All Activity

FM 2007 Posle crasha mog generacijskog sejva u Partizanu u FM 2007 ubijam dosadu, ako ko čita ... Opet je posla o FM 2007 i opet se trenutno radi o Partizanu (2. mandat). Taj sejv je inače započet skoro pre deset godina i igrao se veoma sporadično. Trenutno nemam dostupa do kompjutera sa FM 2007, zato neče biti ovde SS-a, samo tekst. O ovom sejvu sam pisao več na tom podforumu, a zadnji post je iz 30.8.2015. 🤣 PARTIZAN 2006-2011 Napravili smo šampionski Partizan, koji je uvek uzeo domaču titulu, dok smo u Evropi napravili največi uspeh u sezonama 2008/09 odnosno 2010/11, kad smo došli do polufinala (Newcastle) odnosno finala (Sevilla) kupa UEFA. Igrači, koji su ostavili največi trag: Predrag Pavlović, Cristian Abarca, Amr Bazhiev, Simon Vukčević, Edgaras Cesnauskis i neprikosnoveni - Pierre Boya. Jedan i jedinstveni. NANTES (2012-2013) Nakon tih uspeha, pošto imam uključenih više liga, rešio sam, da napustim crno-bele. Na zimu 2012. otišao sam u Nantes, gde sam upoznao nenormalni kvalitet igrača domače škole u svim ekipama Francuske. Sa njima smo u prvoj sezoni završili u zoni Evrope. U sledečoj smo završili kao vicešampioni ispod snažnog PSG-a, dok se u Evropi nismo proslavili - u poslednjem meču grupne faze kupa UEFA smo gostovali kod - Partizana - i izgubili 1:3, Pierre Boya nas je uništio. INTER (2013-2017) Kao Partizanovac i Milanista (!) sam odlučio, da se nakon duže vreme isprobam u Italiji, gde mi je bio asistent "zvezdaš", na žalost več pokojni "Miha". U četiri sezone osvojili smo tri skudeta, tri kupa i tri superkupa. Nismo briljirali u Evropi, gde smo največi uspeh doživeli u mojoj poslednjoj sezoni, gde smo u finalu LŠ izgubili od Juventusa na penale (nakon smo se jedva plasirali iz grupe, gde smo 2x izgubili protiv Nantesa (!) i 1x od Seville). Ta pobeda je Zebri obezbedila igranje u LŠ i u sledečoj; a do finala ne bi došli, da nas ne bi pobedili u poslednjem kolu prošle sezone 1:0, kad su si zagotovili četvrto mesto. Italije sam se onda malo zasitio, pre svega zbog nedostatka dobrih igrača iz domače škole; u četiri sezone u prvi tim nije se uspeo plasirati ni jedan igrač! PARTIZAN (2017-) Na kraju sezone 2016/17 se je preko granica odigrala drama; šokantni pogled na tabelu Superlige je kazao na to, da je Partizan ispao iz lige. Partizan, koji je i nakon mog odlaska uspeo, da bude pod Vukotićem 2x šampion, a u Evropi je skoro bez iznimka igrao proleče, pod vodstvom Ratka Dostanića je doživeo dno. Ali bila je još jedna stvar, koja če zvućiti nestvarna: u tom sejvu su, verovatno zbog buga u db-u, napravljena dva Ratka Dostanića, i da to ne bi bilo dovoljno, "drugi" Ratko Dostanić je predvodio - Zvezdu, koja je u toj sezoni postala šampion. Autoštopom sam dospeo do Beograda, gde sam zapazio katastrofalni roster te više od 100 igrača na plačilnoj listi, od toga 3/4 u Teleoptiku. Izazov, kojeg neče biti nikad više. Napravljen je bio tek početak čistke. U toj sezoni u Prvoj ligi, bili su još neki povratnici ala Predrag Pavlović, ali pre svega tu je bio sve vreme - Pierre Boya. I pre mog dolaska su bili dogovoreni neki transferi, a u oči je pao dolazak regena Milana Ristića (Finishing 20). U Prvoj ligi nismo imali konkurencije, 97 bodova uz 1 poraz i gol razliku 101:20 smo se sa +32 vratili u elitu, a taj "uspeh" smo krunali neobičnom duplom krunom; osvajanjem kupa. Na putu do finala smo pobedili i Zvezdu i OFK Beograd (vicešampion), u gostima, a u finalu smo igrali protiv Čuke, koja je isto igrala u Prvoj ligi, te bila deklasirana sa 3:0 (hattrick Ristića). U sezoni 2018/19 smo (ne) očekivano ponovili uspeh Kaiserslauterna iz 1997/98; odmah nakon promocije, postali smo, nakon četiri godine, prvaci, u dominantnoj "kampanji" smo jedinog pravog protivnika imali u Voši, koja je ostala svetlostne godine nazad. Osvojili smo i kup, i ponovo protiv Čuke, sa time, da smo jih ovaj put razvalili sa 6:0 ili 6:1 (ne sečam se) uz još jedan hattrick jednog igrača. U Evropi smo došli do četvrtfinala kupa UEFA, gde nas je eliminirala Zaragoza (trenutno prvi tim Španije), a highlight je bio u osmini, gde smo na krilima Pierra Boye i životne predstave poljskog regena na golu (1:1, 1:0) uništili Barcu na Camp Nou-u. U 2019/20 smo imali teži posao; Zvezda nam je disala skoro do poslednjeg trenutka i nakon naših par uzastopnih pobeda u mom drugom mandatu naučila se, kako se pobedi i kod nas. U kupu nas je izbacio Borac na penale, dok smo u Evropi došli još korak dalje, do polufinala kupa UEFA, gde smo do kraja disali za vrat Real Madridu. U 2020/21 imamo u šampionatu opet dirku sa dva konja, mi i Zvezda, koju još predvodi jedan od Dostanića, i trenutno par kola pre kraja rednog dela imamo +5. U LŠ smo kao drugoplasirani u grupi iza PSG-a u osmini finala u prvom meču savladali Werder sa 4:1 i sad čekamo revanš; Zvezda je inače uspela pobediti Inter sa 2:1. Još smo aktivni i u kupu. A generalno? Finansijska situacija je naravno sve bolja, stadion je povečan na 48.900 mesta, dok u smislu reputacije još nisam zadovoljan. Večina igrača (napram Zvezdi, gde je u prvom timu 99% domačih) je stranaca, koji se ne žele dugo zadržati ovde (iznimak je 37-godišnja legenda BOYAAAAAA, koji je faktor X i nenormalan pre svega u Evropi). Naš skauting je još uvek ograničen samo na Evropu, iznimak su igrači iz naše južnoafričke filijale Santos FC. Što se igrača naše škole tiče, stanje je "malo bolje" nego u Interu, "čak jedan" tovrstni igrač igra u prvom timu, ukrajinski regen MR, koji ima prosečno najslabije atribute od svih igrača prvog tima, ali je u igri nenormalan, u prošloj sezoni je zabio čak 12 ili 13 golova (kako i zašto, nemam pojma, samo sam bio otvorenih očiju). Ne znam, koliko če ovo potrajati, ali eto, da se malo nešto napiše, možda stavim i koji SS. 😀

Žao mi je što nema više aktivnih članova. Održavaću forum živim dokle god mogu. Inače ove godine slavimo 15. rođendan.

Hvala za lep komentar i sretno i tebi. Zapravo taj sejv je bio prvenstveni, zbog kojeg sam (bio) "aktivan" ovde; bilo je dokumentiranje (i njegovo planiranje) na neki način čak lepše nego samo igranje. Čak se sad sečam, da su me neki, kojih nema više ovde, "naterali", da počinjem, da pišem priču, davne 2010., kad sam navršio več 30 sezona.

Aj sad bit pametan i napisat nešto. Čovjek se veže za nešto, pa i digitalno, pogotovo danas, nakon tjedan, mjesec, a ti ovo guraš 15 godina. Čitajuć post izgleda da si to stoički podnio, al imam osječaj da je to samo fasada koja pokriva popriličan ožiljak kojem će trebat vremena da zaraste. Malo sam stariji od tebe pa se i iz te persspektive mogu i dodatno poistovijetit. Nije malo pregazit 40u, bliža je penzija nego teenagerske godine, a ti si uz ovaj sejv "ostario", sazrio. Lijepe me stvari vežu za ovaj forum, i iako je dugo neaktivan, ja tu navratim i vidim samo tebe aktivnog iako ničeeg drugog nema tu godinama ja svratim nekad i znam kroz neke stare postove proć, kliknut na neke profile čisto da vidim jel navrće itko. Nikog. Samo Sir Aleš jaše nekog hover Harleya u 23. stoljeću. Sretno ti bilo dalje u životu kamo god da se "zaputiš".

Navodno je Rim pao 29. maja 1453, dok je Partizanov imperij izgleda pao skoro tačno 800 godina kasnije. Nakon 29. juna 2253 virtualni svet; u kojem je provedeno 247 sezona, i u kojeg sam se uključio još kao 25-godišnjak, a danas sam 40, prestaje raditi te izbaci me iz igre. Znao sam to več na poslednji dan nove godine, kad sam hteo nastaviti sejv, ali do sad nisam imao volje to priznati. Eventuelno bi mogao uraditi isto što sam pre 77 sezona (isti error, ali u kompresiranom sejvu), pronači neki stariji sejv i testirati, ako prođe taj datum, ali opet bi se izbrisao važan dio istorije, zato u tom trenutku to odpade. Teško nešto zaključim, ali možda je to zaista kraj nekog putovanja, gde smo očigledno testirali fizičke i psihičke mogučnosti sveta, u kojem je između ostalog- dozvoljeno "samo" 127 titula nekog takmičenja. A možda je to i znak, da nakon 13 godina kupim novi laptop ili proverim neke druge prioritete u životu.

Pregled Partizanove omladinske škole – jun 2253 Šta radiš, kad si osvojio sve? Člani treble, a omladinci U19 prvenstvo te kup? Da li je to slučajno ili su se samo zvezde poklopile? Dolaskom Zvonka Miloševića za pomočnog trenera Partizana na leto 2241 počela je renesansa Partizanove omladinske škole. Ali, neki su oprezniji. Previše klišeja, previše optimizma? Zato-podaci. Trenutno je u prvom timu (25 igrača) zacementirana devetorica (uslovni bi bila desetorica, ali Karanovića više nema u timu). Od te devetorice, sedam igrača je poniklo u razdoblju od 2241. dalje, a dvojica veterana več pre; dok je zanimljivo pre svega to, da je od devet, pet igrača bilo na početku svog dolaska u akademiju Partizana (youth intake-YI), bilo proglašenih kao »prvi« izbor asistenta (*), dok se je preostala četvorica uspešno razvila tek naknadno. Mi smo napravili mini retrospektivu, koju smo več dvaput, ali sad je trenutak za novu. Da li su se neke od prognoza ostvarile? Prvo slede 2 SS veterana, a onda tabela sa godinom YI, »navodno glavnog« igrača, prognozom asistenta, pozicijom igrača, njegov trenutni status, a u desnoj koloni i ime(na) igrača, koji su se kasnije razvili ili jim mi tako predviđamo, da možda bude nešto od njih. YI 2236 – Dragan Rajić Prvo ime desne obrambene pozicije crno-belih te sa smanjenom ulogom sledečeg igrača na SS, i njegov kapiten. Pored imena nema zvezdice-u YI 2236 kao naj igrač generacije bio je proglašen još jedan obrambeni igrač-hibrid DR/DC-Dejan Karanović*, koji je u potpunosti opravdao očekivanje bivšeg asistenta. Trenutno je član Porta. YI 2237 – Nemanja Petrović* (otpao, nije više u timu) Danas 32-godišnjak (AMLC) igra kod OFK Niša, dok u Humskoj, to smo več kazali, nije ostvario nikakvog utiska. Kao i Slaviša Vasović (AMR/ST-Pekar), dok je u toj godini najzanimljiviji primer golmana Nenada Marića, koji trave u Humskoj nije ni pomirisao. Iz pozajmica u Obrenovcu je njegov put krenuo za Vrbovec (sa kojem je pre deset godina igrao LŠ), sad brani u Nemačkoj za FCK, dok je največa senzacija njegovih šest nastupa za Orlove (prve tri golmanske atribute ima 8, ni jednog večeg od 15, a jedan čak iznosi 3). YI 2238 – Jure Šnurer* 71 nastupa za reprezentaciju Slovenije znači sve. Pre deset godina je bio najmlađi u društvu zvezda Ristovića, Marinkovića, Cavaleira, a danas je mentor mnogima. Njegova uloga se ipak polako smanjuje. Iz tog intejka nije se istekao nijedan drugi igrač. YI 2239, 2240 Slaba YI. U timu nema više ni Thea Valka ni Vladana Damjanovića (Takovo). YI 2241 – Dragan Lovrić* Danas 28-godišnji levi bek je slomom noge zvanično završio karijeru u Partizanu, gde nije napravio nikakvog utiska. YI 2242 – Heinz Gensler* Švajcarac, golman, je odličnim predstavama došao i do dresa svoje reprezentacije. Ali-nije bitan član prvog tima več koliko … pet godina? YI 2243 – Dragan Vučičević* + Zoran Vidovič Sa Vučičevićem je počela zlatna doba 40-ih. Dobiti kvalitetnog napadača iz vlastite škole je retki dobitak, to se obično desilo na svakih 50 godina. Pre deset godina Humsku je osim te pretresla još senzacija u vezi njegove rođene zemlje. Vučičević sa reprezentacijom na žalost ili na sreču nema puno posla, jer nemaju šanse ni za glavni dio kvalifikacija za svetsko prvenstvo. Vučićević iza sebe ima najbolju sezonu u karijeri, a znao je i odlučiti finale LŠ. U toj je sudelovao čak kod 34 golova svog tima. Iz tog YI se razvio još slovenački golman, član i reprezentacije. Nekad prvi, a nekad drugi golman crno-belih, gde rotira zajedno sa Andreom. YI 2244 - Nebojša Živković* Kod sve konkurencije u veznom redu, dugo je kazalo, da za Živkovića neče biti prostora u prvom timu, ni u 25-orici, sledile su pozajmice u Obrenovac, Kulu i Železničar Beograd. Ipak, pre tri sezone, Nebojša je stavljen u prvi tim i od tad dalje je neprikosnoveni dio. Ne samo veznog reda, nego iznenađujuče i napada. Ne trenira te pozicije, ali se čini, da skoro svaku put, kad zaigra tamo, postigne gol; zbog njega (i ostalih , npr. Geldera) je Vučičević morao da glumi MC-a. Ali nije se branio. YI 2245 – Ivan Miladinović* Dve godine nakon Vučičevića, crno-beli dobijaju novog »diamanta generacije« u liku Ivana Miladinovića. Brži od Vučičevića, i prognoziralo se puno postignutih golova. Ali. Miladinović je od svih Partizanovih napadača zapravo najslabiji, promašuje puno prilika. Njegov prosjek u poslednje sezone je gol tek na svakoj 8. utakmici! Ali-ko zna, kad dolazi njegovo vreme? Svi ostali su več eskplodirali. YI 2246 – Dragan Gvozdenović* + Dejan Krnjinac I kao da orga… pardon šokova nema još kraj, godina kasnije je stvorila monstruma-drugu sezonu zaredom i treči put u četiri godine-napadača. Napadača, koji je kombinacija Vučičevića i Miladinovića, i verovatno najboljeg Partizanovog napadača iz vlastite škole u poslednjih, može se reči sto godina; koji na tržištu vredi več skoro 25 mil. eura. Prošla sezona je pokazala, zašto. Iz tog YI je u prvom timu još štoper, kojemu se je uprkos mešanim pogledima, postopno davala šansa u prvom timu. Rezultat? YI 2247 – Fabrice Billong* + Miloš Tanasić YI 2247 se smatrao prvo katastrofom – kamerunski čuvar mreže je več završio karijeru pošto u Humskoj nije dobio prilike, ali je taj intejk spasio Tanasić, praktično jedini pravi zadnji vezni. U prošloj sezoni je sakupio več 34 nastupa u prvom timu. Od sledečih YI-a još nema prvotimaca, ajmo prognozirati. YI 2248 – Sladjan Pavlović* Za crno-bele odigrao dve utakmice u kupu na jesen, na prolječe slan u pozajmicu u češku filijalu. Njegova slabost je igranje na osetljivoj poziciji, gde ima več konkurenciju barem trojice igrača. Možda mu fali još par utakmica u prvom timu, da se ga dokonačno oseti, da li je kalibar za prvi tim; motivacija neka nama i njemu bude Krnjinac. YI 2249 – Jeffrey van Gelder Nizozemac je bio do sad skoro otpisan u rezervama. Onda je u prošloj sezoni dobio priliku na desnom krilu, koju je u potpunosti iskoristio, 8 utakmica, 3 golova, 2 asistencije. Na toj poziciji je delovao kao druga osoba nego na MC/DM, a zbog Vučićevića je zaboravio na svoj stav, da uvek ostane pozadi. Njegova smola? Da ima na desnom krilu konkurenciju najmanje trojice igrača! Potencial – Vladimir Gavrilović? Sledeči YI su vezani još na U 19 igrače, ali kao zanimljivost neka stavimo prvo tabelu najskupljih igrača iz U19 tima. Napomena: Oršag je kupljen iz Srema i jedini je, koji nije iz naše škole. YI 2250 – Georgi Atanasov* Bugarin je isto tako dobio priliku u kupu, ali je za razliku od Pavlovića ostavio slabiji utisak, iako na tržištu vredi oko 200k više. U sledečoj sezoni 100% ide na neku pozajmicu. Iz tog intejka imamo i Gorana Bukovca te Zorana Kolarevića, obojica več visoko kotira na trgu. Bukovec je prošle jeseni odigrao več niz mečeva u prvom timu, dok Kolarević još ne, a da bi bila stvar još zanimljivija, jima konkurenciju delaju još najmanje dva mlađa MC-a, Distin (YI 2251) te Roganović, kojeg zbog passinga 12 mislim, da nema šta tražiti u timu. YI 2251 – Aleksandar Radić* Nema dovoljno igrača na AMR? Pored Radića je u tom intejku izrasao i Sani Avbelj, koji je več igrao za prvi tim na jesen, i trenutno je najvredniji igrač U19. YI 2252 – Siniša Jovanović* (prerano za prognozu)

KRAJ SEZONE 2252/53: NIKAD VEČI SIJAJ PARTIZANOVE ŠKOLE Rekordna pobeda u istoriji; Partizan ili Penaltizan te Borčevo »u 4. ide rado« KRAJ JESENI Potek sledečeg meča si nitko nije mogao zamišljati, osim moguče rezultata; a utakmicu če najviše pamtiti sremsko »pojačanje« iz Humske. Madžarski štoper je uspeo skriviti prvi te treči od ukupno čak četiri (!) dosuđena penala za crno-bele, koji su uspeli promašiti čak polovinu njih. Dodatni peh za Ferencza je bila povreda stopala u LŠ samo par dana kasnije, zbog koje je več završio polusezonu. Sremci su uprkos porazu (njihov trener se nije žalio na nijedan penal!) na kraju jeseni ubedljivo držali poziciju broj 2. A navijači Partizana si nisu mogli misliti, šta če dočekati u Humskoj u razmaku od deset dana. Poznala se odsutnost prvog imena jeseni (a i sezone) Gvozdenovića u remijima kod Borca i OFK Beograda. Onda je u Humsku stigao Železničar, jedina poluprofesionalna ekipa lige, i sledila je eksplozija. Ako bi crno-beli pogodili još iz penala, izjednačili bi največu ligašku pobedu, 12:0 iz februara 2151 protiv Metalca iz Kraljeva. Bez praske su srpski šampioni nastavili i u Evropi, gde su izbojevali dve teške pobede protiv Šahtara i Rome. Na Olimpicu su bili nadigrani kao dugo ne (Andre je na golu držao desetku, na kraju devetku), a odlučio je povratnik nakon povrede, Gvozdenović sa dva pogotka. A onda je-10 dana nakon 11:0 protiv Železničara-u Humsku stigao švedski tim za slovo od europske jeseni. Pobeda od 17:0 (mogla bi biti još veča, da opet nije promašen penal) največa je ne samo u istoriji LŠ nego i u klubskoj istoriji Partizana. Uspela je nadmašiti 16:0 protiv Auckland Cityja iz polufinala svetskog klubskog kupa iz decembra 2098. To je napravilo na kraju nadrealne brojke, koje su zvale, da poruše neke rekorde ispred 200 godina. 32:3 gol razlika u grupnoj fazi (rekord po broju postignutih golova u jednoj sezoni LŠ je 48); 10 golova Gvozdenovića (ukupno čak 17 na 14 utakmica) u LŠ (ukupni rekord je 18 iz sezone 2056/57). Ipak, najslađe je bilo to, što je svih pet strelaca produkt vlastite škole. ZIMSKI TRANSFERI Morali su lideri tabele Superlige reagirati, kako se to čudno zvuči, ali iz bizarnih razloga. Finansijski balans se je opasno približao ka broju 3 milijarde, odakle sledi bankrot (FM bug), pa je tako donirao masovne pare Zemunu za kupovinu dvojice igrača, od kojih nitko neče imati važnu ulogu. Nastavila se inače mizerija Javora. Prvo je Ivanjicu napustio levokrilni igrač Branislav Mitrović (11.5 mil.), a zanje su doveli visokoleteču projektiranu zamenu, srpskog igrača, rođenog u Milanovoj školi, Voju Simića. Simić je bio tad igrač Metza, za Ivanjičane je bez konkretnog učinka odigrao dva meča, a zatim se povredio do kraja sezone. PRVENSTVO Do kraja prvenstva Partizan (11 dosuđenih penala) je suvereno krmario ka 23. tituli zaredom, usput doživeo dva nebitna poraza, testirao formacije i u vatru stavio još neke mlade igrače, od kojih se za razliku od jeseni najviše istekao Nizozemac van Gelder. Nije jedini, koji se umesto na svojoj prirodnoj poziciji, najbolje snalazi na sekundarnoj/terciarnoj (…), gde ima puno konkurencije, pa je tako odlično iskoristio minute na poziciji desnog krila. Iako je Javor na početku prolječa savladao Srem i OFK Beograd te privremeno skočio na 6. mesto, zatim je izgubio od Partizana, a zatim nije uspeo pobediti nijednog od rivala, koji če se-zajedno sa njima-boriti u doljnoj coni, za mesta 7-12. To za prvake ispred 120 godina u poslednje vreme nije ništa novo. U top 6 se je tako na njegov račun prebio Palić (prvak Prve lige prošle sezone), koji je pokazao pre svega, da je strup za Zvezdu. Njoj je ponovo uzeo dragocene bodove, i zbog njih tim iz Ljutice Bogdana propušta LŠ, kamo idu još OFK, Srem i Borac. Srem je na kraju sasvim popustio, ali zbog boljeg plasmana nakon 22. kola je več smešten u grupni dio LŠ. KUP U kupu smo nakon deset godina ponovo ispratili večiti derbi, koji se je desio samo tri dana nakon eksperimentalne postave crno-belih te porazu od 1:2. Ali ovaj put je igrao-Gvozdenović. EVROPA Kad pobediš 17:0, onda ne samo, da se od tebe očekuje osvajanje LŠ, nego osvajanje sa dominacijom. Bilo je tako i ispred 200 godina, kad su crno-beli u četvrtfinalu napunili mrežu Porta (10:0), a zatim u finalu izgubili od Arsenala golom u poslednjem minutu. Ova sezona je za razliku od one bila-do kraja rutina. Lyon je pao prvo sa 2:0; jedine atome straha crno-beli su doživeli u revanšu, gde su ipak uspeli ostati neporaženi. Protiv Valencie se na prvom meču istekao igrač, koji ni pod razno nije napadač, ali skoro uvek, kad se ga stavi na to mesto, zabije gol. U revanšu laganih 2:0; ovde je počelo brojanje Gvozdenovića, koji je od tad dalje zabio gol na četiri meča zaredom; rezultatsko je Liverpool »ponovio« Valenciu (1:0, 2:0), da bi se u Atini došlo na megdan Benfici. Ta je do finala došla na drukčiji način, prvo na mlin preokreta protiv Hajduka (0:3, 4:0), a zatim protiv Bayerna na svom terenu (2:1), dok su protiv Intera (2:0, 0:1) ipak trepetali za prolazak. Ali protiv silnog Gvozdenovića se nije moglo. On je baš pre isteka sudijske nadoknade u prvom poluvremenu nakon centaršuta Jančuka sa leve glavom pogodio za 1:0, a posao su iz prekida nastavili i drugari u drugom poluvremenu. Gvozdenovićevih 15 golova iz samo 10 utakmica je najbolji individualni »skor« nekog igrača u LŠ posle tačno 190 sezona. U sezoni 2062/63 je takav skor imao-Partizanov napadač Janos Dobos, ali zanimljivo, tad je Partizan ispao več u polufinalu, i to protiv Zvezde, koja je tad osvojila jedinu titulu prvaka Evrope posle 1991. I u kupu UEFA se plesalo po srpskim notama, čak šestorica je »nastavila« takmičenje u 1/16 finala, a i dalje; največa senzacija je bila Pekarova eliminacija Milana. Zbog toga, do kraja smo pratili brojne srpsko-srpske derbije (osmina, četvrtfinale, polufinale), žalimo za Sremom, koji je propustio 3:0 protiv Man Utd-a- Upravo crveni vragovi su predstavljali u finalu poslednju prepreku za-Borac, koji je u sva tri preostala evropska finala ostao praznih ruku. Ali ne i ovaj put. TIM Pored obojice neprikosnovenih golmana (koji su se u prolječnom delu nenormalno često povređivali na mečevima), odbrane, itd., glavnu reč ove sezone ima srpsko-bocvanski duo, produkt naše škole, koji je iskoristio nešto »slabije« individualne brojke preostalih centarfora. Gvozdenovićevih 26/26 je nadrealnih, a šta onda reči za srpskog Bocvanca, kojemu prognoze nikad nisu dale šanse, da dođe do brojke 20. Uz to, Vučičević, koji je u Partizanovu akademiju stigao pre deset godina, se iskazao i kao odličan plejmejker,kad zaigravši i na MC ili ML, asistiravši čak 14 puta.