68, a mi sa 2 odigranih mečeva, na 61. Elfsborg je u prošlom kolu remizirao kod Landskrone i dočekao nas u derbiju sezone na svom stadionu. Ali bili smo prevruči i golom Mujezinovića* sedam minuta pre kraja upisali još drugu pobedu nad njima te sezone - 2:1 i zaostanak pretopili na samo 4. Samo par dana kasnije čekao nas je zaostali meč protiv Brageja, 12. plasiranog tima, koji je u nizu od četiri poraza i remija; a mi smo taj meč igrali bez naj asistenta, Maurinha (14), koji se povredio. FM je uradio svoje. Brage nas je ponizio sa 3:0, time, da je hattrick postigao igrač sa Finishingom 9- naravno postigao je prvence te sezone! Ali dobro, postoje još šanse, gostovanje kot Norkopinga; vodstvo od 1:0 sve dok nisam zbog kondicije napravio zamenu na desnom beku, Felipeja za Wessmana*. Naše dete je par minuta kasnije zakompliciralo situaciju pred golom i skrivilo penal. Konačni rezultat, 1:1. I Elfsborg je remizirao. Njihov pad forme je bio evidentan, možda i zbog igranja u grupama LŠ, ali dovoljno je bilo. Za njihov treči naslov prvaka zaredom; dosade još nema kraja. Na kraju smo u te dve utakmice prosuli 5 bodova; ako bi pobedili oba puta, imali bi 73. Nas je Evropa manje pogodila, pošto smo u EL igrali sa potpuno drugim timom. Ovako je izgledao naš prvi tim; sezona zvanično nije još gotova, ali pored rekorda asistencija (14-Maurinho), rekordni ispljen postigao je i Mujezinović*, koji je nadmašio 23 golova iz sezone 2024. Ali največu eksploziju doživeo je Henrik Petterson; od 23 je 15 golova postigao u prvenstvu; u prošloj sezoni u ligi nije zabio ni jedan put u 15 navrata. EVROPA Evropa te sezone je sinonim za našu domaču školu-napadače, koji na prvi pogled ne izgledaju nešto posebno. Glavni cilj je bio ulazak u grupu EL i teško prigarane pare od Evrope, gde sam namerno igrao sa što više mladih igrača. Počeli smo ju od 1. pretkola i največi skalp skinuli Nizozemcima. Ali pored toga najviše čemo se sečati 8:0 u Litvaniji i 2x hattrick dvojice igrača iz naše akademije, Ramberga* i Stromberga*. Pamtičemo i novo gostovanje na Ibroxu, gde je trojicu špiceva tvorio trio Mujezinović*-Stromberg*-Wikstrom*. Šta je lepše od pobede u 90.? I štoperski duo je bio iz naše škole: Karl Oscarsson* - Jacob Prytz*. U našom U19 timu imamo čak sedam napadača, njihova produkcija u našoj školi ne pojenja. Rekao sam jednom več, da smo u 2012. ili 2013. imali dva odlična TM-a, ali sta oba več u penziji. Imali smo i jednog turskog poachera, koji je isto več obesio kopačke na klin. Evo šta smo recimo između ostalih dobili u YI 2028. Je Regner kopija Mujezinovića*? Ali nemamo samo napadača... Što se budučnosti tiče, toliko opevana situacija sa Mujezinovićem* došla je u crnu rupu. Za igrača nismo do sad dobili nijedne zvanične ponude, igrač odbija razgovarati sa nama o novom ugovoru (koji mu isteče za godinu dana). Nije pomoglo ni znižanje cene na 800k. Ugovor inače na leto isteče Soderbergu (napadaču), kojega mu verovatno nečemo produžiti uprkos tome, da smo imali za 2029. čak tri napadačke mete iz Švedske, ali su svaki put pregovori u tipični FM 13 maniri-propali zbog nenormalnih zahteva igrača i agenta. Finansijski smo se ogromno poboljšali; protiv Fenera nas je u Goteborgu došlo gledati više od 20.000 ljudi, što znači, da smo od karata kasirali dobar milijun eura. U toj sezoni Evropu igramo čak na tri lokacija: našom stadionu (prva dva pretkola), na jednom od manjih stadiona u Goteborgu (7.000, poslednja dva pretkola), dok grupnu fazu EL kao pre tri godine igramo na Gamla Ulleviju (42.000).