Leaderboard

Kraj sezone 2219/20 Previše šečera nije dobro: svi za jednog, nitko za sve? JESEN 2219 PRVENSTVO Sa svima »atrakcijama« crno-beli su krenuli u novu sezonu na napad na trojnu krunu. Ali nakon teško izbojevane pobede nad Spartakom (2:0) a posobno nakon dva uzastopna remija bez golova u Sremu u Ivanjici, crno-beli kontingent je postao tarča kritika. Od onih, koji su kritikovali kvalitetu tzv. pojačanja, od onih, kojih su u tim remijima videli Partizanovu zavestnu nameru, da igra na bod. Jeste-Partizan je trebao, da se zagrija-i sledilo je osam pobeda u nizu, gde se protivnićka mreža redovito tresla, a iznenađujuče-crno-beli su prve golove primili od Palića, Djerdapa i Pekara. U normalnim okolinama to bi značilo več obezbeđenje velike prednosti, ali u toj polusezoni to nije bilo slučaj. Nakon prva tri kola i nakon što je Zvezda odala prva dva boda, u Superligi nije bilo više tima sa 100% učinkom; nakon pet kola neporaženi su ostali još Partizan, Srem, Zvezda i Hajduk, koji je to prestao biti nakon šestog kola u Humskoj. U sledečem kolu je Srem sa 2:1 slavio na Marakani i postao ozbiljan konkurent crno-belima čak za titulu! Sa prosjekom od jednog gola po utakmici, Sremci su redovno sakupljali bodove i uoči derbija u Humskoj od crno-belih doživeli neočekivani poklon-dočekavši ga samo na bodu zaostatka. Prva pobeda Zvezde u Humskoj posle skoro 30 godina; prvi poraz Partizana posle skoro 50 utakmica; a zanj je zaslužan igrač, koji je bio uzgojen u Humskoj. Dejan Jandrić je sa tim triumfom več postao napola bog i sad niko više ne priča o Julianu Mileu. Partizan, Zvezda i Srem je trojica, koja če biti u premoči i na tabeli polusezone; a Sremci tog poklona nisu uspeli iskoristiti i u derbiju (gde je Xaba polomio nogu) su poraženi sa 0:3. Nije ta derbi nače poremetio vicešampiona Srbije, jer su do kraja jeseni obezbedili još dve pobede. Partizan je do kraja jeseni isto tako obezbedio 100% učinak. Prvo ime jeseni u Humskoj? Iztok Cifer- 18 utakmica i 16 golova, i ohrabren uspehom reprezentacije, o čemu čemo kasnije. Za klasu bolji je bio i Sedlaček (10 asistencija). Ali kad bi vam nabrojao igrače po prosječni oceni, tu so sve »staroselci«. Pojačanja su bila na polusezoni u najboljoj meri »solidna«, što važi pre svega za Horvata, Judina i Jovanova. Obilinović se na polusezoni nekako lovio, dok je Drozd redovno promašivao treninge zbog osobnih problema. Posebna priča polusezone 19/20 su bili golmani. EVROPA U sezoni 2218/19 Partizan na prva tri meča LŠ nije primio gol. Na sledečih sedam- čak 9. Loša forma Fereire na kraju sezone bila je zaboravljena i Portugalac je na početku jeseni nastavio, da bude naš broj 1. Na San Siru ipak, zbog povrede morao je izači več u 9. minutu, zamenio ga je Stanković pošto Zagorca nismo registrirali. Iz četiri šuta na gol Partizan je primio tri gola, tri puta je vodio ali to nije bilo dovoljno za sva tri boda. Fereira nije primio gola protiv Moskovljana u Humskoj (gde je Partizan tek u poslednjih pola sata savladau rusku odbranu). Sledilo je novo noro gostovanje, u Londonu, gde se moje poverenje u Portugalaca-koji je verovatno još bio pod utiskom reprezentativnog šoka-za neke konačno ugasilo.Londončani su pogodili sve šutove u okvir golova i nakon što je izgledalo, da če crno-beli ovaj put slaviti bod posle preokreta od 0:3, u finišu meča opet su primili gol. Na polovini takmičenja sad je svaki tim imao po četiri boda. Na sreču su u drugoj polovini stvari došle na svoje mesto, ali ne na račun Portugalca. U revanšu protiv Spursa je branio Stanković, koji je (uz da-3 osvojena boda) iz jedinog puta primio gol (2:1). Stanković je onda kasnije branio kod poraza protiv Zvezde, ali zato za kaznu nije branio protiv Rossonera u pretposlednjem kolu i Fereira je dobio 2232. priliku, da se izkaže. Partizan jeste slavio sa 3:2, ali Portugalac ponovo nije odbranio ni jednog šuta na gol! Pa je zato u Moskvi ponovo na gol ušao Stanković i konačno odradio par odličnih posredovanja uz neprimljen gol. Na šest mečeva u grupi Partizan je postigao 17, a primio 10 golova, uputio 44 šuteva u okvir gola protivnika, dok je protivnik to uradio 17 puta. Njegov iskoristek šuteva je tako znašao slabih 39%, a brojka je kod protivnika čak slabih 59%! Ali ako izuzmemo dvomeč sa CSKA-jem i uzmemo u obzir samo preostala četiri meča, ti procenti su još nestvarniji. Protiv Talijana i Engleza Partizan je 32 puta šutirao u okvir gola i zabio 11 puta (34%), dok su oba suparnika na gol Partizana uputila 11 šuteva i pogodila – 10 puta (91%!). Kontrast-da ne bi mogao biti veči-u LŠ napravili su Sremci, koji su sa skorom od jedne pobede i pet remija; sa gol razlikom 3:0 (prva tri meča su remizirali) čak pobedili svoju grupu. Isto, ali ubedljivije, čak od Partizana, napravili su Ivanjičani, dok je Zvezda osvojila drugo mesto sa dve pobede u poslednja tri kola. Jedna od neočekivanih svetlih tačaka na jesen: grčki produkt Partizanove škole (YI 2217), o kojem još niste čuli. Za prvi tim je debitirao u kupu protiv Pekara, a onda je zbog moje »greške«, jer sam ga zaboravio staviti van, debitirao u meču protiv Spursa u Beogradu, gde je postigao gol. LAV KUP Nakon Palića i Pekara smo kao i prošle sezone naišli na Srem (tad u polufinalu)i ponovo prošli nakon puno problema. Preostalu trojicu sestavljaju OFK Beograd, Javor i Radnički Sombor, koji je pre nego je izbacio Subotičane nakon penale, to uradio protiv Zvezde (2:1). INTERMEZZO: REPREZENTATIVNI FUDBAL: SLOVENAČKA SREČA I ZATIM PREOKRET ZA EURO 2220 Tako je izgledala najzanimljivija grupa pre finiša kvalifikacija za Euro 2220 u Grčkoj; grupa, bitna i za Partizanovu slačionicu. U glavnoj ulogi: srpska Partizanvova falanga; portugalski čuvar mreže i jedan od najboljih napadača, koji na žalost igra za reprezentaciju , koja se retko kvalificira na velika takmičenja. U mojoj glavi Iztok Cifer (50 nastupa za Sloveniju, 25 golova) još uvek je 19-20 godišnji igrač i velika nada Partizana. Ali u stvarnosti sad ide več za 27-godišnjaka, koji iza sebe ima ogromno izkustvo. U klubu je osvojio več sve, a sa reprezentacijom iza sebe ima posobno izkustvo sa tragičnim krajem. Da, onaj mundijal ispred slabih 6 godina u Nemačkoj; kad je protiv Kolumbije igrao simultanko; kad je njegovim hattrickom Slovenija imala vodstvo od 3:0, da bi kasnije izgubila 3:4 i nakon još dva meča od 0:0 poslovila se od Nemačke 2214. Prilika za ušešče na još jačem takmičenju za Cifera i po novom još Horvata ukazala se na jesen 2219, kad su se u »Partizanovoj« grupi tri ekipe borile za EP. Sad več znate, da je bio na jesen, barem u klubu u odličnoj formi, ali u repki je ubijao. U septembru je zabio 4 gola Kazahstanu i oba gola u Portugalu (2:2). Ali izgledalo je, da če to biti premalo, i da če biti Slovenija žrtav remija. Samo su dva puta Kazahstan savladali Slovenci i jedini od konkurenata do kraja kvalifikacija imali, da igraju samo još jedan meč, domači protiv BiH-a. U teoriji bi se moglo desiti, da postaju možda jedina reprezentacija u istoriji, koja bi uprkos neporaženosti u kvalifikacijam ostala čak brez baraža! Miris po prvom EP-u posle 2196 postao je veči, kad je Cifer u 69. minutu odlučio meč protiv Bošnjaka, a Portugal je samo remizirao protiv Srbije. Slovenija je odjednom postala vodilna ekipa u grupi i u poslednjem kolu-slobodna-trepetala, i molila, da kiksne ili Srbija protiv Kazahstana ili Portugal u Sarajevu. I desilo se čudo-upravo u Sarajevu, gde su domači Portugalcima ukrali dva boda i tako Slovencima doneli dodatne kvalifikacije, dok je Srbija osvojila grupu posle ubedljive pobede (4 gola Javorovog Mladenovića) protiv Kazahstana. U dodatnim kvalifikacijama Cifer i kompanija su uspeli! Posle 1:1 protiv Madžarske kuči, Partizanovca Horvat i ko drug nego Cifer (9 golova u kvalifikacijama) zrežirali su mini čudo na stadionu Ferenca Puskasa (2:0) i Sloveniji 17. 11. 2219 – tačno 220 godina posle uspeha protiv Ukrajine u baražu 1999. doneli plasman na Euro! Još veči preokret uspelo je Belgijcima (prvaci 2212), koji su domači poraz od 0:2 protiv Slovačke nadoknadili u gostima i slavili sa 3:0. Euro prvi put posle 28 godina ispuštaju Hrvati, koji su zaostali iza Iraca i Slovaka. PROLJEČE 2220 ZIMSKI PRELAZNI ROK To je bilo u glavnem to, jedini koliko toliko završen zimski transfer, u kojem su imali glavnu priču veznjaci. Srem je vratio Gajića, dok se Spartak pojačao vezistom iz Ivanjice. Javor je početak prolječnog dela dočekao u crvenom; zbog povreda je privremeno ostao čak bez oba glavna napadača, između kojima je Mladenović osvojio nagradu za naj igrača prošle godine. Ivanjičane je pojačao do sad malo poznati makedonski veznjak iz FK Beograda i poljsko levo krilo. Naš večiti rival inače imao je druge brige-na treningu je do kraja sezone zbog pokidanja ligamenta ostao bez dugogodišnjeg prvog golmana Bileka, i zato je iz Niša doveo zamenu, 28-godišnjeg Gorana Milutinovića. U Humskoj po starom – interesovanje klienta za praktičnu celu poslednju liniju crno-belih, a na sreču je sve ostalo samo na papiru. Više je Partizan na početku brinuo za Hernana Luxa – jedva se Argentinac vratio zbog višemesečne pauze, da bi na kontrolnom susretu protiv rezerva dobio snažan udarac i početak drugog dela sezone dočekao u bolnici. Največe rošade su se desile na golmanskoj poziciji. Mladog Ivanovića smo do kraja sezone pozajmili Hajduku, dok smo Fereiru crtali iz liste igrača, registriranih za LŠ. Njegovo mesto zauzeo je Zagorac. EVROPA: KORAK NAPRED? Za promenu čemo prolječni dio startovati sa europskom odisejadom, gde Partizan »več tri godine« čeka na novi trofej. Naslovi prvaka Evrope su normalno šečer, koji nadgrađuju svaku sezonu, ako se osvoje; ako ne, sezona dobije mentalno suprotan pravac. Nije bilo drukčije ni ove sezone. Za predjelo crno-beli su u osmini finala morali na Nantes, na papiru jednog od najlakših mogučih rivala. Terenska moč u 180 minuta na kraju bila je dovoljna samo za minimalni prolaz: 1:1 u Francuskoj i konačno domačom pobedom u fazi eliminacije. U sledečoj fazi, četrtfinalu, žreb je Partizanu doneo »finale pre finala pre finala«. Tim, koji u šest utakmica grupne faze nije primio gol, i u osmini finala nadoknadio je gol zaostatka protiv Fiorentine. Srem. Sa Sremcima, timom, koji uvek iznenađuje, kad to od njega najmanje očekuješ- i to obično ili na početku ili na kraju neke decenije-do sad nemamo tako bogate europske istorije kao npr. sa Zvezdom ili Javorom. U dosadašnja dva navrata, što se tiče k.o. faze, oba puta smo jih izbacili, g. 2198 u četvrtfinalu (1:0, 1:1) i dve godine kasnije (1:0, 3:0) u polufinalu. Od njih smo bili bolji i u finalu LŠ 2165., dok su Sremci jedini naslov prvaka Evrope osvojili upravo protiv nas, pre 19 godina. Da posao nimalo neče biti lak, pogotovo, kad se igra proti verovatno najboljem golmanu lige, dokazao je i dvomeč, iako Simonović nije bio glavna zvezda tima. Sremci su u prvom meču u Humskoj bili najmanje ravnopravan tim, i u revanš doneli zlata vredan pogodak u gostima (stvar, koja če biti uskoro u stvarnom životu u arhivu). Rekovalescent Cerović nama je, tako sam rekao več nakon poslednjeg žvižduka, doneo, pirovu pobedu u poslednjem minutu meča – jer smo uprkos pobedi od 2:1 za više od mesec dana ostali bez daleko najboljeg napadača, koji je do tad zabio več 20 golova u sezoni. Jasno kao beli dan je bilo, da Sremci ne davaju puno golova i da če jim biti verovatno jedan dovoljan za prolaz, pošto kod njih nečemo imati golgetera. Neče biti Cifera, ne Luxa (još se oporavljao), ne Božiča (koji se povredio na Marakani), ne povređenih Vukovića, Xabe i Drozda (i kad ne bi bio povređen, bio bi bezkoristan zbog domotužja). Nadu smo polagali u Cerovića i iskusnijeg Čurčića, a možda i neki prekid iz kornera. I prekid je zaista odlučio, ali za domače: nakon asistencije iz kornera, Miloš Jovanović je zabio svoj prvenac u LŠ i Partizan-prepun optimizma pre početka sezone-drugu sezonu zaredom izbacio u četvrtfinalu LŠ. Ovaj europski poraz umesto šećera doneo je sol na ranu i dodatno otkrio raspoke u timu, koje su se i će se videti djelomično u u šampionatu do kraja sezone. Povrede gore ili dole. Odmah nakon europskog ispada Milivojević* i Muhamecin potražili su transfer, Kolev par sedmica kasnije novi ugovor. U timskom smislu Partizan je ponovo zakazao u drugom poluvremenu, što nije bio jedini slučaj, i do kraja meča skoro da nije imao resnih prilika. Sremci su nakon eliminacije crno-belih odmerili snage sa aktualnim šampionom Evrope Valenciom, gde jim je, pre svega zbog nekih povreda, nestalo daha (0:0, 0:2), što se kasnije videlo u šampionatu. Netopiri su odbranili naslov pobedivši Arsenal nakon penala. Svoj europski put je u istoj fazi kao Partizan završila i Zvezda protiv Milana, koji je preokrenuo dva gola zaostatka iz prvog meča (0:2, 3:0). U kupu UEFA je Spartak stigao do polufinala, gde ga eliminirao grčki AEK; a konačni pobednik je bio Real Madrid, koji je u finalu sa 1:0 savladao Man City. ŠAMPIONAT: TKO (NE) ČE U LŠ; VASIĆEVA ROMANTIKA Gore sam vam spomenuo golmanske rošade u Humskoj, i kasnije sam nakon razmisleka odmah u vatru slao Zagorca, kojega sam smatrao kao budučeg broj 1. Međutim, umesto rešenja, stvario sam novi problem: i Slovenac je imao problema sa loptama. U Kuli (gde smo spasili bod iz 0:2) je slično kao njegov 14 godina stariji kolega na suprotnoj strani, iz dva šuta primio dva gola, primio je gol i od Borca iz jedinog šuta na gol, dok barem u Nantesu taj procenat nije bio 100%. Zato-nove rošade- broj 1 je postao Stanković. Do kraja rednog dela Partizan je ostao neporažen, preživeo je i gostovanje na Marakani, gde je u drugom poluvremenu bio nadigran kao več dugo ne. Za pojedince mogu slobodno reči, da su bili glavama u drugom svetu. Svetle iznimke su Cifer te neočekivani duo, koji je privremeno eksplodirao na krilima, Barišić na levom i Breznikar* na desnom. Za Hrvata, koji do sad nije baš impresionirao, smo predviđali, da če imati veču ulogu na DL, ali zbog situacije sa Drozdom, zasidrao se više, na krilu, gde je u martu i aprili postao nezamenljiv. Slično važi na Breznikara*, slovenački produkt naše škole je pre dve godine zasijao u LŠ, a prošlu sezonu odigrao u rezervama. Činilo se, da nema preboja u prvi tim zanj, ali onda smo se setili slučaja Šuh* ispred decenije te rečenice »treča sezona«. Breznikaru je falilo do sad samo još eksplozija u šampionatu, puno težem takmičenju od LŠ, i to smo dobili u sezoni 2219/20. Tri gola i asistencija proti Pekara i ono što je za Grobare najvažnije - odlučujuči gol u večitom derbiju- onome več u plejofu. Ali do tad ima još; do kraja rednog dela inače se situacija na tabeli što se ostalih timova tiče, zakomplicirala. Umesto, da bi Crvena Zvezda iskoristila promenljivu formu Javora i OFK Beograda i stekla još veču prednost ispred timova na mestima od 4-6, desilo se upravo suprotno. Niz utakmica bez pobede obojici je omogučio brz priključak. Pogotovo to važi za Romantičare, koji su jedini »ukrepali« i pre 20. kola promenili trenera. Novi strateg Romantičara postao je – Dobrivoje Vasić-igračka legenda, a trenerska legenda Spartaka iz Subotice, gde je do sad jedino bio trener (2213-18). Plave golubove je uveo u LŠ, a u sezoni 2216/17 Spartak je bio vicešampion Srbije. DO FINIŠA Naravno, da je Vasić svoj trenerski debi morao, da igra u Humskoj, protiv Partizana! Pet dana nakon ustoličenja nije imao uspeha protiv svog nekadašnjeg kluba (0:3), dok je par dana kasnije ispao u polufinalu kupa protiv Radničkog iz Sombora. Do kraja rednog dela pobedio je samo Javor, ali zbog slabe Zvezde bitka za najmanje 4. mesto postala je otvorena. U nju su se barem na početku u teoriji uključili i u eks Vasićevom timu – subotičkom Spartaku. Partizanov put do 11. titule zaredom obeležile su neke rotacije u timu te povratki do sad dugovremeno povređenih igrača. Sezona je djelomično izgubila »smisao« i nakon polufinalnog poraza u kupu protiv Javora. U periodu bez Cifera patila je efikasnost; privremeno je počeo zabijati Cerović, dok se Lux golom vratio u 25. kolu u Ivanjici, gde je Partizan opet pao u drugih 45 minuta. Zvanično je Partizan ponovo postao šampion pre utakmice 28. kola na Karaburmi posle remija Srema u Subotici. Do tad se svašta zakuhavalo. Zvezda je plejof počela sa dva poraza i prvu pobedu obezbedila tek u 25. protiv Spartaka, da bi onda doživela novi poraz-od Partizana, a onda remizirala kuči protiv Srema. Do tad i dalje je to počeo iskorištavati vruč OFK Beograd, koji je pobedom u Ivanjici od 3:2 skočio na 4. mesto i Zvezdu izrinio na 5. Ali crveno-beli se nisu predali i u 28. kolu i oni istim rezultatom savladali Ivanjičane i biti primorani, da u duelu Romantičara i Partizana navijaju za crno-bele, da bi ostali na poziciji, koji vodi u LŠ. No, desilo se suprotno i nakon ovoga če se pisati teorije zavere. Vasić je Partizanu naneo drugi i poslednji poraz sezone i Romantičare popneo na čak 3. mesto, ali to nije bilo to, o čemu se pričalo. Domači su slavili zahvaljujuči autogolu igrača, koji je kod Vasića u Spartaku igrao dve sezone (2215-17) i sa njima u 2217. osvojio drugo mesto u šampionatu. Posle legendarne sezone, Spartak je izgubip par igrača, između ostalih i Pantelića i Vidovića, koji su otišli u pravac Humske, a nakon tih odlaska, Plavi golubovi su se na jesen 2217. raspali, što je početkom januara 2218 donelo do Vasićevog odlaska iz Subotice. Pantela se tako odužio Vasiću za onaj rastanak? Bes protiv navodno dogovorenog meča u Ljutici Bogdana su pretvorili u pozitivnu stvar, u sledečem, 29. kolu su kuči pobedili upravo Romantičare i Vasića te tri kola pre kraja, kad je pobedio i Javor, najavili pravu dramu za mesta u LŠ. U tom kolu smo videli i derbi u Sremskoj Mitrovici, gde je Partizan i golom povratnika Cifera spasio bod. Momentum Zvezde i najavljen 100% ispljen do kraja prvenstva se izjalovio več u 30. kolu, kad jih je savladao najslabiji tim plejofa sa prvom pobedom u toj fazi! OFK i Javor su bila poravnana. Več dugo poznati vicešampion, kojemu se očigledno više nije dalo igrati, Srem, je u finišu potpuno popustio i do kraja izborio samo jednu pobedu, i plejof če završiti negativnom gol razlikom. Njih je u 31. kolu pobedio Javor, dok je OFK Beograd remizirao sa Spartakom. To je Zvezdi još dalo neke nade, da se vrati u top 4, ako bi savladala Partizan, što ji nije uspelo. Situacija pre poslednjeg kola bila je takva. Ali Zvezdi nije uspelo, u Sremu je njihovo vodstvo trajalo samo slabih 10 minuta. Javor (pobednik kupa) i OFK Beograd su remizirali i idu u kvalifikacije za LŠ. Partizanova prednost na kraju ispred istrošenih Sremaca na kraju iznosi velikih 19 bodova. EKIPA ( U GLAVNOM PRVOTIMCI) Da li je Partizan u odnosu na prošlu sezonu uz sva burna pojačanja napredovao? Pre svega na račun Lav kupa i LŠ, odgovor je ne, ali i na račun nekih partija u prvenstvu, i tu ne mislim zbog toga, jer smo ove sezone izgubili »čak« dvaput. Glavne karakteristike prvog tima 2219/20: Nerešena golmanska situacija. Slaba forma Fereire na jesen i rošade na proljeće. Slobodan Stanković je od rezerve na prolječe odjednom postao broj 1 i branio neke važne utakmice, ali na kraju je najviše nastupa na golu imao mlađi Zagorac. Usporedivši njune partije, Stanković je više puta grešio ali se više puta i istekao. Da li je to dovoljno dobro i za sledeču sezonu? Poslednja linija na tankoj nozi uprkos najboljim godinama. Pomlađivanje? Kad? Miladinović (29.-wanted). Muhamecin (25-wanted; 3-4x na sezonu zatraži transfer). Vidović-29-najbolji u skok igri i davanju golova glavom. Milivojević* sa 27 godina i završenom petom sezonom u prvom timu oče van. Na bekovima još više pitanja: na DL je prvo ime Ilić. Kuda Barišić? DR-bez pravog desnog beka, Pantelić preskroman, Savić solidan ali ništa više. Vezni red je doživeo najviše promena, krila solidna ali ima još prostora. Na ML če sledeču sezonu morati proraditi Drozd, na MR Xaba nakon povrede nije bio onaj pravi, dok je Breznikar* imao sezonu karijere. Obilinović? Očekivao sam više, možda ga stavim i kao AMC/ST. Napad? Možda največi raskorak u tom sejvu između jednog napadača i ostalih! Iztok Cifer je imao sezonu karijere, ali da nije bilo one povrede, sigurno bi prestigao broj 30. Bio je prvi strelac lige, sa 21 golova iz (samo) 24 utakmica. Ostali? Svetlostne godine nazad. Druga dva najbolja strelca Partizana u ligi su sa 5 golova štopera! Možda je ta sezona bila i namensko tranzicijska jer sam kod nekih igrača čekao, da jim na to leto-2220- istekne ugovor i da se na častni način poslove od Humske. To če biti između ostalih slučaj za: Riveru (34), Maksimovića (33), Kosa (33), Čurčića (30) i Fereiru (31). Sezonu 2220/21 če tako, stariji 30 ili više godina, što se tiče prvog tima, početi samo još Stanković i Lux.